Spoznanje sadašnjeg Božjeg dela
Spoznati Božje delo u ovim vremenima, u najvećoj meri, znači spoznati šta je glavna služba ovaploćenog Boga u poslednjim danima i šta je On došao da obavi na Zemlji. Prethodno sam pomenuo u Svojim rečima da je Bog došao na Zemlju (u poslednjim danima) da pruži primer pre odlaska. Kako Bog pruža ovaj primer? On to čini izgovarajući reči i delajući i govoreći po celoj zemlji. Ovo je Božje delo u poslednjim danima; On samo govori, tako da zemlja postane svet reči, kako bi svaki čovek bio opskrbljen i prosvećen Svojim rečima, te na taj način video svetlost unutar svog duha i stekao jasnoću u vezi sa vizijama. U poslednjim danima, Bog se ovaplotio i došao na Zemlju uglavnom da bi govorio reči. Kada je Isus došao, propovedao je jevanđelje o carstvu nebeskom i obavio delo iskupljenja raspećem. Priveo je kraju Doba zakona i ukinuo sve što je bilo staro. Dolaskom Isusa okončano je Doba zakona a započeto je Doba blagodati; Dolaskom ovaploćenog Boga poslednjih dana stavljena je tačka na Doba blagodati. On je došao prvenstveno zbog toga da bi govorio Svoje reči – da bi rečima usavršio čoveka, prosvetlio ga i prosvetio – i da bi tako iz čovekovog srca uklonio nejasnog Boga. Kada je Isus došao, On nije obavio ovu etapu dela. Kada je On došao, činio je mnoga čuda, isceljivao je bolesne i izgonio demone i obavio je delo iskupljenja raspećem. Kao posledica toga, ljudi u svojim predstavama veruju da upravo takav treba da bude Bog. Jer, kada je Isus došao, On nije obavio delo brisanja lika nejasnog Boga iz čovekovog srca; kada je došao, bio je razapet, isceljivao je bolesne, izgonio demone i propovedao jevanđelje o carstvu nebeskom. Sa jedne strane, ovaploćenje Boga u poslednjim danima uklanja mesto koje je nejasni Bog zauzimao u predstavama čoveka, tako da u čovekovom srcu više ne postoji lik nejasnog Boga. Svojim praktičnim rečima i delom, Svojim posetama različitim mestima i izuzetno praktičnim i normalnim delom koje obavlja među ljudima, On čini da čovek spozna praktičnost Boga i ukida mesto nejasnom Bogu u čovekovom srcu. Sa druge strane, Bog koristi reči koje je izgovorilo Njegovo telo da bi upotpunio čoveka i postigao sve. Ovo je delo koje će Bog ostvariti tokom poslednjih dana.
Šta morate da znate:
1. Delo Božje nije natprirodno i ne treba da gajite predstave o njemu.
2. Morate da razumete glavno delo koje je ovaploćeni Bog ovog puta došao da obavi.
On nije došao da leči bolesne niti da izgoni demone ili čini čuda, a nije došao ni da propoveda jevanđelje pokajanja niti da čoveku podari iskupljenje. To je zato što je Isus već obavio ovo delo, a Bog ne ponavlja isto delo. Danas je Bog došao da okonča Doba blagodati i ukine sve običaje iz Doba blagodati. Praktični Bog je došao prvenstveno da bi otkrio Svoju praktičnost. Kada je Isus došao, On nije previše govorio; uglavnom je prikazivao čuda, pokazivao znamenja i činio čudesa, isceljivao bolesne i izgonio demone ili je pak izgovarao proročanstva, a sve to kako bi naveo ljude da sa potpunom uverenošću poveruju u Njega i vide da je On zaista Bog i da nema telesna osećanja. Na kraju, On je obavio delo raspeća. Današnji Bog ne pokazuje znamenja i čuda, ne leči bolesne i ne isteruje demone. Kada je Isus došao, delo koje je obavio predstavljalo je jedan deo Boga, ali ovaj put je Bog došao da obavi predviđenu etapu dela. Bog ne ponavlja isto delo, On je Bog koji je uvek nov i nikad ne stari, tako da sve ono što danas vidite predstavlja reč i delo praktičnog Boga.
