VIII. Reči o spoznaji Božjeg dela
284. Bog je ljude stvorio, On ih je postavio na zemlju i od tada ih vodi, kasnije ih je On spasao i čovečanstvu poslužio kao žrtva za greh, a na kraju, On još mora da osvoji čovečanstvo, da u potpunosti spase ljude i da im obnovi prvobitno obličje. Ovo je delo kojim se On bavi od početka do kraja – obnavljanje prvobitnog lika i obličja ljudi. Bog će uspostaviti svoje carstvo i obnoviti prvobitno obličje ljudskih bića, što znači da će Bog obnoviti Svoj autoritet na zemlji i među svim stvorenim bićima. Ljudi su izgubili svoje bogobojažljivo srce, kao i funkciju koju stvoreno biće treba da ima, nakon što ih je Sotona iskvario. Svi su postali neprijatelji koji se bune protiv Boga, živeli su pod Sotoninom vlašću i bili su predmet Sotonine manipulacije; stoga Bog nikako nije mogao da deluje među Svojim stvorenim bićima i sve je manje bio u stanju da izazove bojazan u njima. Ljude je stvorio Bog i oni bi trebalo Njemu da se klanjaju, ali su Mu oni zapravo okrenuli leđa i, umesto Njega, obožavali Sotonu. Sotona je u njihovim srcima postao idol. Tako je Bog izgubio Svoje mesto u njihovom srcu, što će reći da je smisao Njegovog stvaranja ljudi izgubljen. Stoga On, da bi povratio smisao stvaranja ljudi, mora da obnovi njihovo prvobitno obličje i da ih oslobodi njihove iskvarene naravi. Da bi ljude povratio od Sotone, On ih mora spasiti od greha. Samo na taj način Bog može postepeno da obnovi njihovo prvobitno obličje i funkciju, te da, konačno, obnovi Svoje carstvo. I konačno potpuno uništenje onih sinova buntovništva će takođe biti radi toga da se ljudima omogući da bolje obožavaju Boga i da bolje žive na zemlji. Pošto je Bog stvorio ljude, On će učiniti da Ga oni obožavaju; pošto želi da obnovi prvobitnu funkciju čovečanstva, On će je obnoviti u potpunosti i bez ikakvih primesa. Obnoviti Njegov autoritet znači učiniti da Mu se ljudi klanjaju i potčinjavaju; to znači da će Bog učiniti da ljudi žive zbog Njega i da Njegovi neprijatelji nestanu kao rezultat Njegovog autoriteta. To znači da će Bog učiniti da sve u vezi s Njim opstane među ljudima, bez ičijeg protivljenja. Carstvo koje Bog želi da uspostavi jeste Njegovo sopstveno carstvo. Čovečanstvo za kojim On žudi jeste ono koje Ga obožava, koje Mu se potpuno pokorava i koje poseduje Njegovu slavu. Kad Bog ne bi spasao iskvareno čovečanstvo, smisao Njegovog stvaranja čovečanstva bio bi izgubljen; On više ne bi imao autoritet među ljudima i Njegovo carstvo više ne bi moglo da postoji na zemlji. Kad Bog ne bi uništio neprijatelje koji su buntovni prema Njemu, On ne bi mogao da zadobije potpunu slavu, niti bi mogao da uspostavi Svoje carstvo na zemlji. Potpuno uništenje onih među ljudima koji su buntovni prema Njemu i uvođenje u počinak onih koji su upotpunjeni – to će biti obeležja završetka Njegovog dela i Njegovog velikog dostignuća. Kad ljudi obnove svoj prvobitni izgled i kad oni budu bili u stanju da ispunjavaju svoje dužnosti, da se drže mesta koje im pripada i da se pokore svim Božjim uređenjima, Bog će tada na zemlji zadobiti grupu ljudi koji Mu se klanjaju, a takođe će uspostaviti carstvo na zemlji koje Mu se klanja. Ostvariće večnu pobedu na zemlji, a svi oni koji su Mu se suprotstavljali zauvek će propasti. Ovim će biti obnovljena Njegova prvobitna namera prilikom stvaranja čovečanstva; biće obnovljena Njegova namera prilikom stvaranja svega postojećeg, a obnoviće se i Njegov autoritet na zemlji, među svim stvarima i među Njegovim neprijateljima. To će biti znaci Njegove potpune pobede. Od tog časa, čovečanstvo će ući u počinak i započeti život koji je na pravom putu. Bog će takođe ući u večni počinak sa čovečanstvom i započeti večni život koji će On i ljudi da dele. Prljavština i buntovništvo na zemlji će biti već iščezli, sav će se plač raspršiti i sve što se na ovom svetu protivi Bogu prestaće da postoji. Ostaće samo Bog i oni kojima je On doneo spasenje; samo će Njegova tvorevina preostati.
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Bog i čovek će zajedno ući u počinak”
285. Ceo Moj plan upravljanja, plan upravljanja od šest hiljada godina, sastoji se od tri faze ili tri doba: Doba zakona sa početka; Doba blagodati (koje je takođe Doba iskupljenja) i Doba carstva poslednjih dana. Moje delo u ova tri doba razlikuje se po sadržaju u skladu sa svakim dobom, ali se u svakoj fazi ovo delo obavlja u skladu sa potrebama čoveka – ili, tačnije, obavlja se shodno smicalicama koje Sotona koristi u ratu koji vodim protiv njega. Svrha je da se pobedi Sotona, da se otkrije Moja mudrost i svemoć, da se razotkriju sve Sotonine smicalice i time spasi čitav ljudski rod koji živi pod Sotoninom vlašću. Svrha svega toga jeste da otkrijem Svoju mudrost i svemoć i iznesem na videlo nepodnošljivu grozotu Sotoninu; a još više od toga, da stvorenim bićima omogućim da razlikuju dobro od zla, da spoznaju da sam Ja Suveren svih stvorenja, da jasno uvide da je Sotona neprijatelj ljudskog roda, izrod i onaj zli, te da im omogućim da sa potpunom jasnoćom razlikuju dobro i zlo, istinu i zablude, svetosti i prljavštine, ono što je uzvišeno i ono što je nisko. To je zato da bi se neukom ljudskom rodu omogućilo da svedoči za Mene o tome da nisam Ja taj koji kvari ljudski rod i da sam samo Ja – Stvoritelj – Taj koji spasava ljudski rod i daruje ljudima ono u čemu mogu da uživaju; cilj je da im se omogući da spoznaju da sam Ja Suveren svih stvorenja, te da je Sotona samo biće koje sam stvorio i koje Me je kasnije izdalo. Moj plan upravljanja od šest hiljada godina podeljen je u tri etape i Ja delam na taj način kako bih postigao efekat da stvorena bića mogu da svedoče za Mene, shvate Moje namere i spoznaju da sam Ja istina.
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Prava priča o delu iz Doba iskupljenja”
286. Šest hiljada godina dugo delo Božjeg upravljanja podeljeno je u tri etape: Doba zakona, Doba blagodati i Doba carstva. Sve ove tri etape dela su zarad spasenja ljudskog roda, odnosno, one su zarad spasenja ljudskog roda koji je Sotona ozbiljno iskvario. U isto vreme, međutim, Bog se bori sa Sotonom. Dakle, baš kao što je delo spasenja podeljeno u tri etape, tako je i borba sa Sotonom podeljena u tri etape, dok se ova dva aspekta Božjeg dela izvode istovremeno. Borba sa Sotonom se vodi zapravo zarad spasenja ljudskog roda, a budući da delo spasenja ljudskog roda nije nešto što se može uspešno dovršiti u jednoj etapi, borba sa Sotonom je takođe podeljena u faze i razdoblja, i rat sa Sotonom se vodi u skladu sa potrebama čoveka i stepenom Sotonine iskvarenosti nad njim. Možda, u svojoj mašti, čovek veruje da će u ovoj borbi Bog podići oružje protiv Sotone, na isti način kojim bi se međusobno borile dve vojske. To je upravo ono što je čovekov intelekt u stanju da zamisli; to je krajnje nejasna i nerealna zamisao, a ipak je ono u šta čovek veruje. I pošto kažem ovde da način čovekovog spasenja leži u borbi sa Sotonom, čovek tako i zamišlja borbu i veruje da se borba tako vodi. Postoje tri etape u delu čovekovog spasenja, što će reći da je borba sa Sotonom podeljena u tri etape i da će Sotona tako biti poražen jednom za sva vremena. Ipak, prava istina celokupnog dela borbe sa Sotonom jeste ta da se njegovi efekti postižu kroz nekoliko koraka dela: davanje blagodati čoveku, postajanje žrtvom za čovekov greh, opraštanje čovekovih greha, osvajanje čoveka i usavršavanje čoveka. Jasnije rečeno, borba sa Sotonom ne znači dizanje na oružje protiv Sotone, već je to svedočenje za Boga kroz čovekovo spasenje, rad na čovekovom životu i promenu njegove naravi, čime se Sotoni nanosi poraz. Sotona se poražava promenom iskvarene čovekove naravi. Kada Sotona bude poražen, odnosno, kada čovek bude potpuno spasen, onda će poniženi Sotona biti potpuno zarobljen, čime će čovek u potpunosti biti spasen. Dakle, suštinu čovekovog spasenja čini borba protiv Sotone, i ta borba se prvenstveno odražava u njegovom spasenju. Etapa poslednjih dana, u kojoj čovek treba da bude osvojen, poslednja je etapa dela u borbi sa Sotonom, a takođe je i delo potpunog čovekovog spasenja od Sotonine vlasti. Unutrašnji smisao čovekovog osvajanja je da se vrati otelotvorenje Sotone – čovek kojeg je Sotona iskvario – Stvoritelju nakon njegovog osvajanja, čime će se on pobuniti protiv Sotone i potpuno vratiti Bogu. Na taj način će čovek biti potpuno spasen. Dakle, delo osvajanja je poslednje delo u borbi protiv Sotone i ono je poslednja etapa u Božjem upravljanju, koja je namenjena poražavanju Sotone. Bez ovog dela, potpuno čovekovo spasenje bi na kraju bilo nemoguće, potpuni poraz Sotone bi, takođe, bio nemoguć, a ljudski rod nikada ne bi mogao da zakorači u divno odredište niti da se oslobodi Sotoninog uticaja. Stoga, delo čovekovog spasenja se ne može završiti pre nego što se okonča borba sa Sotonom, jer je srž dela Božjeg upravljanja zarad spasenja ljudskog roda. Na samom početku, ljudski rod bio je u rukama Božjim, ali je Sotona svojim iskušenjima i iskvarenošću zarobio čoveka koji je tako pao u ruke zloga. Tako je Sotona postao predmet koji je trebalo poraziti u delu Božjeg upravljanja. Budući da je Sotona zaposeo čoveka i pošto je čovek kapital u celokupnom Božjem upravljanju, da bi se čovek spasio, on onda mora biti vraćen iz ruku Sotone, što znači da čovek, kojeg je Sotona bio zarobio, mora biti povraćen. Prema tome, Sotona mora biti poražen promenama čovekove stare naravi i povratkom čovekovog prvobitnog razuma. Na taj način se čovek, koji je bio zarobljen, može povratiti iz ruku Sotone. Ako se čovek oslobodi Sotoninog uticaja i ropstva, Sotona će tada biti posramljen, čovek će na kraju biti povraćen, a Sotona će biti poražen. I pošto čovek bude oslobođen mračnog Sotoninog uticaja, čime će postati plen čitave ove bitke, Sotona će postati predmet kažnjavanja kada se borba okonča, nakon čega će celokupno delo spasenja ljudskog roda biti završeno.
