Razotkrivanje verskih predstava

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 281

O Bogu i o čoveku ne može se govoriti kao o jednakima. Njegova suština i Njegovo delo za čoveka su nešto najnedokučivije i najneshvatljivije. Da Bog lično ne obavlja Svoje delo i da Svoje reči ne izgovara među čovečanstvom, onda, bez obzira na sve, čovek ne bi mogao da razume Božje namere. Na taj način, čak ni oni koji su čitav život posvetili Bogu ne bi mogli da prime Njegovo odobravanje. Ako se Bog ne lati posla, ma koliko da čoveku dobro ide, sve će biti uzalud, jer Božje će misli uvek biti uzvišenije od čovekovih, a Božju mudrost ne može da dokuči nijedan čovek. Zato kažem da su oni koji „u potpunosti razumeju” Boga i Njegovo delo jedna nesposobna gomila; svi su oni nadmeni i neuki. Ne treba čovek da definiše Božje delo; štaviše, čovek nije u stanju da definiše Božje delo. U Božjim očima, čovek je naprosto manji od mrava; kako bi onda čovek mogao da dokuči Božje delo? Ne govore li nadmeno oni koji uvek govore: „Bog ne radi na taj i taj način” ili „Bog je ovakav ili onakav”? Svi treba da znamo da je čoveka, sazdanog od krvi i mesa, Sotona iskvario, da je sama njegova priroda da se suprotstavlja Bogu, te da on ne može biti u istoj ravni s Bogom, a kamoli može Bogu da ponudi bilo kakav savet kada je u pitanju delo Božje. A što se tiče načina na koji Bog usmerava čoveka, to je delo Boga Samoga. Prikladno je da se čovek pokori, a da nema ovo ili ono gledište, jer čovek nije ništa drugo do prah. Pošto nam je namera da tražimo Boga, mi ne treba svoje predstave da preslikavamo preko Njegovog dela kako bi ih Bog razmatrao, a još manje da upotrebimo svoje iskvarene naravi da bismo se namerno i energično suprotstavljali Božjem delu. Zar na taj način ne bismo i sami postali antihristi? Kako bi za takve ljude uopšte moglo da se kaže da veruju u Boga? Pošto verujemo da Bog postoji i pošto želimo da Mu udovoljimo i da Ga vidimo, mi treba da tražimo put istine i put usklađenosti sa Bogom. Ne treba da Mu se tvrdoglavo suprotstavljamo. Šta bi iole dobro moglo proizaći iz takvih postupaka?

Danas je Bog obavio novo delo. Možda nisi u stanju da prihvatiš ove reči i one ti se mogu činiti neobičnim, ali ti savetujem da ne otkrivaš svoju prirodnost za sada, jer samo oni koji su zaista gladni i žedni pravednosti pred Bogom mogu zadobiti istinu, i samo one koji su istinski pobožni On može da prosveti i usmerava. Rezultati se postižu traganjem za istinom sa trezvenošću i mirom, a ne kroz svađu i prepirke. Kada kažem „Danas je Bog obavio novo delo”, zapravo mislim na Božji povratak u telo. Možda ti ove reči ne smetaju, možda ih se gnušaš, a možda te izuzetno zanimaju. U svakom slučaju, nadam se da će svi oni koji istinski žude za Božjom pojavom moći da se suoče sa ovom činjenicom i da je pažljivo ispitaju, umesto da o njoj brzopleto donose zaključke; mudar čovek treba tako da postupi.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Predgovor”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 282

Kako da čovek spozna Boga verujući u Njega? Čovek Boga treba da spozna na osnovu sadašnjih reči i dela Božjih, bez ikakvih odstupanja ili zabluda, a pre svega treba da poznaje Božje delo, koje je temelj spoznaje Samog Boga. Sve te razne zablude, lišene jasnog razumevanja Božjih reči jesu verske predstave; to su izobličena shvatanja. Najveća veština duhovnika ogleda se odmeravanju današnjih Božjih reči na osnovu njihovog upoređivanja sa načinom na koji su Božje reči bile shvaćene u prošlosti. Ako se, tokom služenja današnjem Bogu, pridržavaš onoga što je u prošlosti razotkriveno prosvećenjem Svetog Duha, tvoja služba će uzrokovati ometanje i postaće svojevrsna zastarela praksa, ništa više od verskih obreda. Ako veruješ da oni koji služe Bogu moraju da, između ostalih kvaliteta, spolja biti ponizni i strpljivi, i ako danas sprovodiš u delo takvo znanje, onda je takvo znanje verska predstava; ovakvo postupanje predstavlja ispoljavanje licemerja. Izraz „verske predstave” odnosi se na ono što je zastarelo (uključujući i razumevanje onih reči koje je Bog ranije izgovorio i svetlost direktnog prosvećenja Svetog Duha), a ako se te predstave danas primene, one će Božje delo ometati, a čoveku neće biti ni od kakve koristi. Ako ljudi nisu u stanju da se pročiste od onoga što pripada verskim predstavama, to će onda postati velika prepreka njihovom bogosluženju. Ljudi sa verskim predstavama ni na koji način ne mogu da idu ukorak sa delom Svetog Duha – oni za njim zaostaju jedan korak, a zatim i dva. To je zato što zbog tih verskih predstava čovek postaje izuzetno samopravedan i nadmen. Bog ne oseća nostalgiju za onim što je govorio i činio u prošlosti; ako je nešto zastarelo, On to uklanja. Da li ti zaista nisi u stanju da odbaciš svoje predstave? Ako se držiš reči koje je Bog u prošlosti govorio, da li time dokazuješ da poznaješ Božje delo? Ako nisi u stanju da prihvatiš sadašnju svetlost Svetog Duha, već se pridržavaš svetlosti iz prošlosti, možeš li time dokazati da slediš Božje stope? Zar još uvek nisi u stanju da odbaciš svoje religijske predstave? U tom ćeš slučaju postati neko ko se Bogu protivi.

Ako ljudi mogu da se oslobode verskih predstava, oni današnje Božje reči i delo neće odmeravati svojim umom, nego će im se neposredno pokoravati. Iako se današnje Božje delo očigledno razlikuje od Njegovog dela iz prošlosti, ti ipak možeš da odbaciš svoje stavove iz prošlosti i da se neposredno pokoriš današnjem Božjem delu. Ako možeš da shvatiš da današnjem Božjem delu moraš dati najvažnije mesto, bez obzira na Njegova prošla dela, onda si ti neko ko je svoje zastarele predstave odbacio, neko ko se Bogu pokorava i ko je sposoban da se pokori delu i rečima Božjim i da sledi Njegove tragove. Na taj ćeš način postati neko ko se istinski pokorava Bogu. Ti ne analiziraš i ne razmatraš Božje delo; postupaš kao da je Bog zaboravio na svoja prethodna dela, pa si i ti na njih zaboravio. Sadašnjost je sadašnjost, dok prošlost pripada prošlosti, a pošto Bog danas ostavlja po strani ono što je činio u prošlosti, onda ni ti više ne treba da se držiš toga. Samo se takva osoba Bogu potpuno pokorava i samo je takva osoba sasvim odbacila svoje verske predstave.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Bogu mogu da služe samo oni koji poznaju sadašnje Božje delo”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 283

Pošto se Božje delo neprestano razvija, pojedina Njegova dela neminovno zastarevaju s pojavom novih dela. Ova različita dela, stara i nova, nisu međusobno protivrečna, već se dopunjavaju, pri čemu svaka etapa sledi iz prethodne. Budući da ima novih dela, prirodno je da ona stara moraju da budu uklonjena. Primera radi, neke od davno ustanovljenih praksi i uobičajenih ljudskih izreka, zajedno s čovekovim dugogodišnjim iskustvom i naučenim lekcijama, stvorile su u čovekovom umu svakovrsne i raznolike predstave. To što Bog čoveku tek treba u potpunosti da otkrije Svoje pravo lice i Svoju suštinsku narav – u kombinaciji sa višegodišnjim širenjem tradicionalnih teorija koje se protežu od prošlosti do sadašnjosti – još više je pogodovalo tome da čovek formira takve predstave. Moglo bi se reći da je, tokom čovekovog verovanja u Boga, uticaja raznih predstava doveo do neprestanog formiranja i razvoja svakojakih shvatanja Boga zasnovanih na predstavama, što je uzrokovalo da mnogi religiozni ljudi koji služe Bogu postali Njegovi neprijatelji. Što su, dakle, verske predstave u ljudima jače, to se oni više protive Bogu i sve više postaju Božji neprijatelji. Božje delo je uvek novo i nikad ne zastareva – ono nikada ne formira pravila; naprotiv, ono neprekidno prolazi kroz različite stepene promena i obnavljanja. To što Bog dela na ovaj način izraz je Njegove suštinske naravi. To je ujedno i suštinsko načelo Božjeg dela i jedno od sredstava rada kojima Bog ostvaruje Svoje upravljanje. Kad Bog ne bi delovao na taj način, čovek se ne bi menjao, niti bi bio sposoban da Ga spozna, a Sotona ne bi bio poražen. Stoga se u Njegovom delu stalno javljaju promene koje su na prvi pogled slučajne, ali su zapravo periodične. Način na koji čovek veruje u Boga, međutim, sasvim je drugačiji. On se drži starih, oprobanih pravila i sistema, koji su mu utoliko više po volji što su stariji. Kako bi nerazborit ljudski um, tvrdoglav poput mazge, mogao da prihvati toliko nedokučivih novih dela i reči Božjih? Čovek se gnuša Boga koji je uvek nov i nikada star; sviđa mu se jedino stari Bog, s dugom bradom i sedom kosom, koji ne može da hoda. Tako je, zbog toga što i Bog i čovek imaju sopstvene „naklonosti”, čovek postao Božji neprijatelj. Mnoge od ovih protivrečnosti aktuelne su čak i danas, kad je od početka izvršenja uvek novih Božjih dela prošlo gotovo šest hiljada godina. One se, dakle, ne mogu ispraviti. Možda zbog tvrdoglavosti čoveka, ili možda usled nepovredivosti Božjih upravnih odluka od strane bilo kog čoveka, ti sveštenici i sveštenice se i dalje drže memljivih starih knjiga i papira, dok Bog nastavlja Svoje nedovršeno delo upravljanja kao da niko ne gleda. Iako postoje takve neprijateljske protivrečnosti, koje je čak nemoguće rešiti, Bog na njih ne obraća pažnju, kao da one istovremeno i postoje i ne postoje. Čovek se, međutim, još uvek čvrsto drži svojih uverenja i predstava, i nikad ih ne odbacuje. Jedna je stvar ipak očigledna: iako čovek ne odstupa od svog stava, Božje „stope” nikad ne miruju i On Svoje stavove uvek menja spram okruženja. Naposletku, čovek je taj koji će biti poražen bez borbe. U međuvremenu, Bog je „najveći neprijatelj” svih protivnika koje je porazio, ali je ujedno i „šampion” svih ljudi, kako onih poraženih tako i neporaženih. Ko se može nadmetati s Bogom i pobediti? Čovekove predstave naizgled potiču od Boga, jer su mnoge od njih nastajale malo-pomalo na tragu Božjeg dela. Bog, međutim, ne prašta čoveku zbog toga, a još manje ga obasipa pohvalama za to što, na tragu Njegovog dela, stvara seriju za serijom proizvoda „za Boga”, koji su izvan Njegovog dela. Umesto toga, On je do krajnosti zgađen čovekovim predstavama i starim, pobožnim verovanjem, te čak ni ne namerava da prizna datum njihovog nastanka. On uopšte ne prihvata mišljenje da su sve te predstave posledica Njegovog dela, jer čovekove predstave potiču od ljudske zaraze; one izviru iz čovekovih misli i uma – one dakle, ne potiču od Boga, već od Sotone. Božja je namera oduvek bila da Njegovo delo bude novo i živo, a ne staro i mrtvo, a to čega bi On hteo da se čovek pridržava menja se saglasno dobu i periodu, drugim rečima, to nije ni večno ni nepromenljivo. To je zato što je On Bog, čijom zaslugom čovek živi i obnavlja se, a ne đavo, zbog kojeg čovek stari i umire. Zar vi to još uvek ne shvatate? To što imaš predstave o Bogu i što nisi u stanju da ih se oslobodiš, usled je tvog neuspeha da shvatiš stvari – nije to zato u Božjem delu ima premalo smisla, niti zato što je Njegovo delo bezobzirno prema čovekovim osećanjima, a još manje zato što Bog nikada ne vodi računa o svom pravom delu. Ti svoje predstave ne možeš da odbaciš zato što ti previše nedostaje pokornosti i što nimalo ne ličiš na Božje stvorenje, a ne zato što ti Bog to otežava. Uzrok svemu tome si ti i to nikakve veze s Bogom nema; svu patnju i nesreću skrivio je čovek. Božje su misli uvek dobre: On ne želi da ti zbog Njega razviješ predstave, već želi da se, kako vreme prolazi, obnavljaš i prolaziš kroz preobražaj. Ti, međutim, ne znaš šta je za tebe dobro, pa stoga stalno nešto razmatraš i analiziraš. Nije stvar u tome da Bog tebi otežava život, već u tome da ti nedostaje bogobojažljivo srce i da si preterano buntovan. Majušno stvoreno biće koje se usuđuje da uzme neznatni delić onoga što mu je Bog prethodno dao, pa se okreće da bi time napalo Boga – zar to nije ljudsko buntovništvo? Ljudi su, slobodno se može reći, krajnje nekompetentni da svoje stavove izraze pred Bogom, a još manje zavređuju da se unaokolo šepure svojim bezvrednim, smrdljivim, trulim i zastarelim izrazima kako im je volja – a o onim memljivim predstavama da i ne govorimo. Nisu li one još bezvrednije?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Bogu mogu da služe samo oni koji poznaju sadašnje Božje delo”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 284

Božje delo uvek ide dalje i, premda se svrha Njegovog dela ne menja, metod prema kojem On deluje neprekidno se menja; otud se i oni koji slede Boga neprekidno menjaju. Što više Bog dela, to je čovekovo bogopoznanje temeljnije. Kao posledica Božjeg dela, i u čovekovoj naravi dolazi do odgovarajućih promena. Međutim, upravo zato što se delo Božje večito menja, oni koji nisu spoznali delo Svetog Duha i oni nerazumni ljudi koji nisu spoznali istinu, postaju ljudi koji se opiru Bogu. Delo Božje nikada se ne prilagođava čovekovim predstavama zato što je Njegovo delo uvek novo i nikada staro, i On nikada ne ponavlja staro delo, već naprotiv, obavlja delo koje nikada ranije nije obavio. Kako Bog ne ponavlja Svoja dela, a čovek uvek sudi o trenutnom Božjem delu na osnovu dela koje je On obavio u prošlosti, Bogu je postalo izuzetno teško da sprovodi svaku etapu Svog dela novog doba. Čovek ima previše poteškoća! Previše je konzervativan u svom razmišljanju! Niko ne poznaje delo Božje, ali mu svako određuje granice. Kada napusti Boga, čovek gubi život, istinu i Božje blagoslove, ali ipak ne prihvata ni život, ni istinu, a ponajmanje veće blagoslove koje Bog daruje ljudskom rodu. Svi ljudi žele da zadobiju Boga, a ipak ne tolerišu nikakve promene u Božjem delu. Oni koji ne prihvataju novo Božje delo veruju da je delo Božje nepromenjivo, da zauvek stoji u mrtvoj tački. Oni veruju da sve što je potrebno da bi se zadobilo večno spasenje od Boga jeste da se poštuje zakon, i da će namere Božje uvek biti zadovoljene dokle god se oni kaju i ispovedaju svoje grehe. Oni smatraju da Bog može biti Bog samo po zakonu i onaj Bog koji je zbog čoveka prikovan za krst; oni takođe smatraju da Bog ne treba i ne može da izađe izvan okvira Biblije. Upravo ih je takvo razmišljanje čvrsto okovalo u zakone starog doba i prikovalo za mrtve propise. Ima još više onih koji veruju da kakvo god bilo, novo Božje delo mora biti potkrepljeno proročanstvima, i da se u svakoj etapi takvog dela svima koji Ga prate „iskrenim” srcem moraju pokazati otkrivenja; u suprotnom, to delo ne može biti Božje delo. Već i sama spoznaja Boga za čoveka nije lak zadatak. Kada se tome doda čovekovo nerazumno srce i buntovna priroda prožeta uobraženošću i umišljenošću, postaje mu još teže da prihvati Božje novo delo. Čovek niti pažljivo istražuje novo delo Božje, niti ga prihvata s poniznošću; umesto toga, on zauzima prezriv stav prema njemu i iščekuje otkrivenja i smernice od Boga. Zar to nisu manifestacije čoveka koji se buni protiv Boga i koji Mu se opire? Kako takvi ljudi mogu da zadobiju Božje odobravanje?