U poslednjim danima Bog se ovaplotio uglavnom da bi govorio Svoje reči, da bi objasnio sve što je potrebno za život čoveka, da bi ukazao na ono u šta čovek treba da zakorači, da bi mu pokazao dela Božja i Božju mudrost, svemoć i čudesnost. Kroz mnoge načine na koje Bog govori, čovek uviđa Božju nadmoć, veličinu Boga i, još i više, poniznost i skrivenost Božju. Čovek vidi da je Bog najuzvišeniji, ali da je istovremeno ponizan i skriven i da može da postane najmanji od svih. Neke Njegove reči izgovorene su neposredno iz perspektive Duha, neke neposredno iz perspektive čoveka, a neke iz perspektive trećeg lica. U tome se vidi da je način Božjeg delanja veoma raznovrstan i da On kroz reči dozvoljava čoveku da to vidi. Božje delo tokom poslednjih dana je i normalno i praktično i stoga je grupa ljudi u poslednjim danima podvrgnuta najvećoj od svih kušnji. Zbog normalnosti i praktičnosti Boga, svi ljudi su zakoračili među kušnje; čovek je zapao u kušnje Božje zbog Božje normalnosti i praktičnosti. Tokom Isusovog doba, nije bilo ni predstava ni kušnji. Pošto je većina dela koje je Isus obavio bila u skladu sa ljudskim predstavama, ljudi su ga sledili i nisu imali nikakve predstave o Njemu. Današnje kušnje su najveće sa kojima se čovek ikada suočio, i kada se kaže da ovi ljudi izlaze iz velike nevolje, upravo je to nevolja na koju se misli. Danas Bog govori da bi u ovim ljudima izgradio veru, ljubav, prihvatanje patnje i pokornost. Reči koje je izgovorio ovaploćeni Bog poslednjih dana izgovorene su u skladu s priroda-suštinom čoveka, u skladu s ponašanjem i manifestacijama čoveka i onim u šta čovek sada treba da zakorači. Njegove reči su i praktične i normalne: On ne govori o sutrašnjici, niti se osvrće na ono što je bilo juče; On govori samo o onome u šta danas treba zakoračiti, o onome što danas treba sprovesti u delo i razumeti. Ako bi se u današnje vreme pojavila osoba koja je u stanju da pokaže znamenja i čudesa, da izgoni demone, isceljuje bolesne i čini mnoga čuda, i ako bi ova osoba za sebe tvrdila da je Isus koji je došao, onda bi to bilo lažno predstavljanje zlog duha; to bi bilo delo zlog duha koji oponaša Isusa. Upamtite ovo! Bog ne ponavlja isto delo. Isusova etapa dela je već završena i Bog neće više nikada preduzeti tu etapu dela. Delo Božje se ne prilagođava čovekovim predstavama; na primer, Stari zavet je predvideo dolazak Mesije, a ispostavilo se da je Isus bio onaj koji je došao. Stoga bi bilo pogrešno da dođe neki drugi Mesija. Isus je već jednom došao, i bilo bi pogrešno da „Isus” ponovo dođe i ovaj put. Za svako doba postoji jedno ime i svako ime sadrži karakterizaciju tog doba. U čovekovim predstavama, Bog uvek mora da izvodi znamenja i čudesa, uvek mora da isceljuje bolesne i izgoni demone i uvek mora da bude baš kao Isus. Ali ovog puta Bog uopšte nije takav. Ako bi tokom poslednjih dana Bog i dalje izvodio znamenja i čudesa, ako bi i dalje izgonio demone i isceljivao bolesne – ako bi, dakle, činio isto što i