18. Može li znanje zaista da promeni čovekovu sudbinu?

Rođen sam u seoskoj porodici u Nepalu. Moji roditelji su bili poljoprivrednici i, pošto njihove porodične prilike nisu bile dobre, nisu imali priliku da se školuju, pa su se trudili da mene obrazuju. Često su mi govorili: „Moraš da budeš vredan i da marljivo učiš.” Znali su da, ako ne budem dobro učio, u budućnosti neću moći da nađem pristojan posao i da ću na kraju živeti teškim životom, baš kao i oni. Kad god bih video svoje roditelje kako naporno rade, osećao sam da treba da se trudim još više, kako bih u budućnosti mogao da nađem dobar posao, zaradim mnogo novca i sagradim veliku kuću za svoju porodicu, omogućavajući im srećan život. U početku sam išao u običnu državnu školu. Uslovi za nastavu nisu bili dobri, pa su i ocene đaka uglavnom bile loše. Gledajući kako moji prijatelji uče u srednjoj školi na engleskom jeziku, i ja sam silno želeo da idem tamo. Premda je školarina za tu srednju školu na engleskom bila veoma skupa, i moji roditelji su smatrali da, budem li pohađao dobru školu, u budućnosti ću moći lakše da pronađem dobar posao. Kasnije sam se, po svojoj želji, upisao u državnu srednju školu na engleskom jeziku. U početku, moje ocene nisu bile baš najbolje, pa sam se dvostruko više potrudio. Svakoga dana sam ustajao rano da bih ponovio ono što sam naučio prethodnog dana, postavljao sam sebi ciljeve, pravio planove za učenje, i pitao nastavnike za sve što nisam razumeo. Zahvaljujući neprestanom trudu, moje ocene su se značajno popravile.

U školi su nas nastavnici često učili tome da samo sticanjem znanja možemo da imamo bolju i svetliju budućnost i da pronađemo posao koji će nam doneti poštovanje drugih. Želeo sam da postanem lekar kako bih zadobio ugled i postigao uspeh, a ujedno i zaradio novac da svojoj porodici omogućim srećan život, pa sam učio još marljivije. Svakoga dana sam na vreme išao na časove i nikada nijedan nisam propustio. Na času sam pažljivo slušao, a po povratku kući, iznova i iznova sam prelazio svoje beleške i čitao takođe druge knjige i materijale. Svakoga dana sam bio zauzet učenjem, pa skoro da nisam imao vremena da se družim sa prijateljima. Smatrao sam da ne smem da protraćim nijedan jedini minut. Ocene su mi bile sve bolje i bolje, pa su čak nadmašile i ocene mojih prijatelja. Bio sam veoma srećan, verujući da, dokle god se trudim, mogu da dobijem sve što poželim: da postanem lekar, da steknem status i ugled i da se domognem velikog bogatstva. Zato sam planirao da polažem prijemni ispit za medicinski fakultet. Međutim, zbog pandemije, nisam mogao da idem u školu da se pripremam za prijemni ispit. Mogao sam da se pripremam jedino kod kuće na internetu. Ocene na testovima na internetu mi nisu bile dobre, pa sam bio zabrinut da, bude li se tako nastavilo, neću moći da postignem dobre rezultate i u tom slučaju neću moći da dobijem stipendiju. Zbog finansijske situacije moje porodice, nismo mogli nikako da priuštimo tako visoku školarinu. Nekoliko meseci kasnije, izašao sam na prijemni ispit. Iako sam ga položio, rezultat mi nije bio dovoljno dobar da dobijem stipendiju. Srce mi je bilo slomljeno i osećao sam da je godina mog napornog rada potrošena uzalud. Ipak, nisam odustao i počeo sam da se pripremam za prijemni ispit sledeće godine. Međutim, zbog ponovnog izbijanja pandemije, opet sam mogao da se pripremam jedino na internetu, kod kuće. Razmišljao sam: „Ovoga puta, po svaku cenu, moram da dobijem stipendiju.” Zato sam se trudio još više nego prve godine, učeći od 6 ujutru do ponoći. Ponekad sam u glavi osećao psihički zamor od nespavanja, ali se nisam odmarao. Međutim, kad sam video da su mi rezultati na više testova na internetu bili dosledno loši, počeo sam da se osećam sve više uznemireno, razmišljajući: „Ako ne ostvarim svoj cilj, šta će moji prijatelji i komšije misliti o meni? Ako ne mogu da postanem lekar, moja budućnost će biti sumorna. Oduvek sam sanjao o tome da se istaknem, da sagradim veliku kuću i svojoj porodici omogućim srećan život, a sada će se svi ti snovi raspršiti.” Zbog tih negativnih misli bio sam sve više uznemiren, a to je dovelo do postepenog pogoršanja mog psihičkog stanja i na kraju sam upao u blagu depresiju. Kada sam bio potišten, nisam mogao da spavam cele noći i nisam imao apetit. Ponekad bih celu noć čak i plakao. Tokom ta tri meseca, zbog depresije sam živeo u agoniji, ali nisam znao kako da se iz toga izbavim. Na Jutjubu sam odgledao mnogo motivacionih video-zapisa, ali se moje stanje nije nimalo popravilo.