Isus je rekao da je delo Jahveovo zastarelo za Doba blagodati, baš kao što Ja danas kažem da je delo Isusovo takođe zastarelo. Da je postojalo samo Doba zakona, a ne i Doba blagodati, Isus ne bi bio razapet i ne bi mogao da iskupi celokupno čovečanstvo. Da je postojalo samo Doba zakona, da li bi čovečanstvo uspelo da stigne ovoliko daleko, do današnjih dana? Istorija ide napred, no, zar istorija nije jedan od prirodnih zakona Božjeg dela? Zar to nije prikaz Njegovog upravljanja čovekom u čitavoj vaseljeni? Istorija ide napred, pa tako i delo Božje. Božje namere se večito menjaju. On ne bi mogao da jednu istu etapu Svoga dela obavlja tokom šest hiljada godina, jer kao što svi znaju, Bog je uvek nov i nikada star, i On nikako ne bi mogao da se iznova vraća istom delu kao što je raspeće, da biva prikovan za krst jedanput, dvaput, triput… Tako bi apsurdan čovek gledao na stvari. Bog ne obavlja stalno isto delo; Njegovo delo se večito menja i uvek je novo, baš kao što vam Ja izgovaram nove reči i svakoga dana obavljam novo delo. Ovo je delo koje sprovodim, a ključne su reči „novo” i „čudesno”. „Bog je nepromenljiv i Bog će uvek biti Bog”: ova izreka je zaista tačna; Božja suština se ne menja, Bog je uvek Bog i On nikada ne bi mogao da postane Sotona, ali to nije dokaz da je Njegovo delo večno nepromenljivo kao što to jeste Njegova suština. Ti tvrdiš da je Bog nepromenljiv, ali kako onda možeš da objasniš to da je Bog uvek nov i nikada star? Božje delo se neprestano širi i neprestano menja, a Njegove namere se neprestano otkrivaju i obznanjuju čoveku. Kako čovek doživljava Božje delo tako se njegova narav neprestano menja, baš kao i njegovo znanje. Odakle onda potiče ova promena? Zar ne potiče od dela Božjeg koje se večito menja? Ako čovekova narav može da se menja, zašto čovek ne može da dozvoli da se i Moje delo i Moje reči neprestano menjaju? Moram li Ja da budem podvrgnut ljudskim ograničenjima? Zar u ovom slučaju ne koristiš usiljene argumente?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Kako oni koji su u svojim predstavama postavljali granice Bogu mogu da prime Njegova otkrivenja?”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 285

Svi Jevreji su čitali Stari zavet i znali su za Isaijino proročanstvo da će se muško dete roditi u jaslama. Zašto su, uprkos tome što su vrlo dobro znali ovo proročanstvo, i dalje progonili Isusa? Nije li to zbog njihove buntovne prirode i neznanja o delu Svetog Duha? U to vreme, fariseji su verovali da se delo Isusovo razlikuje od onoga što su znali o muškom detetu iz proročanstva, a ljudi danas odbacuju Boga jer delo ovaploćenog Boga nije u skladu sa Biblijom. Zar nije suština njihovog buntovništva prema Bogu ista? Da li možeš, bez ikakvog izuzetka, da prihvatiš celokupno delo Svetog Duha? Ako je to delo Svetoga Duha, onda je to pravi tok i ti treba da ga prihvatiš bez ikakvog nepoverenja; ne treba da budeš probirljiv. Ako nastojiš da pronicljivije posmatraš Boga i oprezniji si prema Njemu, zar to onda nije ničim izazvano? Ne treba da tražiš dalju potvrdu u Bibliji, već da bez izuzetka prihvatiš delo Svetoga Duha, zato što u Boga veruješ da bi Ga sledio, a ne da bi Ga preispitivao. Ti ne treba da tražiš dodatne dokaze za Moje postojanje da bi dokazao da sam Ja tvoj Bog, već bi trebalo da si u stanju da raspoznaš da li sam ti Ja od koristi – to je najvažnije. Čak i ako pronađeš dodatne nepobitne dokaze u Bibliji, to te ne može u potpunosti dovesti pred Mene. Ti samo živiš u okviru Biblije, a ne preda Mnom; Biblija ti ne može pomoći da Me spoznaš, niti može da produbi tvoju ljubav prema Meni. Iako je Biblija prorekla da će se roditi muško dete, niko nije mogao da pojmi kome će se to proročanstvo dogoditi, zato što čovek nije spoznavao delo Božje, i to je navelo fariseje da se opiru Isusu. Neki znaju da je Moje delo u interesu čoveka, ali oni i dalje veruju da smo Isus i Ja dva potpuno odvojena, međusobno neusklađena bića. U to vreme, Isus je Svojim učenicima samo dao niz propovedi u Dobu blagodati o tome kako da praktično postupaju, kako da se okupljaju, kako da preklinju u molitvi i kako da se odnose prema drugima u Dobu blagodati. Delo koje je On obavio bilo je delo iz Doba blagodati, i On je samo govorio kako učenici i drugi Njegovi tadašnji sledbenici treba da praktično postupaju. U to vreme, On je samo obavljao delo Doba blagodati, a ništa od dela poslednjih dana. Kada je Jahve uveo starozavetni zakon u Doba zakona, zašto onda On nije obavio delo Doba blagodati? Zašto On nije unapred razjasnio delo Doba blagodati? Zar to ne bi pomoglo čoveku da ga prihvati? On je samo prorekao da će se muško dete roditi i doći na vlast, ali nije unapred izvršio delo Doba blagodati. Delo Božje u svakom dobu ima jasno određene granice; On obavlja samo delo tekućeg doba i nikada ne obavlja unapred sledeću etapu dela. Samo tako Njegovo reprezentativno delo svakog doba može doći do izražaja. Isus je govorio samo o znacima poslednjih dana; govorio je samo o tome kako ljudi tog vremena treba da budu strpljivi, kako treba da budu spaseni, kako treba da se pokaju i ispovede i kako treba da nose krst i podnose patnju. On nikada nije govorio o tome kako čovek u poslednjim danima treba da postigne ulazak niti kako treba da traži da udovolji Božjim namerama. Kad je tako, zar nije apsurdno u Bibliji tražiti Božje delo poslednjih dana? Šta možeš da vidiš samo držeći Bibliju? Bilo da se radi o tumaču Biblije ili o propovedniku, ko je mogao unapred jasno da vidi današnje delo?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Kako oni koji su u svojim predstavama postavljali granice Bogu mogu da prime Njegova otkrivenja?”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 286

Želite li da znate osnovni uzrok zašto su se fariseji suprotstavili Isusu? Želite li da znate suštinu fariseja? Bili su prepuni uobrazilja o Mesiji. Štaviše, oni su jedino verovali da će Mesija doći, ali nisu stremili ka život-istini. I tako, čak i danas, oni i dalje čekaju Mesiju, jer nemaju znanja o putu života, i ne znaju šta je put istine. Kako bi, kažete, tako budalasti, tvrdoglavi i neuki ljudi mogli dobiti Božji blagoslov? Mogu li da ugledaju Mesiju? Suprotstavili su se Isusu, jer nisu znali pravac dela Svetog Duha, jer nisu znali put istine koji je Isus govorio i, štaviše, jer nisu razumeli Mesiju. A pošto nikad nisu videli Mesiju i nikad nisu imali kontakt s Mesijom, njihova greška je u tome što su se držali samo imena Mesije, dok su se na sve moguće načine suprotstavljali Mesijinoj suštini. Ovi fariseji su u suštini bili tvrdoglavi, nadmeni i nisu se pokoravali istini. Načelo njihovog verovanja u Boga bilo je: ma koliko dubokoumna bila tvoja propoved, ma koliko velik bio tvoj autoritet, ti nisi Hristos ukoliko tvoje ime nije Mesija. Zar to verovanje nije besmisleno i smešno? Pitam vas dalje: zar nije i vama veoma lako da ponovite greške fariseja tog vremena, imajući u vidu da ni najmanje ne razumete Isusa? Možeš li da prepoznaš put istine? Možeš li istinski da jemčiš da se nećeš usprotiviti Hristu? Jesi li sposoban da slediš delo Svetog Duha? Ako ne znaš da li ćeš se usprotiviti Hristu, onda Ja kažem da ti već živiš na rubu smrti. Svi oni koji nisu poznavali Mesiju bili su kadri da čine dela suprotstavljanja Isusu, da odbace Isusa, da Ga klevetaju. Svi ljudi koji ne razumeju Isusa kadri su da Ga odbace i da Ga ruže. Štaviše, kadri su da Isusov povratak vide kao Sotonino zaluđivanje, te će većina tih ljudi osuditi ponovo ovaploćenog Isusa. Zar vas sve ovo ne plaši? Ono sa čim ćete se suočiti biće huljenje na Svetog Duha, cepanje reči koje je Sveti Duh uputio crkvama, i prezrivo odbijanje svih reči koje je Isus izrazio. Šta možete dobiti od Isusa ako ste toliko zbrkani? Kako ćete razumeti delo koje Isus obavlja kad se On nanovo ovaploti i dođe na belom oblaku, ako tvrdoglavo odbijate da se urazumite? Ovo vam govorim: ljudi koji ne prihvataju istinu, već slepo čekaju Isusov dolazak na belim oblacima, zasigurno hule na Svetog Duha i oni zasigurno spadaju u kategoriju koja će biti uništena. Vi samo želite Isusovu blagodat i jedino želite da uživate u blaženom carstvu nebeskom, ali nikad ne slušate reči koje je Isus izgovorio i nikad ne prihvatate istinu koju Isus izražava kad se iznova ovaploti. Šta ćete ponuditi u zamenu za činjenicu Isusovog povratka na belom oblaku? Da li je to iskrenost s kojom iznova činite grehe, a onda izgovarate svoju ispovest, iznova i iznova? Šta ćete ponuditi kao žrtvu Isusu koji se vraća na belom oblaku? Da li je to kapital višegodišnjeg rada kojim sebe veličate? Šta ćete pokazati kako bi Isus koji se vratio imao poverenja u vas? Da li je to ta vaša nadmena priroda, koja se ne pokorava nijednoj istini?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Kada budeš ugledao duhovno telo Isusa, Bog će dotad već iznova napraviti nebo i zemlju”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 287

Vi ste samo na rečima odani, vaše znanje se sastoji od mišljenja i predstava, vaš trud je zarad sticanja blagoslova nebeskih, pa kakva onda mora biti vaša vera? Čak i sad, pravite se da ne čujete nijednu reč istine. Vi ne znate šta je Bog, ne znate šta je Hristos, ne znate kako da se bojite Jahvea, ne znate kako da zakoračite u delo Svetog Duha, i ne znate kako da razlikujete delo Boga Samoga od navođenja na pogrešan put. Jedino znaš da osuđuješ svaku reč istine koju Bog izražava a koja nije u skladu sa tvojim sopstvenim mislima. Gde ti je poniznost? Gde ti je pokornost? Gde ti je odanost? Gde ti je stav traganja za istinom? Gde ti je bogobojažljivo srce? Kažem vam, oni koji u Boga veruju zbog znamenja, zasigurno spadaju u kategoriju koja će biti uništena. Oni koji nisu u stanju da prihvate reči Isusa koji se ponovo ovaplotio zasigurno su potomci pakla, naslednici arhanđela, kategorija koja će biti uništena zauvek. Mnogi možda ne mare za ono što govorim, ali, i pored toga, Ja svakom takozvanom svecu koji sledi Isusa želim da kažem da, kad sopstvenim očima budete videli Isusa kako na belom oblaku silazi sa neba, to će biti trenutak javnog pojavljivanja Sunca pravednosti. Možda će to za tebe biti trenutak velikog uzbuđenja. Međutim, treba da znaš da će trenutak kad budeš video Isusov silazak sa neba biti i trenutak kada ćeš sići u pakao da budeš kažnjen, trenutak kada bude proglašen završetak Božjeg plana upravljanja i trenutak u kojem Bog nagrađuje dobre, a kažnjava zle. Jer Božji sud će se već završiti pre nego što čovek bude video znamenja, kad postoji jedino izraz istine. Oni koji prihvataju istinu i ne tragaju za znamenjima, i koji su samim tim pročišćeni, biće dovedeni pred Božji presto i ući će u zagrljaj Stvoritelja. Samo oni koji budu istrajni u verovanju da je „Isus koji ne dolazi na belom oblaku lažni hristos” biće podvrgnuti večnoj kazni, jer oni veruju jedino u Isusa koji čini znamenja, ali ne priznaju Isusa koji izražava strogi sud i donosi život i istiniti put. I zato je jedino moguće da se Isus s njima obračuna kad se otvoreno vrati na belom oblaku. Oni su odveć tvrdoglavi, odveć sigurni u sebe, odveć nadmeni. Kako bi Isus mogao da nagradi takav ološ? Isusov povratak je veliko spasenje za one koji su u stanju da prihvate istinu, ali za one koji nisu u stanju da istinu prihvate, to je znak osude. Treba da birate svoj vlastiti put i ne treba da hulite na Svetoga Duha i da odbacujete istinu. Ne treba da budete neuke i nadmene osobe, već ljudi koji se pokoravaju usmeravanju Svetoga Duha i koji su žedni istine i tragaju za njom; jedino ćete na ovaj način imati koristi. Savetujem vam da brižljivo hodate putem vere u Boga. Ne brzajte sa zaključcima; štaviše, nemojte biti površni i nemarni u svojoj veri u Boga. Treba da znate da bi oni koji veruju u Boga trebalo da, u najmanju ruku, poseduju ponizno i bogobojažljivo srce. Oni koji su istinu čuli a ipak pred njom dižu nos, budalasti su i neuki. Oni koji su istinu čuli a ipak nehajno donose zaključke ili osuđuju istinu, nadmeni su ljudi. Niko ko u Isusa veruje nije podoban da drugog proklinje ili osuđuje. Svi vi treba da budete ljudi koji imaju razum i prihvataju istinu. Možda ti, pošto si čuo put istine i pročitao reč života, smatraš da je samo jedna od deset hiljada ovih reči u skladu s tvojim shvatanjem i sa Biblijom, a onda treba da nastaviš da tražiš u tom desetohiljaditom delu ovih reči. Takođe ti savetujem da budeš ponizan, da ne budeš previše samouveren i da ne budeš previše pun sebe. Sa mrvicom bogobojažljivog srca koje poseduješ, dobićeš veće svetlo. Ako brižljivo proučiš ove reči i iznova budeš o njima razmišljao, shvatićeš da li su one istina ili nisu, i da li su one život ili nisu. Možda će neki ljudi, pošto su pročitali tek nekoliko rečenica, slepo osuditi ove reči, govoreći: „Ovo nije ništa drugo do nekakvo prosvećenje od Svetoga Duha”, ili „Ovo je lažni hristos došao da ljude zaluđuje”. Oni koji tako govore previše su neuki! Toliko malo razumeš Božje delo i mudrost, i savetujem ti da iznova kreneš ispočetka! Ne smete, zbog toga što će se tokom poslednjih dana pojaviti lažni kristovi, slepo da osuđujete reči koje Bog izražava i ne smete da budete neko ko huli na Svetog Duha jer se boji da će biti zaluđen. Zar to ne bi bila velika šteta? Ako, nakon ponovnog razmatranja, i dalje smatraš da ove reči nisu istina, da one nisu put i da nisu Božji izraz, onda ćeš na kraju biti kažnjen i ostaćeš bez blagoslova. Ako ne možeš da prihvatiš onu istinu koja ti se kaže tako jasno i nedvosmisleno, zar nisi onda nedostojan Božjeg spasenja? Zar nisi onda neko ko nema blagoslov povraka pred presto Božji? Razmisli o tome! Nemoj biti nepromišljen i nagao, i ne gledaj na veru u Boga kao na igru. Razmisli zarad svog odredišta, zarad svojih izgleda, zarad svog života, i ne igraj se sa sobom. Možeš li da prihvatiš ove reči?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Kada budeš ugledao duhovno telo Isusa, Bog će dotad već iznova napraviti nebo i zemlju”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 288