Isus – onda bi Bog ponavljao isto delo, a delo Isusovo ne bi imalo nikakav značaj ni vrednost. Prema tome, Bog obavlja po jednu etapu dela u svakom dobu. Kada se obavi svaka etapa Njegovog dela, zli duhovi odmah pokušaju da je oponašaju, a nakon što Sotona počne Boga da prati u stopu, Bog menja Svoju metodu. Čim Bog dovrši neku etapu Svog dela, zli duhovi pokušaju da je oponašaju. Sa ovim morate biti načisto. Zašto se Božje delo danas razlikuje od Isusovog? Zašto Bog danas ne izvodi znamenja i čudesa, ne izgoni demone i ne isceljuje bolesne? Da je Isusovo delo bilo isto kao i delo obavljeno tokom Doba zakona, da li bi On mogao da predstavlja Boga iz Doba blagodati? Da li bi mogao da obavi delo raspeća? Da je, kao u Doba zakona, Isus ušao u hram i poštovao Šabat, te da Ga niko nije proganjao i da su Ga svi oberučke prihvatili, da li bi On mogao biti razapet? Da li bi On mogao da dovrši delo iskupljenja? Kakvog bi smisla imalo da ovaploćeni Bog poslednjih dana izvodi znamenja i čudesa, kao što je to činio Isus? Samo ako Bog obavi još jedan deo Svog dela tokom poslednjih dana, onaj koji predstavlja sastavni deo Njegovog plana upravljanja, čovek će moći da stekne dublje znanje o Bogu i moći će da se dovrši Božji plan upravljanja.
Tokom poslednjih dana, Bog je došao uglavnom da bi govorio Svoje reči. On govori iz perspektive Duha, iz perspektive čoveka i iz perspektive trećeg lica; On govori na različite načine, koristeći jedan način za jedan vremenski period i koristi se ovim načinima govora kako bi promenio čovekove predstave i uklonio sliku nejasnog Boga iz čovekovog srca. Ovo je glavno delo koje Bog obavlja. Pošto čovek veruje da će Bog, kada dođe, isceliti bolesne isterati demone, činiti čuda i čoveku podariti materijalne blagoslove, Bog sprovodi ovu etapu dela – delo grdnje i suda – kako bi se uklonile takve stvari u čovekovim predstavama, kako bi čovek spoznao praktičnost i normalnost Boga i kako bi uklonio Isusov lik kakav postoji u njegovom srcu, dopuštajući novom Božjem liku da umesto toga zaokupi njegovo srce. Jednom kada lik Božji u čoveku ostari, taj lik postaje idol. Kada je Isus došao i obavio tu etapu dela, On nije predstavljao sveukupnost Božju. Pokazao je neka znamenja i učinio neka čudesa, izgovorio neke reči, da bi na kraju bio razapet. On je predstavljao jedan deo Boga. On nije mogao da predstavlja sve što je od Boga, već je predstavljao Boga obavljajući jedan deo Božjeg dela. To je zato što je Bog tako velik i tako čudesan i nedokučiv i zato što Bog obavlja samo po jedan deo svog dela u svakom dobu. Delo koje Bog obavlja tokom ovog doba sastoji se prvenstveno u pružanju reči života za čoveka, razotkrivanju čovekove priroda-suštine i njegove iskvarene naravi; eliminisanju njegovih religioznih predstava, feudalnog i zastarelog razmišljanja, znanja i kulture. Sve to se mora pročistiti kroz razotkrivanje Božjim rečima. U poslednjim danima, Bog koristi reči, a ne znamenja i čudesa, da bi usavršio čoveka. On koristi