Tri meseca kasnije, na Jutjubu sam pronašao himne koje veličaju Gospoda i video-snimke o molitvi. Nakon što sam poslušao te himne i molitve, srce mi se postepeno smirilo. Počeo sam da se molim svakog jutra i večeri. Posle molitve, neke od negativnih misli u mojoj glavi bi postepeno nestajale, a raspoloženje mi se popravilo. Otprilike dva meseca, svakodnevno sam čitao Bibliju i slušao himne. Pročitao sam reči Gospoda Isusa: „Dođite k meni, svi koji ste umorni i pod teretom, i ja ću vam dati odmora. Uzmite moj jaram na sebe, i naučite od mene, jer ja sam krotka i ponizna srca, te ćete naći spokoj svojim dušama. Jer moj je jaram blag, i breme je moje lako” (Matej 11:28-30). Te reči su mi pružile veliku utehu. Osećao sam da je Gospod Isus tu, pored mene, i da mi pomaže da se oslobodim bola; pritisak u mom srcu je znatno popustio i počeo sam da verujem u Gospoda. Očas su prošla tri meseca i po drugi put sam izašao na prijemni ispit. Moji rezultati i dalje nisu bili dovoljno dobri da bih stekao uslov za stipendiju, ali ovaj put nisam osećao toliki bol kao pre. Nekoliko dana kasnije, saznao sam da se jedan prijatelj priprema za IELTS ispit i planira da studira u Australiji. Shvatio sam da profesija lekara nije moja jedina opcija i da bih i ja mogao da odem u Australiju da studiram i stvorim bolji život. Tako sam počeo da se pripremam za IELTS ispit.

Dok sam se pripremao za ispit, na Fejsbuku sam pročitao jedan odlomak: „Od trenutka kada plačući dođeš na ovaj svet, počinješ da ispunjavaš svoje odgovornosti. Zarad Božjeg plana i Njegovog predodređenja, igraš svoju ulogu i započinješ svoj životni put. Ma kakvo bilo tvoje poreklo i ma kakav bio put pred tobom, u svakom slučaju, niko ne može izbeći nebeske orkestracije i uređenja i niko ne može da kontroliše sopstvenu sudbinu, jer je za takvo delo kadar samo On koji je suveren nad svim stvarima” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Bog je izvor čovekovog života”). Te reči su mi zvučale tako ispravno. Sve u vezi sa nama je u Božjim rukama. I naša sudbina je u okviru Božje suverenosti i uređenja; mi ne možemo da kontrolišemo sopstvenu sudbinu. Razmišljao sam o svojim iskustvima: nisam spoznavao Božju suverenost i mislio sam da sopstvenim trudom mogu da se obogatim i živim srećnim životom. Ipak, koliko god da sam se trudio i planirao, na kraju sam doživeo neuspeh, pa sam čak upao i u depresiju. Nakon što sam pročitao ovaj odlomak, shvatio sam da porodicu u kojoj sam rođen, okruženje u kome sam odrastao i to kakva će mi biti budućnost – sve je to uredio Bog i da, ma koliko se ja trudio, ne mogu da promenim svoju sudbinu. Posle nekog vremena, jedna sestra me je pozvala da prisustvujem okupljanju na internetu. Međutim, sutradan je trebalo da polažem IELTS ispit i bio sam pomalo zabrinut kako ću proći. Ako rezultat ispita ne bude dobar, neću moći da ostvarim svoj san o odlasku u Australiju i moja budućnost će biti sumorna. Ovo bi mogla da bude moja poslednja šansa, te ako ne budem uspeo, postaću najveći promašaj među svojim prijateljima, a moji roditelji i prijatelji će sigurno misliti da sam užasan. Baš dok sam o tome razmišljao, video sam da je tema propovedi na okupljanju bila „Živim tužnim životom – šta treba da uradim?” Odmah me je privukla. Jedan brat je podelio nekoliko odlomaka: „Pošto ljudi ne spoznaju Božje orkestracije i Božju suverenost, oni se sa sudbinom uvek suočavaju uz prkos i sa buntovničkim stavom, uvek žele da se oslobode od Božjeg autoriteta i suverenosti i od stvari koje im je sudbina namenila, uzalud se nadajući da će promeniti svoje trenutne okolnosti i izmeniti svoju sudbinu. Ali oni u tome nikad ne mogu uspeti i na svakom koraku bivaju osujećeni. Ova borba, koja se odvija duboko u njihovoj duši, izaziva im bol, a taj im se bol urezuje u kosti, i istovremeno ih navodi na to da traće svoj život. Šta je uzrok tog bola? Da li on leži u Božjoj suverenosti ili je zbog posedovanja loše sudbine? Očito je da ni jedno ni drugo nije tačno. U krajnjoj liniji, taj je bol uzrokovan putevima kojima ljudi