52. Čemu čovek treba da teži u svom životu?
Rođena sam u običnoj seoskoj porodici sedamdesetih godina prošlog veka. Imam mnogo braće i sestara i živeli smo u siromaštvu. Nasuprot tome, u našem selu je bilo nekoliko porodica koje su radile u varošici. Imali su plate, dobro su jeli i oblačili se ugledno. Ljudi u selu su takođe bili izuzetno ljubazni i puni poštovanja prema njima. Kada sam sve to videla, počela sam da razmišljam: „Jednostavno je bolje imati novac. Imaš bogat život i ljudi te visoko cene.” Majka me je često podsticala: „Mi nemamo bogate rođake i nemamo načina da dođemo do posla. Moraš vredno da učiš, da upišeš fakultet i da nađeš posao u budućnosti. Jednom kada uspeš, biću spokojna.” Zato sam upis na fakultet smatrala jedinom nadom da promenim svoju sudbinu. Međutim, baš kad se približavao prijemni ispit za fakultet, desilo se nešto neočekivano. Moja majka je dobila rak jednjaka i morala je u bolnicu na operaciju, što je zahtevalo mnogo novca. Moja porodica zaista nije imala novca da me pošalje u školu. U tom trenutku, osetila sam kao da mi se nebo sručilo na glavu. Narednih dana sam pratila majku u bolnicu na lečenje i hemoterapiju, ali je ona ipak preminula. Moj san o odlasku na fakultet bio je srušen. Neko mi se čak ismevao u lice, govoreći: „Tvoja je sudbina kao sudbina Ćingven iz romana ’San u crvenom paviljonu’. Ambicije su ti veće od neba, ali ti je sudbina tanja od papira. Pomiri se sa sudbinom!” Suočena sa tim ismevanjem, osetila sam koliko su putevi sveta promenljivi i sebični. Ako nemaš novac, svi će te gledati s visine. Tada sam odlučila da moram da imam kičmu i da se borim za svoje dostojanstvo. Apsolutno sam morala da nađem način da zaradim novac, kako bih jednog dana naterala ljude koji su mi se rugali da me gledaju drugim očima!
Nakon što sam se udala, videla sam da je medicinska profesija dobar izbor, jer se može dobro zaraditi, a i ljudi te poštuju. Zato sam zamolila muža da iskoristi svoje veze i pomogne mi da se upišem na medicinski fakultet. Nakon završetka trogodišnjeg medicinskog obrazovanja, otvorila sam svoju ordinaciju. Bila sam ljubazna prema drugima i postepeno je sve više ljudi dolazilo u moju ordinaciju na lečenje. Takođe sam nastavila da proučavam medicinu i stičem razne diplome. Moje medicinske veštine su postajale sve bolje i ubrzo sam postala lekar od izvesnog ugleda u lokalnom kraju. Zarađivala sam više vodeći svoju ordinaciju nego moj muž na poslu, pacijenti su me poštovali, a rođaci i prijatelji su mi se divili. Žena mog prijatelja me je čak i lično pohvalila, rekavši: „Sada se oblačiš tako elegantno. U poređenju sa prethodnih nekoliko godina, izgledaš kao potpuno druga osoba!” Gotovo neprimetno, stekla sam sve više prijatelja, a sve više ljudi me je molilo za usluge. Čak se i osoba koja mi se ranije rugala stalno samo osmehivala i laskala mi kada me vidi. Zaista je tačno da se „Svet se vrti oko novca” i da „U bogatstvu imaš mnogo prijatelja, u siromaštvu ni rodbinu.” Otvaranje ordinacije donelo mi je i slavu i dobitak, a moja sujeta je bila u velikoj meri zadovoljena. Tokom godina, moje medicinske veštine su se i dalje poboljšavale i sve više ljudi je dolazilo u ordinaciju na lečenje. Nekoliko nastavnika iz obližnje škole pozvalo me je da otvorim ordinaciju u njihovoj školi. Naravno da nisam propustila tako dobru priliku da zaradim novac. Vodila sam dve ordinacije istovremeno i bila sam sve zauzetija. Moja snaha mi je propovedala jevanđelje Svemogućeg Boga poslednjih dana, ali nisam imala vremena da istražujem jer sam sve svoje vreme i energiju posvetila svom poslu. Jednom sam, nakon što sam dala injekciju jednoj dvogodišnjoj devojčici, završila s