Svoje reči da razotkrije čoveka, da sudi čoveku, da izgrdi čoveka i da usavrši čoveka, kako bi čovek u Božjim rečima sagledao mudrost i divotu Božju i shvatio Božju narav i kako bi, kroz Božje reči, čovek sagledao dela Božja. Tokom Doba zakona, Jahve je izveo Mojsija iz Egipta Svojim rečima i kazao je neke reči Izraelcima; u to vreme, deo Božjih dela bio je otkriven, ali, kako je čovek bio ograničenog kova i kako ništa nije moglo da upotpuni njegovo znanje, Bog je nastavio da govori i da deluje. U Doba blagodati, čovek je još jednom video deo Božjih dela. Isus je mogao da pokazuje znamenja i čudesa, da isceljuje bolesne i izgoni demone, da bude razapet i da posle tri dana vaskrsne i pokaže se ovaploćen pred čovekom. Čovek nije znao ništa više od toga o Bogu. Čovek zna onoliko koliko mu Bog otkrije, a ako mu Bog ništa više ne otkrije, to bi onda bila mera čovekovog definisanja Boga. Stoga Bog nastavlja da deluje, kako bi produbio čovekovo znanje o Njemu i kako bi čovek postepeno spoznao suštinu Boga. U poslednjim danima, Bog koristi Svoje reči da bi čoveka usavršio. Tvoja iskvarena narav je razotkrivena Božjim rečima, a tvoje verske predstave su zamenjene Božjom praktičnošću. U poslednjim danima Bog se ovaplotio uglavnom da bi ispunio reči: „Reč postaje telo, Reč ulazi u telo i Reč se javlja u telu”, i ako nemaš temeljno znanje o tome, nećeš moći da budeš postojan. Tokom poslednjih dana, Bog prvenstveno namerava da obavi onu etapu dela u kojoj se Reč javlja u telu, što je jedan segment dela Božjeg plana upravljanja. Dakle, vaše znanje mora biti temeljno; bez obzira na to kako Bog deluje, On ne dozvoljava čoveku da Ga razgraniči. Da Bog nije obavio ovo delo tokom poslednjih dana, čovekovo znanje o Njemu ne bi moglo da napreduje. Ti bi samo znao da Bog može biti razapet i da može uništiti Sodomu i da Isus može da vaskrsne iz mrtvih i pojavi se pred Petrom… Ali ti nikada ne bi rekao da Božje reči mogu sve da postignu i da mogu da osvoje čoveka. Samo kroz doživljavanje Božjih reči možeš govoriti o takvom znanju. Što više od Božjeg dela budeš doživeo, to će tvoje znanje o Njemu biti temeljnije, i tek tada nećeš ograničavati Boga unutar svojih predstava. Čovek spoznaje Boga doživljavajući Njegovo delo; ne postoji drugi ispravan način da se spozna Bog. Danas ima mnogo ljudi koji ne rade ništa osim što čekaju da vide znamenja i čudesa i period velikih kataklizmi. Da li veruješ u Boga ili veruješ u velike kataklizme? Kad velike kataklizme stignu, biće prekasno, a ako Bog ne pošalje velike kataklizme, da li to onda znači da On nije Bog? Da li veruješ u znamenja i čudesa, ili veruješ u Samog Boga? Isus nije pokazivao znamenja i čudesa kada su ga drugi ismevali, ali zar On nije bio Bog? Da li veruješ u znamenja i čudesa ili veruješ u Božju suštinu? Čovekovi stavovi o verovanju u Boga su pogrešni! Jahve je izgovorio mnogo reči tokom Doba zakona, ali čak i danas neke od njih tek treba da budu ostvarene. Možeš li reći da Jahve nije Bog?
