Bog je Gospod svih stvorenih bića

Jedna etapa rada iz dva prethodna doba obavljena je u Izraelu, a jedna u Judeji. Uopšteno govoreći, nijedna faza ovog dela nije se desila van Izraela i svaka je obavljena nad prvim izabranim narodom. Na osnovu toga, Izraelci veruju da je Jahve Bog samo Bog Izraelaca. Pošto je Isus delao u Judeji, gde je završio delo raspeća, Jevreji Ga smatraju Iskupiteljem jevrejskog naroda. Oni misle da je On samo car jevrejski, a ne nekog drugog naroda; da On nije Gospod koji iskupljuje Britance niti Gospod koji iskupljuje Amerikance, već Gospod koji iskupljuje Izraelce; i da je u Izraelu iskupio Jevreje. U stvari, Bog je Suveren svih stvari. On je Bog svih stvorenih bića. On nije samo Bog Izraelaca, niti Jevreja; On je Bog svih stvorenih bića. Prethodne dve etape Njegovog dela odvijale su se u Izraelu, usled čega su se kod ljudi stvorile određene predstave. Oni veruju da je Jahve obavio Svoje delo u Izraelu, da je Isus lično obavio Svoje delo u Judeji, i, štaviše, da je Isus delao u telu. U svakom slučaju, oni misle da se njegovo delo nije odvijalo izvan Izraela. Bog nije delao na Egipćanima ili Indijcima; delao je samo na Izraelcima. Stoga ljudi formiraju različite predstave i definišu Božje delo u određenom obimu. Kažu da kada Bog dela, On to mora da čini na izabranom narodu i u Izraelu; osim nad Izraelcima, Bog ne dela nad drugima, niti postoji veći obim Njegovog delanja. Ljudi su posebno strogi kada je reč o prisvajanju ovaploćenog Boga i ne dozvoljavaju Mu da se preseli van granica Izraela. Nisu li sve to samo ljudske predstave? Bog je stvorio sve nebo i svu zemlju i sva stvorena bića, stvorio je sve postanje, pa kako je onda Svoje delo mogao ograničiti samo na Izrael? Da je to slučaj, u čemu bi bila svrha da On stvara sva stvorena bića? On je stvorio ceo svet i On je sproveo Svoj plan upravljanja od šest hiljada godina, ne samo u Izraelu, već i nad svakom osobom u vaseljeni. Bilo da si Kinez, Amerikanac, Britanac, Rus – svaka osoba je Adamov potomak; sve ih je Bog stvorio. Nijedna od tih osoba ne može izbeći granice stvorenih bića i nijedna od njih ne može sa sebe skinuti naziv „Adamov potomak”. Svi su oni stvorena bića, svi su potomci Adama i svi su iskvareno potomstvo Adama i Eve. Nisu samo Izraelci stvorena bića, već su to svi ljudi; samo što su neki prokleti, a neki blagosloveni. Izraelci su po mnogo čemu prikladni; Bog je u početku radio na njima jer su bili najmanje iskvareni. Kinezi se sa njima ne mogu porediti; nisu im ni za prineti. Dakle, Bog je u početku delao nad narodom Izraela, a samo je druga faza Njegovog delanja sprovedena u Judeji – što je među ljudima dovelo do nastanka mnogih predstava i pravila. U stvari, ako bi Bog delao u skladu sa ljudskim predstavama, On bi bio samo Bog Izraelaca i stoga ne bi bio u stanju da Svoje delanje širi na neznabožačke narode, jer bi On bio samo Bog Izraelaca, a ne Bog svih stvorenih bića. Proročanstva su poručivala da će Jahveovo ime biti veliko među neznabožačkim narodima, da će se proširiti na neznabožačke narode. Zašto je ovo bilo prorečeno? Da je Bog samo Bog Izraelaca, On bi tada delovao samo u Izraelu. Štaviše, On ne bi širio ovo delo i ne bi izrekao takvo proročanstvo. Pošto je izrekao ovo proročanstvo, On će zasigurno širiti Svoje delo među neznabožačkim narodima, u svakoj zemlji i u svim krajevima. Pošto je to izrekao, On to mora učiniti; to je Njegov plan, jer On je Gospod koji je stvorio nebo i zemlju i sva stvorenja i Bog svih stvorenih bića. Bez obzira na to da li On dela na Izraelcima ili širom cele Judeje, delo koje obavlja jeste delo cele vaseljene i delo celog ljudskog roda. Delo koje On danas obavlja u zemlji velike crvene aždaje – u neznabožačkom narodu – i dalje je delo celog ljudskog roda. Izrael je mogao biti osnova Njegovog delanja na zemlji; isto tako i Kina može biti osnova Njegovog delanja među neznabožačkim narodima. Nije li sada ispunio