U to vreme, Isusovo delo bilo je delimično u skladu sa Starim zavetom, kao i sa Jahveovim rečima tokom Doba zakona i sa Mojsijevim zakonima. Sve je to Isus koristio kako bi obavio jedan deo Svog posla. Propovedao je ljudima i podučavao ih u sinagogama, proročanstva proroka iz Starog zaveta koristio je da bi prekorio fariseje koji su Mu bili neprijatelji, a pomoću reči iz Pisma razotkrio je njihovo buntovništvo i na taj način ih osudio. Jer oni su se gnušali onoga što je Isus učinio; naime, veliki deo Isusovog dela nije obavljen u skladu sa zakonima iz Pisma; štaviše, ono što je On naučavao bilo je uzvišenije od reči iz Pisma, pa čak i od onoga što su proroci predskazali u Pismu. Isusovo delo počinjeno je samo zarad čovekovog iskupljenja i Hristovog raspeća, tako da nije bilo potrebe da On izgovori više reči da bi osvojio bilo kog čoveka. Mnogo od onoga čemu je On čoveka naučio izvučeno je iz reči Pisma, tako da je On, čak i ako Njegovo delo nije izašlo iz okvira Pisma, ipak bio u stanju da obavi delo raspeća. Njegovo delo nije bilo delo reči, niti delo učinjeno zarad osvajanja čovečanstva, već delo koje je učinjeno zato da bi se čovečanstvo iskupilo. On je samo zarad čovečanstva odigrao ulogu žrtve za greh i nije postupao kao izvor reči namenjenih čovečanstvu. On nije obavljao delo neznabožaca, odnosno delo osvajanja čoveka, već je obavljao delo raspeća – delo obavljeno među onima koji su verovali u postojanje Boga. Mada je Njegovo delo izvršeno na osnovu Pisma, i mada je On predskazanja starih proroka iskoristio da osudi fariseje, to Mu je ipak bilo dovoljno da dovrši delo raspeća. Kad bi se današnje delo još uvek obavljalo na osnovu proročanstava starih proroka iz Pisma, vas bi bilo nemoguće osvojiti, jer u Starom zavetu nisu zabeleženi vaše buntovništvoi vaši gresi, narode kineski, tako da u njemu nema istorije vaših grehova. Prema tome, kad bi ovo delo još uvek tavorilo u Bibliji, vi se nikada ne biste pokorili. Biblija beleži samo istoriju ograničenu na izraelski narod, na osnovu koje se ne može utvrditi da li ste vi zli ili dobri, niti vam se može suditi. Zamislite kako bi to bilo kad bih vam Ja sudio na osnovu istorije Izraelaca – da li biste Me i dalje sledili kao što to činite danas? Znate li koliko ste vi težak narod? Kad tokom ove etape ne bi bila izgovorena nijedna reč, ne bi bilo moguće dovršiti posao osvajanja. Pošto nisam došao da budem prikovan za krst, moram da govorim reči koje su mimo Biblije da bih mogao da vas osvojim. Delo koje je Isus obavio bilo je samo za jedan stepen uzvišenije od Starog zaveta; ono je iskorišćeno da bi se označio početak jednog doba i da bi se tim dobom predvodilo. Zašto je On rekao: „Nisam došao da ukinem zakon, nego da ga ispunim”? Pa ipak, u Njegovom je delu bilo mnogo toga što se razlikovalo od važećih zakona i od zapovesti koje su Izraelci Starog zaveta poštovali, jer On nije došao da se pokori zakonu, već da ga ispuni. Proces ispunjenja zakona obuhvatao je mnoge praktične stvari: Njegovo je delo bilo praktičnije i stvarnije, a uz to je u njemu bilo više života i nije se svodilo na kruto pridržavanje propisa. Zar Izraelci nisu održavali Šabat? Kad je Isus došao, On nije svetkovao Šabat, jer je kazao da je Sin čovečji Gospod Šabata, a kad Gospod Šabata dođe, On će činiti kako bude želeo. On je došao da ispuni zakone Starog zaveta i da te zakone promeni. Sve što se danas čini zasnovano je na sadašnjosti, ali i dalje počiva na temeljima Jahveovog dela iz Doba zakona i ne prevazilazi njegov opseg. Na primer, pazi šta govoriš i ne čini preljubu – nisu li to starozavetni zakoni? Ono što se danas od vas traži nije ograničeno samo na deset zapovesti, već takođe obuhvata zapovesti i zakone višeg reda od onih koji su važili ranije. Ipak, to ne znači da je ono što je bilo ranije ukinuto, jer se svaka etapa Božjeg dela obavlja na temelju prethodne etape. Što se tiče dela koje je Jahve tada obavio u Izraelu, poput zahteva da Mu ljudi prinose žrtve, da poštuju svoje roditelje, da ne obožavaju idole, da ne udaraju niti proklinju druge, da ne čine preljubu, da ne puše i da ne piju, kao i da ne jedu lešine i ne piju krv – zar sve to čak i danas ne predstavlja osnovu vašeg ponašanja? Upravo se na temeljima prošlosti Božje delo obavlja sve do današnjeg dana. Mada se zakoni iz prošlosti više ne pominju, i mada su pred tebe postavljeni novi zahtevi, ovi stari zakoni su daleko od toga da budu ukinuti, već su čak podignuti na viši nivo. Reći da su oni ukinuti značilo bi da je prethodno doba zastarelo, dok, u stvari, postoje određene zapovesti koje ćete morati zanavek da poštujete. Zapovesti iz prošlosti već su sprovedene u delo, već su postale čovekovo biće, tako da i ne treba posebno naglašavati zapovesti poput „Ne puši”, „Ne pij” i tome slično. Na ovom temelju postavljene su nove zapovesti, u skladu s vašim današnjim potrebama, s vašim rastom i u skladu sa današnjim delom. Donošenje zapovesti za novo doba ne podrazumeva ukidanje zapovesti starog doba, već njihovo još veće uzdizanje na ovom istom temelju, kako bi čovekovo delovanje bilo potpunije i praktičnije. Ako bi se od vas danas zahtevalo samo da poštujete zapovesti i pridržavate se zakona iz Starog zaveta i da postupate na isti način kako su to činili Izraelci, pa čak i ako bi se od vas zahtevalo da napamet naučite zakone koje je postavio Jahve, ne bi bilo nikakve šanse da se promenite. Kad biste se isključivo pridržavali tih nekoliko ograničenih zapovesti ili nebrojene zakone naučili napamet, vaša bi stara narav ostala duboko ukorenjena u vama i ne bi bilo načina da je iskorenite. Na taj način biste postajali sve poročniji i niko od vas ne bi postao pokoran. To, drugim rečima, znači da vam nekoliko prostih zapovesti i nebrojeni zakoni ne mogu pomoći da spoznate sva Jahveova postignuća. Vi niste isti kao Izraelci: samo poštujući zakone i napamet učeći zapovesti, oni su mogli da svedoče o Jahveovim postignućima i da svoju odanost pruže samo Njemu. Međutim, vi nipošto niste u stanju da to postignete, a nekoliko zapovesti iz starozavetnog doba ne samo što ne mogu da vas privole da predate svoje srce, niti da vas zaštite, nego će vas, umesto toga, učiniti mlitavim i sunovratiti vas u Ad. Jer Moje delo je delo osvajanja i usmereno je ka vašem buntovništvu i vašoj staroj naravi. Ljubazne reči Jahvea i Isusa neuporedivo su blaže od oštrih reči današnjeg suda. Bez ovako oštrih reči bilo bi nemoguće osvojiti vas „stručnjake”, koji ste hiljadama godina bili buntovni. Starozavetni zakoni odavno već nemaju nikakvu moć nad vama, ali je zato današnji sud daleko strašniji od zakona tog doba. Za vas je najprikladniji upravo sud, a ne blaga zakonska ograničenja, jer vi niste onaj ljudski rod iz vremena postanja, nego čovečanstvo koje je već hiljadama godina iskvareno. Ono što se od čoveka sada zahteva zasniva se na stvarnom današnjem stanju čoveka, u skladu je s njegovim kovom i sa stvarnim rastom ljudi danas, i od tebe se ne traži da se pridržavaš propisa. Cilj svega toga jeste da se ostvare promene u tvojoj staroj naravi, da možeš da odbaciš svoje predstave.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Vizija Božjeg dela (1)”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 289

Istorija stalno ide napred, te se i Božje delo uvek kreće napred. Da bi Njegov plan upravljanja od šest hiljada godina mogao da bude priveden kraju, on se mora odvijati u smeru daljeg napretka. Svakoga dana mora da čini novo delo, svake godine mora da čini novo delo; On mora da otvori nove puteve, da otpočne nove ere i da započne novija i veća dela. Uz sve to, On donosi novo ime i nova dela. Iz trena u tren, Duh Božji obavlja nova dela, nikada se ne držeći starih metoda i propisa. Niti se Njegovo delo ikada zaustavilo, već se odigrava sa svakim trenom koji odlazi u nepovrat. Ako kažeš da je delo Svetog Duha zauvek nepromenljivo, zašto je onda Jahve od sveštenika zahtevao da Mu služe u hramu, dok pritom Isus, za koga su ljudi, kada je došao, govorili da je prvosveštenik i da potiče iz kuće Davidove, nije ušao u hram uprkos tome što su Ga nazivali prvosveštenikom i velikim kraljem? I zašto nije prinosio žrtve? Bilo da u hram ulazi ili ne ulazi – nije li sve to delo Samoga Boga? Ako bi Isus, kako to čovek zamišlja, ponovo došao i ako bi se u poslednjim danima i dalje Isusom zvao, ako bi opet na belom oblaku među ljude sišao u liku Isusovom – zar to ne bi bilo ponavljanje Njegovog dela? Da li je Duh Sveti u stanju da se drži starih metoda? Sve ono u šta čovek veruje jesu predstave i on može da razume samo ono što ima doslovno značenje i što je u skladu s njegovim uobraziljama; a predstave nisu u skladu s načelima delovanja Svetog Duha i nisu u skladu sa mislima Božjim. Bog ne bi na taj način delao; Bog nije toliko neuk i glup, a ni Njegovo delo nije toliko jednostavno kakvim ga ti zamišljaš. Prema ljudskim uobraziljama, Isus će dojahati na oblaku i spustiti se među vas. Vi ćete Ga ugledati, a On će vam, jašući na oblaku, kazati kako je On Isus. Takođe ćete zapaziti tragove od klinova na rukama Njegovim i spoznaćete da je On zaista Isus. On će vas nanovo spasiti i biće vaš svemoćni Bog. Spasiće vas, dodeliće vam novo ime i svakome podariti po jedan belutak, nakon čega će vam biti dopušteno da zakoračite u carstvo nebesko i da budete primljeni na nebo. Nisu li ovakva verovanja samo predstave čovekove? Da li Bog Svoje delo obavlja u skladu s čovekovim predstavama ili upravo nasuprot njima? Zar sve čovekove predstave ne potiču od Sotone? Nije li Sotona sve ljude iskvario? Ako bi Bog Svoje delo obavljao u skladu s čovekovim predstavama, zar se On onda ne bi pretvorio u Sotonu? Zar ne bi bio od iste vrste kao i stvorena bića? Budući da su stvorena bića sada iskvarena od strane Sotone i da je čovek postao otelotvorenje Sotone, ako bi Bog delovao u skladu s onim što pripada Sotoni, zar On onda ne bi bio u savezu sa Sotonom? Kako bi čovek mogao da dokuči delo Božje? Stoga, Bog nikada neće delovati u skladu s predstavama čoveka, niti će ikada delovati onako kako ti to zamišljaš. Možda ćeš reći kako je Sam Bog rekao da će doći na oblaku. Tačno je da je Bog to lično izgovorio, ali zar ti ne znaš da nijedan čovek ne može da dokuči tajne Božje? Zar ne znaš da niko od ljudi ne može da objasni Božje reči? Da li si ti, bez trunke sumnje, siguran da je Duh Sveti baš tebe prosvetio i prosvetlio? Nije valjda da je Sveti Duh baš tebe uputio na tako neposredan način? Da li ti je takva uputstva dao Sveti Duh ili su te sopstvene predstave navele na takvu pomisao? Možda ćeš reći: „To je Sam Bog rekao.” Mi, međutim, reči Božje ne možemo sameravati prema sopstvenim predstavama i prema sopstvenom umu. A što se tiče reči koje je izgovorio Isaija, možeš li da te reči s punim pouzdanjem objasniš? Usuđuješ li se da njegove reči objašnjavaš? Pošto se ne usuđuješ da objasniš reči proroka Isaije, kako se onda usuđuješ da objašnjavaš Isusove reči? Ko je veći – Isus ili Isaija? Pošto odgovor glasi da je Isus uzvišeniji, zašto objašnjavaš reči koje je izgovorio Isus? Da li bi Bog baš tebe unapred obaveštavao o Svom delu? Kad to ne može da zna ni jedno jedino stvoreno biće, pa čak ni glasnici nebeski, ni Sin čovečji, kako bi to onda ti mogao da znaš? Previše toga nedostaje čoveku. Ono što je sada za vas od ključne važnosti, jeste da poznajete tri etape dela. Od Jahveovog do Isusovog dela i od dela Isusovog do ove sadašnje etape, sve tri etape dela kroz jednu neprekinutu nit pokrivaju čitav spektar Božjeg upravljanja i sve su one delo jednog te istog Duha. Od postanka sveta, Bog neprekidno upravlja ljudskim rodom. On je Početak i Kraj, On je Prvi i Poslednji, a ujedno je i Onaj koji označava početak nekog doba i Onaj koji to doba privodi kraju. Tri etape dela, u različitim dobima i na različitim mestima, nesumnjivo predstavljaju delo jednog Duha. Svi oni koji ove tri etape razdvajaju, opiru se Bogu. Na vama je sada da shvatite da je celokupno ovo delo, od njegove prve etape pa sve do danas, delo jednog Boga, delo jednog Duha. U to nema nikakve sumnje.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Vizija Božjeg dela (3)”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 290