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Obnavljanje čovekovog normalnog života i njegovo dovođenje do divnog odredišta”
287. Bog je početak i kraj; On Sâm je taj koji pokreće Svoje delo, te stoga On Sâm mora biti i taj koji zaključuje prethodno doba. To je dokaz Njegove pobede nad Sotonom i Njegove pobede nad svetom. Svaki put kad On Sâm deluje među ljudima, to je početak nove bitke. Bez otpočinjanja novog dela, ne bi, naravno, bilo ni zaključenja starog. A ako staro delo nije dovršeno, to je dokaz da bitka sa Sotonom tek treba da bude privedena kraju. Jedino ako Sâm Bog dođe i među ljudima učini novo delo, čovek će moći da se u potpunosti oslobodi Sotonine vlasti i da stekne novi život i novi početak. U suprotnom, čovek će zauvek živeti u starom dobu i zauvek živeti pod starim Sotoninim uticajem. Sa svakim dobom koje predvodi Bog, deo čoveka se oslobađa, te čovek tako, zajedno s Božjim delom, napreduje ka novom dobu. Pobeda Božja označava pobedu svih onih koji Ga slede. Ako bi zaključenje doba bilo povereno stvorenom ljudskom rodu, onda to, kako sa stanovišta čoveka tako i sa stanovišta Sotone, ne bi bilo ništa drugo do čin suprotstavljanja ili izdaje Boga, a ne čin pokoravanja Bogu, a čovekovo bi delo postalo adut za Sotonu. Sotona može biti uveren jedino ako se čovek pokorava Bogu i sledi Ga u dobu koje je započeo Sâm Bog, jer je to dužnost stvorenog bića. Stoga vam kažem da treba samo da sledite i da se pokoravate i ništa se više od vas ne zahteva. To je ono na šta se misli kad se kaže da svako treba da se drži svoje dužnosti i da svako treba da obavlja svoju funkciju. Bog obavlja Svoje sopstveno delo i nema potrebe da ga čovek umesto Njega obavlja, kao što ni On ne učestvuje u radu stvorenih bića. Čovek izvršava sopstvenu dužnost i ne učestvuje u Božjem delu. U tome je značenje pokoravanja i ovo je dokaz Sotoninog poraza. Nakon što Sâm Bog završi sa uvođenjem novog doba, On se više ne spušta da bi delao među ljudima. Tek tada čovek zvanično stupa u novo doba da bi izvršio svoju dužnost i izvršio svoju misiju stvorenog bića. To su načela po kojima Bog deluje i koja niko ne sme da prekrši. Samo se na ovaj način može pametno i razumno raditi. Božje delo obavlja Sâm Bog. On je taj koji pokreće Svoje delo i koji svoje delo završava. On je taj koji to delo planira, On je taj koji njime upravlja i, povrh toga, On je taj koji to delo dovodi do ostvarenja. Kao što je u Bibliji rečeno: „Ja sam Početak i Svršetak; Ja sam Sejač i Žetelac.” Sve ovo delo koje se odnosi na Božje upravljanje obavlja Sâm Bog. On je Suveren plana upravljanja od šest hiljada godina; niko Njegovo delo ne može da obavi umesto Njega i niko ne može Njegovo delo da privede kraju, jer On je taj koji sve drži u Svojim rukama. Stvorivši svet, On će ceo taj svet povesti da živi u Njegovoj svetlosti i ujedno će zasigurno zaključiti čitavo doba, čime će Svoj plan u potpunosti ostvariti!
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Tajna ovaploćenja (1)”
288. Delo Božjeg celokupnog plana upravljanja lično obavlja Sâm Bog. Prvu etapu – stvaranje sveta – izvršio je Sâm Bog lično, i da On to nije uradio, onda niko ne bi bio u stanju da stvori ljudski rod. Drugu etapu, iskupljenje celog ljudskog roda, takođe je izvršio Sâm Bog lično. Treća faza se podrazumeva: postoji još veća potreba da celokupno Božje delo do kraja dovrši Sâm Bog. Celokupno delo iskupljenja, osvajanja, zadobijanja i usavršavanja celog ljudskog roda obavlja Sâm Bog lično. Da On lično nije obavio ovo delo, onda čovek ne bi mogao ni da predstavlja Njegov identitet niti da obavlja Njegovo delo. Da bi porazio Sotonu, da bi zadobio ljudski rod i da bi čoveku dao normalan život na zemlji, On lično predvodi čoveka i lično dela među ljudima; zarad celog Svog plana upravljanja i celokupnog Svog dela, On mora lično da obavi ovaj posao. Ako čovek jedino veruje da je Bog došao da bi mu se prikazao, da bi ga učinio srećnim, onda takva verovanja nemaju nikakvu vrednost, nikakav značaj. Čovekovo razumevanje je previše površno! Jedino kada obavlja ovo delo lično, Bog je u stanju da ga obavi temeljno i u potpunosti. Da čovek mora da obavi ovo delo, bio bi nesposoban da se zauzme za Boga. Budući da nema Božji identitet niti Njegovu suštinu, čovek onda nije u stanju da obavlja Božje delo, a čak i kada bi ga obavio, ono ne bi imalo nikakvog efekta. Prvi put kada se Bog ovaplotio to je bilo zarad iskupljenja, da bi iskupio ceo ljudski rod od greha, da bi osposobio čoveka da bude očišćen i da bi mu gresi bili oprošteni. Delo osvajanja Bog, takođe, obavlja lično među ljudima. Da je, tokom ove etape, Bog propovedao samo o proročanstvima, onda bi se našao neki prorok – neko nadaren – da zauzme Njegovo mesto; da se samo o proročanstvima pripovedalo, čovek bi onda mogao da zameni Boga. Ali kada je reč o tome da lično obavlja delo Samog Boga i da deluje na čovekov život, čovek ne bi mogao da izvrši to delo. To mora lično da uradi Sâm Bog: Bog mora lično da se ovaploti da bi obavio ovo delo. Da se u Dobu reči propovedalo samo o proročanstvima, onda bi proroci Isaija ili Ilija mogli da obave ovo delo i ne bi bilo potrebe da ga obavlja Sâm Bog lično. Pošto se delo obavljeno u ovoj etapi ne odnosi samo na propovedanje o proročanstvima i pošto je od većeg značaja da se delo reči koristi za osvajanje čoveka i poražavanje Sotone, ovo delo ne može da obavi čovek, već ga lično mora obaviti Sâm Bog. U Doba zakona, Jahve je obavio deo Njegovog dela, nakon čega je izgovorio određene reči i obavio određeni posao preko proroka. Ovo je bilo moguće jer je čovek mogao da zameni Jahvea u Njegovom delu, a vidovnjaci su mogli da proriču stvari i tumače određene snove u Njegovo ime. Delo koje je tada izvršeno nije bilo delo kojim se direktno menjala ljudska narav, niti je bilo povezano sa grehom čoveka od koga se zahtevalo samo da se pridržava zakona. Stoga se Jahve nije ovaplotio i nije Sebe otkrio čoveku; umesto toga, On se direktno obratio Mojsiju i drugima, naterao ih da govore i deluju u Njegovo ime i naveo ih da deluju direktno među ljudskim rodom. Prva etapa Božjeg dela bila je čovekovo vođstvo. Bio je to početak borbe protiv Sotone, mada je ova bitka tek trebalo da zvanično otpočne. Zvanični rat protiv Sotone počeo je prvim ovaploćenjem Boga i nastavio se sve do danas. Prva bitka iz ovoga rata se desila onda kada su ovaploćenog Boga prikovali za krst. Raspeće ovaploćenog Boga je porazilo Sotonu što je i činilo prvu uspešnu etapu u ratu. Kada je ovaploćeni Bog počeo direktno da radi na čovekovom životu, to je označilo zvanični početak dela zadobijanja čoveka. A budući da je ovo delo označavalo promenu čovekove stare naravi, ono je označavalo i delo borbe sa Sotonom. Ova etapa dela koju je Jahve obavio na početku označavala je tek vođenje čovekovog života na zemlji. Bio je to početak Božjeg dela i, iako je u njoj tek trebalo da otpočne neka borba ili neko veliko delo, ona je postavila temelj za delo borbe koje će uslediti. Kasnije, druga etapa dela tokom Doba blagodati je obuhvatala promenu čovekove stare naravi, što znači da je Sâm Bog radio na čovekovom životu. Ovo je morao lično da uradi Bog: bilo je potrebno da se Bog lično ovaploti. Da se On nije ovaplotio, niko drugi Ga ne bi mogao zameniti u ovoj etapi dela koja je predstavljala delo direktne borbe protiv Sotone. Da je čovek obavio ovo delo u ime Boga, pred Sotonom, ono ne bi urodilo plodom; bilo bi nemoguće poraziti ga. To je morao biti ovaploćeni Bog koji je došao da ga porazi, jer je suština ovaploćenog Boga i dalje Bog, On je još uvek čovekov život i On je još uvek Stvoritelj; šta god da se dogodi, Njegov identitet i suština se neće promeniti. Stoga je On preuzeo čovečije telo i obavio to delo kako bi naterao Sotonu da se sasvim preda. Tokom etape dela poslednjih dana, ako bi čovek obavljao ovo delo i bio primoran da direktno izgovara reči, onda on ne bi bio u stanju da ih izgovori, i ako bi proročanstvo bilo izrečeno, onda bi bilo nemoguće osvojiti čoveka. Ovaploćujući se, Bog dolazi da porazi Sotonu i da ga skroz potčini. Kada sasvim porazi Sotonu, u potpunosti osvoji čoveka i sasvim ga zadobije, ova etapa dela biće dovršena a uspeh postignut. U Božjem upravljanju, čovek ne može da zameni Boga. Konkretno, za delo vođenja ovog doba i pokretanje novog dela postoji još i veća potreba da ih lično obavi Sâm Bog. Čovek može čoveku da dâ otkrivenje i obezbedi mu proročanstvo, međutim, ako to delo mora da obavi Bog lično, delo borbe između Samoga Boga i Sotone, tada to delo ne može da obavi čovek. Tokom prve etape dela, kada nije bilo borbe sa Sotonom, Jahve je lično vodio narod Izraela koristeći proročanstvo koje su izgovorili proroci. Nakon toga, druga etapa dela bila je borba sa Sotonom, i Sâm Bog se lično ovaplotio, došavši u telu da obavi ovo delo. Sve što podrazumeva borbu sa Sotonom podrazumeva ovaploćenje Boga, što znači da ovu borbu ne može da vodi čovek. Ako bi se čovek borio, on ne bi bio u stanju da porazi Sotonu. Kako bi mogao da ima snage da se bori protiv njega dok je još uvek pod njegovom vlašću? Čovek se nalazi u sredini: ako si naklonjen Sotoni, onda pripadaš Sotoni, ali ako udovoljavaš Bogu, onda pripadaš Bogu. Kada bi čovek pokušao da zameni Boga u delu ove borbe, da li bi bio u stanju da to i uradi? Da je to učinio, zar ne bi odavno nestao sa lica zemlje? Zar ne bi odavno završio u paklu? Dakle, čovek nije u stanju da zameni Boga u Njegovom delu, što znači da čovek nema suštinu Boga, i da si se borio sa Sotonom, ni ti ne bi bio u stanju da ga poraziš. Čovek može samo da obavi određeno delo; može da pridobije određene ljude, ali ne može da zameni Boga u delu koje On Sâm mora da obavi. Kako čovek da se bori sa Sotonom? I pre nego što bi započeo, Sotona bi te zarobio. Samo kada se Sâm Bog bori sa Sotonom i čovek Ga sledi i pokorava Mu se vodeći se time, čovek može biti zadobijen od Boga i izbaviti se iz Sotoninih okova. Stvari koje čovek može da postigne sopstvenom mudrošću i sposobnostima previše su ograničene; on nije sposoban da upotpuni čoveka, nije sposoban da ga vodi, a još manje da porazi Sotonu. Čovekova inteligencija i mudrost nisu u stanju da osujete Sotonine smicalice, pa kako bi se čovek mogao boriti sa njim?