poslom. Dok sam jela, njena porodica me je pozvala, govoreći da joj ide pena na usta, da se grči po celom telu i da joj pružaju hitnu pomoć u Centralnoj bolnici. Tražili su da dođem što je pre moguće. Bila sam toliko uplašena da mi je lice prebledelo i požurila sam u bolnicu. Dežurni lekar je rekao: „Sada je sve u redu. Devojčica je možda bila alergična na lek.” Drugi put, jedan pacijent je uradio kožni test na alergiju, koji nije pokazao nikakvu reakciju. Međutim, tokom infuzije, odjednom je počeo da drhti po celom telu. Ceo krevet se tresao, i srce mi je odjednom zastalo u grlu. Tek posle hitne intervencije se polako oporavio. Posle ova dva incidenta, svakog dana sam bila napeta, po ceo dan sam bila kao na iglama, u strahu da će se dogoditi medicinska nesreća. Iako sam mogla da zaradim nešto novca vodeći ordinacije, a divljenje i poštovanje drugih zadovoljavali su moju sujetu, nakon što bi svi otišli na kraju dugog i napornog dana, sve što sam osećala bila je praznina i zbunjenost. Verujem u Gospoda Isusa od detinjstva, i pre nego što sam otvorila ordinaciju, često sam se molila i čitala Bibliju. Ali sada sam po ceo dan razmišljala samo o tome kako da oprezno praktikujem medicinu, kako da poboljšam svoje medicinske veštine i pobedim u konkurenciji sa kolegama. Više se nisam molila niti čitala Bibliju; bila sam kao bezvernik. Moje srce je odlutalo sve dalje i dalje od Boga i živela sam kao nevernik. Htela sam da se promenim, ali bila sam toliko zauzeta po ceo dan da nisam imala snage da se oslobodim.
Prekretnica u mom životu kao vernika u Boga bila je 2008. godine. Tada sam imala 36 godina i bila sam trudna sa svojim drugim detetom. U četvrtom mesecu trudnoće, dijagnostikovan mi je visok krvni pritisak, a do šestog ili sedmog meseca, celo telo mi je počelo da otiče, zubi su počeli da mi se klimaju, a u nekom trenutku i kosa mi je posivela. Hospitalizovana sam jer mi je krvni pritisak i dalje rastao. Jedne noći, više zuba je počelo da mi krvari, a i stomak je počeo da me boli. Pojavili su se znaci upozorenja na veliko krvarenje, a lekar je, nakon hitne konsultacije sa više lekara, odlučio da odmah izvrši carski rez. Takođe je rekao da postoji mogućnost da ni moje dete ni ja ne preživimo operaciju. Ležala sam na operacionom stolu, slušajući zveckanje hirurških instrumenata, a um mi je bio ispunjen zbrkanim mislima: „Imam samo 36 godina i uvek sam težila novcu, slavi i dobitku. Ako izgubim život, čemu bi mi služio sav novac na svetu? Nikakav novac ne može da mi spase život! Zar novac, slava, dobitak i divljenje nisu prolazni?” Tokom operacije, lekar je iznenađeno rekao: „Posteljica je tri četvrtine odvojena, a nema jakog krvarenja. Ti i tvoje dete ste bezbedni. Kakav blagoslov!” Nakon otpuštanja iz bolnice, bila sam veoma slaba i morala sam da se oporavljam kod kuće. Snaha mi je ponovo svedočila o delu Svemogućeg Boga poslednjih dana. Slušajući njenu besedu, shvatila sam da se Bog ovaplotio u poslednjim danima da bi izrazio istinu i spasao ljude. Samo prihvatanjem istine, iskvarene naravi ljudi mogu biti očišćene i preobražene; tek tada ih Bog može zaštititi u katastrofama i mogu preživeti da bi stigli do divnog odredišta. Osvrnula sam se na godine kada sam sve svoje vreme i energiju posvetila svom poslu. Nikada nisam tražila da istražujem Božje delo poslednjih dana. Ako odbacim istinitog Boga, to znači da se opirem Bogu! Ta me je pomisao malo uplašila, pa sam odlučila da istražim istiniti put. Narednih dana, pročitala sam mnogo reči Svemogućeg Boga i uverila se da je Svemogući Bog Gospod Isus koji se vratio. Tada sam prihvatila delo Svemogućeg Boga poslednjih dana i počela da živim crkvenim životom.
