Uvod

U Dobu carstva, Bog koristi reči da bi uveo novo doba, promenio sredstva kojima deluje i obavio delo čitavog doba. To je načelo po kojem Bog deluje u Dobu reči. On se ovaplotio i govori iz različitih perspektiva, kako bi čovek zaista mogao da vidi Boga, koji je Reč koja se pojavljuje u telu, i da ugleda Njegovu mudrost i čudesnost. Bog ovako sprovodi delo da bi uspešnije ostvario cilj osvajanja čoveka, usavršavanja čoveka i čovekove eliminacije, što je istinsko značenje upotrebe reči zarad obavljanja dela u Dobu reči. Putem reči, ljudi spoznaju Božje delo, Božju narav, suštinu čoveka i ono u šta čovek treba da zakorači. Putem reči, delo koje Bog želi da obavi u Dobu reči ostvaruje se u celosti. Putem reči ljudi bivaju razotkriveni, eliminisani i kušani. Ljudi su videli ove reči, čuli te reči i priznali postojanje tih reči. Kao rezultat toga, počeli su da veruju u postojanje Boga, u svemoć i mudrost Božju, kao i u Božje srce koje čoveka voli i želi da ga spase. Izraz „reči” možda je jednostavan i običan, ali reči izgovorene iz usta ovaploćenog Boga potresaju vaseljenu, preobražavaju srca ljudi, preobražavaju njihove predstave i stare naravi, i preobražavaju dosadašnji izgled celog sveta. Kroz sva vremena, samo Bog današnjice deluje na ovaj način i samo On tako govori i na taj način dolazi da spase čoveka. Od tog trenutka pa nadalje, čovek živi pod vođstvom Božjih reči, usred Njegovog pastirskog vođstva i opskrbe Njegovim rečima. Ljudi žive u svetu Božjih reči, među kletvama i blagoslovima Božjih reči, a većina njih živi pod sudom i grdnjom Njegovih reči. Ove reči i ovo delo sve su zarad spasenja čoveka, zarad ispunjenja Božje volje i zarad promene prvobitnog izgleda sveta starog stvaranja. Bog je stvorio svet koristeći reči, On vodi sve ljude kroz vaseljenu koristeći reči, i On ih, koristeći reči, osvaja i spasava. Na kraju će On reči upotrebiti da čitav nekadašnji svet privede kraju, čime će u celosti ispuniti Svoj plan upravljanja.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Doba carstva je Doba reči”

Moje reči su večno nepromenljiva istina. Ja čoveka snabdevam životom i jedini sam vodič ljudskom rodu. Vrednost i smisao Mojih reči ne određuje se po tome da li ih ljudski rod priznaje i prihvata, već suštinom samih tih reči. Čak i ako niko na ovom svetu nije u stanju da prihvati Moje reči, nijedan čovek ne može da proceni vrednost Mojih reči, kao ni pomoć koju one pružaju ljudskom rodu. Stoga, kad se suočim s velikim brojem ljudi koji se bune protiv Mojih reči, opovrgavaju ih ili u potpunosti preziru, Moj stav je samo ovaj: neka vreme i činjenice budu Moji svedoci i neka dokažu da su Moje reči istina, put i život. Neka dokažu da je sve ono što sam rekao tačno, da je to ono što čovek treba da poseduje i, štaviše, ono što treba da prihvati. Dozvoliću da svi koji Me slede znaju ovu činjenicu: oni koji ne mogu u potpunosti da prihvate Moje reči, koji nisu u stanju da ih sprovedu u delo, oni koji u Mojim rečima ne mogu da nađu cilj i koji zbog njih ne mogu da prime blagodat spasenja, to su oni koje su Moje reči osudile; povrh toga, to su isti oni koji su izgubili blagodat Mog spasenja, te ih stoga Moj štap nikada neće mimoići.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Trebalo bi da razmotrite svoja dela”

