Jedino voleti Boga znači istinski verovati u Boga

Danas, dok tražite da volite i spoznate Boga, s jedne strane morate da podnosite teškoće i oplemenjivanje, a s druge morate da platite cenu. Nijedan nauk nije dublji od nauka ljubavi prema Bogu i može se reći da nauk koji ljudi uče tokom celo životnog verovanja jeste da vole Boga. Drugim rečima, ako veruješ u Boga, moraš da voliš Boga. Ako samo veruješ u Boga a ne voliš Ga i nisi stekao spoznaju o Bogu, i nikada nisi zavoleo Boga istinskom ljubavlju koja dolazi iz dubine tvog srca, onda je tvoja vera u Boga uzaludna; ako u tvojoj veri u Boga nema ljubavi prema Bogu, onda uzalud živiš i čitav tvoj život je najniži od svih oblika života. Ako tokom čitavog svog života nikada nisi voleo Boga, niti Mu udovoljio, koji je onda smisao tvog života? Šta je onda smisao tvog verovanja u Boga? Zar to nije uzaludan trud? Drugim rečima, ako će ljudi da veruju u Boga i vole Ga, onda moraju da plate cenu. Umesto da teže da se spolja ponašaju na određen način, treba da traže istinski uvid u dubini svog srca. Ako umeš da pevaš i plešeš sa mnogo energije, ali nisi sposoban da primeniš istinu, može li se za tebe reći da voliš Boga? Voleti Boga iziskuje traženje Božjih namera u svemu, da kad god ti se nešto desi, uroniš duboko u sebe i pokušaš da dokučiš Božje namere i da uvidiš koje su Božje namere u tome, šta Bog traži od tebe da postigneš, i kako da vodiš računa o Njegovim namerama. Na primer: dogodi se nešto što od tebe iziskuje da patiš, i to je trenutak kada treba da shvatiš šta je tu Božja namera i kako da vodiš računa o Njegovoj nameri. Ne smeš da udovoljavaš sebi: najpre otpusti sebe. Ništa nije bednije od tela. Moraš nastojati da udovoljiš Bogu i moraš da izvršiš svoju dužnost. Sa takvim mislima, Bog će te posebno prosvetiti po ovom pitanju, a tvoje srce će takođe naći utehu. Bilo da je veliko ili malo, kada ti se nešto desi, prvo moraš otpustiti sebe i smatrati telo najnižim od svega što postoji. Što više zadovoljavaš telo, to više slobode ono sebi daje; ako ga zadovoljiš jednom, sledeći put će tražiti još više. Kada to uzme maha, počinješ još više da voliš telo. Telo uvek ima preterane želje; ono uvek traži da mu udovoljiš i zadovoljiš ga iznutra, bilo da se radi o hrani, odeći, gubljenju strpljenja ili povlađivanju sopstvenim slabostima i lenjosti… Što više udovoljavaš telu, to njegove želje postaju veće i ono postaje još popustljivije, sve do tačke kada u tvom telu počinju da se nastanjuju još dublje predstave i ono počne da se buni protiv Boga, veliča sebe i počinje da sumnja u delo Božje. Što više zadovoljavaš telo, to veće postaju njegove slabosti; uvek će ti se činiti da niko nema obzira prema tvojim slabostima, uvek ćeš verovati da je Bog preterao i reći ćeš: „Kako Bog može biti tako strog? Zašto ne ostavi ljude malo na miru?” Kada ljudi zadovoljavaju telo i daju mu previše značaja, oni uništavaju sebe. Ako istinski voliš Boga i ne udovoljavaš telu, tada ćeš videti da je sve što Bog čini vrlo ispravno i vrlo dobro, i da su Njegovo proklinjanje tvog buntovništva i sud o tvojoj nepravednosti opravdani. Biće prilika kada će te Bog prekorevati i dovoditi u red, i stvarati okruženja da bi te oplemenio, primoravajući te da dođeš pred Njega – a ti ćeš uvek osećati da je ono što Bog radi divno. Stoga ćeš imati osećaj kao da nema toliko boli i smatraćeš da je Bog tako divan. Ako povlađuješ slabostima tela i kažeš da Bog preteruje, tada ćeš uvek osećati bol i žalost i celokupno delo Božje biće ti nejasno, kao da Bog uopšte ne saoseća sa ljudskom slabošću, niti je svestan ljudskih teškoća. Zato ćeš se uvek osećati jadno i usamljeno, kao da si pretrpeo veliku nepravdu, i tada ćeš početi da se žališ. Što više na ovaj način povlađuješ slabostima tela, više će ti se činiti da Bog preteruje, sve dok se stvar toliko ne pogorša da ćeš početi da poričeš delo Božje i počećeš da se suprotstavljaš Bogu i obuzeće te buntovništvo. Stoga moraš da se pobuniš protiv tela, a ne da mu povlađuješ: „Moj suprug (supruga), deca, izgledi, brak, porodica – ništa od toga nije bitno! U mom