Nakon što sam neko vreme išla na okupljanja, telo mi se oporavilo, i ubrzo sam izabrana za đakona zaduženog za zalivanje. Bila sam veoma zahvalna Bogu što me je uzdigao kako bih mogla da obavljam svoju dužnost. Pošto sam često odlazila na mnoga okupljanja, često sam bila van ordinacije, pa je sve manje pacijenata dolazilo. Bila sam veoma zabrinuta i mislila sam: „Šta će biti ako se ovo nastavi?! Ako svi moji redovni pacijenti odu drugde na lečenje, kako ću ubuduće zarađivati? Ako se ovo nastavi, zar neću morati da zatvorim ordinacije? Neće moći! Moram da razgovaram sa crkvenim starešinama i da ih zamolim da mi daju manje grupa za okupljanje.” Ali onda sam pomislila: ja sam stvoreno biće i trebalo bi da obavljam svoju dužnost najbolje što mogu; to su savest i razum koje treba da posedujem. Tako nisam ništa rekla starešinama. Međutim, tokom okupljanja, osećala sam se kao na iglama, i potajno sam računala koliko sam novca izgubila prisustvujući okupljanju. Uopšte nisam umirila svoje srce pred Bogom da bih promišljala o Njegovim rečima. Znala sam da moje stanje nije ispravno, pa sam došla pred Boga da se molim i tražim. Jednog dana, pročitala sam Božje reči: „Ako ne tražiš prilike da te Bog usavrši i ako ne stremiš tome da budeš ispred čopora u svom traženju savršenosti, tada ćeš na kraju biti ispunjen kajanjem. Sadašnjost pruža najbolju priliku da se postigne savršenstvo; sada je izrazito dobar trenutak. Ako iskreno ne tražiš da te Bog usavrši, nakon što Njegovo delo bude dovršeno, biće prekasno – i propustićeš priliku. Koliko god da su velike tvoje težnje, ako Bog više ne obavlja delo, tada, bez obzira na trud koji ulažeš, nikada nećeš moći da postigneš savršenstvo. Moraš da dograbiš ovu priliku i da sarađuješ dok Sveti Duh uveliko obavlja svoje delo. Propustiš li ovu priliku, drugu nećeš imati, ma koliki trud uložio” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Vodi računa o Božjim namerama kako bi postigao savršenstvo”). „Kada bih ovoga časa pred vas stavio nešto novca i dao vam slobodu da birate – i ako vas zbog vašeg izbora ne bih osuđivao – većina vas bi izabrala novac i napustila istinu. Bolji među vama odrekli bi se novca i nevoljno izabrali istinu, dok bi oni u sredini jednom rukom dograbili novac, a drugom istinu. Zar time vaša prava priroda ne bi postala očigledna? Kada birate između istine i svega onoga čemu ste odani, svi biste birali na ovaj način i vaš bi stav ostao isti. Nije li tako? Zar među vama nema mnogo onih koji su se kolebali između ispravnog i pogrešnog? U svim borbama između pozitivnog i negativnog, crnog i belog – između porodice i Boga, dece i Boga, sklada i raskida, bogatstva i siromaštva, društvenog položaja i običnosti, podrške i odbacivanja, i tako dalje – nije da niste svesni izbora koje ste napravili! Između skladne porodice i one razorene, vi ste izabrali prvu, čineći to bez imalo oklevanja; između bogatstva i dužnosti, opet ste izabrali ono prvo, bez i najmanje volje da se vratite na obalu[a]; između raskoši i siromaštva, izabrali ste prvo; kada ste birali između svojih sinova, kćeri, žena, muževa i Mene, izabrali ste ono prvo; a između predstave i istine, ipak ste izabrali ono prvo. Suočen sa svim oblicima vaših zlodela, jednostavno sam izgubio veru u vas, jednostavno sam ostao zgranut. Neočekivano, vaša srca je tako nemoguće smekšati. To što sam godinama uložio celo svoje srce iznenađujuće Mi nije donelo ništa više od vašeg napuštanja i malodušnosti; ali Moje nade za vas rastu svakim novim danom, jer je Moj dan sasvim ogoljen pred svima. Vi sada ipak stremite ka mračnim i zlim stvarima i odbijate da olabavite stisak nad njima. Kakav će, onda, biti vaš ishod? Jeste li o tome ikada pažljivo razmislili? Ako bi se od vas zatražilo da ponovo izaberete, kakav bi tada bio vaš stav?