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Obnavljanje čovekovog normalnog života i njegovo dovođenje do divnog odredišta”
289. Kako su se različite epohe smenjivale, tako se postepeno menjalo i čitavo delo koje se obavlja već šest hiljada godina. Promene u tom delu zasnivale su se na sveukupnoj situaciji u svetu i na trendovima razvoja čovečanstva u celini; u skladu s tim se delo upravljanja menjalo samo postepeno. Ono nije bilo u celosti isplanirano na samom početku stvaranja. Pre no što je svet stvoren, kao ni ubrzo nakon toga, Jahve još nije bio isplanirao prvu etapu dela, etapu zakona, drugu etapu, etapu blagodati, kao ni treću etapu dela, etapu osvajanja, tokom koje će On najpre osvojiti neke od potomaka Moava, a zatim i celu vaseljenu. Nakon što je stvorio svet, On nikada nije izgovorio ove reči, niti je to učinio posle Moava; uistinu, a još manje ih je izustio pre Lota. Celokupno Božje delo se obavlja u hodu. Baš tako je i nastalo čitavo Njegovo delo upravljanja za šest hiljada godina; pre no što je stvorio svet, On jedan takav plan ni u kom slučaju nije napisao u formi nekakvog „Sumarnog grafikona razvoja ljudskog roda”. Bog u Svom delu neposredno izražava to što On jeste i ne razbija glavu oko formulisanja nekakvog plana. Brojni proroci su, naravno, izrekli mnoga proročanstva, ali se ipak ne može reći da je Božje delo oduvek bilo precizno isplanirano; ta su proročanstva nastala u skladu s Božjim delom tog vremena. Celokupno delo koje On obavlja, najpraktičnije je delo. On to delo sprovodi u skladu sa razvojem epoha i temelji ga na načinu na koji se stvari menjaju. Za Njega je obavljanje dela nalik na prepisivanje pravog leka za bolest; dok obavlja Svoje delo, On posmatra i nastavlja Svoje delo u skladu sa Svojim zapažanjima. U svakoj etapi Svog dela, Bog je u stanju da izrazi Svoju bujnu mudrost i sila; On Svoju preobilnu mudrost i autoritet otkriva u skladu sa delom svakog konkretnog doba, a svima onima koje je tokom tog doba ponovo pridobio, dopušta da vide celokupnu Njegovu narav. On opskrbljuje ljude prema njihovim potrebama u skladu sa delom koje treba da obavi u svakom dobu, čineći ono delo koje treba da čini. On ljude snabdeva onim što im je potrebno, na osnovu stepena do kojeg ih je Sotona iskvario. (…) Nijedno Božje delo među ljudima nije bilo unapred pripremljeno prilikom stvaranja sveta; umesto toga, zbog načina na koji su se stvari razvijale, Bog je bio u prilici da Svoje delo među ljudima obavlja korak po korak, na realniji i praktičniji način. Primera radi, Bog Jahve nije stvorio zmiju da bi iskušao ženu; to nije bio Njegov naročiti plan, niti je to bilo nešto što je On namerno predodredio. Moglo bi se reći da je taj događaj bio neočekivan. Stoga je Jahve proterao Adama i Evu iz Edenskog vrta i zakleo se da nikad više neće stvoriti čoveka. Ljudi, međutim, samo na osnovu toga otkrivaju Božju mudrost. Baš kao što sam i ranije govorio: „Ja mudrost Svoju primenjujem na osnovu Sotoninih spletki.” Ma koliko da ljudi postaju iskvareni i ma koliko da ih zmija iskušava, Jahve i dalje poseduje Svoju mudrost; kao takav, On se novim delom bavi otkako je stvorio svet, a nijedan od koraka tog dela nikada nije ponovljen. Sotona stalno spletkari i bez prestanka kvari ljude, dok Bog Jahve neprestano obavlja Svoje mudro delo. On nikad nije omanuo, niti je ikada, otkad je svet stvoren, prestao da deluje. Nakon što je Sotona ljude iskvario, On je nastavio da deluje među njima kako bi porazio njega, neprijatelja koji je iskvario ljudski rod. Ova bitka ne jenjava od samog početka i trajaće do kraja sveta. Obavljajući toliko posla, Bog Jahve je ljudima koje je Sotona iskvario omogućio ne samo da prime Njegovo veliko spasenje, već i da vide Njegovu mudrost, svemogućnost i autoritet. Pored toga, On će im naposletku dopustiti da vide i Njegovu pravednu narav – dok zlo bude kažnjavao, a dobro nagrađivao. Do dana današnjeg, On sa Sotonom vodi bitku u kojoj nikada nije pretrpeo poraz. To je zato što je On mudar Bog i On svoju mudrost primenjuje na osnovu Sotoninih spletki. Stoga Bog ne samo što sve na nebu pokorava Svom autoritetu, već čini da sve na zemlji počiva pod Njegovim podnožjem i, što je takođe važno, da zli ljudi koji napadaju i uznemiravaju čovečanstvo budu izloženi Njegovoj grdnji. Svi ishodi ovog dela ostvaruju se zahvaljujući Njegovoj mudrosti. Pre postanka čovečanstva, On Svoju mudrost nikada nije otkrivao, jer nije imao neprijatelje ni na nebu ni na zemlji, niti igde u celoj vaseljeni, a među svim stvorenjima nije bilo prodora sila tame. Nakon što Ga je arhanđel izdao, On je na zemlji stvorio ljude i zbog njih formalno započeo svoj višemilenijumski rat sa arhanđelom, Sotonom – rat koji se sa svakom sledećom etapom sve više zahuktava. Njegova su svemogućnost i mudrost prisutne u svakoj od tih etapa. Tek tada je sve na nebu i zemlji videlo Božju mudrost i svemogućnost, a naročito Božju praktičnost. On do dana današnjeg Svoje delo obavlja na isti praktičan način; pored toga, dok obavlja Svoje delo, On ujedno otkriva Svoju mudrost i svemogućnost. Omogućava vam da vidite pravu priču svake etape dela, da shvatite kako tačno da objasnite Božju svemogućnost i, tim pre, da sagledate konačno objašnjenje Božje praktičnosti.
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Trebalo bi da znaš kako se celokupno čovečanstvo razvijalo do današnjeg dana”
290. Delo Svetog Duha se uvek obavlja u hodu; On Svoje delo može da planira i da ga obavlja u bilo koje vreme. Zašto stalno govorim da je delo Svetog Duha realistično i da je uvek novo, da ono nikad nije staro i da je uvek potpuno sveže? Njegovo delo nije bilo unapred isplanirano u trenutku stvaranja sveta; uopšte nije bilo tako! Svaki korak dela ostvaruje odgovarajući efekat za svoje vreme, a koraci se međusobno ne prekidaju. U većini slučajeva, planovi kakve ti možda zamišljaš jednostavno ne mogu da drže tok sa najnovijim delom Svetog Duha. Njegovo delo nije tako jednostavno, ali ni tako složeno, kakvim ga čovek zamišlja – ono se sastoji u tome da ljude u svakom trenutku i na svakom mestu snabdeva u skladu s njihovim trenutnim potrebama. Suštinu ljudskih bića niko ne shvata jasnije od Njega, te upravo iz tog razloga ništa ne može tako dobro da odgovara realnim potrebama ljudi kao Njegovo delo. Stoga, iz ljudske perspektive, Njegovo delo izgleda kao da je isplanirano nekoliko milenijuma unapred. Dok On sada deluje među vama, On obavlja delo i uvek i svuda govori u skladu sa stanjem u kojem se nalazite. On ima prave reči za svako stanje sa kojim se susretne, govoreći upravo ono što je ljudima potrebno. Uzmimo, na primer, prvi korak Njegovog dela: vreme grdnje. Nakon toga, Bog je Svoje delo obavljao na osnovu onoga što su ljudi ispoljavali, na osnovu njihovog buntovništva, pozitivnih i negativnih stanja koja su iz njih proizašla, kao i koliko negativni oni mogu postati kada njihova negativnost dostigne određenu tačku; On je prigrabio i iskoristio te stvari kako bi ostvario bolji rezultat u Svom delu. To jest, On obavlja delo opskrbljivanja ljudi na osnovu njihovog trenutnog stanja, ma kakvo ono bilo u datom trenutku; On svaki korak Svog dela obavlja u skladu sa stvarnim stanjima ljudi. Sva stvorena bića u Njegovim su rukama; kako bi On mogao da ih ne poznaje? Sledeći korak dela koje treba da obavi, On obavlja bilo kada i bilo gde, u skladu sa stanjem ljudi. To delo nikako nije predodređeno od pamtiveka; to je samo ljudska predstava! Dok deluje, On ujedno i posmatra efekte Svog dela, koje se neprekidno produbljuje i razvija; nakon što sagleda rezultate Svog dela, On sprovodi naredni korak tog dela. On mnogo toga koristi zarad postepenog prelaska i da bi, tokom vremena, Svoje novo delo otkrio ljudima. Bog na taj način može da zadovolji potrebe ljudi, jer i te kako dobro poznaje ljude. Tako On obavlja Svoje delo sa neba. Ovaploćeni Bog Svoje delo takođe obavlja na isti način, uređujući stvari i delujući među ljudima u skladu sa stvarnim okolnostima. Nijedno od Njegovih dela nije bilo uređeno pre stvaranja sveta, niti je unapred bilo detaljno isplanirano. Dve hiljade godina nakon što je svet stvoren, Jahve je uvideo stepen do kojeg se čovečanstvo iskvarilo, te je kroz usta proroka Isaije prorekao da će, po završetku Doba zakona, Jahve obaviti Svoje delo iskupljenja ljudskog roda u Dobu blagodati. To je, naravno, bio Jahveov plan, ali je i taj plan napravljen u skladu sa okolnostima koje je On u to vreme posmatrao; On o tome nije razmišljao odmah nakon što je stvorio Adama. Isaija je samo izrekao proročanstvo, ali se Jahve nije unapred pripremao za ovo delo tokom Doba zakona, već ga je započeo u osvit Doba blagodati, kad se Josifu u snu javio glasnik s otkrivenjem da će se Bog ovaplotiti i tek je tada otpočelo Njegovo delo ovaploćenja. Bog se nije, kako to ljudi zamišljaju, pripremao za svoje delo ovaploćenja odmah nakon stvaranja sveta; na to se odlučio samo na osnovu stepena razvitka čovečanstva i statusa Svog rata protiv Sotone.
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Trebalo bi da znaš kako se celokupno čovečanstvo razvijalo do današnjeg dana”
291. Celokupno Božje upravljanje podeljeno je na tri etape, pri čemu se u svakoj etapi pred čoveka postavljaju odgovarajući zahtevi. Štaviše, kako se doba smenjuju i napreduju, Božji zahtevi prema čitavom čovečanstvu postaju sve veći. Tako ovo delo Božjeg upravljanja, korak po korak, dostiže svoj vrhunac, tako da čovek sagleda činjenicu „pojavljivanja Reči u telu”, da bi na taj način zahtevi prema čoveku, kao i svedočanstvo koje se od njega traži da ponese, postali još veći. Što je čovek sposobniji za istinsku saradnju s Bogom, to Bog može da zadobije veću slavu. Čovekova saradnja predstavlja svedočenje koje se od njega traži, a svedočenje koje on daje jeste čovekova praksa. Prema tome, to da li Božje delo može dati željene efekte i da li istinsko svedočenje može postojati ili ne, neraskidivo je povezano s čovekovom saradnjom i svedočenjem. Kad ovo delo bude dovršeno, to jest, kad celokupno Božje upravljanje bude privedeno kraju, od čoveka će se zahtevati snažnije svedočenje, a kada Božje delo bude završeno, čovekova praksa i ulazak dostići će svoj zenit. U prošlosti se od čoveka tražilo da poštuje zakon i zapovesti i zahtevalo se da bude strpljiv i ponizan. Danas se od čoveka traži da se pokori svim Božjim uređenjima i da poseduje vrhunsku ljubav prema Bogu, a konačno se od njega traži i da Boga voli čak i kad se nađe usred nevolje. Ove tri etape predstavljaju zahteve koje Bog, korak po korak, čoveku postavlja tokom celog Svog upravljanja. Svaka etapa Božjeg dela zadire dublje od prethodne i u svakoj su etapi zahtevi prema čoveku veći od prethodnih, te se na taj način celokupno Božje upravljanje postepeno uobličava. Upravo zato što su zahtevi prema čoveku sve veći, čovekova se narav sve više približava merilima koja zahteva Bog i tek tada se čitav ljudski rod postepeno udaljava od Sotoninog uticaja, sve do trenutka kada će, nakon što Božje delo bude potpuno privedeno kraju, čitavo čovečanstvo biti spaseno od uticaja Sotone. Kad nastupi taj trenutak, Božje delo biće dovršeno, čovek više neće sarađivati s Bogom radi promene svoje naravi, a celo će čovečanstvo živeti u svetlosti Božjoj i, od tada pa nadalje, neće više biti buntovništva, niti protivljenja Bogu. Bog, takođe, čoveku neće postavljati nikakve zahteve, a između čoveka i Boga postojaće skladnija saradnja, takva u kojoj će čovek živeti zajedno s Bogom, životom koji će nastupiti nakon što Božje upravljanje bude u celosti dovršeno i nakon što Bog bude čoveka u potpunosti izbavio iz kandži Sotone. Oni koji Božje stope ne mogu pomno da slede nisu u stanju da postignu takav život. Oni će potonuti u tamu, gde će plakati i škrgutati zubima; to su ljudi koji veruju u Boga, ali Ga ne slede, ljudi koji veruju u Boga, ali se ne pokoravaju Njegovom celokupnom delu. Pošto čovek veruje u Boga, on mora pomno da sledi svaku Božju stopu, treba da „sledi Jagnje, kud god da krene”. Samo ljudi koji tako postupaju jesu oni koji zaista traže istiniti put, oni koji poznaju delo Svetoga Duha. Ljudi koji se tvrdoglavo pridržavaju reči i doktrina jesu oni koji su delom Svetoga Duha eliminisani. U svakom vremenskom periodu Bog će započeti novo delo i u svakom će periodu među ljudima postojati novi početak. Ako se čovek samo pridržava istina da je „Jahve Bog” i „Isus je Hrist”, od kojih se svaka odnosi samo na jedno doba, on nikad neće moći da održi korak sa delom Svetog Duha i zauvek će biti nesposoban da zadobije delo Svetog Duha.
