Veoma ozbiljan problem: izdaja (1)

Moje delo će vrlo uskoro biti završeno i mnoge godine koje smo proveli zajedno pretvoriće se u nepodnošljivu uspomenu. Svoje reči sam ponavljao neprestano i uporno sam unapređivao Svoje novo delo. Naravno, Moj savet ima ulogu neophodne komponente svaki put kad obavljam delo. Bez njega, svi vi biste zalutali, a još više biste bili potpuno zbunjeni. Moje delo je sada pri kraju i u svojoj završnoj etapi. I dalje želim da obavim delo savetovanja, odnosno da vam ponudim nekoliko savetodavnih reči koje ćete čuti. Nadam se samo da ste kadri da ne dozvolite da Moje muke budu uzaludne i, više od toga, da ste u stanju da razumete Moje brižljive namere, te da Moje reči posmatrate kao temelj sopstvenog vladanja. Bilo da su to one ljubazne reči koje ste voljni da čujete, bilo da su to reči koje s radošću prihvatate ili ih nerado prihvatate, prema njima se morate odnositi sa ozbiljnošću. U suprotnom, vaše ležerne i nezainteresovane naravi i držanja duboko će Me povrediti, pa ću još i više u Meni izazvati ogromno gnušanje. Svim srcem se nadam da ste svi u stanju da svaki put iznova čitate Moje reči – na hiljade puta – čak u toj meri da vam se urežu u srce. Samo tako nećete izneveriti Moja očekivanja prema vama. Međutim, niko od vas sada ne živi takvim životom. Naprotiv, svi ste utonuli u razvratni život, život u kojem jedete i pijete do mile volje i niko među vama se ne služi Mojim rečima kako bi obogatio svoje srce i dušu. Shodno tome, zaključio sam da je pravo lice ljudskog roda sledeće: čovek može da Me izda u svakom trenutku i Mojim rečima niko ne može da bude potpuno odan.

„Čoveka je Sotona u toj meri iskvario da on više nema ljudski izgled.” Ogromna većina ljudi sada pomalo prepoznaje ovu izreku. Ovo kažem zato što je „prepoznavanje”, na koje se Ja pozivam, samo neka vrsta površnog priznanja, za razliku od istinske spoznaje. Pošto niko od vas sebe ne može tačno da proceni niti da sebe detaljno analizira, vi samo polovično verujete Mojim rečima. Međutim, ovoga puta ću iskoristiti činjenice da objasnim najozbiljniji problem koji u vama postoji. Taj problem je izdaja. Svima vama je poznata reč „izdaja” jer je većina ljudi nekim svojim postupkom nekada izdala nekoga, kao što muž izdaje svoju ženu, žena izdaje muža, sin izdaje oca, ćerka izdaje majku, sluga izdaje svog gospodara, prijatelji izdaju jedni druge, rođaci izdaju jedni druge, prodavci izdaju kupce i tako dalje. Svi ovi primeri sadrže suštinu izdaje. Ukratko, izdaja je oblik ponašanja kojim se krši zakletva, narušavaju moralne norme ili se deluje suprotno ljudskoj etici, pokazujući time gubitak ljudskosti. Kao ljudska bića, nezavisno od toga da li se sećate da ste učinili nešto čime ste izdali neku drugu osobu ili da ste mnogo puta ranije izdali druge ljude, pošto ste rođeni u ovom svetu, svi vi ste uradili nešto što predstavlja kršenje istine. Pošto si u stanju da izdaš svoje roditelje ili prijatelje, onda si u stanju da izdaš i druge ljude i još i više si u stanju da izdaš i Mene i da činiš stvari kojih se gnušam. Drugim rečima, izdaja ne označava samo površno nemoralno ponašanje, već nešto što se kosi sa istinom. Upravo je u tome izvor otpora i buntovništva ljudskog roda prema Meni. Zbog toga sam to sažeo u sledećoj izjavi: izdaja je u čovekovoj urođenoj prirodi, a ta priroda je urođeni neprijatelj toga da svaki čovek postigne usklađenost sa Mnom.