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kome si ti odan?”). Iz Božjih reči sam videla hitnu Božju nameru da spase čovečanstvo. Sada je Božje delo dostiglo kritični trenutak određivanja ishoda ljudi. Udar raznih katastrofa se dešava svuda, uključujući česte zemljotrese, glad i pošasti. Božje delo se približava kraju, a sleđenje Boga i prihvatanje Njegovog spasenja je naša jedina prilika da budemo spaseni. Ako propustimo ovu priliku, žalićemo do kraja života. Bog mi je ukazao milost dajući mi priliku da obavljam dužnost zalivanja, a Njegova namera je bila da mi omogući da dobijem više istina obavljajući svoju dužnost. Međutim, plašila sam se da ću, ako budem prisustvovala prevelikom broju okupljanja, propustiti da zaradim novac i izgubiti svoj ugled bogate osobe. Tokom okupljanja nisam mogla da umirim srce da bih promišljala o Božjim rečima i čak sam želela da zamolim svoje starešine da mi dodele manje grupa za okupljanje. Između novca i dužnosti, i dalje sam se grčevito držala spoljašnjih stvari kao što su novac, slava i dobitak, nesposobna da ih se odreknem. Jednom kada se Božje delo završi i nastupe velike katastrofe, ako ne budem stekla istinu, propašću u katastrofama. Tada, ma koliko jaukala i škrgutala zubima, ili se gorko kajala, biće prekasno. Iz Božjih reči sam takođe shvatila da, iako težnja za novcem, slavom i dobitkom može doneti dobar užitak telu i zadobiti poštovanje i divljenje drugih, to je samo privremeno zadovoljstvo. Kada nastupi katastrofa, novac uopšte ne može da ti spase život. Razmišljala sam o tome kako sam, iako sam zaradila nešto novca vodeći svoje ordinacije, zamalo umrla od jakog krvarenja tokom porođaja. Da nije bilo Božje brige i zaštite, nikakav novac ne bi mogao da mi spase život. Žena jednog prijatelja je bila učiteljica, a dijagnostikovan joj je rak dojke u tridesetim godinama. Čak ni skupi uvozni lekovi nisu mogli da joj spasu život, i preminula je u 36. godini. Takođe, jedan od mojih drugova iz razreda vodio je ortopedsku bolnicu i bio je prilično poznat u našem okrugu. Iznenada mu je dijagnostikovan rak jetre i nažalost je preminuo samo šest meseci kasnije. Podsetila sam se reči Gospoda Isusa: „Šta vredi čoveku da zadobije i sav svet, a životu svom naudi? Ili, šta čovek može dati u zamenu za svoj život?” (Matej 16:26). Istina je. Katastrofe su poslednjih godina postajale sve ozbiljnije, sa zemljotresima, glađu i pošastima koje se često dešavaju širom sveta. Toliko ljudi iznenada umire u ovim katastrofama. Bez obzira na to koliko novca imate, uvek ste nemoćni pred smrću. Novac ne može spasti ničiji život. Samo sledeći Boga, stremeći ka istini i dobro obavljajući dužnost stvorenog bića možeš biti spasen od Boga i preživeti; samo tada možeš imati dobru sudbinu i odredište. Sada, Božje delo spasavanja čovečanstva još nije završeno. Trebalo bi da iskreno stremim ka istini i cenim svoju trenutnu priliku da obavljam svoju dužnost. Posle toga, češće sam čitala Božje reči kada sam imala vremena, i mogla sam da umirim svoje srce tokom okupljanja.