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje delo i čovekova praksa”
292. Sam Bog dolazi da otpočne novo doba i Sam Bog dolazi da staro doba privede kraju. Čovek nije u stanju da učini delo kojim bi novo doba otpočelo, a staro se završilo. Da Isus, po Svom dolasku, Jahveovo delo nije priveo kraju, to bi onda bio dokaz da je On samo osoba i da nije u stanju da predstavlja Boga. Upravo to što je Isus došao i dovršio delo Jahvea, nastavio Jahveovo delo i, povrh toga, obavio Svoje sopstveno, novo delo, predstavlja dokaz da se radilo o jednom novom dobu i da je Isus bio Sâm Bog. Oni su obavili dve sasvim različite etape dela. Jedna je etapa obavljena u hramu, dok je druga sprovedena izvan hrama. Jedna etapa podrazumevala je da se čovekov život usmeri u skladu sa zakonom, dok se druga sastojala u davanju žrtve za greh. Ove dve etape dela upadljivo su se razlikovale među sobom; njima se novo doba razdvaja od starog, te je sasvim ispravno reći da se radi o dva različita doba. Mesta na kojima su Oni obavljali Svoja dela bila su različita, Njihova dela su se razlikovala po svom sadržaju, a i ciljevi Njihovih dela bili su drugačiji. Stoga se ova dela, kao takva, mogu podeliti na dva doba; novozavetno doba i starozavetno doba odnose se na novo i na staro doba. Isus, kada je došao, nije ulazio u hram, što je dokaz da je doba Jahvea bilo okončano. On u hram nije ulazio zato što je Jahveovo delo u hramu bilo završeno, tako da ga nije trebalo iznova obavljati, jer bi to inače značilo da se delo ponavlja. On je Božje delo mogao da dovede do zenita jedino napuštanjem hrama, otpočinjanjem novog dela i otvaranjem novog puta izvan hrama. Da Isus, zarad obavljanja Svog dela, nije izašao iz hrama, delo Božje bi se zaustavilo na temeljima hrama i nikad više ne bi bilo nikakvih novih promena. Stoga Isus, po Svom dolasku, nije ni ulazio u hram i Svoje delo nije obavljao u hramu. On je Svoje delo obavljao izvan hrama, gde je, vodeći sa Sobom Svoje učenike, mogao da se slobodno posveti Svom poslu. Izlazak Božji iz hrama zarad obavljanja Njegovog dela značio je da Bog ima novi plan. Njegovo delo trebalo je da bude obavljeno izvan hrama i trebalo je da to bude jedno novo delo, koje neće biti sputano načinom njegovog sprovođenja. Čim je došao, Isus je starozavetno Jahveovo delo priveo kraju. Iako su Ih zvali različitim imenima, obe etape dela ostvario je jedan te isti Duh, a obavljeno delo bilo je neprekidno. Pošto je ime bilo drugačije, i pošto je sadržaj dela bio drugačiji, to je i doba bilo drugačije. Kad je Jahve došao, bilo je to doba Jahvea, a kad je došao Isus, to je bilo Isusovo doba. Dakle, tako Bog, pri svakom Svom dolasku, biva nazvan jednim imenom, koje predstavlja jedno doba i On otvara novi put; i u svakom novom dobu, On uzima novo ime. Sve ovo pokazuje da je Bog uvek nov i nikada nije star, te da Njegovo delo nikad ne prestaje da dalje napreduje. Istorija stalno ide napred, te se i Božje delo uvek kreće napred. Da bi Njegov plan upravljanja od šest hiljada godina mogao da bude priveden kraju, on se mora odvijati u smeru daljeg napretka. Svakoga dana mora da čini novo delo, svake godine mora da čini novo delo; On mora da otvori nove puteve, da otpočne nove ere i da započne novija i veća dela. Uz sve to, On donosi novo ime i nova dela. Iz trena u tren, Duh Božji obavlja nova dela, nikada se ne držeći starih metoda i propisa. Niti se Njegovo delo ikada zaustavilo, već se odigrava sa svakim trenom koji odlazi u nepovrat. (…) Od Jahveovog do Isusovog dela i od dela Isusovog do ove sadašnje etape, sve tri etape dela kroz jednu neprekinutu nit pokrivaju čitav spektar Božjeg upravljanja i sve su one delo jednog te istog Duha. Od postanka sveta, Bog neprekidno upravlja ljudskim rodom. On je Početak i Kraj, On je Prvi i Poslednji, a ujedno je i Onaj koji označava početak nekog doba i Onaj koji to doba privodi kraju. Tri etape dela, u različitim dobima i na različitim mestima, nesumnjivo predstavljaju delo jednog Duha. Svi oni koji ove tri etape razdvajaju, opiru se Bogu. Na vama je sada da shvatite da je celokupno ovo delo, od njegove prve etape pa sve do danas, delo jednog Boga, delo jednog Duha. U to nema nikakve sumnje.
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Vizija Božjeg dela (3)”
293. Kad je Gospod Isus došao, Svoje praktične postupke je koristio da bi ljudima stavio do znanja da je Bog napustio Doba zakona i da je započeo novo delo, kao i da to novo delo ne zahteva da se poštuje Šabat. Božji izlazak iz okvira Šabata bio je tek nagoveštaj Njegovog novog dela; stvarno i veliko delo tek je predstojalo. Kada je Gospod Isus započeo Svoje delo, iza Sebe je već bio ostavio „stege” Doba zakona, te prevazišao pravila i načela propisana u tom dobu. Nije u Njemu bilo ni traga od ičega što bi imalo veze sa zakonom; On je taj zakon potpuno odbacio i više ga se nije pridržavao, niti je od ljudi zahtevao da ga se pridržavaju. Iz ovoga, dakle, vidiš da je Gospod Isus na Šabat prošao kroz žitna polja i da se Gospod nije odmarao; umesto da se odmara, bio je napolju i radio. Taj Njegov postupak kosio se sa predstavama ljudi i stavio im je do znanja da On više ne živi pod zakonom, da je izašao izvan okvira Šabata i pojavio se pred ljudima i u njihovoj sredini u potpuno novom liku i s novim načinom delovanja. Taj Njegov postupak je saopštio ljudima da je On doneo novo delo, delo koje je otpočelo izlaskom iz okvira zakona i izlaskom iz Šabata. U obavljanju Svog novog dela, Bog se više nije držao prošlosti i nije više brinuo o pravilima iz Doba zakona. Na Njega nije uticalo ni Njegovo vlastito delo u prethodnom dobu, već je na Šabat radio kao i svakog drugog dana, a kad su Njegovi učenici na Šabat ogladneli, mogli su da trgaju klasje i jedu zrnevlje. To je u Božjim očima bilo sasvim normalno. Za Boga, toliko toga od dela koje želi da učini i reči koje želi da kaže može imati nove početke. Kad god započne nešto novo, On Svoje prethodno delo niti pominje, niti nastavlja da ga izvršava. Bog tokom obavljanja Svog dela ima načela, pa kad poželi da započne novo delo, On tada ujedno želi da ljude uvede u novu etapu Svog dela, a Njegovo delo upravo tada ulazi u višu fazu. Ako ljudi nastave da se ponašaju prema starim izrekama ili pravilima, ili nastave da ih se pridržavaju, On to neće upamtiti, niti odobriti. To je zato što je On već doneo novo delo i zakoračio u novu etapu Svog dela. Kad donese novo delo, On se pred ljudima pojavljuje u potpuno novom liku, iz potpuno novog ugla i na potpuno novi način, kako bi ljudi mogli da vide različite aspekte Njegove naravi i onoga što On ima i što jeste. To je jedan od ciljeva Njegovog novog dela. Bog se ne drži starih stvari, niti ide utabanim putem; dok radi i govori, On nije onakav kakvim Ga ljudi zamišljaju, da zabranjuje ovo ili ono. Kod Boga je sve slobodno i nesputano, nema nikakvih zabrana ni ograničenja – sve što On ljudima donosi jesu sloboda i oslobađanje. On je živi Bog, Bog koji uistinu i stvarno postoji. On nije ni lutka ni glinena figurica, i potpuno se razlikuje od idola koje ljudi opslužuju u svetilištima. On je živ i pun energije, a ono što Njegove reči i dela ljudima donose u celosti se sastoji od života i svetlosti, od slobode i oslobađanja, jer On u Svojim rukama drži istinu, život i put, i On obavlja svo delo koje namerava da obavi bez ikakvih ograničenja. Ma šta da ljudi govore i ma kako da vide ili procenjuju Njegovo novo delo, On će obaviti delo koje namerava da obavi bez ikakve zadrške. Neće brinuti zbog bilo čijih predstava, niti zbog njihovog upiranja prstom u Njegovo delo i reči, niti čak zbog njihovog snažnog protivljenja i otpora prema Njegovom novom delu. Bilo bi nemoguće da iko od stvorenih bića koristi ljudski razum, ili ljudsku maštu, znanje ili moral da izmeri ili donese sud o onome što Bog čini, da diskredituje, ometa ili sabotira Njegovo delo. U Njegovom delu i u onome što On čini nema nikakvih zabrana; nijedna osoba, događaj ni stvar ne mogu ograničiti Njegovo delo, niti ga mogu narušiti bilo kakve neprijateljske sile. Što se Njegovog novog dela tiče, On je Car koji uvek pobeđuje, a sve neprijateljske sile, sve jeresi i zablude čovečanstva ostaju zgažene pod Njegovim stopama. Ma koju novu etapu Svog dela da izvršava, ona će se sigurno razvijati i širiti među čovečanstvom, i sigurno će se nesmetano sprovoditi i biti dovedena do potpunog uspeha širom čitave vaseljene. U tome je Božja svemogućnost i mudrost, Njegov autoritet i Njegova sila.
– „Reč”, tom II, „O spoznaji Boga”, „Božje delo, Božja narav i Sȃm Bog III”
294. Bog govori Svoje reči i obavlja Svoje delo u skladu sa svakim dobom, a u različitim dobima On govori različite reči. Bog se ne pridržava propisa, ne ponavlja isto delo, niti oseća žal za onim što je prošlo; On je Bog koji je uvek nov i nikada star i svakoga dana govori nove reči. Ti treba da se pridržavaš onoga čega se danas treba pridržavati; to je čovekova odgovornost i dužnost. Od suštinskog je značaja da primena bude usredsređena na današnju svetlost i reči Božje. Bog se ne pridržava propisa i može da govori sa mnogo različitih stanovišta da bi otkrio Svoju mudrost i svemoć. Nebitno je da li On govori sa stanovišta Duha ili čoveka, ili neke druge osobe – Bog je uvek Bog, a ti ne možeš reći da On nije Bog zato što govori sa stanovišta čoveka. Neki ljudi su razvili predstave usled različitih stanovišta sa kojih Bog govori. Takvi ljudi nisu spoznali Boga, niti su spoznali Njegovo delo. Ako bi Bog uvek govorio sa istog stanovišta, zar čovek ne bi ograničio Boga? Da li bi Bog mogao da dozvoli čoveku da se tako ponaša? Nezavisno od stanovišta s kojeg Bog govori, On zna s kojim naumom to čini. Ako bi Bog uvek govorio sa stanovišta Duha, da li bi ti bio sposoban da opštiš sa Njim? Stoga On ponekad govori sa stanovišta druge osobe da bi te opskrbio i usmerio te ka stvarnosti. Sve što Bog radi je prikladno. Ukratko, sve je to Bog uradio i ti u to ne treba da sumnjaš. On je Bog, te stoga nije bitno sa kojeg stanovišta govori, jer će On uvek biti Bog. To je nepromenljiva istina. Kako god da deluje, On je uvek Bog i Njegova suština se neće promeniti! Petar je mnogo voleo Boga i bio je čovek koji je u skladu sa Božjim namerama, ali Bog nije posvedočio o njemu kao o Gospodu ili Hristu, jer je suština bića onakva kakva jeste i nikada se ne može promeniti. Bog se u Svom delu ne pridržava propisa, ali primenjuje različite metode da bi Svoje delo učinio delotvornim i da bi produbio čovekovu spoznaju o Njemu. Svrha svakog Njegovog metoda jeste da pomogne čoveku da Ga spozna i da usavrši čoveka. Nezavisno od toga koji metod delovanja primenjuje, svaki ima za svrhu da ljude izgrađuje i da ih usavršava. Ako je neki od Njegovih metoda delovanja trajao veoma dugo, to je bilo zato da bi kalio ljudsku veru u Njega. Stoga nema mesta sumnji u vašim srcima. Sve su to koraci Božjeg dela i vi im se morate pokoravati.