idu i njihovim izabranim načinima života” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni III”). „Sotona koristi slavu i dobitak da kontroliše ljudske misli, navodeći ih da ne misle ni na šta drugo do na te dve stvari i navodeći ih da se bore za slavu i dobitak, podnose teškoće zarad slave i dobitka, trpe poniženja i nose teško breme za slavu i dobitak, žrtvuju sve što imaju za slavu i dobitak i donose svaki sud ili odluku zarad slave i dobitka. Na taj način, Sotona postavlja nevidljive okove na ljude, i, s tim okovima na sebi, oni nemaju ni sposobnosti ni hrabrosti da se oslobode. Nesvesni toga, oni nose te okove dok se vuku napred korak po korak, s velikom teškoćom. Radi ove slave i dobitka, ljudski rod se udaljava od Boga, izdaje Ga i postaje sve rđaviji. Na taj se način usred Sotonine slave i dobitka, uništava generacija za generacijom” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni VI”). Nakon što je završio sa čitanjem, taj brat je besedio: „Već hiljadama godina, Sotona koristi ateizam, materijalizam i evolucionizam da ljude zaluđuje i kvari, navodeći ih da poriču Božje postojanje i da poriču da je Bog stvorio nebesa, zemlju i sva stvorenja, pa se, kao rezultat toga, ljudi udaljavaju od Boga i više Ga ne obožavaju. I ne samo to, Sotona takođe koristi slavu i dobitak da bi iskvario ljude, govoreći stvari poput: ’Izdigni se iznad ostalih i donesi čast svojim precima’ i ’Čovekova sudbina je u njegovim rukama’. Pod uticajem ovih ideja i gledišta i njima indoktrinirani, počinjemo da verujemo da samo posedovanjem novca, slave i dobitka možemo da pridobijemo poštovanje drugih i da živimo srećnim životom. Stoga se mnogi ljudi svakodnevno upinju i bore da bi živeli u bogatstvu. Rade prekovremeno i na kraju se razbole u mladosti. Da bi uspeli u karijeri, neki ljudi pribegavaju svakojakim trikovima i spletkama, iskorišćavajući i obmanjujući druge, nemilosrdno gazeći preko njih da bi napredovali. Čak i ako uspeju u tome, nemaju mir u srcu i još uvek žive u patnji. Ima i mnogo onih koji ulože mnogo truda, ali i dalje ne uspevaju da se istaknu. Shodno tome, pesimistični su i osećaju se beznadežno, pa čak postaju premoreni od sveta, a neki odlučuju da okončaju svoj život samoubistvom. Sve ovo je izazvano time što Sotona povređuje ljude.” Beseda tog brata je na mene ostavila dubok utisak i prisetio sam se teškoća koje sam doživeo. Pošto sam odmalena gledao roditelje kako naporno rade, želeo sam da marljivim učenjem postanem lekar, kako bih zadobio status i ugled i time svojoj porodici omogućio srećan život. Radi toga sam uložio mnogo truda. Naročito nakon što sam prešao u srednju školu na engleskom jeziku, učio sam još marljivije. Prestao sam da se družim sa prijateljima, pa sam čak i pri obavljanju kućnih poslova razmišljao o tome šta ću učiti. Takođe sam često učio do kasno u noć. Da bih se istakao među svojim drugovima iz razreda, učio sam 12 do 15 sati dnevno. Međutim, na kraju, ipak nisam uspeo. Osim toga, upao sam u depresiju i bio sam primoran da obustavim svoje planove za medicinski fakultet. Kad god bih pomislio kako daleko zaostajem za svojim prijateljima, osetio bih bol u srcu i kao da mi na grudima leži ogroman kamen. Osećao sam da je moja budućnost potpuno mračna i često po čitavu noć nisam mogao da spavam, zabrinut šta će biti sa mnom. Počeo sam da razmišljam: „Zašto je moj život zapao u takve teškoće? Za šta tačno sam se toliko trudio? Čeznuo sam za srećnim životom, pa zašto mi život postaje sve gori i gori?” Međutim, sada sam razumeo. Koren moje patnje bila je Sotonina iskvarenost. Potpuno sam postao rob novca, slave i dobitka. Bez razotkrivanja Božjim rečima, ne bih znao da Sotona koristi novac, slavu, dobitak i status da bi iskvario ljude. Status, slava i dobitak su nevidljivi okovi koje Sotona stavlja na ljude, zbog čega im je veoma teško da se oslobode. Da bih zadobio ugled i status, potpuno sam se predao Sotoni i pretrpeo beskrajne teškoće. To što sam mogao da razumem ove istine i doživim ovo buđenje – to je bila Božja ljubav i spasenje!