Pošto čovek veruje u Boga, on mora pomno da sledi svaku Božju stopu, treba da „sledi Jagnje, kud god da krene”. Samo ljudi koji tako postupaju jesu oni koji zaista traže istiniti put, oni koji poznaju delo Svetoga Duha. Ljudi koji se tvrdoglavo pridržavaju reči i doktrina jesu oni koji su delom Svetoga Duha eliminisani. U svakom vremenskom periodu Bog će započeti novo delo i u svakom će periodu među ljudima postojati novi početak. Ako se čovek samo pridržava istina da je „Jahve Bog” i „Isus je Hrist”, od kojih se svaka odnosi samo na jedno doba, on nikad neće moći da održi korak sa delom Svetog Duha i zauvek će biti nesposoban da zadobije delo Svetog Duha. Bez obzira na to kako Bog deluje, ako čovek sledi bez ikakve sumnje i sledi pomno, kako bi onda Sveti Duh mogao da ukloni čoveka? Kako bi čovek mogao da bude kažnjen ako je on, ma šta Bog činio, siguran da je to delo Svetog Duha, ako bez ikakve bojazni sarađuje sa delom Svetog Duha i ako nastoji da ispuni Božje zahteve? Božje delo nikad nije prestalo da se izvršava, Njegovi se koraci nikad nisu zaustavili, a pre no što Svoje delo upravljanja privede kraju, On je stalno zauzet i nikad ne prestaje s radom. Čovek je, međutim, drugačiji: stekavši tek trunčicu od dela Svetog Duha, on se prema tom delu ponaša kao da se ono nikad neće promeniti; zadobivši nešto malo znanja, on ne kreće dalje da bi „pratio” Božje novije delo; videvši jedva nešto malo od Božjeg dela, on smesta ograničava Boga na određenu drvenu figuru i veruje da će Bog zauvek zadržati taj lik koji on vidi, veruje da je tako izgledao u prošlosti i da će ubuduće zauvek tako izgledati; stekavši tek mrvicu površnog znanja, čovek je toliko gord da se zaboravlja i počinje bezobzirno da proglašava Božju narav i biće koji, jednostavno, ne postoje; a uverivši se u jednu etapu dela Svetog Duha, čovek ne prihvata novo Božje delo, bez obzira na to kakav je čovek koji to novo delo proglašava. Takvi ljudi ne mogu da prihvate novo delo Svetog Duha; oni su previše konzervativni i nesposobni da prihvate nove stvari. Takvi ljudi su oni koji veruju u Boga, ali Ga ujedno i odbacuju. Mada čovek veruje da su Izraelci grešili što su „verovali samo u Jahvea, a nisu verovali u Isusa”, većina ljudi i dalje igra ulogu u kojoj „veruju samo u Jahvea i odbacuju Isusa” i „čeznu za povratkom Mesije, ali se protive Mesiji po imenu Isus”. Stoga nije ni čudo što ljudi i dalje, nakon prihvatanja jedne etape dela Svetoga Duha, žive pod Sotoninom vlašću i još uvek ne primaju Božje blagoslove. Zar to nije posledica čovekovog buntovništva? Širom sveta, ljudi u hrišćanstvu koji nisu išli ukorak s novim delom današnjice čvrsto se nadaju da će im se posrećiti, pretpostavljajući da će Bog svakome od njih ispuniti želju. Pa ipak, oni ne mogu sa potpunom sigurnošću da kažu zašto će ih Bog odvesti na treće nebo, niti kako će Isus doći da ih primi jašući na belom oblaku, a još manje su sasvim sigurni u to da li će Isus zaista doći na belom oblaku onog dana kad su oni to zamislili. Svi su oni zabrinuti i zbunjeni; ni sami ne znaju da li će Bog sa Sobom povesti baš svakog od njih, šačice raznoraznih ljudi iz svih mogućih veroispovesti. Delo koje Bog sada obavlja, sadašnje doba, Božje namere – ni o jednoj od ovih stvari oni pojma nemaju i ne rade ništa drugo osim što na prste odbrojavaju dane. Samo oni koji do samog kraja slede stope Jagnjeta mogu zadobiti poslednji blagoslov, dok oni „pametni ljudi”, koji nisu u stanju da Ga slede do samog kraja, ali ipak veruju da su sve zadobili, nisu u stanju da svedoče o Božjoj pojavi. Svako od njih veruje da je najpametnija osoba na svetu; oni bez ikakvog razloga prekidaju kontinuirani razvoj Božjeg dela i kao da sa apsolutnom sigurnošću veruju da će ih Bog povesti na nebo; oni, koji imaju „nepodeljenu odanost Bogu, koji slede Boga i povinuju se rečima Božjim”. Iako imaju „nepodeljenu odanost” rečima koje je Bog izgovorio, njihove su reči i postupci još uvek toliko odvratni, jer se oni protive delu Svetog Duha i čine prevaru i zlo. Oni koji ne mogu da slede do samog kraja, koji ne mogu da idu u korak sa delom Svetog Duha i koji se čvrsto drže starog dela, ne samo da nisu uspeli da postanu odani Bogu, već su, naprotiv, postali Božji protivnici, postali su oni koje je novo doba odbacilo i oni koji će biti kažnjeni. Postoji li iko jadniji od njih? Mnogi čak veruju da su nesavesni svi oni koji odbacuju stari zakon i prihvataju novo delo. Ovim ljudima, koji se samo usredsređuju na „savest”, a ipak ne spoznaju delo Svetoga Duha, njihova će sopstvena savest naposletku osujetiti izglede. Čak se ni Bog ne pridržava pravila u Svom delu i, mada je to Njegovo sopstveno delo, Bog ga se ipak ne pridržava slepo. Ono što treba osporiti biva osporeno, a ono što treba eliminisati biva eliminisano. Pa ipak, čovek se drži tek jednog malog delića dela Božjeg upravljanja kako bi Mu se suprotstavio. Nije li to apsurdno s čovekove strane? Nije li to glupost čovekova? Što su ljudi plašljiviji i preterano oprezni jer se boje da neće zadobiti blagoslove, to su nesposobniji da zadobiju više blagoslova i prime konačni blagoslov. Svi oni ljudi koji se tvrdoglavo pridržavaju zakona, prema zakonu pokazuju nepodeljenu odanost, a što više pokazuju takvu odanost prema zakonu, to sve više postaju buntovnici koji se protive Bogu. Jer, ovo je Doba carstva, a ne Doba zakona, i ne može se istovremeno govoriti o delu današnjice i o prošlom delu, niti se delo prošlosti može porediti s današnjim delom. Božje delo se promenilo, a promenila se i čovekova praksa; ona više ne podrazumeva poštovanje zakona, niti nošenje krsta. Prema tome, ljudska odanost prema zakonu i krstu neće od Boga zadobiti priznanje.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje delo i čovekova praksa”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 291

Svrha toga da danas budeš osvojen jeste u tome da te navede da priznaš da je Bog tvoj Bog, a takođe i Bog ostalih i, što je najvažnije, da je On Bog svih onih koji Ga vole i Bog svih stvorenih bića. On je Bog Izraelaca i Bog naroda Egipta. On je Bog Britanaca i Bog Amerikanaca. Nije samo Bog Adama i Eve, već i Bog svih njihovih potomaka. On je Bog svega na nebesima i svega na zemlji. Sve porodice, bilo da su izraelske ili neznabožačke, sve one su u rukama jednog Boga. Ne samo da je On nekoliko hiljada godina obavljao delo u Izraelu i nekada bio rođen u Judeji, već danas silazi u Kinu, na ovom mestu gde velika crvena aždaja leži sklupčana. Ako Ga to što je rođen u Judeji čini Carem Jevreja, zar Ga onda i to što danas silazi među sve vas ne čini Bogom svih vas? Predvodio je Izraelce i rođen je u Judeji, a takođe je rođen i u neznabožačkoj zemlji. Nije li Njegovo celokupno delo učinjeno za ceo ljudski rod koji je stvorio? Zar On sto puta više voli Izraelce i hiljadu se puta više gnuša neznabožaca? Nije li to vaša predstava? Nije reč o tome da Bog nikada nije bio vaš Bog, već samo o tome da Ga vi uopšte ne priznajete; nije reč o tome da Bog nije spreman da bude vaš Bog, već samo o tome da Ga vi odbacujete. Ko se od stvorenih ne nalazi u rukama Svemogućeg? Zar cilj toga da danas budete osvojeni nije u tome da vas navede da priznate da Bog nije niko drugi do vaš Bog? Ako i dalje tvrdite da je Bog samo Bog Izraelaca, i još uvek tvrdite da je kuća Davidova u Izraelu poreklo Božjeg rođenja, te da nijedan narod osim izraelskog nije podoban da „proizvede” Boga, a još manje da je neka neznabožačka porodica u stanju da lično primi Jahveovo delo – ako još uvek tako razmišljaš, ne čini li te to tvrdoglavim protivnikom? Nemoj se uvek opsesivno držati Izraela. Bog je danas upravo ovde među vama. Ne treba ni da sve vreme gledaš u pravcu neba. Prestani da žudiš za svojim Bogom na nebu! Bog je došao među vas, kako onda može biti na nebu? Jako dugo nisi verovao u Boga, a ipak o Njemu imaš mnogo predstava, u toj meri da se ni na sekundu ne usuđuješ da pomisliš da bi vas Bog Izraelaca mogao udostojiti Svog prisustva. Još i manje se usuđujete da razmišljate o tome kako biste mogli da vidite da se Bog lično pojavljuje, s obzirom na to koliko ste prljavi do krajnosti. Niti ste ikada razmišljali o tome kako bi Bog mogao lično da siđe u zemlju neznabožaca. Trebalo bi da siđe na goru Sinaj ili na Maslinsku goru i pojavi se Izraelcima. Nisu li svi neznabošci (odnosno, narod van Izraela) predmet Njegovog gnušanja? Kako bi On lično mogao da dela među njima? Sve su ovo duboko ukorenjene predstave koje ste razvili tokom mnogih godina. Svrha toga da danas budete osvojeni jeste u razvejavanju tih vaših predstava. Vi tako vidite ličnu Božju pojavu među vama – ne na gori Sinaj ili na Maslinskoj gori, već među ljudima koje On nikada ranije nije vodio. Nakon što je Svoje dve etape dela Bog obavio u Izraelu, Izraelci i svi neznabošci počeli su da gaje predstavu o tome da je Bog, iako je tačno da je On stvorio sve stvari, voljan da bude samo Bog Izraelaca, a ne i Bog neznabožaca. Izraelci veruju u sledeće: Bog može da bude samo naš Bog, a ne i Bog vas neznabožaca, i, budući da se vi ne bojite Jahvea, Jahve – naš Bog – vas se gnuša. Taj jevrejski narod veruje u sledeće još i više: Gospod Isus je preuzeo naš lik jevrejskog naroda i On je Bog koji nosi žig jevrejskog naroda. Bog deluje među nama. Božji lik i naš lik su slični; naš lik je blizak Božjem. Gospod Isus je Car nas Jevreja; neznabošci nisu podobni da prime tako veliko spasenje. Gospod Isus je žrtva za greh za nas Jevreje. Samo na osnovu te dve etape dela, Izraelci i jevrejski narod su formirali sve ove predstave. Oni nadmeno svojataju Boga, ne dopuštajući da je Bog takođe Bog neznabožaca. Time je Bog postao praznina u srcu neznabožaca. Razlog za to dolazi otud što su svi počeli da veruju da Bog ne želi da bude Bog neznabožaca i da On voli samo Izraelce – Njegov izabrani narod – i jevrejski narod, posebno učenike koji su Ga sledili. Zar ne znaš da delo koje su Jahve i Isus obavili jeste zarad opstanka celog ljudskog roda? Priznaješ li sada da Bog jeste Bog svih vas rođenih izvan Izraela? Zar Bog nije upravo ovde među vama? Ovo ne može biti san, zar ne? Zar ne prihvatate ovu stvarnost? Ne usuđujete se da u to poverujete niti da o tome razmišljate. Bez obzira na to kako vi to vidite, zar nije Bog upravo ovde među vama? Da li se i dalje ne usuđujete da poverujete u ove reči? Od danas pa nadalje, nisu li svi osvojeni ljudi i svi oni koji žele da budu Božji sledbenici – izabrani narod Božji? Niste li svi vi, koji ste danas sledbenici, izabrani narod izvan Izraela? Zar vaš identitet nije isti kao kod Izraelaca? Zar nije sve ovo upravo ono što treba da prepoznate? Nije li to cilj dela osvajanja vas? Budući da možete da vidite Boga, On će zauvek biti vaš Bog, od početka i u budućnosti. On vas neće napustiti, sve dok ste svi vi voljni da Ga sledite i da budete Njegova odana, pokorna stvorena bića.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Prava priča o delu osvajanja (3)”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 292