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Sve se ostvaruje rečju Božjom”
295. U poslednjim danima Bog se ovaplotio uglavnom da bi govorio Svoje reči, da bi objasnio sve što je potrebno za život čoveka, da bi ukazao na ono u šta čovek treba da zakorači, da bi mu pokazao dela Božja i Božju mudrost, svemoć i čudesnost. Kroz mnoge načine na koje Bog govori, čovek uviđa Božju nadmoć, veličinu Boga i, još i više, poniznost i skrivenost Božju. Čovek vidi da je Bog najuzvišeniji, ali da je istovremeno ponizan i skriven i da može da postane najmanji od svih. Neke Njegove reči izgovorene su neposredno iz perspektive Duha, neke neposredno iz perspektive čoveka, a neke iz perspektive trećeg lica. U tome se vidi da je način Božjeg delanja veoma raznovrstan i da On kroz reči dozvoljava čoveku da to vidi. Božje delo tokom poslednjih dana je i normalno i praktično i stoga je grupa ljudi u poslednjim danima podvrgnuta najvećoj od svih kušnji. Zbog normalnosti i praktičnosti Boga, svi ljudi su zakoračili među kušnje; čovek je zapao u kušnje Božje zbog Božje normalnosti i praktičnosti. Tokom Isusovog doba, nije bilo ni predstava ni kušnji. Pošto je većina dela koje je Isus obavio bila u skladu sa ljudskim predstavama, ljudi su ga sledili i nisu imali nikakve predstave o Njemu. Današnje kušnje su najveće sa kojima se čovek ikada suočio, i kada se kaže da ovi ljudi izlaze iz velike nevolje, upravo je to nevolja na koju se misli. Danas Bog govori da bi u ovim ljudima izgradio veru, ljubav, prihvatanje patnje i pokornost. Reči koje je izgovorio ovaploćeni Bog poslednjih dana izgovorene su u skladu s priroda-suštinom čoveka, u skladu s ponašanjem i manifestacijama čoveka i onim u šta čovek sada treba da zakorači. Njegove reči su i praktične i normalne: On ne govori o sutrašnjici, niti se osvrće na ono što je bilo juče; On govori samo o onome u šta danas treba zakoračiti, o onome što danas treba sprovesti u delo i razumeti. Ako bi se u današnje vreme pojavila osoba koja je u stanju da pokaže znamenja i čudesa, da izgoni demone, isceljuje bolesne i čini mnoga čuda, i ako bi ova osoba za sebe tvrdila da je Isus koji je došao, onda bi to bilo lažno predstavljanje zlog duha; to bi bilo delo zlog duha koji oponaša Isusa. Upamtite ovo! Bog ne ponavlja isto delo. Isusova etapa dela je već završena i Bog neće više nikada preduzeti tu etapu dela. Delo Božje se ne prilagođava čovekovim predstavama; na primer, Stari zavet je predvideo dolazak Mesije, a ispostavilo se da je Isus bio onaj koji je došao. Stoga bi bilo pogrešno da dođe neki drugi Mesija. Isus je već jednom došao, i bilo bi pogrešno da „Isus” ponovo dođe i ovaj put. Za svako doba postoji jedno ime i svako ime sadrži karakterizaciju tog doba. U čovekovim predstavama, Bog uvek mora da izvodi znamenja i čudesa, uvek mora da isceljuje bolesne i izgoni demone i uvek mora da bude baš kao Isus. Ali ovog puta Bog uopšte nije takav. Ako bi tokom poslednjih dana Bog i dalje izvodio znamenja i čudesa, ako bi i dalje izgonio demone i isceljivao bolesne – ako bi, dakle, činio isto što i Isus – onda bi Bog ponavljao isto delo, a delo Isusovo ne bi imalo nikakav značaj ni vrednost. Prema tome, Bog obavlja po jednu etapu dela u svakom dobu. Kada se obavi svaka etapa Njegovog dela, zli duhovi odmah pokušaju da je oponašaju, a nakon što Sotona počne Boga da prati u stopu, Bog menja Svoju metodu. Čim Bog dovrši neku etapu Svog dela, zli duhovi pokušaju da je oponašaju. Sa ovim morate biti načisto. Zašto se Božje delo danas razlikuje od Isusovog? Zašto Bog danas ne izvodi znamenja i čudesa, ne izgoni demone i ne isceljuje bolesne? Da je Isusovo delo bilo isto kao i delo obavljeno tokom Doba zakona, da li bi On mogao da predstavlja Boga iz Doba blagodati? Da li bi mogao da obavi delo raspeća? Da je, kao u Doba zakona, Isus išao u hram i poštovao Šabat, te da Ga niko nije proganjao i da su Ga svi oberučke prihvatili, da li bi On mogao biti razapet? Da li bi On mogao da dovrši delo iskupljenja? Kakvog bi smisla imalo da ovaploćeni Bog poslednjih dana izvodi znamenja i čudesa, kao što je to činio Isus? Samo ako Bog obavi još jedan deo Svog dela tokom poslednjih dana, onaj koji predstavlja sastavni deo Njegovog plana upravljanja, čovek će moći da stekne dublje znanje o Bogu i moći će da se dovrši Božji plan upravljanja.
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Spoznanje sadašnjeg Božjeg dela”
296. U poslednjim danima, Bog prvenstveno koristi reč da bi usavršio čoveka. On ne koristi znamenja i čuda da bi čoveka na silu uverio; to ne može da ispolji veliku Božju silu. Ako bi Bog samo prikazivao znamenja i čuda, time ne bi mogla da se ispolji praktičnost Božja i time čovek ne bi mogao da bude usavršen. Bog ne usavršava čoveka znamenjima i čudima, već koristi reč da bi zalio i pastirski čuvao čoveka, posle čega čovek može u potpunosti da se pokori Bogu i da zadobije bogopoznanje. To je cilj dela koje On obavlja i reči koje izgovara. Bog ne koristi metod prikazivanja znamenja i čuda da bi usavršio čoveka – On koristi reči i koristi brojne metode dela da bi usavršio čoveka. Bilo da se radi o oplemenjivanju, orezivanju ili opskrbljivanju rečima, Bog govori iz mnogo različitih perspektiva da bi usavršio čoveka i da bi čoveku omogućio da zadobije više znanja o Božjem delu, Njegovoj mudrosti i čudesnosti. Kada čovek bude upotpunjen, u vreme kada Bog bude ovo doba priveo kraju u poslednjim danima, tek tada će čovek moći da vidi znamenja i čudesna dela. Kada budeš spoznao Boga i kad budeš u stanju da Mu budeš pokoran ma šta On činio, nećeš više imati nikakve predstave o Njemu dok budeš video znamenja i čudesna dela. U ovom trenutku, ti si iskvaren i nisi sposoban za potpunu pokornost Bogu – da li misliš da si dostojan da vidiš znamenja i čudesna dela? Kada Bog prikazuje znamenja i čudesna dela, to je kada kažnjava čoveka, kao i kada se doba menja i, još i više, to je vreme kada se doba završava. Kada se Božje delo sprovodi normalno, On ne prikazuje znamenja i čudesna dela. Prikazivanje znamenja i čudesnih dela za Njega je izuzetno jednostavno, ali to nije načelo Božjeg dela, niti je to cilj Božjeg upravljanja čovekom. Ako bi čovek video znamenja i čudesna dela, i ako bi se duhovno telo Božje takođe pojavilo čoveku, zar ne bi onda svi ljudi „verovali u” Boga? Ranije sam rekao da će grupa pobednika biti zadobijena sa Istoka, pobednika koji će izaći iz velike nedaće. Šta znače te reči? Znače da su ti ljudi koji bivaju zadobijeni istinski su pokorni tek nakon što prođu kroz sud, grdnju, orezivanje i sve vrste oplemenjivanja. Vera tih ljudi nije nejasna, već praktična. Oni nisu videli nikakva znamenja ni čudesa, niti bilo kakva čuda, oni ne mogu da govore uzvišene reči i doktrine, niti da izraze duboke uvide; umesto toga, oni imaju stvarnost i reči Božje, kao i praktičnu i istinsku spoznaju Boga. Zar takva grupa ljudi ne može bolje da pokaže veliku Božju silu? Božje delo za vreme poslednjih dana je praktično delo. U doba Isusa, On nije došao da usavrši čoveka, već da ga spase, pa je zato prikazao neka čuda da bi Ga ljudi sledili. Jer, On je prvenstveno došao da dovrši delo raspeća, a prikazivanje znamenja nije bilo deo Njegove službe. Takva znamenja i čudesna dela prikazana su samo zato da bi Njegovo delo bilo efikasno; sve je to bio dodatni posao koji nije predstavljao delo čitavog doba. Za vreme starozavetnog Doba zakona, Bog je takođe prikazao neka znamenja i čudesna dela – ali delo koje Bog danas obavlja je praktično delo i On svakako sada ne bi prikazivao znamenja i čudesna dela. Da je prikazao znamenja i čudesna dela, Njegovo praktično delo bi zapalo u nered i On ne bi bio u stanju da nastavi sa delovanjem. Ako bi Bog rekao da će čoveka usavršiti rečju, a uz to prikazivao znamenja i čuda, da li bi to onda moglo da otkrije da li čovek zaista veruje u Njega ili ne? Stoga Bog ne čini takve stvari. Previše je religije u čoveku; Bog je došao za vreme poslednjih dana da bi iz čoveka isterao sve te religijske predstave i natprirodne stvari i naveo čoveka da spozna praktičnost Božju, te da ukloni nejasan i nerealan lik Božji, za koji se može reći da uopšte ne postoji. Dakle, sada je od presudne važnosti samo to da spoznaš praktičnost! Istina je od svega preča. Koliko istine danas ima u tebi? Da li se sve što prikazuje znamenje i čudesna dela može nazvati Bogom? Zli duhovi takođe mogu da prikazuju znamenja i čudesna dela; mogu li se onda i svi oni nazvati Bogom? U svojoj veri u Boga, ono što čovek traži jeste istina, a ono za čim stremi jeste život, a ne znamenja i čuda. To treba da bude cilj svih koji veruju u Boga.
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Sve se ostvaruje rečju Božjom”
297. Jahveovo delo je bilo stvaranje sveta, to je bio početak; ta etapa je kraj dela i njegov zaključak. Na početku, Božje delo se obavljalo među izabranim narodom Izraela i bilo je to pionirsko delo na najsvetijem od svih mesta. Poslednja etapa dela obavlja se se u najnečistijoj od svih zemalja, kako bi sudila svetu i privela doba kraju. U prvoj etapi, Božje delo je učinjeno na najsvetlijem, dok se poslednja etapa izvršava na najmračnijem od svih mesta, a taj će se mrak odagnati, nastupiće svetlost i svi će ljudi biti osvojeni. Kada ljudi iz ovog najnečistijeg i najmračnijeg od svih mesta budu osvojeni i kada celokupno stanovništvo bude priznalo da postoji Bog, koji jeste istiniti Bog, i kada svaka osoba bude u potpunosti uverena, ta činjenica će biti iskorišćena za sprovođenje dela osvajanja čitave vaseljene. Ova etapa dela je reprezentativna. Jednom kada se delo ovog doba završi, tada će i delo šest hiljada godina dugog upravljanja biti u potpunosti završeno. Jednom kad budu osvojeni oni koji žive na najmračnijem od svih mesta, podrazumeva se da će tako biti i na svim drugim mestima. Kao takvo, samo delo osvajanja u Kini ima reprezentativni značaj. Kina otelovljuje sve sile tame, a kineski narod predstavlja sve one koji su od tela, od Sotone i od putenosti. Upravo je kineski narod taj koji je velika crvena aždaja najviše iskvarila, koji ima najsnažniji otpor prema Bogu, čija je ljudskost najniža i najnečistija, te stoga predstavlja arhetip čitavog iskvarenog čovečanstva. To ne znači da druge zemlje nemaju nikakvih problema; čovekove predstave su svuda iste i, mada narodi ovih zemalja mogu biti dobrog kôva, ako ne poznaju Boga, onda Mu se sigurno protive. Zašto su se Jevreji takođe bunili protiv Boga i prkosili Mu? Zašto su Mu se i Fariseji protivili? Zašto je Juda izdao Isusa? U to vreme, mnogi učenici nisu poznavali Isusa. Zašto ljudi, nakon što je Isus razapet i ponovo se vazdigao, i dalje nisu verovali u Njega? Zar čovekovo buntovništvo nije svuda isto? Reč je samo o tome da su ljudi u Kini uzeti za primer, i kada budu osvojeni, postaće model i uzorak i služiće kao postavka drugima. Zašto sam uvek govorio da ste vi dodatak Mom planu upravljanja? U kineskom narodu se iskvarenost, nečistoća, nepravednost, protivljenje i buntovništvo najpotpunije manifestuju i razotkrivaju u svim svojim različitim oblicima. S jedne strane, oni su lošeg kova, a sa druge, njihov život i mentalitet su nazadni, a njihove navike, društveno okruženje, porodica u kojoj su rođeni – sve je to siromašno i najnazadnije. njihov status je takođe nizak. Delo na ovom mestu je reprezentativno, a nakon što ovo probno delo bude u potpunosti izvršeno, naredno Božje delo biće mnogo lakše. Kada se ovaj korak dela završi, naredno delo neće biti nimalo teško. Jednom kada se ovaj korak dela ostvari, veliki uspeh biće u potpunosti postignut, a delo osvajanja čitave vaseljene biće potpuno okončano.