Kasnije je Zavod za zdravstvo zahtevao da se sve opštinske ambulante spoje, stave pod jedinstvenu upravu i da se sprovede sistem refundacije troškova zadružnog lečenja; pacijenti više nisu mogli da traže refundaciju medicinskih troškova za lečenje u privatnim ambulantama. Neki lekari koji su vodili ambulantu u blizini moje opštine prišli su mi da razgovaramo o spajanju naših ambulanti. Razmišljala sam o tome kako će se ambulante proširiti nakon spajanja i sigurno ću zaraditi više novca. Spajanje ambulanti predstavljalo je veliko iskušenje za mene. Međutim, onda sam pomislila na to kako sada obavljam dužnost zalivanja i imam okupljanja skoro svaki dan. Kada sam vodila sopstvene ambulante, moj raspored je bio relativno fleksibilan, ali ako bi se ambulante spojile, moji partneri bi me sigurno ometali da redovno idem na okupljanja radi sopstvene koristi, i više ne bih bila tako slobodna da prisustvujem okupljanjima i obavljam svoje dužnosti. Moj život bi sigurno patio. Definitivno nisam mogla da spojim ambulante, a da to ne ometa odlaske na okupljanja i obavljanje dužnosti. Međutim, ako ne bih spojila svoje ambulante, onda bih sigurno dobijala sve manje pacijenata jer bi videli da u mojim ambulantama ne mogu da im se refundiraju medicinski troškovi. Vremenom bi ambulante sigurno bankrotirale, a onda bih potpuno izgubila sredstva za zaradu. Suočena sa ovim izborom, oklevala sam i rekla im: „Dajte da još malo razmislim o tome.” Narednih dana, srce mi je bilo teško kao da ga je pritisnuo ogroman kamen. Došla sam pred Boga da se molim: „Dragi Svemogući Bože, moje ambulante se sada suočavaju sa ovim planom spajanja. U velikom sam sukobu po pitanju toga i ne znam šta da radim. Neka me Ti vodiš.”