Samo ako svoje stare predstave ostaviš po strani, moći ćeš da stekneš novo znanje, pri čemu se staro znanje ne mora nužno poklapati sa starim predstavama. Pod „predstavama” se ovde podrazumevaju stvari koje čovek zamišlja, a koje su u neskladu sa stvarnošću. Ako je staro znanje, s prolaskom doba, postalo zastarelo, treba ga odbaciti. Staro znanje je deo čovekovih predstava i ono ga sputava da uđe u novo delo. Ako čovek može ispravno da se odnosi prema ovom starom znanju i u stanju je da kombinuje staro i novo, onda mu staro znanje zapravo postaje pomoć, postajući osnova na kojoj on ulazi u novo doba. Pouka o bogopoznanju zahteva od tebe da savladaš mnoga načela: kako zakoračiti na put spoznaje Boga, koje istine moraš razumeti da bi spoznao Boga i kako da se oslobodiš sopstvenih predstava i svoje stare naravi da bi mogao da se pokoriš celokupnom uređenju novog Božjeg dela. Ako ova načela iskoristiš kao temelj za ulazak u pouku o poznavanju Boga, tvoje će se znanje sve više produbljivati. Ako su ti potpuno jasne tri etape dela – to jest, ako poznaješ celokupan Božji plan upravljanja – i ako prethodne dve etape Božjeg dela možeš u potpunosti da povežeš sa sadašnjom etapom, i shvataš da je to delo koje obavlja jedan Bog, na taj ćeš način steći najdublji temelj od svih. Tri etape dela obavlja jedan Bog; to je najveća od svih vizija i to je jedini put ka spoznaji Boga. Tri etape dela može da obavi jedino Sâm Bog. Nijedan čovek ne može da obavi takvo delo u Njegovo ime. Drugim rečima, jedino je Sâm Bog mogao Svoje sopstveno delo da obavlja od postanka do današnjeg dana. Iako su tri etape Božjeg dela obavljene u različitim dobima i na različitim mestima, i mada je svaka od tih etapa različita, sve je to delo koje obavlja jedan Bog. Ovo je najveća od svih vizija koje čovek treba da spozna i, ako je čovek u stanju da je u potpunosti razume, imaće čvrsto uporište. Najveći problem sa kojim se različite religije i veroispovesti danas suočavaju jeste to što ne poznaju delo Svetog Duha i što delo Svetog Duha ne mogu da razlikuju od dela koje ne potiče od Duha Svetoga – stoga one ne mogu da odrede da li i ovu etapu dela, poput poslednje dve etape, takođe obavlja Bog Jahve. Iako ljudi slede Boga, većina njih još uvek nije u stanju da kaže da li je to pravi put. Čoveka muči pitanje da li je ovo put pod vođstvom Boga lično i da li je Božje ovaploćenje činjenica, a većina ljudi još uvek pojma nema kako da ove stvari razluči. Oni koji slede Boga nisu sigurnu u vezi s ovim putem, pa stoga propovedi koje se drže imaju samo delimičan učinak među tim ljudima i ne mogu da budu sasvim delotvorne, što onda kod takvih ljudi utiče na život-ulazak. Kada bi čovek u tri etape dela mogao da vidi da ih sve odreda Sâm Bog obavlja u različitim vremenima, na različitim mestima i na različitim ljudima; kada bi čovek mogao da shvati da sva ta dela, iako međusobno različita, obavlja jedan Bog i da, upravo stoga što čitavo delo obavlja jedan Bog, ono mora biti ispravno i nepogrešivo, kao i da se neosporno radi o delu jednog Boga, mada je ono u neskladu sa čovekovim predstavama – kada bi, dakle, čovek mogao sa sigurnošću da kaže kako je sve to delo jednog Boga, čovekove predstave bi se tada svele na puke tričarije, koje nisu vredne pomena. Čoveku su vizije nejasne, čovek samo Jahvea poznaje kao Boga, a Isusa kao Gospoda, i dvoumi se u vezi sa ovaploćenim Bogom današnjice. Posledično, mnogi ljudi i dalje su privrženi delima Jahvea i Isusa, i opsednuti predstavama o delu današnjice, i većina njih se neprestano oseća nesigurno, te delo današnjice ne shvata ozbiljno. Čovek, međutim, nema nikakve predstave o poslednje dve etape dela, koje su bile nevidljive. To je zato što čovek ne razume stvarnost poslednje dve etape dela i što im nije lično svedočio. Upravo zbog toga što se ove etape dela ne mogu videti, čovek ih zamišlja kako mu se svidi; ma šta da smisli, nema činjenica kojima bi se takve maštarije mogle dokazati, niti ikoga ko bi ih mogao korigovati. Čovek razuzdava svoj temperament, zaboravlja na oprez i pušta mašti na volju. Nema činjenica pomoću kojih bi se njegove maštarije mogle proveriti, te tako čovekove maštarije postaju „činjenice”, bez obzira na to da li su tačne. Na taj način, čovek veruje u sopstvenog, izmaštanog boga, koji postoji samo u njegovom umu, i ne stremi ka Bogu stvarnosti. Ako svaka osoba ima svoju vrstu vere, onda će među stotinu ljudi postojati sto vrsta verovanja. Čovek se odlikuje ovakvom verom zato što nije video praktičnost Božjeg dela, zato što ju je samo čuo ušima, ali je nije video svojim očima. Čovek je čuo legende i priče – ali je retko čuo činjenično znanje o Božjem delu. Na taj način, ljudi koji su u veri proveli svega godinu dana, do vere u Boga došli su kroz sopstvene predstave, a isto važi i za one koji čitavog svog života veruju u Boga. Oni koji ne vide činjenice nikada neće moći da pobegnu od vere zasnovane na sopstvenim predstavama o Bogu. Čovek veruje da se oslobodio okova svojih starih predstava i da je zakoračio u novo područje. Zar on ne zna da saznanja onih koji ne mogu da vide pravo lice Božje nisu ništa drugo do predstave i glasine? Čovek misli kako su njegove predstave ispravne i nepogrešive, i smatra da te predstave potiču od Boga. Kada čovek danas svedoči o Božjem delu, on zapravo oslobađa predstave koje su se u njemu godinama nagomilavale. Maštarije i zamisli iz prošlosti postale su prepreka obavljanju dela u ovoj etapi, i čoveku je postalo teško da se oslobodi takvih predstava i da opovrgne takve zamisli. Predstave mnogih koji do današnjeg dana slede Boga o svakom koraku Njegovog dela postajale su sve bolnije, a ovi ljudi su postepeno izgradili upornu mržnju prema ovaploćenom Bogu. Izvor ove mržnje je u čovekovim predstavama i uobraziljama. Činjenice ne dozvoljavaju čoveku da pusti na volju svojoj uobrazilji, a još manje popuštaju pred bilo kakvim olakim pobijanjem, a čovekove predstave i uobrazilje ne mogu da tolerišu postojanje činjenica; štaviše, čovek ne razmišlja o ispravnosti i istinitosti činjenica, već samo nastavlja da daje na volju svojim predstavama i da razvija sopstvene uobrazilje. Upravo zbog toga su čovekove predstave i uobrazilje postale neprijatelj današnjeg dela, dela koje je u neskladu sa čovekovim predstavama. Za ovu se grešku može samo reći da je posledica čovekovih predstava, a ne može se reći da je posledica Božjeg dela. Može čovek da zamišlja štagod mu drago, ali zato ne može otvoreno da osporava nijednu etapu Božjeg dela, niti bilo kojeg njegovog elementa; činjenica Božjeg dela ne toleriše nikakvu uvredu od čoveka. Ti svojoj mašti možeš puštati na volju, možeš čak i da smišljaš lepe priče o delima Jahvea i Isusa, ali ne možeš da pobiješ činjenice o svakoj etapi Jahveovog i Isusovog dela; ovo je ujedno načelo i upravna odluka, i vi treba da razumete značaj ovih pitanja. Čovek smatra da ova etapa dela nije u skladu s njegovim predstavama, pri čemu to nije slučaj za dve prethodne etape dela. U svojoj mašti, čovek veruje kako se delo iz prethodne dve etape sasvim sigurno razlikuje od današnjeg dela – ali jesi li ikada pomislio da su sva načela Božjeg dela ista, da je Njegovo delo uvek praktično i da će, bez obzira na to o kom se dobu radi, uvek biti najezde ljudi koji se opiru i protive činjenici Njegovog dela? Svi oni koji se danas opiru i protive ovoj etapi dela, bez sumnje bi se isto tako opirali Bogu u prošlim vremenima, jer takvi će ljudi zauvek biti neprijatelji Božji. Ljudi koji poznaju činjenicu Božjeg dela gledaće na tri etape dela kao na delo jednog Boga i odbaciće svoje predstave. To su ljudi koji poznaju Boga i oni koji istinski slede Boga. Kad se celokupno Božje upravljanje bude primaklo kraju, Bog će sve stvari klasifikovati prema njihovoj vrsti. Čovek je stvoren rukom Stvoritelja koji, na kraju, čoveka mora u potpunosti vratiti pod Svoju vlast; to je zaključak ove tri etape dela. Etapa dela poslednjih dana, kao i prethodne dve etape koje su obavljene u Izraelu i Judeji, zajedno predstavljaju Božji plan upravljanja u čitavoj vaseljeni. To niko ne može da opovrgne i to je činjenica Božjeg dela. Iako ljudi nisu iskusili mnogo od ovog dela niti su mu svedočili, činjenice ostaju činjenice, i to nijedan čovek ne može da ospori. Svi oni koji veruju u Boga, na svakom mestu u vaseljeni, prihvatiće ove tri etape dela. Ako poznaješ samo jednu određenu etapu dela i ne razumeš preostale dve njegove etape, ako ne razumeš Božje delovanje u prošlim vremenima, onda ti nisi u stanju da ispričaš celu istinu o celokupnom Božjem planu upravljanja i tvoje je znanje o Bogu jednostrano, jer ti, u svojoj veri u Boga, Njega niti poznaješ, niti Ga razumeš, te stoga nisi podoban da budeš Božji svedok. Bez obzira na to da li je tvoje trenutno znanje o ovim stvarima duboko ili površno, svi vi na kraju morate steći znanje i morate biti potpuno uvereni, i svi će ljudi videti celokupno Božje delo i potčiniti se Božjoj vlasti. Po okončanju ovog dela, sve će religije postati jedno, sva stvorena bića će se vratiti pod vlast Stvoritelja, sva stvorena bića će obožavati jednog istinitog Boga, a sve će zle religije iščeznuti, da se više nikad ne pojave.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Poznavanje tri etape Božjeg dela je put ka spoznaji Boga”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 293

Svako ko sledi Boga treba da postigne to da dokuči svrhu Božjeg dela, rezultate koje Njegovo delo ima za cilj da postigne na ljudima, kao i to koje su tačno Njegove namere za ljude. Svim ljudima upravo nedostaje spoznaja Božjeg dela. To što je Bog učinio ljudima, celokupno Božje delo i koje su tačno bile Božje namere, od stvaranja sveta sve do danas – ljudi te stvari ne shvataju i ne razumeju. To je nedostatak ne samo celog verskog sveta, već još i više svih onih koji veruju u Boga. Kad dođe dan da istinski ugledaš Boga, uvažiš Njegovu mudrost, vidiš sva dela koja je Bog učinio i spoznaš ono što Bog jeste i što On ima – kad budeš video Njegovo obilje, mudrost, čudesnost i celokupno delo koje je On obavio na ljudima – tek tada će tvoja vera u Boga biti istinski uspešna. Kad se za Boga kaže da je sveobuhvatan i izdašan u izobilju, na koji način je On tačno sveobuhvatan i na koji način je izdašan u izobilju? Ako to ne razumeš, onda se za tebe ne može smatrati da veruješ u Boga. Zašto Ja kažem da ljudi u verskom svetu ne veruju u Boga, već da su zlikovci, od iste vrste kao đavoli? Kad Ja kažem da su oni zlikovci, to je zato što ne razumeju Božje namere i nisu u stanju da vide Njegovu mudrost. Bog im nikada ne otkriva Svoje delo. Svi su oni slepi i ne mogu da vide Božja dela. Bog ih je napustio i potpuno su lišeni Njegove brige i zaštite, a da ne pominjemo na nemaju delo Svetoga Duha. Svi oni koji nemaju Božje delo jesu zlikovci i ljudi koji se opiru Bogu. Ovi ljudi koji se opiru Bogu, o kojima Ja govorim, jesu oni koji ne spoznaju Boga – oni koji na rečima priznaju Boga, a nemaju nikakvu spoznaju o Njemu, oni koji slede Boga, a ipak Mu se ne pokoravaju, oni koji uživaju u Njegovoj blagodati, a ipak nisu u stanju da budu postojani u svom svedočenju za Njega. Ako ne razume svrhu Božjeg dela i ne razume delo koje Bog obavlja na ljudima, čovek ne može da se uskladi sa Božjim namerama i ne može da bude postojan u svom svedočenju za Boga. Razlog zbog kojeg se ljudi opiru Bogu potiče, s jedne strane, iz njihovih iskvarenih naravi; s druge strane, on je u tome što ne spoznaju Boga i ne razumeju načela prema kojima On dela niti koje su Njegove namere za ljude. Ova dva aspekta, uzeta zajedno, čine istoriju čovekovog opiranja Bogu. Oni koji su tek počeli da veruju u Boga opiru Mu se zato što ljudi imaju prirodu koja se opire Bogu; oni koji godinama veruju u Boga opiru se Bogu zato što Ga ne spoznaju, a povrh toga imaju i iskvarene naravi. U vreme pre nego što se Bog ovaplotio, merilo za to da li se neko opire Bogu zasnivalo se na tome da li se on pridržava odluka koje je doneo Bog na nebu. U Doba zakona, na primer, Bogu se opirao svaki onaj koji se nije pridržavao Jahveovih zakona; ko god je krao prinose Jahveu ili se opirao onima na koje je Jahve blagonaklono gledao, opirao se Bogu i bio bi kamenovan do smrti; zakonima se nije pokoravao svaki onaj koji nije poštovao svoje roditelje ili je udarao i vređao druge ljude, a svi koji se nisu pridržavali Jahveovih zakona bili su oni koji su Mu se opirali. Stvari su bile drugačije u Doba blagodati, gde su svi koji su se opirali Isusu bili oni koji su se opirali Bogu i svi koji se nisu pokoravali rečima koje je Isus izgovorio bili su oni koji su se opirali Bogu. Definicija „opiranja Bogu” iz ovog perioda bila je tačnija i praktičnija. Pre nego što se Bog ovaplotio, merilo za to da li se neko opire Bogu zasnivalo se na tome da li je on obožavao nevidljivog Boga na nebu i uzdao se u Njega. Definicija „opiranja Bogu” iz tog perioda nije uopšte bila tako praktična, jer ljudi nisu mogli da vide Boga i nisu znali kako tačno izgleda lik Božji niti kako On tačno dela i govori. Ljudi nisu imali baš nikakve predstave o Bogu i u Boga su verovali u stanju nejasnoće, jer im se Bog još uvek nije bio pojavio. Prema tome, koliko god da su u Boga ljudi verovali na osnovu svojih uobrazilja, Bog ih nije osuđivao niti je pred njih postavljao preterano visoke zahteve, jer oni uopšte nisu bili u stanju da vide Boga. Kad se Bog ovaploti i dođe da dela među ljudima, svi Ga vide i čuju Njegove reči i vide Božja dela u telu, nakon čega se predstave svih ljudi rasprše poput mehura od sapunice. Što se tiče onih koji vide Boga kako se pojavljuje u telu, oni neće biti osuđeni ako Mu se svesno pokore, dok će oni koji Mu se namerno opiru biti okarakterisani kao ljudi koji se opiru Bogu. Takvi ljudi su antihristi, neprijatelji koji se namerno opiru Bogu. Neće biti osuđeni oni koji gaje predstave o Bogu, ali Mu se i dalje voljno pokoravaju. Bog osuđuje ljude na osnovu njihovih namera i stvari koje čine, a ne zbog njihovih misli i ideja. Kad bi On ljude osuđivao na osnovu njihovih misli i ideja, tad ni jedan jedini čovek ne bi mogao da pobegne iz gnevnih Božjih ruku. Oni koji se namerno opiru ovaploćenom Bogu biće kažnjeni zbog svog prkosa. Otpor ovih ljudi potiče od predstava koje gaje o Bogu, što ih navodi da čine stvari kojima ometaju Božje delo. Svi takvi ljudi se namerno opiru i pokušavaju da sruše Božje delo. Ne samo što imaju predstave o Bogu, već se ujedno upuštaju u aktivnosti kojima ometaju Njegovo delo, pa su iz tog razloga osuđeni. Oni koji namerno ne ometaju Božje delo neće biti osuđeni kao grešnici, jer su u stanju da se svesno pokore i da ne rade stvari kojima izazivaju prekidanje i ometanje. Takvi ljudi neće biti osuđeni. Međutim, kad neko godinama doživljava Božje delo, a i dalje ima predstave o Njemu i nije u stanju da spozna delo ovaploćenog Boga, pa je još uvek ispunjen predstavama o Bogu i nije u stanju da Ga spozna ma koliko godina da doživljava Njegovo delo i srce mu je prepuno predstava o Njemu iako nije nužno učinio ništa čime izaziva ometanja – i, premda te predstave možda ne postanu očigledne, taj čovek nije ni od kakve pomoći Božjem delu, nesposoban je da za Boga propoveda jevanđelje ili da bude postojan u svom svedočenju za Njega – to znači da je on ništarija i budala. Budući da ne spoznaje Boga i, povrh toga, potpuno je nesposoban da otpusti svoje predstave o Njemu, on je osuđen. To bi se moglo reći ovako: normalno je da oni koji su tek počeli da veruju u Boga imaju predstave o Njemu ili da Ga ne spoznaju, međutim, nije normalno ako neko godinama veruje u Boga i doživeo je dobar deo Njegovog dela, a ipak o Njemu i dalje ima predstave, a još je nenormalnije ako on nema nikakvo bogopoznanje. Pošto ovo nije normalno stanje, on je osuđen. Svi ovi nenormalni ljudi su beskorisni; oni su ti koji se najviše opiru Bogu i koji su uzalud uživali u Božjoj blagodati. Svi takvi ljudi će na kraju biti uklonjeni!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Svi oni koji ne spoznaju Boga jesu ljudi koji se Bogu opiru”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 294

Bogu se opiru oni koji ne razumeju svrhu Božjeg dela. To još više važi za one koji razumeju svrhu Božjeg dela, a ipak ne teže tome da Mu udovolje. Ima onih koji čitaju Bibliju u velikim crkvama i po ceo dan recituju odlomke, a ipak niko među njima ne razume svrhu Božjeg dela, niti među njima ima onih koji mogu da spoznaju Boga – a kamoli onih koji mogu da se usklade sa Božjim namerama. Svi su oni bezvredni, podli ljudi, koji s visine drže pridike „Bogu”. Oni su ljudi koji deluju pod Božjom zastavom, a ipak se namerno opiru Bogu, koji nose natpis da veruju u Boga dok jedu čovečije meso i piju čovečiju krv. Svi takvi ljudi su zli đavoli koji proždiru čovekovu dušu, glavni đavoli koji namerno ometaju ljude da stupe na pravi put i kamen su spoticanja koji sprečava ljude u traganju za Bogom. Oni mogu delovati „fizički snažno”, no, kako će njihovi sledbenici znati da su oni antihristi koji navode ljude da se opiru Bogu? Kako će njihovi sledbenici znati da su oni živi đavoli posvećeni proždiranju čovekove duše? Oni koji sebe smatraju uzvišenim u Božjem prisustvu najniži su od svih, dok su najuzvišeniji oni koji sebe smatraju poniznim. A oni koji umišljaju da spoznaju Božje delo i koji bez ustezanja mogu drugima da proglašavaju Njegovo delo dok svoj pogled upiru u Njega, najviše su neuki od svih. Takvi ljudi nemaju svedočanstvo o Bogu i svi su nadmeni i umišljeni. Oni koji smatraju da premalo spoznaju Boga, ali koji zapravo imaju praktično iskustvo i praktično bogopoznanje, jesu oni koje On najviše voli. Jedino takvi ljudi zaista imaju svedočanstvo i zaista su podobni da ih Bog usavrši. Bogu se opiru oni koji ne razumeju Božje namere. Bogu se opiru oni koji razumeju Božje namere, a ipak ne primenjuju istinu. Bogu se opiru oni koji jedu i piju reči Božje, a ipak se okreću protiv suštine Božjih reči. Bogu se opiru oni koji imaju predstave o ovaploćenom Bogu i, povrh toga, namerno se upuštaju u buntovništvo. Bogu se opiru oni koji donose sud o Bogu. I Bogu se opire svako ko je nesposoban da spozna Boga i ne može da svedoči za Njega. Zato vas podstičem: ako zaista imate vere da hodate ovim putem, onda nastavite da sledite. Međutim, ako niste u stanju da se suzdržite od opiranja Bogu, onda vam je najbolje da odstupite pre nego što bude prekasno, jer vam se u suprotnom zaista ne piše dobro, jer je vaša priroda naprosto previše iskvarena. Nemate odanosti, nemate pokornosti, nemate srce koje žudi za pravednošću i istinom i nemate ljubavi prema Bogu. Moglo bi se reći da je vaše stanje pred Bogom u suštini u potpunom haosu. Niste u stanju da se pridržavate onoga čega bi trebalo da se pridržavate, niste u stanju da kažete ono što bi trebalo da kažete, niste u stanju da primenjujete ono što bi trebalo da primenjujete i niste u stanju da ispunite funkciju koju bi trebalo da ispunite; nemate odanost koju bi trebalo da imate, savest koju bi trebalo da imate, pokornost koju bi trebalo da imate, niti odlučnost koju bi trebalo da imate; niste pretrpeli patnju koju je trebalo da pretrpite, a nemate ni veru koju bi trebalo da imate. Gotovo ste sasvim lišeni bilo kakve vrline. Zar vas nije sramota da nastavite da živite? Mislim da bi vam bilo bolje da što pre sklopite oči u večnom počinku, pošteđujući time Boga da zbog vas brine i radi vas pati. Vi verujete u Boga, a ipak ne razumete Njegove namere; jedete i pijete reči Božje, a ipak niste u stanju da ispunite Božje zahteve prema čoveku. Verujete u Boga, a ipak Ga ne spoznajete i živite bez cilja kojem biste stremili, bez ikakvih vrednosti ili bilo kakvog smisla. Vi ste ljudska bića, a ipak nemate ni trunke savesti, integriteta niti kredibiliteta – možete li sebe i dalje da nazivate ljudima? Verujete u Boga, a ipak Ga obmanjujete; čak žudite za Božjim novcem i jedete žrtve koje se Njemu prinose. A na kraju, ipak, i dalje nimalo ne vodite računa o Božjim osećanjima niti imate i trunku savesti prema Njemu. Ne možete da ispunite čak ni jedan mali zahtev koji Bog postavlja. Možete li sebe i dalje da nazivate ljudima? Jedete hranu koju vam Bog obezbeđuje, udišete kiseonik koji vam On daje i uživate u Njegovoj blagodati, ali na kraju nemate ni najmanje bogopoznanje. Naprotiv, postali ste ništarije koje se opiru Bogu. Zar vas to ne čini zverima koje ni sa psom ne mogu da se uporede? Među životinjama, postoji li ijedna koja je od vas zlonamernija?