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Vizija Božjeg dela (2)”
298. Bog je sav fokus Svog dela u vaseljeni stavio na ovu grupu ljudi. Zarad vas je dao celo Svoje srce; povukao je i vama predao celokupno delo Duha u celoj vaseljeni. Zbog toga ste srećnici. Štaviše, On je Svoju slavu sa Izraela, Svog izabranog naroda, preneo na vas i učiniće da se svrha Njegovog plana u potpunosti ispolji kroz ovu grupu. Zato ste vi oni koji će primiti nasledstvo Božje i, više od toga, nasledićete slavu Božju. Možda se svi vi sećate ovih reči: „Jer, ova lagana nevolja, koja nas je trenutno snašla, priprema nas za izvanredno i neizmerno, večno izobilje slave.” Svi ste čuli ove reči ranije, ali ipak niko od vas nije razumeo njihovo pravo značenje. Danas ste duboko svesni njihovog stvarnog značaja. Ove će reči Bog ispuniti tokom poslednjih dana; i one će se ispuniti na onima koje je velika crvena aždaja okrutno progonila u zemlji u kojoj ona leži sklupčana. Velika crvena aždaja progoni Boga i neprijatelj je Božji, stoga su u ovoj zemlji ljudi, zbog svoje vere u Boga, izloženi poniženju i progonu. Stoga se ove reči ispunjavaju na vama, ovoj grupi ljudi. Budući da Bog obavlja Svoje delo u zemlji koja se suprotstavlja Bogu, celokupno Njegovo delo suočava se sa ogromnim preprekama, a mnoge Njegove reči ne mogu odmah da se ispune; zbog toga se ljudi oplemenjuju kao rezultat Božjih reči, što je takođe deo stradanja. Bogu je izuzetno teško da sprovodi Svoje delo u zemlji velike crvene aždaje, ali kroz ovu poteškoću Bog obavlja jednu etapu Svog dela, da bi mogao da otkrije Svoju mudrost i čudesna dela i Bog koristi tu priliku da upotpuni ovu grupu ljudi. Kroz stradanje ljudi, njihov kov i kroz sve sotonske naravi ljudi u ovoj prljavoj zemlji, Bog čini Svoje delo pročišćenja i osvajanja, da bi iz toga stekao slavu i zadobio one koji svedoče o Njegovim delima. U tome je sav značaj cele cene koju je Bog platio zarad ove grupe ljudi. To jest, preko onih koji Mu se suprotstavljaju Bog čini delo osvajanja i samo tako se može otkriti velika sila Božja. Drugim rečima, samo oni u prljavoj zemlji dostojni su da naslede slavu Božju i samo to može da istakne veliku silu Božju. Zato Bog stiče slavu od prljave zemlje i od onih koji žive u prljavoj zemlji – takva je namera Božja. To je baš kao i Isusova etapa dela: mogao je da stekne slavu samo među onim farisejima koji su Ga progonili. Da nije bilo progona fariseja i Judine izdaje, Isus ne bi bio ismejan niti oklevetan, a još manje razapet na krst, i ne bi mogao da stekne slavu. Tamo gde Bog dela u svakom dobu i gde On čini dela Svoja u telu, tamo On i stiče slavu i tamo zadobija one koje namerava da zadobije. Ovo je plan dela Božjeg i ovo je Njegovo upravljanje.
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Da li je delo Božje jednostavno kao što čovek zamišlja?”
299. U Božjem planu od nekoliko hiljada godina, dva dela su učinjena u telu: prvo je delo raspeća, na osnovu kojeg On stiče slavu, a drugo je delo osvajanja i usavršavanja u poslednjim danima, na osnovu kojeg On stiče slavu. Ovo je upravljanje Božje. Stoga ne gledajte na Božje delo ili na Božji nalog koji vam je uputio kao na nešto jednostavno. Vi ste oni koje će naslediti večnu i od svega pretežniju Božju slavu, a to je Bog naročito tako odredio. Od ta dva dela Njegove slave jedan je ispoljen u vama – podaren vam je ceo jedan deo slave Božje, da bude vaše nasleđe. Ovo je vaše uzvišenje od Boga, kao i plan koji je On davno unapred odredio. Imajući u vidu veličinu dela Božjeg učinjenog u zemlji gde obitava velika crvena aždaja, da je ovo delo preneto negde drugde ono bi odavno urodilo velikim plodovima i ljudi bi ga lako prihvatili. Štaviše, ovo delo bi sveštenici sa Zapada koji veruju u Boga veoma lako prihvatili, jer Isusova etapa dela služi kao presedan. Zbog toga Bog nije u stanju da ovu etapu dela zadobijanja slave dostigne negde drugde. Kada to delo ljudi podrže i prizna ga država, Božja slava ne može nigde da počne da deluje. Upravo je u tome izuzetna važnost koju ova etapa dela ima u ovoj zemlji. Ne postoji ni jedna jedina osoba među vama koju štiti zakon – vas, umesto toga, zakon kažnjava. Još veća je teškoća to što vas ljudi ne razumeju: bilo da su u pitanju vaši rođaci, roditelji, prijatelji ili kolege, niko od njih vas ne razume. Kad vas Bog „napusti”, za vas je nemoguće da nastavite život na ovom svetu, pa ipak, ljudi ne mogu da podnesu da budu daleko od Boga. Ovo je značaj Božjeg osvajanja ljudi i jeste slava Božja. Ono što ste danas nasledili prevazilazi nasleđa apostola i proroka kroz vekove i veće je čak i od nasleđa koje su stekli Mojsije i Petar. Blagoslovi se ne mogu dobiti za dan ili dva; oni moraju biti zasluženi plaćanjem visoke cene. Drugim rečima, morate da posedujete oplemenjenu ljubav, morate da posedujete snažnu veru i mnoge istine koje Bog od vas traži da dosegnete; štaviše, morate da budete u stanju da se okrenete pravdi, bez zastrašenosti ili uzmicanja, i morate da imate bogoljubivo srce koje je postojano do smrti. Morate da imate čvrstu rešenost, vaša život-narav mora da se promeni, vaša iskvarenost mora da bude izlečena i morate bez pritužbi da prihvatite sve Božje orkestracije, pa čak i da budete u stanju da se pokorite sve do smrti. To je ono što treba da postignete, ovo je krajnji cilj dela Božjeg i ono što Bog zahteva od ove grupe ljudi. Pošto vam On daje, zasigurno će i tražiti od vas zauzvrat, i svakako će pred vas postaviti odgovarajuće zahteve. Prema tome, iza svega što Bog čini postoji razlog. To objašnjava zašto Bog iznova i iznova sprovodi delo koje postavlja visoke standarde i stroge zahteve. Stoga treba da budete ispunjeni verom u Boga. Ukratko, celokupno delo Božje je zarad vašeg dobra, ono se obavlja kako biste vi zavredeli da primite Njegovo nasleđe. Umesto da kažete da je to zarad slave Božje, bolje je da kažete da je to zarad vašeg spasenja i zarad usavršavanja ove grupe ljudi, koji su tako duboko stradali u prljavoj zemlji. Treba da razumete nameru Božju. I zato opominjem mnoge neznalice koje su bez ikakvog uvida ili razuma: ne iskušavajte Boga i ne opirite se više. Bog je već pretrpeo sve patnje koje čovek nikada nije podneo, a davno je pretrpeo još više poniženja umesto čoveka. Šta je to onda što ne možete da otpustite? Šta može biti važnije od namere Božje? Šta može biti uzvišenije od ljubavi Božje? Bogu je već dovoljno teško da sprovodi Svoje delo u ovoj prljavoj zemlji. Ako, povrh toga, čovek svesno i namerno čini grehe, delo Božje moraće da se produži. Ukratko, ovo nije ni u čijem interesu, ne koristi nikome. Bog nije sputan vremenom – Njegovo delo i slava su na prvom mestu. Stoga, dok god je nešto deo Njegovog dela, On će platiti svaku cenu, ma koliko dugo to trajalo. Takva je narav Božja – neće se odmoriti dok Njegovo delo ne bude završeno. Njegovo delo završiće se samo kada stekne drugi deo Svoje slave. Ako u celoj vaseljeni Bog ne završi drugi deo sticanja slave, dani Njegovi nikada neće doći, ruka Njegova nikada neće napustiti Njegov izabran narod, slava Njegova nikada se neće spustiti na Izrael i plan Njegov nikada neće biti dovršen. Trebalo bi da ste u stanju da vidite nameru Božju i da vidite da delo Božje nije tako jednostavno kao stvaranje neba i zemlje i svih stvorenja. To je zato što delo današnjice jeste preobraženje onih koji su iskvareni, otupeli do najvećeg stepena, i služi za pročišćavanje onih koji su stvoreni, ali koje je Sotona obradio. To nije stvaranje Adama ili Eve, još manje je to stvaranje svetlosti ili stvaranje svake biljke i životinje. Bog pročišćava stvari koje je Sotona iskvario i zatim ih ponovo zadobija te čini da one postanu stvari koje pripadaju Njemu i da postanu slava Njegova. To nije toliko jednostavno kao stvaranje neba i zemlje i svih stvari, kao što čovek zamišlja, a nije ni delo kojim se Sotona proklinje da bude bačen u bezdan, kao što čovek takođe zamišlja. To je pre delo preobraženja čoveka i pretvaranja stvari koje su negativne i Njemu ne pripadaju, u stvari koje su pozitivne i Njemu pripadaju. To je prava priča u pozadini ove etape Božjeg dela. Morate razumeti ovo i izbegavati preterano pojednostavljivanje stvari. Delo Božje nije ni nalik nekom običnom delu. Njegova čudesnost i mudrost su izvan uma čovekovog. Bog tokom ove etape dela ne stvara sve stvari, ali ih ni ne uništava. Umesto toga On preobražava sve stvari koje je stvorio i pročišćava sve stvari koje je Sotona ukaljao. I tako se Bog upušta u veliki poduhvat. U tome je sav značaj dela Božjeg.
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Da li je delo Božje jednostavno kao što čovek zamišlja?”
300. Svoje upravljanje ljudima Bog koristi kako bi Sotonu porazio. Kvareći ljude, Sotona njihovu sudbinu privodi kraju i ometa Božje delo. Sa druge strane, Božje se delo sastoji u spasavanju čovečanstva. Koji to korak Božjeg dela nema za cilj spasenje čovečanstva? Koji korak nije usmeren ka tome da ljude očisti, da ih navede da se ponašaju pravedno i da prožive lik dostojan ljubavi? Sotona, međutim, to ne čini. On ljude kvari; on unutar vaseljene neprekidno obavlja svoje delo kvarenja ljudskog roda. Naravno, Bog takođe obavlja Svoje vlastito delo, ne obraćajući pažnju na Sotonu. Kolika god da je Sotonina vlast, njemu je tu vlast ipak darovao Bog; stvar je u tome da mu Bog, zapravo, nije dodelio svu Svoju vlast, tako da, ma šta Sotona činio, on nikad neće moći da nadmaši Boga i uvek će biti u Njegovom domašaju. Dok je boravio na nebu, Bog nije otkrivao nijedno od Svojih dela. On je Sotoni dao samo mali deo vlasti i dozvolio mu da vlada nad ostalim anđelima. Stoga Sotona, ma šta radio, ne može da nadmaši Božju vlast, zato što je vlast koju mu je Bog prvobitno dao ograničena. Dok Bog deluje, Sotona ga ometa. U poslednjim danima, ta će ometanja biti okončana; ujedno će i Božje delo biti dovršeno, a biće upotpunjeni i oni ljudi koje Bog želi da upotpuni. Bog ljude pozitivno usmerava; život je Njegov živa voda, nemerljiva i bezgranična. Sotona je do određenog stepena iskvario čoveka, ali će živa voda života na kraju upotpuniti čoveka, a Sotona više nikako neće moći da se u to meša, niti da obavlja svoj posao. Tako će Bog ove ljude moći u potpunosti da zadobije. Sotona čak i sada ostaje prkosan; on neprestano pokušava da se nadmeće sa Bogom, ali On na Njega ne obraća pažnju. Bog je rekao: „Pobediću sve Sotonine mračne sile i sve mračne uticaje.” To je delo koje treba da se obavi u telu i to je takođe značaj Božjeg ovaploćenja: da se dovrši etapa dela pobede nad Sotonom u poslednjim danima i zbriše sve stvari koje su od Sotone. Božja pobeda nad Sotonom je neminovna! Sotona je, zapravo, još odavno pretrpeo neuspeh. Kad je zemljom velike crvene aždaje počelo da se širi jevanđelje – to jest, kad je ovaploćeni Bog započeo Svoje delo i kad je to delo počelo da napreduje – Sotona je do nogu potučen, jer se svrha ovaploćenja sastoji upravo u pobedi nad Sotonom. Sotona je video da se Bog ponovo ovaplotio i počeo da obavlja Svoje delo, koje nijedna sila ne bi mogla da zaustavi, te je stoga zanemeo pred prizorom tog dela i nije se usudio da učini bilo šta više. Isprva je Sotona za sebe mislio da je obdaren obiljem mudrosti, te je prekidao i ometao Božje delo; nije, međutim, očekivao da će se Bog ponovo ovaplotiti, niti da će u Svom delu Sotonino buntovništvo koristiti da razotkrije čovečanstvo i da mu sudi, te tako osvojiti ljude i poraziti Sotonu. Bog je mudriji od Sotone i Njegovo ga delo daleko prevazilazi. Stoga, kao što sam ranije rekao, „Svoje delo obavljam kao odgovor na Sotonine spletke; naposletku ću otkriti Svoju svemogućnost i Sotoninu nemoć.” Bog je na čelu i obavlja Svoje delo, dok Sotona kaska za Njim, sve dok, na kraju, ne bude konačno uništen – neće ni znati šta ga je zadesilo! Istinu će spoznati tek pošto bude razbijen i smrvljen, a do tada će već biti spaljen u ognjenom jezeru. Neće li se tada sasvim uveriti? Jer, Sotona tada više neće imati nikakvih spletki koje bi mogao da upotrebi!