Tada je brat poslao još jedno pitanje: „Pa, kako možemo da se izbavimo iz ove patnje?” Zatim je poslao još nekoliko odlomaka: „Bez obzira na razlike u sposobnostima, inteligenciji i snazi volje, svi su ljudi jednaki pred sudbinom, koja ne razlikuje male od velikih, niske od visokih, niti uzvišene od osrednjih. O tome kojim će se zanimanjem neko baviti, kako će zarađivati za život i koliko će bogatstvo steći ne odlučuju njegovi roditelji, njegova nadarenost, njegov trud, niti ambicije, već je sve to Stvoritelj predodredio” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni III”). „Kada ljudi ne znaju šta je sudbina niti razumeju Božju suverenost, oni se samo svojevoljno muče i teturaju kroz maglu, put je pretežak, i izaziva previše bola u duši. Kada, dakle, ljudi shvate da je Bog suveren nad ljudskom sudbinom, oni mudri biraju da spoznaju i prihvate Božju suverenost, da se oproste od onih bolnih dana kad su pokušavali da svojim rukama izgrade sebi dobar život, umesto da nastave da se bore protiv sudbine i teže takozvanim ’životnim ciljevima’ na svoj način. Kad je neko bez Boga, kada ne može da Ga vidi, kad ne može istinski i jasno da prepozna Božju suverenost, svaki mu je dan besmislen, bezvredan i neopisivo bolan. Gde god da se čovek nalazi i kojim god poslom da se bavi, njegov način opstanka i ciljevi kojima teži ne donose mu ništa osim beskrajnog bola u duši i patnje koju je teško preboleti, a to su iskustva na koja mu je veoma teško da se osvrće. Tek kad prihvati suverenost Stvoritelja, kad se pokori Njegovim orkestracijama i uređenjima i teži sticanju pravog ljudskog života, čovek može postepeno da se oslobađa sveg bola u duši i patnje i da se rešava svekolike praznine života” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni III”). „Naposletku, čovek je čovek, a nijedan čovek ne može zameniti Božji status i život. Čovečanstvu nije potrebno samo pravedno društvo u kojem su svi siti, jednaki i slobodni; ono što je čovečanstvu potrebno jesu Božje spasenje i Njegova opskrba čoveka životom” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Dodatak 2: Bog ima suverenost nad sudbinom celog čovečanstva”). Nakon što je pročitao ove odlomke, brat je besedio: „Bog je suveren nad sudbinom ljudskog roda. U davna vremena, Bog je unapred odredio u kakvoj porodici ćemo se roditi, kojim ćemo se zanimanjem baviti i koliko ćemo bogatstva posedovati. Kao stvorena bića, ne treba da se borimo protiv sudbine i treba da se pokorimo Božjim orkestracijama i uređenjima i da prihvatimo sve što je Stvoritelj pripremio za nas. Samo tada naša srca mogu da spoznaju mir i radost i jedino tada možemo da živimo bezbrižno i spokojno.” Nakon bratovljeve besede, razmišljao sam o tome kako sam uložio toliko truda i napora da bih ostvario svoj cilj da postanem lekar. Ali se to na kraju završilo neuspehom i nisam razumeo zašto mi se sve to dogodilo. Da li je to zato što sam rođen bez sreće ili se naprosto nisam dovoljno trudio? Sada sam shvatio da je razlog tolike moje patnje bio u tome što nisam spoznavao Božju suverenost. Bog je suveren nad ljudskom sudbinom i stvari poput porodice u kojoj ću se roditi, zanimanja kojim ću se baviti, toga koliko ću bogatstva imati u životu i u kojim godinama ću umreti – sve je to Bog predodredio. Ako sam želeo da pobegnem od uznemirenosti i patnje, morao sam da prihvatim Božju suverenost i da se pokorim situacijama koje je On uredio. Baš kao u slučaju predstojećeg IELTS ispita, bio sam voljan da prihvatim i pokorim se, kakav god da bude ishod. Nakon što se okupljanje završilo, pomolio sam se Bogu: „O, Bože, hvala Ti puno što si mi dopustio da prisustvujem ovom