Ti pastori i starešine koji sa visine drže pridike drugima jesu oni koji se opiru Bogu; svi su oni Sotonini saveznici. A što se tiče vas koji drugima držite pridike, a to ne činite s visine, zar se Bogu ne opirete još i više? Zar niste još i više u dosluhu sa Sotonom? Oni koji ne razumeju svrhu Božjeg dela ne znaju kako da se usklade sa Božjim namerama. Da li bi to ikako mogao biti slučaj sa onima koji razumeju svrhu Njegovog dela? Božje delo nikada nije pogrešno; naprotiv, problem leži u čovekovom stremljenju. Zar ti izopačenjaci koji se namerno opiru Bogu nisu još zlokobniji i zlonamerniji od tih pastora i starešina? Mnogo je onih koji se opiru Bogu, ali su među njima takođe brojna i različita stanja u kojima se Njemu opiru. Kao što ima svakakvih vernika, tako ima i svakakvih među onima koji se opiru Bogu, a svaki se razlikuje od drugog. Nijedan od onih koji ne uspevaju da jasno prepoznaju svrhu Božjeg dela neće moći da bude spasen. Koliko god da se u prošlosti neko možda opirao Bogu, kad počne da shvata svrhu Božjeg dela i bude mogao da se trudi da udovolji Bogu, Bog će izbrisati sve njegove pređašnje grehe. Dokle god neko može da traga za istinom i da je primenjuje, Bog se neće sećati svega onoga što je on učinio. Štaviše, usklađenost ljudi s pravednošću Bog posmatra u zavisnosti od toga mogu li oni da primenjuju istinu. To je Božja pravednost. Pre nego što neko vidi Boga ili doživi Njegovo delo, kako god da se on odnosio prema Njemu, Bog to ne pamti. Međutim, kad neko jednom vidi Boga i doživi Njegovo delo, sva njegova dela i postupke Bog će uneti u „zapisnik”, jer je taj neko video Boga i živeo usred Njegovog dela.

Kad je neko istinski video ono što Bog ima i ono što On jeste, ugledao Božju nadmoć i istinski spoznao Božje delo – i, štaviše, kad se njegova stara narav promeni – on će u potpunosti odbaciti svoju buntovnu narav koja se opire Bogu. To bi se moglo reći ovako: svako se opirao Bogu i svako se bunio protiv Boga. Međutim, ako možeš svesno da se pokoriš ovaploćenom Bogu i da od ovog trenutka pa nadalje svojom odanošću udovoljavaš Božjem srcu, primenjuješ istinu koju bi trebalo da primenjuješ, obavljaš dužnost koju bi trebalo da obavljaš i pridržavaš se propisa kojih bi trebalo da se pridržavaš, onda si ti onaj koji je voljan da odbaci svoje buntovništvo kako bi udovoljio Bogu i onaj si koga Bog može da usavrši. Ako tvrdoglavo istrajavaš u svojim pogrešnim postupcima, bez ikakvog kajanja u srcu, te nastaviš sa svojim buntovnim vladanjem bez i najmanje namere da sarađuješ s Bogom i da Mu udovoljiš, onda će tako tvrdoglava i nepopravljiva osoba poput tebe biti označena za kažnjavanje i označena kao neko koga Bog neće usavršiti. Bude li se to dogodilo, bićeš Božji neprijatelj danas, a i Božji neprijatelj sutra i ostaćeš Božji neprijatelj i prekosutra – zauvek ćeš biti onaj koji se opire Bogu, neprijatelj Božji. Kako bi onda Bog mogao ikako da te poštedi? Ljudi imaju prirodu koja se opire Bogu, ali ne smeju namerno da traže „tajnu” opiranja Bogu, jer je veoma teško promeniti nečiju prirodu. Ukoliko bi to pokušao, bilo bi ti bolje da naprosto odeš pre nego što bude prekasno, da u budućnosti ne bi dobio još strožu grdnju i da tvoja zverska priroda ne bi izbila na površinu i postala neukrotiva, a Bog na kraju uništio tvoje fizičko telo. Ti veruješ u Boga da bi primio blagoslove; ali ako te na kraju umesto toga snađe jad, tvoje verovanje zaista ne bi bilo vredno toga. Ja vas podstičem, bolje bi vam bilo da smislite drugi plan. Zar vam ne bi bilo bolje da radite bilo šta drugo nego da verujete u Boga? Da li zaista verujete da je ovo jedini put za vas? Zar ne biste nastavili da preživljavate čak i bez traganja za istinom? Zašto se ovako suprotstavljate Bogu?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Svi oni koji ne spoznaju Boga jesu ljudi koji se Bogu opiru”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 295

Obavio sam mnogo posla među ljudima i za to vreme sam izgovorio mnoge reči. Ove reči su sve zarad čovekovog spasenja i izrečene su da bi čovek bio u skladu sa Mnom. Međutim, zadobio sam tek nekolicinu ljudi na Zemlji koji su u skladu sa Mnom i zato kažem da čovek ne ceni Moje reči – to je zato što čovek nije u skladu sa Mnom. Na ovaj način, svrha posla koji obavljam nije u tome da čovek može da Mi se klanja; što je još važnije, obavljam ga da bi čovek mogao da bude u skladu sa Mnom. Ljudi, pošto su iskvareni, žive u Sotoninoj zamci. Svi oni žive u telu od krvi i mesa, u sebičnim željama i među njima nema nijednog koji je u skladu sa Mnom. Oni koji kažu da su u skladu sa Mnom, svi redom obožavaju nejasne idole. Iako ispovedaju da je Moje ime sveto, oni koračaju putem koji ide nasuprot Meni, a njihove reči su pune nadmenosti i samopouzdanja. To je zato što su svi oni u suštini protiv Mene i nisu u skladu sa Mnom. Svakoga dana traže moje tragove u Bibliji i nasumice pronalaze „prikladne” odlomke koje neprestano iznova čitaju i recituju kao svete spise. Oni ne znaju kako da budu u skladu sa Mnom niti znaju šta znači biti protiv Mene. Oni samo slepo čitaju svete spise. Nejasnog boga, koga naprosto nisu videli i koga suštinski ne mogu da vide, oni svode u granice Biblije, te u slobodno vreme izvade Biliju i čitaju je. Oni veruju u Moje postojanje samo u okviru Biblije i izjednačavaju Me sa Biblijom; bez Biblije nema Mene, a bez Mene nema Biblije. Oni ne obraćaju pažnju na Moje postojanje i Moja dela, već umesto toga posvećuju preteranu i posebnu pažnju svakoj reči Svetog pisma. Još više njih čak veruje da ne bi trebalo da radim ništa od onoga što želim ako to nije predskazano u Svetom pismu. Oni pridaju previše značaja Svetom pismu. Može se reći da oni bukvalne reči smatraju isuviše važnim, do te mere da stihove iz Biblije koriste da bi odmeravali svaku reč koju izgovorim i da bi Me osudili. Oni ne tragaju za putem da budu u skladu sa Mnom niti za putem da budu u skladu s istinom, već za putem poklapanja sa rečima iz Biblije i veruju da sve što se ne podudara s Biblijom, bez izuzetka, nije Moje delo. Nisu li takvi ljudi poslušni potomci fariseja? Jevrejski fariseji su koristili Mojsijev zakon da osude Isusa. Oni nisu tražili da budu u skladu sa Isusom iz tog vremena, već su se prema svakom članu zakona odnosili s takvom ozbiljnošću, da su – nakon što su Ga optužili da ne poštuje zakon Starog zaveta i da nije Mesija – nevinog Isusa na kraju prikovali za krst. U čemu je bila njihova suština? Zar ona nije bila u tome što nisu tražili način da budu u skladu s istinom? Obraćali su pažnju samo na svaku reč iz Svetog pisma, a da pri tom nisu ni marili ni za Moje namere, ni za korake i metode Mog dela. To nisu bili ljudi koji su tražili istinu, već ljudi koji su se strogo držali slova; to nisu bili ljudi koji su verovali u Boga već ljudi koji su verovali u Bibliju. Preciznije rečeno, oni su bili psi čuvari Biblije. Da bi sačuvali interese Biblije, da bi održali dostojanstvo Biblije i zaštitili njen ugled, otišli su tako daleko da su prikovali milostivog Isusa na krst. To su učinili samo da bi odbranili Bibliju i da bi očuvali status svake biblijske reči u ljudskim srcima. Zato su radije izabrali da se odreknu sopstvene budućnosti i da ne zadobiju žrtvu za greh kako bi na smrt osudili Isusa koji se nije slagao sa propisima Svetog pisma. Zar nisu svi oni bili slepi poslušnici svake reči Svetog pisma?

A šta je sa ljudima danas? Oni bi radije da s ovog sveta izbace Hrista koji je došao da izrazi istinu, kako bi mogli da uđu u nebo i dobiju blagodat. Radije bi potpuno porekli dolazak istine kako bi sačuvali interese Biblije i radije bi Hrista koji se vratio u telo ponovo prikovali na krst kako bi obezbedili večno postojanje Biblije. Kako da čovek primi Moje spasenje kad mu je srce tako zlonamerno i priroda tako neprijateljska prema Meni? Živim među ljudima, a ipak čovek ne spoznaje Moje postojanje. Kada čoveka obasjam svojom svetlošću, on i dalje ne zna za Moje postojanje. Kada iskalim svoj gnev na čoveku, on još više poriče Moje postojanje. Čovek traži da bude u skladu sa rečima i sa Biblijom, a nijedna osoba ne dolazi pred Mene da traži način da se uskladi s istinom. Čovek upire pogled ka Meni na nebu i posebno se brine za Moje postojanje na nebu, a niko ne brine o Meni u telu, jer sam ja koji živim među ljudima, jednostavno, previše beznačajan. Niski su u Mojim očima oni koji samo traže sklad sa rečima iz Biblije i oni koji samo traže sklad sa nejasnim bogom. To je zato što se oni klanjaju mrtvim rečima i bogu koji im može podariti neizmerno bogatstvo; klanjaju se bogu koji bi se prepustio na milost i nemilost čoveku – bogu koji ne postoji. Šta onda takvi ljudi mogu dobiti od Mene? Čovek je jednostavno suviše nizak za reči. Oni koji su protiv Mene, oni koji Mi iznose neograničene zahteve, oni koji ne vole istinu, oni koji se bune protiv Mene – kako bi oni mogli da budu u skladu sa Mnom?

Protiv Mene su oni koji nisu u skladu sa Mnom. Isti je slučaj sa onima koji ne vole istinu. Oni koji se bune protiv Mene još su više protiv Mene i u neskladu sa Mnom. Predajem u ruke zloga sve koji nisu u skladu sa Mnom i prepuštam ih njegovoj iskvarenosti, dajem im slobodu da otkriju svoja zla dela i konačno ih predajem zlome da ih proždere. Ne zanima Me koliko Me ljudi obožava, to jest, nije Me briga koliko ljudi veruje u Mene. Zanima Me samo to koliko ljudi je u skladu sa Mnom. To je zato što su oni koji nisu u skladu sa Mnom svi su oni zli ljudi koji Me izdaju i Moji su neprijatelji. Ja Svoje neprijatelje neću da „ustoličim” u Svojem domu. Oni koji su u skladu sa Mnom zauvek će Mi služiti u Mojem domu, a oni koji idu protiv Mene zauvek će trpeti Moju kaznu. Oni kojima je stalo samo do reči iz Biblije, a koji ne mare niti za istinu niti za traganje za Mojim stopama – oni su protiv Mene, jer Me postavljaju u okvire Biblije, svode Me na Bibliju, a to je čin krajnjeg huljenja na Mene. Kako bi takvi ljudi mogli da dođu pred Mene? Oni ne obraćaju pažnju na Moja dela niti na Moje namere, niti na istinu, već na reči – reči koje ubijaju. Kako bi takvi ljudi mogli da budu u skladu sa Mnom?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Treba da tražiš način da budeš u skladu sa Hristom”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 296