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Trebalo bi da znaš kako se celokupno čovečanstvo razvijalo do današnjeg dana”
301. U zemlji velike crvene aždaje izvršio sam etapu dela koja je ljudskim bićima nepojmljiva i zbog koje se njišu na vetru, nakon čega se mnogi od njih tiho udaljavaju s vihorom. Uistinu, ovo je „gumno” koje nameravam da raščistim; za time čeznem, a takav je i Moj plan. Jer mnogo se zlikovaca tu ušunjalo dok Ja obavljam delo, ali Mi se ne žuri da ih oteram. Umesto toga, rasteraću ih kad za to dođe vreme. Tek posle toga ću biti izvor života, dopuštajući onima koji Me iskreno ljube da od Mene prime plod smokvinog stabla i miomiris ljiljana. U zemlji u kojoj Sotona privremeno obitava, zemlji prašine, više nema čistog zlata. Samo je pesak ostao. I zato, usled ovih okolnosti, Ja obavljam ovu etapu Svog dela. Treba da znaš da je ono što dobijam čisto, oplemenjeno zlato, a ne pesak. Kako zli mogu da ostanu u kući Mojoj? Kako mogu da tolerišem da lisice žive kao paraziti u Mom raju? Na sve načine nastojim da ih isteram. Dok se Moje namere ne otkriju, niko ne može biti svestan onoga što ću učiniti. Koristeći tu priliku, Ja teram te zlikovce i oni su primorani da Me napuste. Tako Ja postupam sa zlikovcima, ali će ipak doći dan da oni obave službu za Mene. Ljudska želja za blagoslovima previše je jaka; stoga okrećem Svoje telo i neznabošcima pokazujem Svoje slavno lice, tako da svi ljudi mogu da žive u svom svetu i sami sebi sude, dok Ja govorim reči koje treba da kažem i snabdevam ih onim što im treba. Kad se ljudi budu dozvali pameti, Ja ću tad već odavno završiti sa širenjem Svog dela. Tada ću im izraziti Svoje namere i započeti drugi deo Svog dela nad njima, dopuštajući svim ljudima da Me u stopu slede kako bi sarađivali sa Mojim delom, i dopuštajući im da čine sve što je u njihovoj moći da zajedno sa Mnom obave delo koje moram obaviti.
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Prasak sedam gromova – proricanje da će se jevanđelje carstva proširiti na celu vaseljenu”
302. U Mom planu, Sotona je sve vreme vrebao iza svakog koraka i, pošto je kontrast Mojoj mudrosti, uvek je pokušavao da pronađe načine i sredstva da prekine Moj prvobitni plan. Ipak, da li bih Ja mogao da podlegnem njegovim spletkama? Ima li ičega na nebu i na zemlji što ne deluje kao Moje uslužno sredstvo? Da li bi Sotonine spletke mogle da predstavljaju ikakav izuzetak? Upravo tu nastupa Moja mudrost; baš to jeste ono čudesno u Mojim delima i to je načelo delovanja čitavog Mog plana upravljanja. Tokom ere izgradnje carstva, još uvek ne izbegavam Sotonine spletke, već nastavljam da obavljam delo koje moram. Među vaseljenom i svim stvarima, za Svoj kontrast sam odabrao dela Sotone. Nije li to ispoljavanje Moje mudrosti? Nije li upravo to ono što je čudesno u Mom delu? U trenutku ulaska u Doba carstva, sva stvorenja na nebu i pod nebom potpuno su preobražena, raduju se i likuju. Da li ste vi iole drugačiji? U čijem srcu nema slasti meda? Čije srce ne puca od radosti? Čije ruke i noge ne plešu sa oduševljenjem? Čija usta ne izgovaraju reči hvale?
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, 8. poglavlje
303. Kad ceo Božji narod bude upotpunjen i sve države na zemlji postanu Hristovo carstvo, biće to vreme kada će sedam gromova zatutnjati. Današnji dan je korak ka toj etapi; juriš je pokrenut prema tom danu. To je Božji plan i on će se u bliskoj budućnosti ostvariti. Međutim, ono o čemu Bog govori, On je sve već ostvario. Dakle, jasno je da su države na zemlji samo zamkovi od peska, koji su na ivici rušenja – poslednji dan se bliži, i velika crvena aždaja će se srušiti pod Božjom rečju. Da bi se obezbedila potpuna uspešnost Božjeg plana, anđeli su se spustili u ljudski svet i otpočeli su da čine sve što mogu da udovolje Bogu, a Sâm ovaploćeni Bog je prisutan na bojnom polju da bi vodio rat protiv neprijatelja. Tamo gde je ovaploćenje, to je mesto gde se neprijatelj istrebljuje. Kina će biti prva koja će biti razorena; biće potpuno uništena rukom Božjom. Bog je neće nimalo poštedeti. Kako Božji narod sve više sazreva, to dokazuje da se velika crvena aždaja sve više raspada; čoveku je to jasno vidljivo. Sazrevanje Božjeg naroda je predznak propasti neprijatelja. Ovo je deo objašnjenja onoga što se podrazumeva pod „nadmetanjem”.
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Otkrivanje tajni ’Božjih reči celoj vaseljeni’”, 10. poglavlje
304. Ja vladam u carstvu i, pogotovo, vladam u celoj vaseljeni; Ja sam ujedno i Car carstva i Gospodar vaseljene. Od ovog trenutka pa nadalje, okupiću sve one koji nisu izabrani narod i započeću Svoje delo među neznabošcima, i objaviću svoje upravne odluke celoj vaseljeni, kako bih se lagano upustio u sledeći korak Svog dela. Koristiću grdnju da proširim Svoje delo među neznabošcima, odnosno, upotrebiću „silu” protiv svih onih koji su neznabošci. Naravno, ovo delo će se obavljati u isto vreme kad i Moje delo među izabranim narodom. Kada Moj narod bude vladao zemljom poput kraljeva, biće to i dan kada su svi ljudi na zemlji osvojeni i, pogotovo, biće to trenutak kad ću Ja počinuti – i tek tada ću se pojaviti svima onima koji su bili osvojeni. Pojavljujem se svetom carstvu, a Sebe skrivam od zemlje prljavštine. Svi koji su osvojeni i koji su preda Mnom postali pokorni u stanju su da sopstvenim očima vide Moje lice i da sopstvenim ušima čuju Moj glas. Ovo je blagoslov onih koji su rođeni tokom poslednjih dana, ovo je blagoslov koji sam Ja predodredio i to ne može da promeni nijedan čovek. Danas delujem na ovaj način radi dela budućnosti. Sva Moja dela su međusobno povezana, u svima njima postoje poziv i odgovor: nikada nijedan korak nije iznenada zastao i nikada nijedan korak nije izveden nezavisno od drugih. Zar nije tako? Nije li delo prošlosti temelj za delo današnjice? Nisu li reči iz prošlosti prethodnica rečima današnjice? Nisu li koraci prošlosti poreklo koraka današnjice? Kada svečano otvorim svitak, upravo tada će ljudi u vaseljeni biti izgrđeni, tada će ljudi širom vaseljene biti podvrgnuti kušnjama i to je vrhunac Moga dela; svi ljudi žive na zemlji bez svetlosti i svi ljudi žive usred pretnji koje predstavlja njihovo okruženje. Drugim rečima, to je život koji čovek nije nikada doživeo od vremena postanja sve do današnjeg dana i kroz vekove niko nije nikada „uživao” u ovakvom životu, pa stoga kažem da sam obavio delo koje nikada ranije nije bilo obavljeno. Ovo je pravo stanje stvari i ovo je unutrašnji smisao. Budući da se celom ljudskom rodu bliži Moj dan, budući da ne deluje kao da je on daleko već je tu pred čovekovim očima, ko se zbog toga ne bi uplašio? I ko se time ne bi oduševio? Prljavi grad Vavilon konačno je dočekao svoj poslednji dan; čovek se ponovo sjedinio sa potpuno novim svetom, a nebo i zemlja su promenjeni i obnovljeni.
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, 29. poglavlje
305. Kad se na zemlji ostvari Sinim – kad se ostvari carstvo – neće više biti rata na zemlji; nikad više neće biti gladi, kuge, ni zemljotresa; ljudi će prestati da prave oružje; svi će živeti u miru i stabilnosti; uspostaviće se normalni odnosi među ljudima i normalni odnosi među državama. Sadašnjost se, međutim, ne može porediti sa ovim. Sve je pod kapom nebeskom u haosu, a državni udari počinju postepeno da se dešavaju u svakoj zemlji. Na tragu Božjih izjava, ljudi se postepeno menjaju, a svaka se država polako raspada iznutra. Čvrsti temelji Vavilona počinju da se tresu poput zamka od peska, a sa promenom Božjih namera, u svetu se neprimetno dešavaju ogromne promene i svaki čas se pojavljuju svakovrsna znamenja, pokazujući ljudima da je svetu došao poslednji dan! Ovo je Božji plan; ovo su koraci prema kojima On deluje, i svaka zemlja će se zasigurno raspasti. Stara Sodoma će po drugi put biti uništena, pa stoga Bog kaže: „Svet se ruši! Vavilon je paralisan!” Niko osim Samoga Boga nije u stanju da ovo sasvim razume; na kraju krajeva, postoji granica u ljudskoj svesti. Na primer, ministri unutrašnjih poslova možda znaju da su sadašnje prilike nestabilne i haotične, ali nisu u stanju da ih reše. Oni mogu samo da se prepuste stihiji, nadajući se u svojim srcima danu kada će moći da uzdignu glavu, da će doći dan kada će sunce ponovo izaći na istoku, kada će obasjati čitavu zemlju i preokrenuti ovo jadno stanje stvari. Međutim, malo im je poznato to da kada sunce po drugi put izađe, njegov izlazak nije predviđen da obnovi stari poredak – već je to ponovno uskrsnuće, promena iz korena. Takav je Božji plan za celu vaseljenu. On će doneti novi svet, ali, pre svega, On će prvo obnoviti čoveka.
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Otkrivanje tajni ’Božjih reči celoj vaseljeni’”, 22. uz 23. poglavlje
306. Može se reći da sve današnje reči proriču buduće stvari i opisuju Božja uređenja za sledeći korak Njegovog dela. Bog će uskoro dovršiti Svoje delo na narodu crkve, a nakon toga, On će se gnevan pojaviti pred svim ljudima. Kao što Bog kaže: „Učiniću da ljudi na zemlji priznaju Moje radnje, da Moji postupci budu dokazani pred ’sudom’, da budu priznati među ljudi širom zemlje, i učiniću da se svi pokore.” Jeste li zapazili nešto u ovim rečima? Ovo je sažetak sledeće etape Božjeg dela. Bog će najpre sve pse čuvare koji poseduju političku moć iskreno uveriti i nateraće ih da se sami povuku sa istorijske pozornice, da se nikada više ne bore za status i da se nikada više ne upuštaju u spletke i intrige. Ovo delo mora biti izvršeno posredstvom raznih nesreća koje Bog izaziva na zemlji. Međutim, Bog se neće pojaviti. U to vreme, zemlja velike crvene aždaje i dalje će biti zemlja prljavštine, i stoga se Bog neće pojaviti, već će se samo ispoljiti kroz grdnju. Takva je pravedna Božja narav, od koje niko ne može da pobegne. Tokom ovog vremena, svi koji nastanjuju zemlju velike crvene aždaje pretrpeće nevolju, koja prirodno uključuje i carstvo na zemlji (crkvu). To će upravo biti vreme kada će se činjenice obrušiti na ljude. Stoga će toiskusiti svi ljudi i niko neće moći da pobegne. To je od Boga predodređeno. Upravo zarad ovog koraka Svog dela, Bog kaže: „Sada je vreme da se ostvare veliki planovi.” Jer, u budućnosti neće biti crkve na zemlji, a pri nastupu nesreća, ljudi će moći da razmišljaju samo o onome što je pred njima, dok će sve ostalo zanemariti, i biće im teško da uživaju u Bogu usred nesreća. Stoga se od ljudi traži daslobodno i u potpunosti vole Boga tokom ovog divnog vremena, kako ne bi propustili priliku. Kada ova činjenica prođe, Bog će u potpunosti poraziti veliku crvenu aždaju, i tako će se delo svedočenja Božjeg naroda završiti; nakon toga, Bog će započeti sledeći korak Svog dela, opustošiće zemlju velike crvene aždaje i konačno će ljude iz cele vaseljene prikovati naglavačke za krst, nakon čega će uništiti celo čovečanstvo – to su naredni koraci Božjeg dela.