proročanstvo da će „Jahveovo ime biti veliko među neznabožačkim narodima”? Prvi korak Njegovog delanja među neznabožačkim narodima jeste ovo delo, delo koje On obavlja u zemlji velike crvene aždaje. Činjenica da ovaploćeni Bog treba da dela u ovoj zemlji i da dela na ovim prokletim ljudima, posebno protivreči ljudskim predstavama; ovo su najniži ljudi, oni nemaju nikakvu vrednost i u početku ih je Jahve napustio. Ljude mogu da odbace drugi ljudi, ali ako ih odbaci Bog, onda su lišeni svakog statusa i najniže su vrednosti. Ako stvoreno biće zaposedne Sotona ili ga ljudi odbace, za njega je to veoma bolno – međutim, za stvoreno biće koga se odrekne Stvoritelj, niži status ne postoji. Prokleti su Moavovi potomci, rođeni u ovoj zaostaloj zemlji; bez sumnje, od svih ljudi pod uticajem tame, potomci Moava imaju najniži status. Pošto su ovi ljudi do sada imali najniži status, delom koje je obavljeno na njima u najvećoj meri razbija ljudske predstave i najkorisnije je za ceo Božji plan upravljanja od šest hiljada godina. Obavljanje takvog dela najbolje može da razbije ljudske predstave i time Bog pokreće doba; On ovim razbija sva ljudska shvatanja; ovim On završava delo celog Doba blagodati. Njegovo prvobitno delo je obavljeno u Judeji, u granicama Izraela; među neznabožačkim narodima, On nije učinio nikakvo delo da pokrene novo doba. Završna faza dela se ne odvija samo na neznabošcima, već još i više na onima koji su prokleti. Ova činjenica je dokaz koji najviše može da ponizi Sotonu, čime Bog „postaje” Bog svih stvorenih bića u vaseljeni, Gospod svih stvari i predmet obožavanja svega što ima život.

Danas ima onih koji još uvek ne shvataju koje je novo delo Bog započeo. Među neznabožačkim narodima, Bog je pokrenuo novi početak. On je otpočeo novo doba i započeo novo delo – i On obavlja ovo delo nad potomcima Moava. Nije li ovo Njegovo najnovije delo? Kroz različita doba niko nije doživeo ovo delo. Niko nije ni čuo za njega, a kamoli da ga je cenio. Božja mudrost, Božje čudo, Božja nedokučivost, Božja veličina i Božja svetost – sve se to otkriva kroz ovu fazu dela, delo poslednjih dana. Nije li ovo novo delo, delo koje razbija ljudske predstave? Ima onih koji razmišljaju ovako: „Pošto je Bog prokleo Moava i rekao da će odbaciti potomke Moava, kako bi ih sada mogao spasiti?” To su neznabošci koje je Bog prokleo i izgnao iz Izraela; Izraelci su ih zvali „neznabožačkim psima”. Prema mišljenju svih, oni ne samo da su neznabožački psi, već su, još i gore, sinovi uništenja; drugim rečima, oni nisu Božji izabrani narod. Iako su rođeni u granicama Izraela, prvobitno nisu deo izraelskog naroda i proterani su u neznabožačke narode. Najnižeg su reda među svim ljudima. I baš zato što su najniži među ljudskim rodom Bog na njima sprovodi Svoje delo pokretanja novog doba, jer oni predstavljaju iskvareni ljudski rod. Božje delo nije neselektivno i bez svrhe; delo koje On danas obavlja na ovim ljudima takođe je delo koje se obavlja nad stvorenim bićima. Noje je bio stvoreno biće, kao i njegovi potomci. Svaki onaj na svetu koji je od krvi i mesa jeste stvoreno biće. Božje delo je usmereno na sva stvorena bića; ne zaviseći od toga da li je neko proklet nakon što je stvoren. Njegovo delo upravljanja je usmereno na sva stvorena bića, a ne na one izabrane ljude koji nisu prokleti. I budući da Bog namerava da izvrši Svoje delo na Svojim stvorenim bićima, On će ga zasigurno uspešno dovršiti i delaće na onim ljudima koji su korisni za Njegovo delo. Stoga, On krši sva pravila kada deluje na ljudima; reči „proklet”, „izgrđen” i „blagosloven” za Njega ne postoje! Jevrejski narod je dobar, kao i izabrani narod Izraela; oni su ljudi visokog kova i dobre ljudskosti. U početku je Jahve upravo na njima pokrenuo Svoje delo i obavio Svoje najranije delo – ali danas bi bilo besmisleno da ih učini primaocima dela osvajanja. Oni takođe mogu biti deo stvorenih bića i u njima može biti mnogo