Ponašanje koje ne predstavlja apsolutnu pokornost prema Meni jeste izdaja. Ponašanje koje ne predstavlja odanost Meni jeste izdaja. I kad Me varaš i služiš se lažima da bi Me obmanuo, to je izdaja. Kad gajiš brojne predstave i širiš ih svuda unaokolo, to je izdaja. Kad nisi u stanju da braniš Moja svedočanstva i interese, to je izdaja. Izdaja je kad se smeješ lažno i u srcu si daleko od Mene. Sve su ovo činovi izdaje za koja ste oduvek bili kadri i oni su među vama uobičajeni. Ni za koga od vas ovo možda nije problem, ali Ja ne mislim tako. Kad Me neko izda, Ja prema tome ne mogu da se odnosim kao da je to neka beznačajna stvar, a još manje to mogu da zanemarim. Čak i sada, kad među vama obavljam Svoje delo, ponašate se ovako – bude li došao dan da nema nikog da motri na vas, zar nećete postati poput razbojnika koji su se proglasili carevima svojih malih teritorija? Kad se to desi i kad budete izazvali katastrofu, ko će biti tu da za vama počisti nered? Ako mislite da su neka dela izdaje samo povremeni postupci, a nikako vaše uporno ponašanje koje treba shvatiti u toj meri ozbiljno, pa se još pravite da vam je ponos povređen, te ako zaista tako mislite, onda ste lišeni svakog razuma. Što više neko ovako razmišlja, tim više je on arhetip buntovništva. Čovekova priroda je njegov život; načelo na koje se oslanja da bi opstao i koje on ne može da promeni. Uzmimo prirodu izdaje kao primer. Ako si u stanju da uradiš nešto čime izdaješ svoje rođake ili prijatelje, time se dokazuje da je to deo tvog života i prirode sa kojom si rođen. To je nešto što niko ne može da porekne. Na primer, ako čovek uživa u tome da krade od drugih, onda je to uživanje u krađi deo njegovog života, premda on ponekad krade, a ponekad ne krade. Bilo da on krade ili ne krade, time se ne može dokazati da je to što krade samo vrsta ponašanja. Naprotiv, time se dokazuje da je to što krade deo njegovog života – to jest, njegove prirode. Neki će se zapitati: ako mu je takva priroda, zašto onda, kad vidi neke lepe stvari, on ih nekad i ne ukrade? Odgovor je vrlo jednostavan. Mnogo je razloga zašto ne krade. Neke stvari ne krade jer su prevelike da bi ih ugrabio neopaženo pod nečijim budnim okom ili zato što nema dovoljno vremena da bi to učinio ili zato što je nešto preskupo, na tu stvar se dobro pazi ili on možda nije naročito zainteresovan za to ili ne vidi čemu bi mu to služilo i tako dalje. Svi ovi razlozi su mogući. Ipak, bez obzira na to da li je on nešto ukrao ili nije, time se ne može dokazati da ova misao postoji samo kao trenutni, prolazni bljesak. Naprotiv, to je deo njegove prirode koja se teško menja nabolje. Takav čovek se ne zadovoljava time da ukrade samo jednom; takve misli da tuđu imovinu prisvoji kao svoju javljaju se svaki put kad naiđe na nešto lepo ili kad se nađe u pogodnoj situaciji. Zato i kažem da se ova misao kod ovog čoveka ne javlja tek povremeno, već je nešto što potiče iz njegove prirode.

Svojim sopstvenim rečima i postupcima svako može da predstavi svoje pravo lice. To pravo lice je, naravno, njegova priroda. Ako si neko ko govori zamršeno, onda ti je i priroda zamršena. Ako si po prirodi lažljiv, onda se i ponašaš kao prepredenjak i ne pada ti teško da varaš i obmanjuješ druge. Ako ti je priroda podla, tvoje reči možda umilno zvuče, ali tvoji postupci ne mogu da sakriju tvoje podle smicalice. Ako ti je priroda lenja, svime što kažeš pokušavaćeš da se opravdaš jer si površan i lenj, tvoji će postupci biti spori i površni i prilično vešto će prikrivati istinu. Ako si empatične prirode, onda će tvoje reči biti razumne, a tvoji postupci u skladu sa istinom. Ako ti je priroda da si svima odan, onda su tvoje reči svakako iskrene, a postupanje ti je stabilno, u njemu nema ničega što bi tvom gazdi moglo da izazove nelagodu. Ako si po prirodi požudan ili pohlepan za novcem, srce će ti često biti ispunjeno tim stvarima, a ti ćeš nehotice počiniti izopačene, nemoralne radnje koje ljudi neće lako zaboraviti i koje će im se gaditi. Kao što sam rekao, ako imaš izdajničku prirodu, teško ćeš se od nje otrgnuti. Ne iskušavaj sreću, pretpostavljajući da ako drugima nisi naneo nepravdu, onda nemaš izdajničku prirodu. Ako to zaista misliš, onda si stvarno odvratan. Svaki put kad govorim, Moje reči su usmerene na sve ljude, a ne samo na jednog čoveka ili na jedan tip čoveka. Time što Me nisi izdao u nekoj situaciji se ne dokazuje da Me nećeš izdati ni u jednoj situaciji. Neki ljudi, tokom poteškoća u braku, gube veru u traganje za istinom. Neki ljudi se odriču obaveze da Mi budu odani dok im se porodica raspada. Neki ljudi Me napuštaju u potrazi za trenucima radosti i ushićenja. Neki ljudi bi radije upali u mračnu jarugu nego što bi živeli u svetlosti i zadobili uživanje u delu Svetoga Duha. Neki ljudi ignorišu savete prijatelja kako bi zadovoljili svoju žudnju za bogatstvom, pa čak ni danas nisu u stanju da priznaju svoju grešku i da se promene. Neki ljudi samo privremeno žive pod Mojim imenom da bi dobili Moju zaštitu, dok mi drugi preko volje posvećuju samo delić, jer se čvrsto drže života i boje se smrti. Nisu li ovi i drugi takvi postupci koji su nemoralni i, još i više, lišeni integriteta, upravo ona ponašanja kojima su Me ljudi odavno izdali duboko u svom srcu? Naravno, znam da ljudi ne planiraju unapred da Me izdaju, ali je to što Me izdaju prirodno otkrivanje njihove prirode. Niko ne želi da Me izda i niko nije srećan zbog učinjenog postupka kojim Me je izdao. Naprotiv, oni drhte od straha, zar ne? Dakle, razmišljate li o načinu na koji ćete se iskupiti zbog tih izdaja i na koji ćete promeniti sadašnju situaciju?