Posle toga sam pročitala Božje reči: „’Svet se vrti oko novca’; je li ovo trend? U poređenju s modnim i kulinarskim trendovima koje ste pomenuli, nije li ovo mnogo gore? ’Svet se vrti oko novca’ je filozofija Sotone. Ona preovlađuje u celokupnom ljudskom rodu, u svakom ljudskom društvu; moglo bi se reći da je to trend. Razlog leži u činjenici da je ova fraza usađena u srce svakog čoveka, koji je u početku nije prihvatao, ali se onda prećutno složio s njom, kad je došao u dodir sa stvarnim životom i počeo da oseća kako su te reči zapravo istinite. Nije li ovo postupak kojim Sotona kvari ljude? Možda ovu izreku ne shvataju svi ljudi do istog nivoa, ali je svi na različitim nivoima tumače i priznaju na osnovu onoga što se oko njih dešavalo i na osnovu svojih ličnih iskustava. Zar nije tako? Bez obzira na to koliko neko ima iskustva u vezi sa ovom izrekom, koji je to negativan efekat koji ona može imati na čovekovo srce? Nešto se otkriva u naravi ljudi na ovom svetu, uključujući tu i svakog od vas. Šta je to? To je obožavanje novca. Da li je ovo teško ukloniti iz nečijeg srca? Veoma je teško! Izgleda da Sotonino kvarenje čoveka zaista duboko seže! Sotona novcem iskušava ljude i kvari ih tako da oni počinju da obožavaju novac i da poštuju materijalne stvari. A kako se ovo obožavanje novca ispoljava kod ljudi? Čini li vam se da bez novca ne biste mogli da opstanete u ovom svetu, da bi vam čak i jedan jedini dan bez novca bio nemoguć? Status ljudi, kao i poštovanje koje oni prema sebi zahtevaju, zavise od količine novca koji poseduju. Siromašni saginju glavu od stida, dok bogati uživaju u svom visokom statusu. Oni drže glavu visoko i ponosito, govore glasno i žive nadmeno. Šta ova izreka i ovaj trend donose ljudima? Nije li istina da mnogi ljudi podnose svakakve žrtve u potrazi za novcem? Zar se mnogi ljudi ne odriču svog dostojanstva i integriteta kako bi stekli što više novca? Zar mnogi, novca radi, ne gube priliku da obavljaju svoju dužnost i da slede Boga? Nije li za ljude gubitak prilike da zadobiju istinu i spasenje najveći od svih gubitaka? Nije li Sotona dovoljno zloban da ovaj metod i ovu izreku iskoristi kako bi čoveka do te mere iskvario? Nije li sve ovo podli trik?” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni V”). Božje reči su mi pomogle da shvatim da sam, kad god sam morala da biram između dužnosti i novca, uvek birala novac i korist. Osnovni uzrok toga bila je šteta koju su mi nanele sotonske misli i ideje. Od malih nogu, sotonske misli i ideje kao što su „Svet se vrti oko novca”, i „U bogatstvu imaš mnogo prijatelja, u siromaštvu ni rodbinu” bile su urezane u moje srce. Verovala sam da ti novac daje status u očima drugih i da samo sa novcem možeš da ideš uzdignute glave, da živiš luksuznim životom, i da živiš svetlim i glamuroznim životom; ako nisi imao novca, osećao si se manje vrednim od drugih. Kada sam bila dete, pošto je moja porodica bila siromašna, bila sam odlučna da upišem fakultet i ostavim iza sebe život u siromaštvu. Međutim, moj san o odlasku na fakultet srušen je kada je mojoj majci dijagnostikovana neizlečiva bolest pre prijemnog ispita za fakultet. Ismevanje ljudi iz sveta dodatno je podstaklo moju odlučnost da se obogatim. Kada sam videla da bavljenje medicinom može doneti i slavu i dobitak, otišla sam na medicinski fakultet, polagala kvalifikacione ispite i otvorila ordinaciju. Nekoliko godina kasnije, postigla sam određeni uspeh, a divljenje i pohvale ljudi zadovoljili su moju sujetu. Postala sam još ubeđenija da posedovanje novca čini nečiji život plemenitim. Novac, slavu i dobitak sam smatrala ciljem svoje životne potrage. Tih godina, posvetila sam sve svoje vreme i energiju svom poslu u