okupljanju. Tek danas sam shvatio da sav bol i teškoće ljudi prouzrokuje Sotona. Sotona je koristio status, slavu i dobitak da me zaludi i iskvari, učinivši da budem nesvestan Tvoje suverenosti. Zbog toga sam želeo da sudbinu uzmem u svoje ruke i tako sam živeo u tami. Hvala Ti što si me prosvetio i omogućio mi da prozrem Sotonine spletke. Kakav god bio rezultat sutrašnjeg ispita, rado ću ga prihvatiti.” Sutradan, kada sam polagao ispit, srce mi je bilo veoma mirno. Nakon što sam bez problema završio ispit, otišao sam kući. Kasnije sam saznao da sam položio i bio sam presrećan. U danima koji su usledili, dok sam se pripremao za odlazak u Australiju, takođe sam prisustvovao okupljanjima Crkve Svemogućeg Boga. Za to vreme, pročitao sam mnogo reči Svemogućeg Boga. Razumeo sam tri etape Božjeg dela spasenja ljudskog roda, tajnu Božjih imena, tajnu ovaploćenja, pravu priču unutar Biblije, Božje delo suda u poslednjim danima i još mnogo toga. Iz srca sam prihvatio da je Svemogući Bog Gospod Isus koji se vratio.

Posle nekog vremena, počeo sam da propovedam jevanđelje svojim roditeljima i braći i sestrama i svi oni su prihvatili novo Božje delo. Kad sam video da je izbio rat između Rusije i Ukrajine i česte nesreće koje se svuda dešavaju, shvatio sam da se Božje delo bliži kraju. Ipak, mnogi ljudi još uvek nisu prihvatili Božje spasenje i shvatio sam da je propovedanje jevanđelja sada neverovatno važno. Ako odem u Australiju, imao bih ograničeno vreme da obavljam svoju dužnost. Međutim, bilo je tako teško doći do ove prilike da odem u Australiju i, ako ne budem otišao, sav moj prethodni trud bio bi uzaludan. Kakva bi mi onda bila budućnost? Nisam želeo da propustim ovu dobru priliku. Moja porodica, komšije i prijatelji, svi su znali da uskoro idem u Australiju, pa ako ne odem, šta bi oni mislili o meni? Što je još važnije, želeo sam da zaradim više novca i da živim u bogatstvu, a ako ne odem da studiram, ne bih mogao da ispunim svoju želju. Na jednoj strani su bile moje studije, a na drugoj moja dužnost. Osećao sam se krajnje rastrzano u vezi sa odlukom koju treba da donesem.

Jednoga dana, na veb-sajtu Crkve Svemogućeg Boga video sam film pod nazivom „Majčina ljubav”. U njemu je bilo nekoliko odlomaka Božjih reči koji su me posebno dirnuli. Svemogući Bog kaže: „Ljudsko znanje ne sadrži samo osnovne rečenice i jednostavne doktrine, već i neke misli i poglede, kao i ljudsko bezumlje, predrasude i sotonske otrove. Neka znanja mogu čak navesti ljude na stranputicu i iskvariti ih – to je Sotonin otrov i tumor. A kada neko jednom prihvati to znanje i shvati ga, Sotonin otrov će u njegovom srcu prerasti u tumor. Taj tumor će se proširiti po čitavom telu i neminovno dovesti do smrti, osim ako tog čoveka ne iscele Božje reči i ako ga istina ne izleči. Stoga, što više znanja čovek stekne, što više toga dokuči, to je manja verovatnoća da će verovati da Bog postoji. Naprotiv, on će Ga se odreći i opiraće Mu se, pošto je znanje nešto što čovek može da vidi i dodirne i uglavnom se odnosi na stvari iz njegovog života. Čovek može da uči i da stekne mnogo znanja u školi, ali on ostaje slep u odnosu na izvor znanja i na njegovu vezu sa duhovnim carstvom. Veći deo znanja koje čovek stekne i dokuči protivi se istini Božjih reči, a naročito filozofija materijalizma i evolucije spadaju u jeresi i pogrešna uverenja ateizma. To je nesumnjivo gomila pogrešnih uverenja koja se opiru Bogu. (…) U svakom slučaju, te intelektualne stvari ljudima daju pogrešnu ideju i navode ih da zastrane u odnosu na Boga. Nije važno da li verujete u to ili ne, i da li možete to da prihvatite baš danas – doći će dan kada ćete priznatu ovu činjenicu. Razumete li istinski kako znanje može čoveka da uništi i odvede u pakao?” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Put primene koji vodi do promene čovekove naravi”). „Pa koje je, zaboga, to znanje – možete li Mi reći? Nisu li to životna pravila i filozofije koje Sotona usađuje u čoveka, poput: ’Voli partiju, voli zemlju i voli svoju veru’ ili ’Mudar čovek se povinuje okolnostima’? Nisu li to ’uzvišene težnje’ života, koje je čoveku usadio Sotona, kao što su ideje velikih ljudi, integritet slavnih ili hrabri duh herojskih ličnosti, ili pak viteštvo i plemenitost junaka i mačevalaca iz romana o borilačkim veštinama? Ljudi su izloženi uticajima ovih ideja iz generacije u generaciju, a pripadnici svake od njih bivaju navedeni da te ideje prihvate. Oni neprekidno vode borbu u stremljenju ka tim ’uzvišenim težnjama’, za koje su čak spremni i život da žrtvuju. Ovim pristupom i sredstvima Sotona koristi znanje da bi iskvario ljude. Nakon što, dakle, Sotona ljude povede ovim putem, jesu li oni u stanju da se pokore Bogu i da Ga obožavaju? I da li su u stanju da prihvate Božje reči i da streme ka istini? Apsolutno ne – zato što ih je Sotona poveo stranputicom” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni VI”). Nakon što sam pročitao ove odlomke Božjih reči, razumeo sam kako Sotona koristi znanje da kvari ljude. Baš kao u ovom filmu, majka glavnog junaka nije mogla da pronađe dobar posao jer nije imala visoko obrazovanje, a u svojoj kompaniji nije imala priliku da bude unapređena. Zato se nadala da će njeno dete upisati dobar fakultet, kako bi moglo da nađe dobar posao, bude unapređeno na višu poziciju i postigne slavu i dobitak. Sotona koristi znanje da bi iskvario ljude, navodeći ih da pomisle da jedino uz znanje i diplome mogu da imaju dobru budućnost, te da znanje znači da čovek može da ima sve. Oni ne veruju da je Bog sve stvorio i ne veruju u Božju suverenost. Takve misli su neprijateljske prema Bogu. Sotona takođe koristi znanje i nauku da u ljude usađuje razne sotonske otrove, pa, što više znanja stiču, ljudi postaju sve iskvareniji i nadmeniji. Što su obrazovaniji, ljudi sve više teže statusu i ugledu i čeznu za luksuznim životom. Međusobno se bore zarad slave i dobitka, posežući čak za svim neophodnim sredstvima. Ako se te želje ne ispune, postaju potišteni, a neki čak u toj meri pate da se odluče na samoubistvo. Što više teže znanju, ljudi se sve više udaljavaju od Boga. Bio sam među onima koje je Sotona otrovao. Odmalena sam želeo da sopstvenim trudom i sticanjem znanja promenim svoju sudbinu. Radi toga sam se mnogo trudio i mnogo sam patio. Na kraju sam upao u depresiju i život mi je postao još gori. Sada sam razumeo da me je, koristeći znanje, Sotona namamio na put bez povratka. Da sam nastavio tim putem, Sotona bi me sigurno sve dublje i dublje iskvario i na kraju bih sa njim otišao u pakao. Sudbina čoveka je u Božjim rukama, a ja sam uvek želeo da je promenim kroz znanje. Zar se nisam suprotstavljao Božjem predodređenju? Kad razmislim o tome, da li je znanje zaista moglo da promeni moju sudbinu? Da li sam kroz znanje zaista mogao da zadobijem novac i ugled? Da li bi mojim roditeljima i porodici to moglo da pruži srećan život? Neki ljudi su veoma obrazovani i imaju visoke akademske kvalifikacije, ali ne uspevaju da nađu idealan posao niti da zarade mnogo novca. U međuvremenu, neki drugi koji nisu obrazovani ili nemaju mnogo znanja naposletku poseduju veliko bogatstvo. Iz ovoga možemo da vidimo da je sudbinu čoveka Bog odavno predodredio. To nema nikakve veze s tim koliko znanja on ima. Dok sam gledao taj film, razmišljao sam o ovim pitanjima.