Otkako je istina o Isusovom ovaploćenju postala stvarnost, čovek veruje da na nebesima ne postoji samo Otac, već i Sin, pa čak i Duh. Ovo je konvencionalna predstava koje se čovek drži, da na nebesima postoji Bog kao što je ovaj: trojedini Bog koji je Otac, Sin i Sveti Duh. Svi ljudi imaju ove predstave: Bog je jedan Bog, ali obuhvata tri dela, koja svi oni koji su duboko ukorenjeni u konvencionalnim predstavama smatraju Ocem, Sinom i Svetim Duhom. Samo kada se ta tri dela sjedine čine celokupnog Boga. Bez Svetog Oca, Bog ne bi bio ceo. Slično tome, Bog ne bi bio ceo ni bez Sina, ni bez Svetog Duha. U svojim predstavama, oni veruju da se ni samo Otac, ni samo Sin, ne mogu smatrati Bogom. Jedino se Otac, Sin i Sveti Duh zajedno mogu smatrati Samim Bogom. Sve do danas, svi religiozni vernici, pa čak i svaki sledbenik među vama, veruju u ovo. Ipak, kad je reč o tome da li je ovo verovanje tačno, niko od vas to ne može objasniti, jer ste uvek u izmaglici zbunjenosti o stvarima Samoga Boga. Čak i kad je u pitanju znanje zasnovano na ljudskim predstavama, vi ne znate da li je to tačno ili pogrešno, jer ste se previše ozbiljno zarazili religioznim predstavama. Preduboko ste prihvatili ove konvencionalne predstave o religiji, a ovaj se otrov preduboko uvukao u vas. Prema tome, i vi ste po tom pitanju podlegli ovom pogubnom uticaju, jer trojedini Bog naprosto ne postoji. Odnosno, Trojstvo Oca, Sina i Svetoga Duha jednostavno ne postoji. Sve su ovo čovekove konvencionalne predstave i čovekova pogrešna verovanja. Tokom brojnih vekova, čovek je verovao u ovo Trojstvo, dočarano predstavama u čovekovom umu, koje je čovek izmislio, a da ga nikada ranije nije video. Tokom ovih brojnih godina, bilo je mnogo tumača Biblije koji su objašnjavali „pravo značenje” Trojstva; međutim, ta objašnjenja o trojedinom Bogu kao o tri različite ličnosti bila su maglovita i nejasna, a svi ljudi su zbunjeni „sastavom” „Boga”. Nijedan veliki čovek nikada nije mogao da ponudi temeljno objašnjenje; većina objašnjenja biva prihvatljiva u pogledu načina rasuđivanja i na papiru, ali nijedan čovek nema potpuno jasno razumevanje njegovog značenja. To je stoga što ovo „veliko Trojstvo” koje čovek čuva u srcu naprosto ne postoji. Zbog toga što niko nikada nije video pravo lice Božje, niti je iko imao dovoljno sreće da se uzdigne i poseti prebivalište Božje, kako bi proverio šta se nalazi na mestu gde leži Bog, da bi tačno utvrdio koliko desetina hiljada ili stotina miliona generacija ima u „Božjoj porodici”, ili da bi istražio koliko zapravo delova sačinjava izborno Božje ustrojstvo. Ono što prvenstveno treba ispitati jeste sledeće: starost Oca i Sina, kao i Svetoga Duha; izgled svakog od njih; kako su se tačno Oni razdvojili i kako to da Oni čine jedno. Nažalost, za sve ovo mnoštvo godina, nijedan čovek nije uspeo da utvrdi stvarnu istinu o ovim stvarima. Svi oni naprosto nagađaju, jer se nijedan čovek nikada nije uzdigao na nebo u posetu i vratio sa „izveštajem o istrazi” za ceo ljudski rod, kako bi o istinitosti ovog pitanja izvestio sve one vatrene i pobožne vernike kojima je stalo do Trojstva. Naravno, čovek se ne može u potpunosti kriviti za formiranje takvih predstava, jer zašto Jahve Otac nije bio u pratnji Isusa Sina kad je stvarao ljudski rod? Da se, u početku, sve odvijalo pod imenom Jahve, bilo bi bolje. Ako se iko mora okriviti, neka se to svali na trenutni propust Boga Jahve, koji pred Sebe nije pozvao Sina i Svetoga Duha u vreme stvaranja, već je Svoje delo obavljao sam. Da su svi Oni radili istovremeno, zar ne bi postali jedno? Da je, od samog početka pa sve do kraja, postojalo samo ime Jahveovo, a ne ime Isusovo iz Doba blagodati, ili da se tada On još uvek zvao Jahve, zar ne bi Bog bio pošteđen patnje zbog ove podele koju izvodi ljudski rod? Uistinu, za sve ovo se ne može okriviti Jahve; ako se već mora svaliti krivica, neka ona bude svaljena na Svetog Duha, koji je hiljadama godina nastavljao Svoje delo pod imenom Jahve, Isusa i čak Duha Svetoga, sluđujući i zbunjujući čoveka, tako da čovek nije mogao tačno da zna ko je Bog. Da je Sȃm Sveti Duh delovao bez obličja ili lika, i još važnije, bez imena kao što je Isus, da čovek nije mogao ni da Ga dodirne ni da Ga vidi, već samo da čuje zvuke grmljavine, ne bi li tada ova vrsta dela bila korisnija za čovečanstvo? Šta se, dakle, sada može učiniti? Čovekove nagomilane predstave narasle su do visine planine i do širine mora, do te mere da današnji Bog više ne može da ih izdrži i u potpunoj je nedoumici. Kada su u prošlosti bili samo Jahve, Isus, a među Njima i Sveti Duh, čovek je već bio u nedoumici kako da se nosi sa tim, a sada je tu i dodatak Svemogućeg, za koga se čak kaže da je, takođe, „deo Boga”. Ko zna ko je On i sa kojom se ličnošću Trojstva On preplitao ili se u njoj skrivao ko zna koliko godina? Kako čovek ovo može da podnese? I za samo objašnjenje trojedinog Boga čoveku je potreban ceo život, a sada postoji „jedan Bog u četiri ličnosti”. Kako se to može objasniti? Možeš li ti to da objasniš? Braćo i sestre! Kako ste verovali u takvog Boga sve do danas? Skidam vam kapu. Dovoljno je bilo podnositi trojedinog Boga; kako ste mogli tako nepokolebljivo verovati u ovog jednog Boga u četiri ličnosti? Snažno ste podsticani da izađete, ali vi odbijate. Kako je to nezamislivo! Vi ste zaista nešto posebno! Čovek zaista može otići toliko daleko da veruje u „četiri Boga” i da uopšte ne mari za to; zar ne mislite da je ovo čudo? Kad vas pogleda, niko ne bi rekao da ste u stanju da napravite tako veliko čudo! Dozvolite Mi da vam kažem da „trojedini Bog”, zapravo, ne postoji nigde gore niti u celoj vaseljeni. Bog nema Oca, ni Sina, a još manje postoji koncept da Otac i Sin zajednički koriste Svetoga Duha kao oruđe. Sve to je najveća zabluda na ovom svetu i naprosto ne postoji! Pa ipak, i takva zabluda ima svoje poreklo i nije potpuno neutemeljena, jer vaš um nije tako jednostavan, a ovi vaši koncepti nisu bez osnova. Naprotiv, vaše su misli sasvim prikladne i genijalne, toliko da ih nikakav Sotona ne može osvojiti. Šteta je što su svi ovi koncepti zablude i što naprosto ne postoje! Vi uopšte niste videli istinu kakva jeste; samo rasuđujete i zamišljate, a onda iz svega toga izmišljate priču da na prevaru zadobijete tuđe poverenje i steknete prevlast nad onim najglupljim ljudima bez pameti i razuma, tako da poveruju u vaša velika i čuvena „stručna učenja”. Je li to istina? Je li to put života koji čovek treba da razume? Sve su to besmislice! Nijedna reč nije prikladna! Tokom svih ovih brojnih godina, Boga ste podelili na ovaj način, svaka generacija Ga je sve više usitnjavala, do te mere da je jedan Bog otvoreno podeljen na tri Boga. I sada je naprosto čoveku nemoguće da ponovo spoji Boga u jedno, jer ste Ga isuviše usitnili! Da nije bilo Mog blagovremenog dela pre nego što bude prekasno, teško je reći koliko dugo biste drsko istrajavali u tome! Nastavite li da ovako delite Boga, kako On i dalje može biti vaš Bog? Da li biste i dalje prepoznavali Boga? Da li biste još uvek pronalazili svoje poreklo i vratili se svojim korenima? Da sam stigao malo kasnije, verovatno biste „Oca i Sina”, Jahvea i Isusa, poslali nazad u Izrael, tvrdeći da ste baš vi sami deo Boga. Na sreću, sada nastupaju poslednji dani. Konačno je došao ovaj dan koji sam dugo iščekivao, i samo time što sam Ja došao da lično sprovedem ovu etapu dela, zaustavljeno je vaše razdvajanje Samoga Boga. Da nije toga bilo, vi biste se oteli kontroli, pa čak i sve Sotone među sobom postavili na svoje stolove i obožavali. Ovo je vaša smicalica! Ovo je vaš način da podelite Boga! Hoćete li to nastaviti da radite sada? Dozvolite Mi da vas upitam: Koliko Bogova postoji? Koji Bog će vam doneti spasenje? Da li se uvek molite prvom Bogu, drugom ili trećem? U koga uvek verujete? U Oca? Ili Sina? Ili u Duha? Reci Mi u koga ti veruješ. Iako svakom rečju poručujete da verujete u Boga, ono u šta zapravo verujete jeste vaš mozak! U vašim srcima jednostavno nema Boga! Pa ipak, u vašim umovima postoji mnoštvo takvih „trojstava”! Zar se ne slažete?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Da li Trojstvo postoji?”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 297

Ako se tri etape dela procenjuju u skladu sa ovim konceptom Trojstva, onda moraju postojati tri Boga, jer delo koje svaki od njih obavlja nije isto. Ako iko među vama kaže da Trojstvo zaista postoji, objasnite onda šta je tačno ovaj jedan Bog u tri ličnosti. Šta je Sveti Otac? Šta je Sin? Šta je Sveti Duh? Da li je Jahve Sveti Otac? Da li je Isus Sin? Šta je onda sa Svetim Duhom? Nije li Otac Duh? Nije li suština Sina takođe Duh? Zar delo Isusa nije bilo delo Svetoga Duha? Zar delo koje je Jahve obavio u to vreme nije obavio Duh koji je isti kao i Isusov? Koliko Bog može imati Duhova? Prema tvom objašnjenju, tri lica Oca, Sina i Svetoga Duha jesu jedno; ako je tako, onda postoje tri Duha, a postojanje tri Duha znači da postoje tri Boga, što ne bi bio jedan istiniti Bog. Kako ova vrsta Boga može i dalje da ima urođenu suštinu Božju? Ako prihvataš da postoji samo jedan Bog, kako onda On može da ima sina ili oca? Nisu li sve ovo samo tvoje predstave? Postoji samo jedan Bog, samo jedna ličnost u ovom Bogu i samo jedan Duh Božji, baš kao što je u Bibliji zapisano: „Postoji samo jedan Sveti Duh i samo jedan Bog.” Bez obzira na to da li Otac i Sin o kojima govoriš postoje, ipak postoji samo jedan Bog, a suština Oca, Sina i Svetoga Duha u koju verujete jeste suština Duha Svetoga. Drugim rečima, Bog je Duh, ali On može da se ovaploti i da živi među ljudima, kao i da bude iznad svega stvorenog. Njegov Duh je sveobuhvatan i sveprisutan. On može istovremeno da bude u telu, i gore i širom vaseljene. Pošto svi ljudi kažu da je Bog jedan i jedini istiniti Bog, onda postoji jedan jedini Bog, koga niko svojom voljom ne može da podeli! Bog je samo jedan Duh i jedna ličnost, a to je Duh Božji. Ako, kao što ti kažeš, postoje Otac, Sin i Sveti Duh, zar onda Oni nisu tri Boga? Sveti Duh je jedno, Sin drugo, a Otac, pak, nešto treće. Njihove ličnosti su različite i Njihove suštine su različite, pa kako onda svako od Njih može biti deo jednog jedinog Boga? Sveti Duh je Duh; čoveku je to lako da razume. Ako je tako, onda je Otac još i više Duh. On nikada nije sišao na zemlju i nikad se nije ovaplotio; On je Bog Jahve u srcu čoveka, a On je svakako i Duh. Kakav je onda odnos između ovog Duha i Svetog Duha? Je li to odnos između Oca i Sina? Ili je to odnos između Svetoga Duha i Duha Očevog? Je li suština svakog Duha ista? Ili je Sveti Duh oruđe Oca? Kako se to može objasniti? I kakav je onda odnos između Sina i Svetoga Duha? Je li to odnos između dva Duha ili odnos između čoveka i Duha? Sve su to stvari koje ne mogu da se objasne! Ako su svi Oni jedan Duh, onda ne može biti reči o tri ličnosti, jer Oni poseduju jedan Duh. Da su Oni različite ličnosti, tada bi se Njihovi duhovi razlikovali po snazi i Oni naprosto ne bi mogli da budu jedan jedinstveni Duh. Ovaj koncept Oca, Sina i Svetoga Duha je najbesmisleniji! On rasparčava Boga i deli Ga na tri ličnosti, od kojih svaka ima status i Duh; kako onda On i dalje može biti jedan Duh i jedan Bog? Recite Mi, da li su nebo, zemlju i sva stvorenja stvorili Otac, Sin ili Sveti Duh? Neki kažu da su ih stvorili svi Oni zajedno. Ko je onda iskupio ljudski rod? Je li to bio Sveti Duh, Sin ili Otac? Neki kažu da je Sin iskupio ljudski rod. Ko je onda Sin u suštini? Zar On nije ovaploćeno telo Duha Božjeg? Iz ugla posmatranja stvorenog čoveka, telo naziva Boga na nebesima Ocem. Zar nisi svestan toga da je Isus rođen začećem od strane Svetoga Duha? U Njemu je Sveti Duh; šta god da kažeš, On je i dalje jedno sa Bogom na nebesima, jer je On ovaploćeno telo Duha Božjeg. Ova ideja o Sinu je naprosto neistinita. Samo je jedan Duh koji obavlja celokupno delo; obavlja ga Bog Sȃm, odnosno, Duh Božji obavlja delo. Ko je Duh Božji? Zar to nije Sveti Duh? Zar nije Sveti Duh taj koji deluje u Isusu? Da delo nije obavio Sveti Duh (odnosno, Duh Božji), da li bi onda Njegovo delo moglo predstavljati Samoga Boga? Kada je Isus, dok se molio, Boga na nebesima pozvao imenom Oca, to je tako učinjeno samo iz ugla posmatranja stvorenog čoveka, samo zato što se Duh Božji zaodenuo običnim i normalnim telom i imao spoljnu ljušturu stvorenog bića. Iako je u Njemu bio Duh Božji, Njegov spoljni izgled i dalje je bio izgled normalnog čoveka; drugim rečima, On je postao „Sin čovečji” o kome su govorili svi ljudi, kao i Sam Isus. Pošto se On naziva Sinom čovečjim, On je osoba (muškarac ili žena, u svakom slučaju neko sa ljušturom ljudskog bića) rođena u normalnoj porodici običnih ljudi. Prema tome, kada je Isus Ocem nazvao Boga na nebesima, bilo je to isto kao što ste Ga vi isprva nazivali Ocem; učinio je to iz ugla posmatranja stvorenog čoveka. Sećate li se još uvek molitve Gospodnje koju vas je Isus učio da upamtite? „Oče naš, koji si na nebesima…” Tražio je od svih ljudi da Ocem nazivaju Boga na nebesima. A pošto Ga je i On nazivao Ocem, to je činio iz ugla nekog koji stoji rame uz rame sa svima vama. Pošto ste Boga na nebu nazivali imenom Oca, Isus je Sebe video ravnopravnim sa vama, i kao čoveka na zemlji koga je izabrao Bog (odnosno, kao Sina Božjeg). Ako Boga nazivate Ocem, nije li to stoga što ste stvorena bića? Koliko god veliki bio Isusov autoritet na zemlji, pre raspeća, On je bio samo Sin čovečji, kojim je upravljao Sveti Duh (odnosno, Bog) i jedno od stvorenih bića na zemlji, jer je tek trebalo da dovrši Svoje delo. Prema tome, to što je On Boga na nebesima nazvao Ocem predstavljalo je samo Njegovu skrušenost i pokornost. Njegovo obraćanje Bogu (odnosno, Duhu na nebesima) na takav način, međutim, ne dokazuje da je On bio Sin Duha Božjeg na nebesima. Naprotiv, radi se o tome da je Njegova perspektiva naprosto bila drugačija, a ne da je On bio druga ličnost. Postojanje zasebnih ličnosti je zabluda! Pre Svog raspeća, Isus je bio Sin čovečji sputan ograničenjima tela i nije u potpunosti posedovao autoritet Duha. Zato je On mogao da traži namere Boga Oca samo iz perspektive stvorenog bića. Baš kao što se On triput molio u Getsimaniji: „Neka ne bude kako ja hoću, nego kako ti hoćeš.” Pre nego što je položen na krst, On je bio samo Car judejski, Sin čovečji, Hristos, a ne slavno telo. Baš zato je, sa stanovišta stvorenog bića, Boga nazivao Ocem. Dakle, ne možeš reći da je Sin svako ko Boga naziva Ocem. Kad bi tako bilo, zar ne biste tada svi vi postali „Sin” nakon što vas je Isus naučio molitvi Gospodnjoj? Ako i dalje niste ubeđeni, onda Mi recite, ko je onaj koga vi nazivate Ocem? Ako mislite na Isusa, šta vam je onda Isusov Otac? Nakon što je Isus otišao, više nije bilo te ideje o Ocu i Sinu. Ta ideja je bila prikladna samo za godine kada se Isus ovaplotio; u svim drugim okolnostima, kada Boga nazivate Ocem, reč je o odnosu između Stvoritelja i stvorenog bića. Ni u jednom vremenu ova ideja Trojstva Oca, Sina i Duha Svetoga ne može opstati; to je zabluda koja se kroz vekove retko viđa i to ne postoji!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Da li Trojstvo postoji?”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 298