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Otkrivanje tajni ’Božjih reči celoj vaseljeni’”, 42. poglavlje
307. Svi ljudi treba da razumeju svrhu Mog dela na zemlji, odnosno, šta Ja konačno nameravam da postignem i koji stepen u tom delu moram da dostignem kako bi ono moglo da bude dovršeno. Ako do dana današnjeg hodajući sa Mnom ljudi nisu shvatili u čemu je suština Mog dela, nisu li onda uzalud koračali sa Mnom? Ako Me ljudi slede, trebalo bi da poznaju Moje namere. Već hiljadama godina radim na zemlji i sve do dana današnjeg obavljam Svoje delo na taj način. Iako Moje delo obuhvata brojne poduhvate, njegova svrha ostaje neizmenjena; i premda sam ispunjen sudom i grdnjom prema čoveku, na primer, ono što činim i dalje je zarad njegovog spasenja i radi što boljeg širenja Mog jevanđelja i boljeg prenošenja Mog dela među svim neznabožačkim narodima nakon što čovek bude upotpunjen. Dakle, danas, u vreme kada su mnogi ljudi već odavno veoma razočarani, Ja i dalje nastavljam Svoje delo, nastavljam sa delom koje treba da obavim kako bih sudio čoveku i grdio ga. Uprkos činjenici da su čoveku dojadile Moje reči i da nema nikakvu želju da se bavi Mojim delom, Ja i dalje obavljam delo koje Mi pripada, jer svrha Mog dela ostaje nepromenjena i Moj prvobitni plan neće biti uništen. Svrha Mog suda jeste da čoveku omogući da Mi se bolje pokori, a svrha Moje grdnje jeste da čoveku omogući da uspešnije dostigne promenu. Iako sve što činim jeste radi Mog upravljanja, nikada nisam učinio nijedno delo koje čoveku nije bilo od koristi, jer nameravam da sve narode izvan Izraela učinim isto tako pokornim kao što su Izraelci, da od njih stvorim prava ljudska bića, kako bih mogao imati uporište i u zemljama izvan Izraela. To je Moje upravljanje; to je Moje delo među neznabožačkim narodima. Čak i sada, mnogi i dalje ne razumeju Moje upravljanje, jer ne mare za takve stvari i umesto toga brinu za sopstvenu budućnost i odredište. Šta god da kažem, ljudi ostaju ravnodušni prema delu koje obavljam, usredsređujući se umesto toga svesrdno na svoja buduća odredišta. Budu li se stvari i dalje tako odvijale, kako će se Moje delo proširiti? Kako da se Moje jevanđelje propoveda po celom svetu? Treba da znate da ću vas, kada se Moje delo proširi, rasejati i udariti po vama kao što je Jahve udario po svakom plemenu izraelskom. Sve to će biti učinjeno da bi se Moje jevanđelje proširilo po celoj zemlji, da bi se Moje delo proširilo na neznabožačke narode, omogućavajući time da Moje ime bude podjednako poštovano kao veliko među odraslima i među decom, i da se Moje sveto ime uzvisi u ustima ljudi svih nacija i naroda. U ovom završnom dobu, neka se Moje ime uzvisi kao veliko među neznabožačkim narodima, neka ljudi iz neznabožačkih naroda vide Moja dela, neka Me zbog Mojih dela zovu Svemogućim i neka se Moje reči uskoro ostvare. Svim ljudima ću obznaniti da Ja nisam samo Bog Izraelaca, već i Bog ljudi iz svih neznabožačkih naroda, čak i onih naroda koje sam prokleo. Učiniću da svi ljudi vide da sam Ja Bog svih stvorenih bića. To je Moje najveće delo, svrha Mog plana dela za poslednje dane i jedino delo koje nameravam da ostvarim u poslednjim danima.
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Delo širenja jevanđelja istovremeno je i delo spasavanja čoveka”
308. Jeste li videli koje će delo Bog izvršiti u ovoj grupi ljudi? Bog je jednom rekao da čak i u Hiljadugodišnjem carstvu ljudi i dalje moraju da slede Njegove izjave, a u budućnosti će Božje izjave i dalje direktno voditi čovekov život ka dobroj zemlji hananskoj. Kada je Mojsije bio u pustinji, Bog ga je poučavao i direktno mu govorio. Bog je sa neba poslao hranu, vodu i manu da bi ljudi uživali, a i danas je i dalje tako: Bog je lično slao stvari za jelo i piće da bi ljudi uživali, i lično je slao prokletstva da izgrdi ljude. I tako, svaki korak u Njegovom delu sprovodi lično Bog. Danas ljudi traže pojavu činjenica, traže da vide znakove i čuda, i moguće je da će svi takvi ljudi biti napušteni, jer delo Božje postaje sve praktičnije. Niko ne zna da je Bog sišao sa nebesa, takođe nisu svesni da je Bog poslao hranu i okrepljujuće namirnice sa nebesa – ali Bog zaista postoji, a uzbudljiv prizor Hiljadugodišnjeg carstva koji ljudi zamišljaju zapravo je to što Bog lično izgovara Svoje izjave. To je činjenica, i samo se to može nazvati vladavinom sa Bogom na zemlji. Vladavina sa Bogom na zemlji odnosi se na telesno. Ono što nije telesno ne postoji na zemlji, tako da svi oni koji su usmereni na odlazak na treće nebo, čine to uzalud. Jednoga dana, kada se cela vaseljena vrati Bogu, središte Njegovog dela u vaseljeni slediće Njegove izjave. Na drugom mestu, pojedini ljudi će koristiti telefon, neki će putovati avionom, neki će ići čamcem preko mora, a neki će koristiti lasere da bi primili izjave Božje. Svi će biti ispunjeni divljenjem i čežnjom. Svi će se približiti Bogu i okupiti se kod Boga, i svi će obožavati Boga. A sve će to biti dela Božja. Upamtite to! Bog sigurno više nikada neće iznova započinjati na nekom drugom mestu. Bog će ostvariti ovu činjenicu: On će učiniti da svi ljudi u vaseljeni dođu pred Njega i obožavaju Boga na zemlji. Njegovo delo na drugim mestima će prestati, pa će ljudi biti prinuđeni da traže istiniti put. Biće kao kod Josifa: svi su dolazili kod njega da traže hranu i klanjali mu se, jer je kod njega imalo šta da se jede. Da bi izbegli pošast gladi, ljudi će biti primorani da traže istiniti put. Čitav verski svet zadesiće teška glad, a samo je Bog današnjice izvor žive vode, u posedu večno tekućeg izvora podarenog čoveku na uživanje, pa će ljudi dolaziti i na Njega se oslanjati. Biće to doba kada će se otkriti dela Božja i kada će Bog steći slavu; svi ljudi u vaseljeni odaće počast ovom sasvim običnom „ljudskom biću”. Zar to neće biti dan kada Bog zadobija slavu? Jednoga dana će stari pastori poslati telegrame tražeći vodu sa izvora žive vode. Oni će biti stari, ali ipak će dolaziti da obožavaju ovu osobu na koju su gledali s visine. Oni će Ga priznati svojim ustima i u svom srcu će verovati u Njega – nisu li to znak i čudo? Dan kada se celo carstvo bude radovalo, biće dan kada Bog zadobije slavu, i ko god bude došao vama i primao dobru vest Božju biće blagosloven od Boga, a zemlje i ljudi koji to budu činili biće blagosloveni od Boga i o njima će se starati Bog. Budući pravac biće ovakav: oni koji prime Božje izjave imaće put pred sobom na zemlji, i bez obzira na to da li se bave poslovanjem, naučnim istraživanjem, obrazovanjem ili industrijom, onima koji su bez Božjih izjava biće nemoguće da načine ijedan jedini korak, pa će biti primorani da traže istiniti put. To je značenje reči: „Uz istinu ćeš preći ceo svet; bez istine nećeš stići nikud.” Ovo su činjenice. Bog koristi Put (koji označava sve Njegove reči) da upravlja celom vaseljenom, da bude Gospodar ljudskog roda i osvoji ga. Ljudi se oduvek nadaju velikoj promeni u načinu na koji Bog deluje. Iskreno govoreći, Bog kontroliše ljude posredstvom reči, a ti moraš da uradiš ono što ti On kaže, bilo da to želiš ili ne; to je objektivna činjenica i svi je moraju prihvatiti, a osim toga je neumitna i svima poznata.
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Hiljadugodišnje carstvo je stiglo”
309. Božje reči će se proširiti u bezbroj domova i postati svima poznate, i tek tada će se Njegovo delo proširiti po vaseljeni. Drugim rečima, ako Božje delo mora da se proširi po celoj vaseljeni, onda se i Njegove reči moraju širiti. Na dan kada Bog zadobije slavu, Božje reči će ispoljiti svoj autoritet i silu. Ispuniće se i ostvariti svaka Njegova reč od pamtiveka do danas. Na taj način, Bog će zadobiti slavu na zemlji – drugim rečima, Njegove reči će ispoljavati silu na zemlji. Svi zli ljudi dobiće grdnju kao rezultat reči izgovorenih iz Božjih usta, svi koji su pravedni biće blagosloveni kao rezultat reči izgovorenih iz Njegovih usta i sve će biti uspostavljeno i postignuto rečima izgovorenim iz Njegovih usta. On neće pokazati nikakve znakove niti čuda; sve će se postići Njegovim rečima, a Njegove reči će proizvesti činjenice. Svi na zemlji će proglasiti i veličati Božje reči, bilo da su odrasli ili deca, muškarci, žene, stari ili mladi, svi ljudi će se predati pred Božjim rečima. Božje reči se pojavljuju u telu, i takođe omogućavaju ljudima da ih vide na zemlji, vitalne i žive. To znači da se Reč ovaploti. Bog je došao na Zemlju ponajviše da bi postigao to da se „Reč ovaploćuje”, drugim rečima, došao je da bi Njegove reči proizašle iz tela (a ne kao u vreme Mojsija u Starom zavetu, kada je Božji glas dolazio pravo sa neba). Posle toga, sve Njegove reči ispuniće se tokom Doba Hiljadugodišnjeg carstva, postaće činjenice vidljive pred očima čoveka i ljudi će ih posmatrati sopstvenim očima bez imalo neslaganja. To je ogroman značaj Božjeg ovaploćenja. Drugim rečima, delo Duha se izvršava kroz telo i kroz reči. To je istinsko značenje „Reči koja se ovaploćuje” i „pojave Reči u telu”. Samo Bog može izreći namere Duha i samo ovaploćeni Bog može govoriti u ime Duha; Božje reči se ispoljavaju u ovaploćenom Bogu, a svi ostali se rukovode njima. Niko to ne može izbeći; svi oni postoje unutar ovog okvira. Jedino na osnovu ovih izjava ljudi mogu postati svesni; bez njih, ljudi sanjaju ako misle da mogu zadobiti izjave s neba. Takav je autoritet predstavljen u ovaploćenju Boga, zbog kojeg svi u njega veruju sa potpunim ubeđenjem. Te reči ne mogu da izgovore čak ni najugledniji stručnjaci i verski pastori. Pred njima se svi moraju predati tako da se niko više ne pokrene. Bog će koristeći reči osvojiti vaseljenu. On to neće učiniti pomoću Svog ovaploćenog tela, već korišćenjem izjava iz usta ovaploćenog Boga da bi osvojio sve ljude u celoj vaseljeni; jedino to je Put koji se ovaploćuje, i jedino to je pojava Reči u telu. Ljudima se može učiniti da Bog nije obavio nikakvo veliko delo – ali jednom kada Bog izgovori Svoje reči, oni će biti potpuno uvereni i zanemeće. Bez činjenica, ljudi viču i urlaju; uz reči Božje, oni ostaju nemi. Bog će tu činjenicu sigurno izvršiti, jer to je Božji davno utvrđeni plan: da izvrši tu činjenicu dolaska Reči na zemlju. Zapravo, nema potrebe da objašnjavam – dolazak Hiljadugodišnjeg carstva na zemlju je dolazak Božjih reči na zemlju. Silazak Novog Jerusalima sa neba je dolazak Božjih reči da žive među ljudima, da proprate svaki čovekov postupak, svaku njegovu misao i ideju. I ovo je stvar koju će Bog izvršiti; u tome je lepota prizora Hiljadugodišnjeg carstva. To je plan koji je odredio Bog; Njegove će se reči pojavljivati na zemlji hiljadu godina, otkriće sva Njegova dela, i dovršiće sve Njegovo delo na zemlji, da bi se nakon toga završila ova etapa ljudskog roda.
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Hiljadugodišnje carstvo je stiglo”