Zatim sam pročitao još Božjih reči. Svemogući Bog kaže: „Kada ljudi istinski spoznaju Boga, razumeju istinu i zadobiju istinu, njihov pogled na svet i život prolazi kroz stvarnu promenu, nakon čega nastupa i prava promena u njihovoj život-naravi. Kada ljudi imaju ispravne životne ciljeve, kada mogu da tragaju za istinom i vladaju se u skladu sa istinom, kada se u potpunosti pokoravaju Bogu i žive prema Njegovim rečima, kada se osete utemeljeno i osvetljeno u dubini srca i kada su im srca oslobođena tame i kada mogu da žive potpuno slobodno i oslobođeno u Božjem prisustvu, tek tada zadobijaju istinski ljudski život i tek tada dolaze u posed istine i ljudskosti. Osim toga, sve istine koje si razumeo i zadobio potekle su od Božjih reči i od Samoga Boga. Tek kada dobiješ odobrenje od Vrhovnog Boga – Stvoritelja, i kada On kaže da si stvoreno biće koje je u skladu s merilom i da proživiš u ljudskom obličju, tvoj će život biti najsmisleniji” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Kako spoznati čovekovu prirodu”). „Usredsredite se samo na to da se potrudite u stremljenju ka istini i uspećete da rešite sve svoje probleme. Kada budete u stanju da rešite svoje probleme, znaćete da ste napredovali i porasli. Kada ljudi doživljavaju iskustva sve do dana kada se njihov pogled na život i smisao i osnov njihovog postojanja u potpunosti promene, odnosno, kad su se promenili do same svoje srži i postali neka druga osoba, nije li to neverovatno? To je ogromna promena, promena od epohalnog značaja. Dostigneš onaj nivo kad ti nije važno da li imaš slavu, status, bogatstvo, zadovoljstva ili moć i slavu sveta – sve to možeš lako da otpustiš. Tek tada se može smatrati da imaš obličje ljudskog bića. Oni koje će Bog na kraju upotpuniti upravo su takva grupa; žive za istinu, žive za Boga i žive za ono što je pravedno. To je obličje istinskog ljudskog bića” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, treći deo). Ranije sam mislio da jedino zadobijanjem znanja i zarađivanjem više novca mogu da imam dobru budućnost, ali su u stvarnosti sve te stvari isprazne. Znanje ne može da promeni moju sudbinu. Čak i da sam zadobio znanje i zaradio novac, to ne bi moglo da donese mir mom srcu. Nakon čitanja Božjih reči, shvatio sam da znanje ne može da promeni moju sudbinu i da samo stremljenjem ka istini i životom prema Božjim rečima čovek može da primi Božje odobravanje i da ima dobru sudbinu. Verovanje u Boga i stremljenje ka istini jedini su način da se živi životom koji ima vrednost i smisao. Mnogi ljudi se u ovom svetu međusobno nadmeću da bi zaradili novac i zadobili više materijalnog uživanja, čineći svakojake loše stvari. Ti ljudi iskorišćavaju druge i obmanjuju ih kako bi postigli uspeh u karijeri, ali se u sebi bore i osećaju nemir. Živeti na taj način je tako bolno! Samo verujući u Boga, jedući i pijući Njegove reči, otpuštajući ove sotonske filozofije i živeći prema Božjim rečima, čovek može da izbegne Sotonino mučenje i da živi životom koji ima smisla. Božje reči su mi otvorile srce. Shvatio sam da ljudi mogu da žive bez bogatstva, ugleda ili statusa, ali da je bez Božje zaštite i vođstva teško preživeti. Sada svakodnevno jedem i pijem Božje reči i obavljam svoju dužnost i, premda nisam zadobio ugled ili status koje svet ceni, čitajući Božje reči, postepeno proživljavam normalnu ljudskost, spoznajem svoju iskvarenost i sotonsku prirodu i postupam tako da na sve gledam sa istinom. Ovo je zaista život koji ima smisla! Ako bih otišao u Australiju da studiram, čak i da zadobijem bogatstvo, ugled i uspeh, ne bih zadobio istinu i život. Zar u tom slučaj ne bih svoj život proživeo uzalud? Morao sam da promenim svoj pogled na život. Više neću da težim svetovnom bogatstvu, statusu ili ugledu, već ću se truditi da ispunim svoju dužnost i stremim ka istini. Samo takav život ima vrednost i smisao.