Zbog ovoga se većina ljudi može prisetiti reči Božjih iz Postanja: „Načinimo čoveka po svom liku, da liči na nas” (1. Mojsijeva 1:26). S obzirom na to da Bog kaže: „načinimo čoveka po Svom liku”, onda to „načinimo” ukazuje na više od jednog; budući da je On rekao „načinimo”, onda ne postoji samo jedan Bog. Na taj način, čovek je počeo da razmišlja o apstraktnim, različitim ličnostima, pa je iz tih reči proizašla ideja o Ocu, Sinu i Svetome Duhu. Kakav je onda Otac? Kakav je Sin? A kakav je Sveti Duh? Da li je moguće da je današnji ljudski rod stvoren prema liku jednog sastavljenog od trojice? Da li je onda lik čoveka po uzoru na lik Oca, Sina ili Svetoga Duha? Kojoj je Božjoj ličnosti čovek nalik? Ova čovekova ideja je naprosto netačna i besmislena! Može samo jednog Boga da podeli na više Bogova. Mojsije je Postanje pisao nakon što je, posle stvaranja sveta, stvoren ljudski rod. Na samom početku, kada je Bog stvorio svet, Mojsije nije postojao. I tek mnogo kasnije, Mojsije je napisao Bibliju; pa, kako je onda uopšte mogao znati šta je izgovorio Bog na nebesima? Nije imao predstavu o tome kako je Bog stvorio svet. U Starom zavetu Biblije, nema ni reči o Ocu, Sinu i Svetome Duhu, već samo o jedinom istinitom Bogu, Jahveu, koji obavlja Svoje delo u Izraelu. Boga nazivaju raznim imenima kako se doba menjaju, ali to ne može dokazati da se svako ime odnosi na drugu ličnost. Da je bilo tako, ne bi li onda u Bogu postojalo bezbroj ličnosti? Ono što je zapisano u Starom zavetu delo je Jahvea, početna etapa dela Samoga Boga u Dobu zakona. To je bilo delo Božje, pri čemu je On govorio, a ono je postajalo i, On je naredio, a ono je bivalo utvrđeno. Jahve nijednog trenutka nije rekao da je On Otac koji je došao da obavi delo, niti je On ikada prorekao da će Sin doći da iskupi ljudski rod. Što se Isusovog vremena tiče, rečeno je jedino da se Bog bio ovaplotio da bi iskupio ceo ljudski rod, a ne da je Sin došao. Pošto doba nisu međusobno slična, a delo koje Sȃm Bog namerava da obavi se takođe razlikuje, potrebno je da On Svoje delo obavlja u različitim sferama. Na taj način se razlikuje i identitet koji On predstavlja. Čovek veruje da je Jahve Isusov Otac, ali to zapravo nije potvrdio Isus, koji je rekao: „Nikada se nismo razlikovali kao Otac i Sin; jedno smo Ja i Otac na nebesima. Otac je u Meni, a Ja sam u Ocu; kada čovek vidi Sina, on vidi Oca nebeskog.” Nakon što je sve rečeno, bilo da je to Otac ili Sin, Oni su jedan Duh, nepodeljen u različite ličnosti. Kada čovek pokušava da objasni, stvari se komplikuju idejom o različitim ličnostima, kao i odnosom između Oca, Sina i Duha. Kada čovek govori o zasebnim ličnostima, zar se time ne materijalizuje Bog? Čovek čak rangira ove ličnosti kao prvu, drugu i treću; sve je to samo čovekova uobrazilja, koja nije vredna pomena i sasvim je nerealna! Ako bi ga upitao: „Koliko Bogova postoji?”, on bi rekao da je Bog jedan istiniti Bog koji se sastoji od Trojstva Oca, Sina i Svetoga Duha. Ako bi ga dodatno pitao: „Ko je Otac?”, on bi rekao: „Otac je Duh Božji na nebesima; On je zadužen za sve i nebeski je Gospodar.” „Je li onda Jahve Duh?” On bi rekao: „Da!” Ako bi ga zatim upitao: „Ko je Sin?”, on bi, naravno, rekao da je Isus Sin. „I koja je onda priča o Isusu? Odakle je On došao?” Rekao bi: „Isusa je rodila Marija putem začeća po Svetom Duhu.” Pa, zar Njegova suština nije i Duh? Zar Njegovo delo takođe ne predstavlja Svetoga Duha? Jahve je Duh, a takva je i suština Isusova. Sada, u poslednjim danima, manja je potreba da se kaže da je to još uvek Duh; kako bi Oni mogli da budu različite ličnosti? Nije li to naprosto Duh Božji koji delo Duha obavlja iz različitih perspektiva? A budući da je tako, ne postoji razlika među ličnostima. Isusa je začeo Sveti Duh i nesumnjivo je da je Njegovo delo bilo upravo delo Svetoga Duha. U prvoj etapi dela koju je Jahve obavio, On se nije ni ovaplotio, niti se ukazao čoveku. Dakle, čovek nikada nije video Njegovu pojavu. Koliko god da je On bio velik i visok, On je i dalje bio Duh, Sȃm Bog koji je na početku stvorio čoveka. To jest, On je bio Duh Božji. Progovorio je čoveku iz oblaka, tek jedan Duh, i niko nije video Njegovu pojavu. Tek u Doba blagodati, kada se Duh Božji pojavio u telu i ovaplotio u Judeji, čovek je po prvi put video lik ovaploćenog Božjeg tela kao Jevrejina. U Njemu nije bilo ničega od Jahvea. Međutim, Njega je začeo Sveti Duh, odnosno, začeo Ga je Duh Samoga Jahvea, a Isus je, ipak, rođen kao otelotvorenje Duha Božjeg. Ono što je čovek u to vreme video bio je Sveti Duh koji se poput goluba spušta na Isusa; to nije bio Duh isključivo za Isusa, već Sveti Duh. Može li se onda Duh Isusa razdvojiti od Svetoga Duha? Ako je Isus Isus, Sin, a Sveti Duh je Sveti Duh, kako bi onda Oni mogli biti jedno? Da je tako, delo se ne bi moglo obaviti. Duh u Isusu, Duh na nebesima i Jahveov Duh – svi su jedno. To se zove Sveti Duh, Duh Božji, sedmostruko pojačani Duh i sveobuhvatni Duh. Duh Božji može da obavi mnoga dela. On može da stvori svet i da ga uništi potopom; On može da iskupi ceo ljudski rod, i još više od toga, može da osvoji i uništi ceo ljudski rod. Celo ovo delo obavlja Sȃm Bog i ne može ga obaviti nijedna Božja ličnost umesto Njega. Njegov Duh se može nazivati imenom Jahvea i Isusa, kao i Svemogućeg. On je Gospod i Hristos. On može postati i Sin čovečji. On je na nebesima, kao i na zemlji; On je nad vaseljenama i među bezbrojnim ljudima. On je jedini Gospodar nebesa i zemlje! Od vremena stvaranja sve do danas, ovo delo je obavljao Duh Samoga Boga. Bilo da je to delo na nebesima ili u telu, u celosti ga obavlja Njegov suštinski Duh. Sva stvorenja, bilo da su na nebesima ili na zemlji, pod Njegovom su svemoćnom kontrolom; sve ovo je delo Samoga Boga i niko ga drugi ne može umesto Njega obaviti. Na nebesima je On Duh, ali i Sȃm Bog; među ljudima, On je telo, ali je i dalje Sȃm Bog. Iako se može nazivati stotinama hiljada imena, On je i dalje On Sȃm, i sve Njegovo delo je neposredni izraz Njegovog Duha. Iskupljenje celog ljudskog roda putem Njegovog raspeća bilo je direktno delo Njegovog Duha, kao što su to i uputstva svim narodima i svim zemljama tokom poslednjih dana. U svakom trenutku, Bog se može nazivati samo svemogućim jedinim istinitim Bogom, sveobuhvatnim Samim Bogom. Ove ličnosti u Bogu uopšte ne postoje, a još manje ta ideja o Ocu, Sinu i Svetome Duhu. Samo je jedan Bog na nebesima i na zemlji!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Da li Trojstvo postoji?”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 299

Božji plan upravljanja proteže se na šest hiljada godina, a na osnovu razlika u Njegovom delu, podeljen je na tri razdoblja: prvo doba je starozavetno Doba zakona; drugo je Doba blagodati; a treće je doba poslednjih dana – Doba carstva. U svakom dobu predstavljen je drugačiji identitet. To je samo usled razlike u delu, odnosno, usled zahteva dela. Prva etapa dela tokom Doba zakona obavljena je u Izraelu, a druga etapa dela iskupljenja dovršena je u Judeji. Isus je, zarad dela iskupljenja, rođen začećem od strane Svetoga Duha kao jedini Sin. Sve to je bilo posledica zahteva dela. U poslednjim danima, Bog hoće da proširi Svoje delo na neznabožačke narode i da osvoji tamošnji narod, kako bi Njegovo ime bilo veliko među njima. On hoće da usmerava čoveka ka razumevanju sve istine i ulasku u nju. Celokupno ovo delo je obavio jedan Duh. Iako On to može da čini sa različitih stanovišta, priroda i načela dela ostaju isti. Kada osmotriš načela i prirodu dela koje su Oni obavili, tada ćeš znati da je sve to obavio jedan Duh. Ipak, neki mogu reći: „Otac je Otac; Sin je Sin; Sveti Duh je Sveti Duh, i na kraju će Oni postati jedno.” Kako bi Ih onda ti ujedinio? Kako Otac i Sveti Duh mogu postati jedno? Ako su Oni sami po sebi dva, zar onda Oni, bez obzira na to kako su zajedno spojeni, neće i dalje biti dva dela? Kada govorite o tome da od dva dela napravite jedan, zar to nije naprosto spajanje dva zasebna dela kako bi se napravila jedna celina? Ali, zar oni nisu bili dva dela pre nego što su postali celina? Svaki duh ima posebnu suštinu, a dva duha se ne mogu stopiti u jedan. Duh nije materijalni predmet i ne nalikuje ničemu drugom u materijalnom svetu. Prema čovekovom viđenju, Otac je jedan Duh, Sin je drugi, a Sveti Duh treći, a zatim se tri Duha pomešaju poput tri čaše vode u jednu celinu. Ne bi li to onda bilo pravljenje jednog od tri? Ovo je potpuno pogrešno objašnjenje! Zar to nije deljenje Boga? Kako mogu Otac, Sin i Sveti Duh svi postati jedno? Zar Oni nisu tri dela, od kojih je svaki različite prirode? Ima i drugih koji kažu: „Zar nije Bog izričito rekao da je Isus Njegov voljeni Sin?” Isus je voljeni Sin Božji, koji je Njemu sasvim po volji – to je, svakako, rekao Sȃm Bog. To je Bog svedočio o Sebi, ali samo iz drugačije perspektive, iz perspektive Duha na nebesima koji svedoči o Svom sopstvenom ovaploćenom telu. Isus je Njegovo ovaploćeno telo, a ne Njegov Sin na nebesima. Razumeš li? Zar Isusove reči: „Ja sam u Ocu i Otac je u Meni” ne ukazuju na to da su Oni jedan Duh? I zar Oni nisu, usled ovaploćenja, bili razdvojeni između nebesa i zemlje? U stvarnosti, Oni su i dalje jedno; bez obzira na sve, to naprosto Bog svedoči o Sebi. Kao posledica promene doba, potreba dela i različitih etapa u Njegovom planu upravljanja, ime kojim Ga čovek zove takođe se razlikuje. Kada je On došao da obavi prvu etapu dela, mogao se zvati samo Jahve, koji je bio pastir Izraelaca. U drugoj etapi, ovaploćeni Bog se mogao zvati samo Gospod i Hristos. Ali je u to vreme Duh na nebu izjavio samo da je On voljeni Sin Božji i nije pominjao da je On jedini Sin Božji. To se naprosto nije dogodilo. Kako bi Bog mogao imati jedino dete? Zar tada Bog ne bi postao čovek? Pošto je On bio ovaploćeno telo, zvali su Ga voljeni Sin Božji i iz toga je proizašao odnos između Oca i Sina. Bilo je to naprosto zbog razdvajanja nebesa i zemlje. Isus se molio iz perspektive tela. Pošto je On zaodenuo telo tako normalne ljudskosti i iz perspektive tog tela rekao: „Moja spoljna ljuštura od stvorenog je bića; pošto sam zaodenuo telo da bih došao na ovu zemlju, sada sam daleko, daleko od nebesa”, On je Bogu Ocu mogao da se moli jedino iz perspektive tela. To je bila Njegova dužnost i to je ono što bi trebalo da poseduje ovaploćeno telo Duha Božjeg. Ne može se reći da On nije bio Bog zato što se molio Ocu iz perspektive tela. Iako su Ga zvali voljeni Sin Božji, On je i dalje bio Sȃm Bog, jer je bio tek ovaploćeno telo Duha, a Njegova suština je i dalje bila Duh. Ljudi se pitaju zašto se On molio ako je bio Sȃm Bog. To je stoga što je On bio ovaploćeni Bog, Bog koji živi u telu, a ne Duh na nebesima. Prema čovekovom viđenju, Otac, Sin i Sveti Duh su svi Bog. Samo sva tri, spojena u jedno, mogu se smatrati jedinim istinitim Bogom i, na taj način, Njegova sila je izuzetno velika. Ima onih koji kažu da je samo na taj način On sedmostruko pojačani Duh. Kada se Sin posle Svog dolaska molio, On se molio tom Duhu. U stvarnosti, On se molio iz perspektive stvorenog bića. Budući da telo nije celovito, On nije bio ceo i imao je mnoge slabosti kada je došao u telu, a dok je obavljao Svoje delo u telu, suočavao se sa velikim ometanjima. Zato se On triput pomolio Bogu Ocu pre Svog raspeća, kao i mnogo puta i pre toga. Molio se među Svojim učenicima; molio se sȃm na gori; molio se na ribarskom brodu; molio se među mnoštvom ljudi; molio se kad je lomio hleb; i molio se kada je blagosiljao druge. Zašto je to činio? Duhu se On molio; molio se Duhu, Bogu na nebesima, iz perspektive tela. Prema tome, sa čovekove tačke gledišta, Isus je postao Sin u toj etapi dela. U ovoj etapi, međutim, ovaploćeni Bog se ne moli. Zašto je to tako? Zato što On donosi delo reči, i sud i grdnju reči. On nema potrebu za molitvama i Njegova služba je da govori. Nije stavljen na krst i čovek Ga ne predaje vlastodršcima. On samo treba neposredno da obavlja Svoje delo. U vreme kada se Isus molio, molio se Bogu Ocu za silazak carstva nebeskog, da se izvrši volja Očeva i da dođe delo. U ovoj etapi, carstvo nebesko se već spustilo, pa da li On i dalje treba da se moli? Njegovo delo je da privede doba kraju, a novih doba više nema, pa ima li potrebe moliti se za sledeću etapu? Bojim se da nema!

Brojne su protivrečnosti u čovekovim objašnjenjima. Naravno, sve su to čovekove predstave; bez daljeg preispitivanja, svi biste poverovali da su istinite. Zar ne znate da su te ideje o trojedinom Bogu samo čovekove predstave? Nijedno čovekovo znanje nije temeljno. Uvek ima nečistoća, i u njemu ima previše čovekovih shvatanja. To pokazuje da stvoreno biće naprosto ne može da objasni delo Božje. Previše je toga u čovekovom umu, a sve to dolazi iz logike i misli i sve se to kosi s istinom. Može li tvoja logika temeljno da analizira delo Božje? Možeš li da stekneš uvid u celokupno Jahvino delo? Možeš li ti, kao čovek, da sve to prozreš ili je Sȃm Bog taj koji je u stanju da vidi od večnosti do večnosti? Možeš li ti da vidiš od pradavne večnosti do večnosti koja će doći ili je Bog taj koji to može? Šta kažeš? Kako si ti to dostojan da objasniš Boga? Na čemu se zasniva tvoje objašnjenje? Jesi li ti Bog? Nebo i zemlju i sva stvorenja stvorio je Sȃm Bog. Nisi ti to uradio, pa zašto daješ besmislena objašnjenja? Dakle, nastavljaš li da veruješ u trojedinog Boga? Zar ne misliš da je tako suviše tegobno? Za tebe bi bilo najbolje da veruješ u jednog Boga, a ne u tri. Najbolje je biti lak, jer je lako breme Gospodovo.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Da li Trojstvo postoji?”