O Božjoj upotrebi čoveka

Ljudi nisu u stanju da žive samostalno, osim onih kojima je Sveti Duh dao posebne smernice i usmeravanje. Svi oni zahtevaju službu i pastirski rad onih koje Bog koristi, pa zato u svakom dobu Bog podiže različite ljude koji užurbano hitaju zarad Njegovog dela kako bi obavljali pastirsku službu u crkvama. Drugim rečima, Božje delo mora da se obavlja preko onih na koje On blagonaklono gleda i koje smatra dostojnim; Sveti Duh mora delovati kroz onaj deo u njima koji je dostojan upotrebe, a oni postaju prikladni za Božju upotrebu tako što ih Sveti Duh usavršava. Pošto je čovekova moć razumevanja isuviše mala, njega moraju da usmeravaju oni koje Bog upotrebljava; to je baš kao što je Bog upotrebio Mojsija, u kome je pronašao mnogo toga pogodnog za upotrebu u to vreme i što je koristio za sprovođenje Božjeg dela tokom te etape. U ovoj etapi, Bog upotrebljava čoveka dok istovremeno koristi onaj njegov deo koji Sveti Duh može da upotrebi da bi delovao, dok ga Sveti Duh usmerava i istovremeno usavršava onaj njegov preostali, neupotrebljivi deo.

Delo koje obavlja onaj koga Bog upotrebljava ima za cilj saradnju sa delom Hristovim ili Duha Svetoga. Ovog čoveka Bog je uzdigao među ljudima da vodi celokupan Božji izabrani narod, a takođe je uzdignut od Boga da bi izvršavao delo saradnje među ljudima. Uz pomoć jednog takvog čoveka, koji je sposoban da obavlja delo saradnje među ljudima, moguće je ostvariti više Božjih zahteva prema čoveku i više dela koja Duh Sveti mora da obavi među ljudima. Drugim rečima, Božji cilj u korišćenju ovog čoveka je da omogući svim Božjim sledbenicima da bolje razumeju Božje namere i da u većoj meri ispune Njegove zahteve. Budući da ljudi nisu u stanju da direktno razumeju Božje reči ili Božje namere, Bog je uzdigao nekoga i iskoristio ga za obavljanje tog posla. Ova osoba koju Bog upotrebljava može se opisati i kao posrednik preko kojeg Bog usmerava ljude, kao „prevodilac” koji komunicira između Boga i čoveka. Prema tome, takav se čovek razlikuje od svih delatnika ili apostola u Božjoj kući. Za sve njih se može reći da su ljudi koji služe Bogu, ali se u suštini svog rada i poimanju svoje upotrebe od Boga taj čovek u velikoj meri razlikuje od ostalih delatnika i apostola. U smislu suštine svog rada i poimanja svoje upotrebe, čovek kojeg Bog upotrebljava i kojeg je uzdigao, priprema se za delo Božje, i on sarađuje sa delom Samog Boga. Njegovo delo niko nikada ne bi mogao da obavi umesto njega – to je ljudska saradnja, koja je nužna pored božanskog dela. U međuvremenu, rad koji su obavljali drugi poslenici ili apostoli samo je prenošenje i sprovođenje mnogih aspekata uređenja crkve tokom svakog perioda, ili pak obavljanje nekih jednostavnih poslova za opskrbljivanje životom kako bi se održao crkveni život. Ove poslenike i apostole nije postavio Bog, a još manje se mogu nazvati onima koje upotrebljava Duh Sveti. Oni se biraju unutar crkvenih krugova i, nakon što su obučavani i negovani neko vreme, oni koji su podobni za upotrebu se zadržavaju, dok se oni koji su nepodobni vraćaju tamo odakle su došli. Pošto su ovi ljudi izabrani unutar samih crkava, neki pokazuju svoje pravo lice nakon što postanu vođe, a neki čak čine mnogo rđavih stvari i na kraju bivaju eliminisani. Čovek kojeg Bog koristi, s druge strane, od Boga je pripremljen, dobrog je kova i poseduje ljudskost. On je unapred pripremljen i usavršen od strane Svetog Duha i u potpunosti je vođen od Svetog Duha, a posebno kada je po sredi njegovo delo, njime upravlja i vlada Sveti Duh – kao posledica toga, put kojim on vodi Božji izabrani narod ne sadrži nikakva odstupanja, jer Bog sigurno preuzima odgovornost za Svoje delo i Bog Svoje delo svagda Sâm obavlja.