Poglavlje 28

Kada sam došao sa Siona, sve stvari su Me iščekivale, a kada sam se vratio na Sion, pozdravilo Me je bezbroj ljudi. Dok sam dolazio i odlazio, Moje korake nikada nisu ometale stvari neprijateljski nastrojene prema Meni, pa se stoga Moje delo uvek nesmetano odvijalo. Danas, kada dolazim među sva stvorenja, sve stvari Me pozdravljaju u tišini, duboko uplašene da ću još jednom otići i da će tako izgubiti ono u čiju se podršku uzdaju. Sve stvari slede Moje vođstvo i sve posmatraju pravac na koji upućuje Moja ruka. Reči iz Mojih usta usavršile su mnoga stvorena bića i izgrdile su mnoge sinove buntovništva. Dakle, bezbroj ljudi pažljivo gleda u Moje reči i pažljivo sluša izjave iz Mojih usta, duboko uplašeno da ne propusti ovu dobru priliku. Upravo iz tog razloga sam nastavio da govorim, da bi se Moje delo moglo brže obaviti, kako bi na zemlji što pre mogli da se pojave prijatni uslovi, a kako bi bili otklonjeni prizori pustoši. Kad pogledam u nebo, to je trenutak u kome se ponovo okrećem prema ljudskom rodu; sve zemlje su odmah ispunjene životnom snagom, prašina više ne lebdi u vazduhu, a mulj više ne prekriva zemlju. Moje oči odmah zasijaju, navodeći ljude iz svih zemalja da svoj pogled upru u Mene i u Meni potraže utočište. Među ljudima današnjeg sveta – uključujući sve one koji su prisutni u Mojoj kući – ko zaista u Meni traži utočište? Ko daje svoje srce u zamenu za cenu koju sam Ja platio? Ko je ikada boravio u miru unutar Moje kuće? Ko je preda Mnom ikada zaista ponudio sebe? Kada čoveku postavljam zahteve, on odmah zatvara svoje „malo skladište”. Kada čoveku dajem, on hitro otvara usta da potajno uzme Moje izobilje, a u srcu često uzdrhti, duboko uplašen da ću mu uzvratiti udarac. Tako su ljudska usta napola otvorena i napola zatvorena, a on nije u stanju da zaista uživa u izobilju koje darujem. Čoveka ne osuđujem olako, ali Me on uvek vuče za ruku i od Mene traži da mu darujem milost. Tek kada Me čovek preklinje, Ja mu još jednom udeljujem „milost” i uputim mu najoštrije reči iz Svojih usta, tako da se on odmah postidi i ne može neposredno da primi Moju „milost”, već od drugih traži da mu je prenesu. Kada temeljno dokuči sve Moje reči, čovekov rast udovoljava Mojim namerama, a njegove molbe donose plodove i nisu uzaludne niti beskorisne; blagosiljam one molbe ljudskog roda koje su iskrene, one koje nisu pretvorne.

Delovao sam i govorio kroz minula vremena, a čovek ipak nikada nije čuo takve izjave kakve danas izgovaram i nikada nije iskusio Moje veličanstvo i sud. Iako su u svetu iz prošlosti neki ljudi o Meni čuli legende, niko nikada nije zaista otkrio obim Mog izobilja. I premda današnji ljudi čuju reči iz Mojih usta, i dalje su neupućeni u to koliko je tajni u Mojim ustima, pa stoga Moja usta smatraju rogom izobilja. Svi ljudi žele da dobiju nešto iz Mojih usta, bilo da su u pitanju državne tajne ili tajne neba ili kretanje duhovnog carstva ili odredište ljudskog roda. Svi ljudi žele da dobiju takve stvari. Prema tome, kada bih ljude okupio i pričao im „priče”, oni bi odmah ustali iz „bolesničke postelje” da čuju Moje reči. Čoveku previše toga nedostaje: njemu ne trebaju samo „hranljivi dodaci”, već su mu, više od toga, potrebni „mentalna podrška” i „duhovna opskrba”. To je ono što nedostaje svim ljudima; to je njihova „bolest”. Ja obezbeđujem lek za čovekovu bolest kako bi se postigli bolji efekti, kako bi se svima vratilo zdravlje i kako bi, zahvaljujući Mom leku, mogli da se vrate normalnosti. Da li zaista mrzite veliku crvenu aždaju? Da li je zaista iskreno mrzite? Zašto sam vas toliko puta pitao? Zašto vam svaki put iznova postavljam ovo pitanje? Kakav je lik velike crvene aždaje u vašem srcu? Da li je on zaista uklonjen? Zar je zaista ne smatrate svojim ocem? U Mojim pitanjima, svi ljudi treba da uvide Moju nameru. Cilj nije da se izazove bes u ljudima, niti da se među ljudima podstakne buntovništvo, kao ni da čovek pronađe svoj izlaz, već da se svim ljudima omogući da se oslobode ropstva velike crvene aždaje. Ipak, niko ne bi trebalo da bude zabrinut. Mojim rečima će se sve ostvariti; nijedan čovek ne može da učestvuje i nijedan čovek ne može da obavlja delo koje ću Ja obaviti. Očistiću vazduh svih zemalja i iskoreniti svaki trag demona na zemlji. Već sam započeo i pokrenuću Svoje početno delo grdnje na mestu na kome obitava velika crvena aždaja. Tako se može videti da je Moja grdnja zadesila čitavu vaseljenu. Velika crvena aždaja i svakojaki nečisti duhovi nipošto ne mogu izbeći Moju grdnju, jer Ja istražujem sve zemlje. Kada se Moje delo na zemlji dovrši, odnosno, kada se doba suda okonča, zvanično ću izgrditi veliku crvenu aždaju. Moj narod će zasigurno videti Moju pravednu grdnju velike crvene aždaje, sigurno će neprestano izražavati svoje pohvale zbog Moje pravednosti i sigurno će zauvek veličati Moje sveto ime zbog Moje pravednosti. Time ćete zvanično obaviti svoju dužnost i zvanično ćete Me veličati po svim zemljama, za vek vekova!