Jednoga dana, tokom okupljanja, braća i sestre su pročitali odlomak Božjih reči koji me je zaista dirnuo u srcu. Svemogući Bog kaže: „Da li si svestan tereta na svojim plećima, svog naloga i odgovornosti? Gde ti je osećaj za istorijsku misiju? Kako ćeš pravilno služiti kao gospodar narednog doba? Imaš li jak osećaj da si gospodar? Kako treba objasniti gospodara svega? Da li je to zaista gospodar svih živih bića i svih materijalnih stvari na svetu? Koji su tvoji planovi za razvoj naredne faze dela? Koliko ljudi čeka da ih kao pastir čuvaš? Da li je tvoj zadatak težak? Siromašni su, jadni, slepi i izgubljeni, jadikuju u tami – gde je put? Kako čeznu za svetlošću, poput zvezde padalice, da se iznenada spusti i rastera sile tame koje su ugnjetavale čoveka toliko godina. Ispunjeni žudnjom se nadaju i danonoćno čeznu za tim – ko može da zna ovo u potpunosti? Čak i na dan kada svetlost bljesne kraj njih, ovi ljudi koji duboko pate ostaju zarobljeni u mračnoj tamnici bez nade za oslobođenje; kada više neće plakati? Užasna je nesreća ovih krhkih duhova koji se nikada nisu odmorili i dugo su tako bili sputani u tom stanju nemilosrdnim okovima i zamrznutom prošlošću. I ko je čuo glas njihovog jauka? Ko je video njihovo jadno stanje? Da li ti je ikada palo na pamet koliko je ožalošćeno i zabrinuto Božje srce? Kako On može podneti da vidi kako nedužan ljudski rod, koji je stvorio Svojim sopstvenim rukama, trpi takvo mučenje? Ljudska bića su, na kraju krajeva, žrtve koje su otrovane. Pa, iako je čovek preživeo do dana današnjeg, ko je mogao znati da je Zli još odavno zatrovao ljudski rod? Da li si zaboravio da si jedna od žrtava? Zar nisi voljan da, iz svoje ljubavi prema Bogu, nastojiš da spaseš sve ove preživele? Zar nisi spreman da posvetiš svu svoju snagu da uzvratiš Bogu, koji voli ljudski rod kao Svoju krv i meso? Kako tačno shvataš to što te Bog upotrebljava da živiš svoj izuzetan život? Imaš li zaista rešenost i veru da živiš smislenim životom pobožne osobe koja služi Bogu?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kako bi trebalo da pristupiš svojoj budućoj misiji?”). Nakon čitanja ovog odlomka Božjih reči, osetio sam se posramljeno. U mojoj zemlji, Nepalu, još uvek ima mnogo ljudi koji nisu primili Božje spasenje. Oni žive pod Sotoninom vlašću u krajnjoj patnji i ne mogu da vide nikakvu nadu. U poslednjim danima, Bog se ovaplotio da bi spasao ljudski rod i Bog se nada da će ljudi moći da čuju Njegov glas i da se vrate Stvoritelju kako bi primili Njegovo spasenje. Bog mi je ukazao milost time što me je iz tame izveo na svetlost, time što mi je omogućio da čujem Njegov glas, pa sam zato imao odgovornost da propovedam Božje jevanđelje većem broju ljudi. Ako bih otišao u Australiju da studiram, tamo bih tokom studija bio izložen velikom pritisku i pod velikim znakom pitanja je to da li bih mogao da prisustvujem okupljanjima i obavljam svoju dužnost. Zar bi trebalo da propustim ovu priliku da zadobijem istinu i budem spasen samo zarad težnje ka svetovnoj budućnosti? Osim toga, velike katastrofe su već započele i svetski ratovi bi mogli da izbiju u svakom trenutku, a mnogi ljudi još uvek ne znaju za novo Božje delo. Ako bih se brinuo jedino za sopstvenu budućnost, bio bih u potpunosti lišen savesti! Razmišljajući o ovome, odlučio sam da odustanem od prilike da studiram u Australiji i da umesto toga stremim ka istini i pravilno obavljam svoju dužnost.

Sada već dve godine obavljam svoju dužnost u crkvi i tokom obavljanja svoje dužnosti razumeo sam mnoge istine koje ranije nisam shvatao. Svakodnevno jedem i pijem Božje reči, obavljam svoju dužnost i živim veoma ispunjenim životom. Doživeo sam da je sposobnost da se ispuni dužnost stvorenog bića jedini način da se živi životom koji ima smisla. Hvala Svemogućem Bogu!