potrazi za bogatstvom. Pošto sam po ceo dan bila pod velikim stresom, dobila sam visok krvni pritisak, i patila sam od komplikacije hipertenzije izazvane trudnoćom tokom porođaja. Da nije bilo Božje zaštite, odavno bih umrla. Osam godina mi je snaha iznova i iznova iskreno propovedala jevanđelje, ali ja sam po ceo dan bila zauzeta pokušavajući da zaradim novac. Kao da mi je razum bio pomračen i nisam imala interesa da istražujem istiniti put; iznova i iznova sam odbijala Božje spasenje. Skoro da sam propustila veliku priliku Božjeg spasenja. Čak i nakon što sam počela da verujem u Boga, moje viđenje stvari se i dalje nije promenilo. Plašila sam se da ću, ako budem previše obavljala dužnosti ili prisustvovala prevelikom broju okupljanja, propustiti da zaradim novac, pa nisam želela da budem odgovorna za toliko grupa za okupljanje. Tokom okupljanja nisam mogla da umirim srce da bih promišljala o Božjim rečima, i moj život-ulazak je patio. Baš kao što je Bog razotkrio: „Zar mnogi, novca radi, ne gube priliku da obavljaju svoju dužnost i da slede Boga? Nije li za ljude gubitak prilike da zadobiju istinu i spasenje najveći od svih gubitaka?” Živela sam po sotonskim pravilima postojanja i išla pogrešnim putem težnje za novcem, slavom i dobitkom. To je donelo patnju mom telu i, još više, gubitak mom životu. Činjenice pokazuju da izreke kao što su „Svet se vrti oko novca”, i „Novac nije sve, ali bez njega ne možeš ništa da uradiš” jesu sotonske zablude koje navode ljude na pogrešan put, kvare ih i proždiru. Ako i dalje ne budem mogla da prozrem načine na koje Sotona nanosi štetu ljudima, i nastavim da se borim za novac, slavu i dobitak, onda će me na kraju Sotona sigurno zarobiti i moja šansa da budem spasena biće uništena. Kada sam to shvatila, odlučila sam da ne spajam ordinacije, i da, kada istekne kirija, zatvorim ordinacije i usredsredim se na obavljanje svoje dužnosti. Kada su me kolege ponovo pozvale, jasno sam stavila do znanja da neću spajati ordinacije. Iako sam zarađivala manje novca, bila sam slobodna da se okupljam i obavljam svoju dužnost. Praktikujući na ovaj način, moje srce je osećalo veliki mir i spokoj.
Uskoro je kirija istekla i ponovo sam počela da oklevam. Razmišljala sam o tome kako mi je trebalo punih deset godina od studiranja medicine do otvaranja ambulanti, i o svim nedaćama koje sam pretrpela i koliko sam srca i truda u to uložila da otvorim svoje ambulante. Zaista sam se nerado odricala toga. Takođe sam pomislila da, ako zatvorim ambulante, ne samo da će mi materijalni život biti gori nego pre, već ću izgubiti i pohvale i divljenje drugih. U mom srcu se vodila bitka i nisam znala šta da radim, pa sam kleknula i usrdno se pomolila Bogu: „Dragi Svemogući Bože, jednom sam rekla da ću zatvoriti ambulante da bih pravilno obavljala svoju dužnost kada istekne kirija. Ali još uvek ne mogu potpuno da ih se odreknem. Neka me Ti prosvetiš i vodiš i daš mi veru i snagu.” Tog dana sam otišla na posao u ambulantu. Na putu do tamo, odjednom sam videla crni kovčeg ispred jedne privatne bolnice, sa vencima pored njega. Mogla sam nejasno da čujem plač, i bila sam šokirana. Dogodila se medicinska nesreća! Nakon raspitivanja, saznala sam da su žena i njena beba umrle na porođaju u ovoj bolnici. Nisam mogla a da ne pomislim na to kako je, iako je tokom godina bilo nekih manjih nesreća u mojim ambulantama, sve prošlo bez ozbiljnih posledica. To nije bilo zato što sam imala izvanredne medicinske veštine, niti zato što sam oprezno praktikovala medicinu. Sve je to bilo zbog Božje brige i zaštite! Bez Božje brige i zaštite, jedna medicinska nesreća bila bi dovoljna da bankrotiram. Bila sam veoma zahvalna Bogu u svom srcu i znala sam da