toga pozitivnog, ali bi bilo besmisleno na njima izvršiti ovu etapu dela; ono ne bi moglo da osvoji ljude, niti bi moglo da ubedi sva stvorena bića. Ovo je upravo smisao prebacivanja Njegovog dela na ove ljude koji pripadaju zemlji velike crvene aždaje. Ovde je od najvećeg značaja Njegovo pokretanje dela, Njegovo kršenje svih pravila i svih ljudskih predstava i Njegovo okončanje dela tokom celog Doba blagodati. Kada bi se Njegovo sadašnje delo i dalje obavljalo na Izraelcima, do trenutka kada se Njegov plan od šest hiljada godina upravljanja bude priveo kraju, svi bi verovali da je Bog samo Bog Izraelaca, da su samo Izraelci Božji izabrani narod i da samo Izraelci zaslužuju da naslede Božji blagoslov i obećanje. Božjim ovaploćenjem tokom poslednjih dana u neznabožačkoj zemlji velike crvene aždaje ostvaruje se Njegovo delo kojim On biva Bog svih stvorenih bića, dovršava sve Svoje delo upravljanja i privodi kraju centralni deo Svog dela upravljanja u zemlji velike crvene aždaje. Srž ove tri etape rada je spasenje čoveka – to jest, navođenje svih stvorenih bića da obožavaju Stvoritelja. Dakle, svaka etapa rada ima veliki značaj; Bog ne čini ništa što je besmisleno i bezvredno. S jedne strane, ova etapa dela uvodi novo doba i okončava prethodna dva doba; s druge strane, ona razbija sve čovekove predstave i sve čovekove stare načine verovanja i stare načine shvatanja stvari. Delo prethodna dva doba odvijalo se prema različitim ljudskim predstavama; ova etapa, međutim, potpuno uklanja ljudske predstave, čime u potpunosti osvaja ljudski rod. Kroz osvajanje potomaka Moava, kroz delo koje se obavlja na potomcima Moava, Bog će osvojiti sve ljude iz cele vaseljene. U tome je najdublji značaj ove faze Njegovog rada i to je najvredniji aspekt ove faze Njegovog rada. Čak i ako sada znaš da je tvoj položaj nizak i da je tvoja vrednost niska, svejedno ćeš osećati da si nasledio tako veliki blagoslov i primio tako veliko obećanje i da možeš da pomogneš da se ovo veliko Božje delo postigne, da vidiš Božje pravo lice, znaš Božju urođenu narav i slediš Božju volju, i ustanovićeš da je to nešto najradosnije. Prethodne dve faze Božjeg dela su se odvijale u Izraelu. Kada bi se ova etapa Njegovog dela tokom poslednjih dana takođe odvijala na Izraelcima, ne samo da bi sva stvorena bića verovala da su samo Izraelci Božji izabrani narod, već i čitav Božji plan upravljanja ne bi uspeo da postigne željeni efekat. Tokom perioda u kome su se dve etape Njegovog dela odvijale u Izraelu, nijedno novo delo – niti ikakvo delo pokretanja novog doba – nije obavljeno među neznabožačkim narodima. Današnja etapa dela – delo pokretanja novog doba – najpre se sprovodi među neznabožačkim narodima i štaviše, u početku se sprovodi na potomcima Moava, čime je pokrenuto čitavo doba. Bog je razbio sve znanje sadržano u ljudskim predstavama, ne dozvoljavajući da išta od njega preostane. U Svom delu osvajanja, On je razbio ljudske predstave, kao i čovekove stare, pređašnje načine shvatanja stvari. On dopušta ljudima da vide da kod Boga ne postoje pravila, da nema ničeg starog u vezi sa Bogom, da je delo koje On obavlja sasvim oslobođeno, potpuno slobodno i da je u pravu u svemu što čini. Moraš se u potpunosti pokoriti svakom poslu koji On obavlja na stvorenim bićima. Sav posao koji On obavlja ima značenje i sprovodi se prema Njegovim sopstvenim namerama i mudrosti, a ne prema ljudskim izborima i predstavama. Ako je nešto korisno za Njegovo delo, On to čini; a ako nešto nije korisno za Njegovo delo, On to neće učiniti, ma koliko to bilo dobro! On radi i bira primaoce i mesto Svog dela u skladu sa značenjem i svrhom Svog delanja. Dok dela, On se ne pridržava pređašnjih pravila i ne sledi stare postupke. Umesto toga, On planira Svoje delo u skladu sa značajem dela. Na kraju, On će postići pravi efekat i očekivani cilj. Ako danas ne shvataš ove stvari, ovo delo neće imati nikakav uticaj na tebe.