Sve Božje reči, bilo da su naizgled jednostavne ili duboke, predstavljaju istine koje su neophodne za čovekov život-ulazak; one su izvor žive vode koja čoveku omogućava kako duhovni, tako i telesni opstanak. One čoveku pružaju ono što mu je neophodno da bi preživeo; načela i verovanja za njegovo vladanje u svakodnevnom životu; put kojim mora ići ka spasenju, kao i ciljeve i smer za postizanje spasenja; sve istine koje, kao stvoreno biće, treba pred Bogom da poseduje; i sve istine o tome kako se čovek pokorava Bogu i obožava Ga. One su garancija čovekovog opstanka, njegov hleb nasušni, a ujedno su i čvrst oslonac koji čoveku omogućava da bude jak i da se uspravi. One obiluju istina-stvarnošću kojom stvoreno čovečanstvo proživljava normalnu ljudskost, obiluju istinom kojom se ljudi oslobađaju iskvarenosti i izlaze iz zamki Sotone, obiluju iskrenim i strpljivim poukama, podsticajima, ohrabrenjima i utehom, koje Stvoritelj daje stvorenom ljudskom rodu. One su svetionik koji ljude usmerava i prosvećuje kako bi razumeli sve što je pozitivno, garancija koja obezbeđuje da će ljudi proživeti i steći sve što je pravično, lepo i dobro, kriterijum po kom se mere svi ljudi, događaji i stvari, a takođe i orijentir koji ljude vodi ka spasenju i putu svetlosti.

– „Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Predgovor”

U delu „Božje reči celoj vaseljeni”, Bog izražava Svoje reči iz perspektive Duha. Način na koji On govori nedostižan je stvorenom ljudskom rodu. Povrh toga, bogatstvo i stil Njegovih reči lepi su i dirljivi, i nijedan oblik ljudske književnosti ne bi mogao da ih zaseni. Reči kojima On razotkriva čoveka su tako tačne da ih ne može pobiti nijedna filozofija i sve ljude navode na pokornost. Poput oštrog mača, reči kojima Bog sudi čoveku zasecaju pravo u dubinu ljudske duše, zasecajući toliko duboko da ljudima ne ostavljaju prostor da se sakriju. Reči kojima On teši ljude donose milost i dobrotu, tople su poput zagrljaja brižne majke, i zbog njih se ljudi osećaju sigurno kao nikada ranije. Najizrazitija odlika ovih izjava je u tome da, tokom ove etape, Bog ne govori koristeći identitet Jahvea ili Isusa Hrista, niti Hrista poslednjih dana. Umesto toga, koristeći Svoj suštinski identitet – Stvoritelja – On govori svima onima koji Ga slede i svima onima koji tek treba da Ga slede i podučava ih. Pošteno je reći da je ovo prvi put od stvaranja sveta da se Bog obratio celom ljudskom rodu. Sa takvom detaljnošću i sistematičnošću, Bog nikada ranije nije govorio stvorenom ljudskom rodu. Naravno, ovo je i prvi put da je On u toj meri i tako dugo govorio celom ljudskom rodu. To je sasvim bez presedana. I ne samo to, ove izjave sačinjavaju prvi tekst kojim se Bog izrazio među ljudima i u kojem On ljude razotkriva, usmerava ih, sudi im i sa njima prisno razgovara. To su ujedno i prve izjave u kojima Bog ljudima dopušta da spoznaju Njegove stope, mesto na kojem On leži, Božju narav, ono što Bog ima i što jeste, Božje misli i Njegovu zabrinutost za ljudski rod. Može se reći da su ovo prve izjave od vremena stvaranja koje je Bog sa trećeg neba uputio ljudskom rodu i da Bog po prvi put koristi Svoj urođeni identitet kako bi se ljudskom rodu kroz reči pojavio i izrazio glas Svoga srca.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, „Uvod”