moram da uzvratim Božju ljubav. Razmišljala sam o tome kako se Božje delo bliži kraju, a moja braća i sestre se svi žure da obave svoje dužnosti kako bi pripremili dovoljno dobrih dela za svoja odredišta. Međutim, ja sam bila upletena u ambulante i nisam mogla da posvetim više vremena i energije svojim dužnostima. Moja mlaka vera u Boga nije samo uticala na rezultate moje dužnosti, već je i narušavala moj sopstveni život. Posle toga sam pročitala „Najsmisleniji život”, himnu Božjih reči: „Ti si stvoreno biće – naravno da treba da obožavaš Boga i da težiš ka smislenom životu. Budući da si ljudsko biće, treba da se daš Bogu i da istrpiš svu patnju! Treba da rado i sigurno prihvatiš sitnu patnju kojoj si danas izložen i da živiš smislen život, poput Jova i Petra. Vi ste ljudi koji teže ka pravom putu, oni koji traže poboljšanje. Vi ste ljudi koji se dižu u narodu velike crvene aždaje, oni koje Bog naziva pravednima. Zar to nije život sa najviše smisla?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Primena (2)”). Čitajući Božje reči, shvatila sam da, kao stvoreno biće, ako mogu da izaberem da sledim Boga ceo svoj život i da dobro obavljam svoju dužnost kao stvoreno biće, to je najvrednija i najsmislenija vrsta života. Pomislila sam na Petra. Kada ga je Isus pozvao, on je bacio svoje ribarske mreže i pustio alat koji je koristio da zaradi za život. Ostavio je sve iza sebe da bi sledio Gospoda Isusa, i na kraju je dobio istinu i bio usavršen od Boga. Nasuprot tome, kada sam pogledala sebe, videla sam da sam živela po sotonskim mislima i idejama, težeći novcu, slavi i dobitku. Postepeno je Bog izgubio mesto u mom srcu i ja sam se izrodila u bezvernika. Božja milost me je vratila u Njegovu kuću, i trebalo bi da u potpunosti cenim priliku da sada obavljam svoju dužnost. Pomislila sam na ono što je Bog rekao: „Ljudi dolaze na zemlju i retko se ukazuje susret sa Mnom, a takođe se retko ukazuje prilika da se traži i zadobije istina. Zašto ne biste cenili ovo prelepo vreme kao pravi put kojem treba težiti u ovom životu?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Reči upućene mladima i starima”). Istina je. Ovo je bila moja jedina prilika da budem spasena. Ako se odmah ne bih ozbiljno posvetila sleđenju Boga i stremljenju ka istini da bih bila spasena, onda bih, kada nastupe katastrofe, izgubila život. Tada, čak i da zaradim sav novac na svetu, kakvu bi vrednost ili smisao to imalo? Vodila sam svoje ambulante dok sam obavljala svoje dužnosti i nisam imala mnogo vremena da čitam Božje reči i tragam za istinom da bih razrešila svoju iskvarenu narav. Kao neko ko je verovao u Boga samo u slobodno vreme, kada bih mogla da razumem istinu? Samo stremeći ka istini i dobro obavljajući dužnost stvorenog bića možemo biti spaseni i imati divno odredište. Ovo je pravi put u životu. Morala sam da se odreknem ambulanti i da sve svoje vreme uložim u davanje sebe za Boga. Posle toga sam zatvorila ambulante.
Vođstvo i usmerenje Božjih reči omogućilo mi je da raspoznam Sotonine zlokobne namere da kvari i navodi ljude na pogrešan put novcem, slavom i dobitkom, i pomoglo mi da shvatim vrednost i smisao stremljenja ka istini u životu. Zahvaljujem Bogu na vođstvu i usmerenju Njegovih reči, koje su mi omogućile da napravim mudar izbor između posla i dužnosti. Poslednjih nekoliko godina sam nastavila da obavljam svoju dužnost u crkvi. Dok sam obavljala svoje dužnosti, otkrivene su mnoge moje iskvarene naravi, a kroz molitvu i traganje za istinom, moje iskvarene naravi su pretrpele određene promene i postepeno sam počela da proživljavam neko ljudsko obličje. Promene koje sam doživela su rezultati postignuti Božjim rečima. Hvala Bogu na Njegovom spasenju!