Kada doba suda dostigne svoj vrhunac, Ja neću požuriti da završim Svoje delo, već ću ga kombinovati sa dokazom doba grdnje, kako bi ga video ceo Moj narod; to će uroditi većim plodom. Ovaj dokaz je sredstvo kojim grdim veliku crvenu aždaju i navešću Svoj narod da to gleda rođenim očima, kako bi time više spoznali Moju narav. Vreme kada Moj narod uživa u Meni jeste trenutak kada velika crvena aždaja dobija grdnju. Navesti narod velike crvene aždaje da ustane i protiv nje se pobuni jeste Moj plan – to je metod kojim usavršavam Svoj narod i to predstavlja veliku priliku da sav Moj narod raste u životu. Kad izađe blistavi mesec, mirna noć se najednom prekine. Iako je mesec u delićima, čovek je dobro raspoložen i spokojno sedi pod mesečinom, diveći se prelepom prizoru na mesečini. Čovek ne može da opiše svoje stanje uma; kao da želi da svoje misli vrati u prošlost, kao da želi da gleda unapred u budućnost, kao da uživa u sadašnjosti. Na licu mu se pojavljuje osmeh, a usred radosne atmosfere širi se svež miris; i kada blagi povetarac počne da duva, čovek primećuje izdašan miris i deluje kao da je njime opijen, nesposoban da se razbudi. Ovo je upravo trenutak kada sam lično došao među ljude i kada čovek ima pojačan osećaj za izdašnu aromu, pa tako živi usred ovog mirisa. Sa čovekom sam u miru, čovek živi u skladu sa Mnom, više Me ne posmatra drugačije, više ne orezujem čovekove nedostatke, više nema ojađenog pogleda na čovekovom licu i smrt više nije pretnja celom ljudskom rodu. Danas zajedno sa čovekom ulazim u doba grdnje, hodajući sa njim rame uz rame. Obavljam Svoje delo, što će reći, udaram Svojim prutom među ljudima i prut pada na ono što je buntovno u čoveku. U očima čoveka, Moj prut kao da ima posebne moći: on pada na sve one koji su Moji neprijatelji i ne pošteđuje ih tek tako; među svima koji Mi se protive, prut obavlja svoju suštinsku funkciju; svi oni koji su u Mojim rukama ispunjavaju svoje uloge u skladu sa Mojim namerama i nikada se nisu suprotstavljali Mojim namerama, niti su menjali svoju suštinu. Kao ishod toga, vode će hučati, planine će se rušiti, velike reke će se rastočiti, čovek će biti veoma promenljiv, sunce će izgubiti sjaj, mesec će potamniti, čoveku neće preostati više dana da živi u miru, na zemlji više neće biti vremena za spokoj, nebo više nikada neće ostati mirno i tiho, i više se neće suzdržavati. Sve stvari će biti obnovljene i povratiće svoj prvobitni izgled. Sva domaćinstva na zemlji će se rasturiti i sve države na zemlji će se raspasti; proći će dani ponovnih susreta muža i žene, majka i sin se više neće sresti, više nikada neće biti okupljanja oca i kćeri. Sve ono kako je nekada bilo na zemlji, Ja ću razoriti. Ljudima ne dajem priliku da izraze svoja osećanja, jer Ja sam bez telesnih osećanja i prezirem ljudska osećanja do krajnjih granica. Upravo sam zbog osećanja među ljudima bio odgurnut u stranu, pa sam tako u njihovim očima postao „treća strana”; zbog osećanja među ljudima, bio sam zaboravljen; upravo zbog svojih osećanja, čovek koristi priliku da pokupi svoju „savest”; upravo zbog svojih osećanja, čovek uvek oseća odbojnost prema Mojoj grdnji; upravo zbog svojih osećanja, čovek Me uvek naziva nepravičnim i nepravednim i kaže da u Svom postupanju sa stvarima nemam obzira prema čovekovim osećanjima. Da li i Ja imam nekog srodnika na zemlji? Ko je ikada, poput Mene, radio danonoćno, ne pomišljajući ni na hranu ni na san, zarad čitavog Mog plana upravljanja? Kako bi se čovek mogao uporediti sa Bogom? Kako bi čovek mogao biti u skladu sa Bogom? Kako bi Bog, koji stvara, mogao biti od iste vrste kao i čovek, koji je stvoren? Kako bih mogao uvek živeti i delovati zajedno sa čovekom na zemlji? Ko je u stanju da oseti brigu za Moje srce? Jesu li to čovekove molitve? Jednom sam pristao da se sretnem s čovekom i da hodam zajedno sa njim – i, da, čovek je sve do danas živeo pod Mojom brigom i zaštitom, a da li će ikada doći dan kada će čovek moći da se odvoji od Moje brige? Iako se čovek nikada nije opterećivao brigom za Moje srce, ko može da nastavi da živi na zemlji bez svetlosti? Jedino zahvaljujući Mojim blagoslovima čovek je poživeo sve do danas.

4. april 1992. godine