Put života nije nešto što bilo ko može da poseduje, niti je nešto što svaki čovek može lako dostići. To je zato što život može doći samo od Boga, što će reći, jedino Sȃm Bog poseduje suštinu života i jedino Sȃm Bog poseduje put života. I tako je jedino Bog izvor života i nepresušni izvor žive vode života. Otkako je stvorio svet, Bog je učinio mnoga dela koja nose u sebi vitalnost života; učinio je mnoga dela koja čoveku donose život i mnogo puta platio cenu kako bi čoveku omogućio da dobije život. To je zato što je Sâm Bog večni život i Sâm Bog je put pomoću kog čovek može da vaskrsne. Bog nikada nije odsutan iz čovekovog srca i On uvek živi među ljudima. On je pokretačka sila čovekovog života, koren ljudskog opstanka i bogat izvor za čovekov opstanak nakon rođenja. On čini da se čovek ponovo rodi i omogućava mu da istrajno živi u svakoj svojoj ulozi. Oslanjajući se na Njegovu silu i Njegovu neprolaznu životnu snagu, čovek je živeo iz naraštaja u naraštaj, dok je sila Božjeg života konstantno bila oslonac čoveku i Bog je platio cenu koju nijedan običan čovek nikada nije platio. Božja životna snaga može da nadvlada svaku silu; štaviše, ona prevazilazi svaku silu. Njegov život je večan, Njegova moć je izuzetna, a Njegovu životnu silu ne može da nadvlada nijedno stvoreno biće niti neprijateljska sila. Božja životna sila postoji i sija svojim blistavim sjajem bez obzira na vreme i mesto. Nebo i zemlja mogu pretrpeti velike promene, ali Božji život je zauvek isti. Sve stvari mogu proći, ali Božji život će i dalje ostati, jer je Bog izvor postojanja svih stvari i koren njihovog opstanka. Čovekov život potiče od Boga, nebo postoji zbog Boga, a opstanak zemlje takođe proizlazi iz sile Božjeg života. Nijedna stvar koja poseduje vitalnost ne može prevazići Božju suverenost i nijedna stvar koja ima životnu snagu ne može izbeći domašaj Božjeg autoriteta. Na taj način, bez obzira ko su, svi ljudi se moraju predati Božjoj vrhovnoj vlasti, svi moraju živeti pod Božjom kontrolom i niko ne može uteći iz Njegovih ruku.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Samo Hristos poslednjih dana može čoveku dati put večnog života”

Hristos poslednjih dana donosi život i trajni i večni put istine. Ova istina je put kojim čovek stiče život i to je jedini put kojim će čovek spoznati Boga i dobiti Njegovo odobravanje. Ako ne tražiš put života koji je obezbedio Hristos poslednjih dana, nikada nećeš steći Isusovo odobravanje i nikada nećeš biti podoban da prođeš kroz kapiju carstva nebeskog, jer si i marioneta i zatočenik istorije. Oni koji su pod kontrolom propisa, reči i koji su u okovima istorije, nikada neće moći da steknu život niti večni put života. To je zato što jedino što oni imaju jeste mutna voda koje se drže hiljadama godina, umesto vode života koja teče sa prestola. Oni koji nisu opskrbljeni vodom života zauvek će ostati leševi, Sotonine igračke i sinovi pakla. Kako onda mogu da gledaju Boga? Ti samo tražiš da se držiš prošlosti, da miruješ i održiš stvari onakvima kakve jesu i ne tražiš da promeniš postojeće stanje stvari i odbaciš istoriju, zar onda nećeš uvek biti neprijateljski nastrojen prema Bogu? Koraci Božjeg dela su ogromni i moćni, poput nadolazećih talasa i grmljavine koja odjekuje – pa ipak, ti sediš pasivno čekajući uništenje, držeći se svoje budalaštine i ne čineći ništa. Kako se, na ovaj način, možeš smatrati nekim ko sledi stope Jagnjeta? Kako možeš da opravdaš Boga koga se držiš kao Boga koji je uvek nov i nikada star? I kako reči iz tvojih požutelih knjiga mogu da te prenesu u novo doba? Kako mogu da te povedu da tražiš korake Božjeg dela? I kako mogu da te odvedu na nebo? To što držiš u rukama jesu reči koje mogu da pruže samo privremenu utehu, a ne istine koje mogu da daju život. Reči iz svetih spisa koje čitaš mogu samo da obogate tvoj jezik i nisu reči filozofije koje ti mogu pomoći da spoznaš ljudski život, a još manje putevi koji te mogu odvesti do savršenstva. Zar ti ovo neslaganje ne daje razlog za razmišljanje? Zar ne čini da uvidiš tajne koje sadrži u sebi? Da li si kadar da sebe odvedeš na nebo kako bi sâm susreo Boga? Bez Božjeg dolaska, možeš li odvesti sebe na nebo kako bi uživao u porodičnoj sreći sa Bogom? Da li sada još uvek sanjaš? Predlažem, onda, da prestaneš da sanjaš i da pogledaš ko sada deluje – pogledaj ko sada čini delo čovekovog spasenja tokom poslednjih dana. Ako ne pogledaš, nikada nećeš dobiti istinu i nikada nećeš steći život.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Samo Hristos poslednjih dana može čoveku dati put večnog života”