Danas bi svima trebalo da bude jasno da je, u poslednjim danima, Bog prevashodno postigao to da se „reč pojavljuje u telu”. Svojim praktičnim delom na zemlji, On omogućava da Ga čovek spozna i da se bavi Njime, i da vidi Njegova praktična dela. On omogućava da čovek jasno uvidi kako je On u stanju da izvodi znamenja i čudesa, ali da ima i trenutaka kada On to nije u stanju da učini; ovo zavisi od konkretnog doba. Na osnovu toga, možeš da vidiš da Bog nije nesposoban da izvede znamenja i čudesa, već da, umesto toga, On Svoj način rada menja u skladu sa delom koje treba da obavi i u skladu sa datim dobom. U sadašnjoj etapi dela, On ne izvodi znamenja i čudesa; razlog zbog kojeg je neka znamenja i čudesa izvodio u Isusovo doba leži u tome što je Njegovo delo u tom dobu bilo drugačije. Bog danas ne obavlja to delo, a neki ljudi veruju da On nije u stanju da izvede znamenja i čudesa ili pak misle da, pošto ne izvodi znamenja i čudesa, onda On i nije Bog. Zar to nije zabluda? Bog je u stanju da izvede znamenja i čudesa, ali On sada deluje u drugačijem dobu, te stoga ne obavlja takvo delo. U različitim dobima i u skladu s različitim etapama Njegovog dela, Bog ispoljava različita dela. Čovekova vera u Boga nije vera u znamenja i čudesa, niti verovanje u čuda, već vera u Njegovo praktično delo u novom dobu. Čovek spoznaje Boga kroz način na koji Bog deluje i ta spoznaja stvara u čoveku veru u Boga, drugim rečima, veru u delovanje i dela Božja. U ovoj etapi dela Bog uglavnom govori. Ne čekaj da vidiš znamenja i čudesa; nećeš videti ništa od toga! To je zato što nisi rođen u Doba blagodati. Da si tada rođen, video bi znamenja i čudesa, ali si rođen tokom poslednjih dana, pa možeš da vidiš samo praktičnost i normalnost Božju. Ne očekuj da vidiš natprirodnog Isusa tokom poslednjih dana. U stanju si samo da vidiš praktičnog ovaploćenog Boga, koji se ne razlikuje ni od jednog normalnog ljudskog bića. U svakom dobu Bog ispoljava različita dela. U svakom dobu On ispoljava deo Svojih dela, a delo svakoga doba predstavlja jedan deo Božje naravi i jedan deo Božjih dela. Dela koja On ispoljava razlikuju se po dobu u kojem On deluje, ali sva ona omogućavaju da se čovekova spoznaja o Bogu produbi i omogućavaju čoveku da ima istinitiju i čvršću veru u Boga. Čovek veruje u Boga zbog svih Božjih dela, jer je Bog tako čudesan i tako velik, i svemoguć i nedokučiv – zato čovek veruje u Boga. Ako veruješ u Boga zato što je On u stanju da pokazuje znamenja i čudesa i zato što može da leči bolesne i izgoni demone, onda je tvoje gledište pogrešno i neki ljudi će ti reći: „Nisu li i zli duhovi u stanju da urade takve stvari?” Zar ovo ne predstavlja mešanje Božjeg lika sa likom Sotone? Danas čovek veruje u Boga zbog mnogih Njegovih dela i velike količine posla koju On obavlja, kao i zbog mnogih načina na koje govori. Bog osvaja i usavršava čoveka kroz Svoje reči. Čovek veruje u Boga zbog mnogih Njegovih dela, a ne zato što je On u stanju da prikazuje znamenja i čudesa; ljudi Boga spoznaju samo kroz svedočenje o Njegovim postignućima. Samo poznavanjem praktičnih Božjih dela, načina na koji On deluje, poznavanjem mudrih metoda koje koristi, načina na koji govori i na koji On usavršava čoveka – samo poznavanjem ovih aspekata – možeš da shvatiš praktičnost Božju i da razumeš Njegovu narav, znajući šta On voli, šta mrzi i kako deluje nad čovekom. Shvatajući šta Bog voli, a čega se gnuša, možeš da razlikuješ pozitivno od negativnog, a kroz svoje znanje o Bogu ti napreduješ u životu. Ukratko, moraš da stekneš spoznaju o Božjem delu i da ispraviš svoje stavove o veri u Boga.