srcu postoji samo Bog, i ja moram dati sve od sebe da udovoljim Bogu, a ne da udovoljim telu.” Moraš imati takvu odlučnost. Ako uvek imaš takvu odlučnost, onda ćeš, kada budeš primenjivao istinu i sebe stavljao po strani, biti u stanju da to učiniš sa vrlo malo truda. Postoji priča o jednom farmeru koji je na putu nabasao na zaleđenu zmiju. Farmer ju je podigao i privio na grudi, a kada je zmija oživela, ujela ga je i on je umro. Čovekovo telo je kao zmija: suština mu je da naškodi čovekovom životu. Kada sve bude kako tvoje telo hoće, tvoj život će biti izgubljen. Telo je od Sotone. U njemu uvek ima preteranih želja, ono uvek misli samo na sebe i stalno žudi za udobnošću, želi da se prepusti lakoći i nedostaje mu brige i osećaja hitnosti, valja se u dokolici. Ako mu u određenoj meri udovoljiš, na kraju će te prožderati. Drugim rečima, ako mu ovoga puta udovoljiš, sledeći put će tražiti da mu ponovo udovoljiš. Ono uvek ima preterane želje i nove prohteve i iskorišćava tvoje povlađivanje telu da bi ga ti još više negovao i živeo u njegovim ugodnostima – a ako nikad ne budeš mogao da ga pobediš, na kraju ćeš uništiti samog sebe. Da li možeš da zadobiješ život pred Bogom i kakav će ti biti krajnji ishod zavisi od toga kako ćeš primeniti svoju pobunu protiv tela. Bog te je spasao, izabrao i predodredio, a ako pak danas nisi voljan da Mu udovoljiš, nisi voljan da primeniš istinu, nisi voljan da se iskrenim bogoljubivim srcem pobuniš protiv sopstvenog tela, na kraju ćeš uništiti sebe i samim tim pretrpeti ogromnu patnju. Ako uvek budeš povlađivao telu, Sotona će te postepeno progutati, ostavljajući te bez života ili dodira Duha, sve dok ne dođe dan kada će u tebi ostati samo mrak. Kada budeš živeo u mraku, bićeš zarobljen od Sotone, Bog ti više neće biti u srcu, i tada ćeš poreći Božje postojanje i napustićeš Ga. Stoga, ako ljudi žele da vole Boga, oni moraju da plate cenu bola i da pate. Nema potrebe za spoljašnjom zanesenošću ili teškoćama, kao što je više čitanja i više trčkaranja unaokolo; umesto toga, oni treba da ostave po strani stvari koje su u njima: ekstravagantne misli, lične interese i njihove sopstvene planove, predstave i namere. Takva je Božja namera.

Božje orezivanje spoljne naravi ljudi takođe je jedan deo Njegovog dela; orezivanje spoljnog, nenormalnog čoveštva ljudi, na primer, ili sa njihovim životnim stilom ili navikama, obredima i običajima, kao i sa njihovim spoljašnjim ponašanjem i zanesenošću. Ali kada On traži da ljudi primene istinu i promene svoju narav, ono što prvenstveno orezuje jesu namere i predstave u njima. Samo orezivanje tvoje spoljašnje naravi nije teško; to je kao da se od tebe traži da ne jedeš hranu koju voliš, što je lako. Međutim, što se dotiče predstava u tebi, njih nije lako otpustiti. To od ljudi zahteva da se pobune protiv tela i da plate cenu, kao i da pate pred Bogom. To se posebno odnosi na namere ljudi. Od kada su ljudi počeli da veruju u Boga, imali su mnoge pogrešne namere. Kada ne primenjuješ istinu, osećaš da su sve tvoje namere ispravne, ali kada ti se nešto dogodi, videćeš da u tebi postoji mnogo pogrešnih namera. Stoga, kada Bog usavršava ljude, On ih navodi da shvate da u njima postoji mnogo predstava koje ometaju njihovu spoznaju Boga. Kada ti postane jasno da su tvoje namere pogrešne, ako si u stanju da izbegneš da postupaš shodno svojim predstavama i namerama, i u stanju si da svedočiš za Boga, i da budeš postojan u svom stavu šta god da ti se dogodi, to je dokaz da si se pobunio protiv tela. Kada se budeš pobunio protiv tela, u tebi će svakako doći do borbe. Sotona će pokušati da te natera da ga slediš, da slediš predstave tela i da štitiš interese tela – ali Božje reči će te prosvetiti i prosvetliti iznutra, i ovoga puta je do tebe hoćeš li slediti Boga ili ćeš slediti Sotonu. Kad Bog traži od ljudi da primenjuju istinu, to je pre svega da bi orezao stvari u njima i da bi orezao njihove misli i predstave koje nisu u skladu sa Božjim namerama – Sveti Duh ih dodiruje u njihovim srcima i prosvećuje ih i prosvetljuje. Dakle, iza svega što se događa vodi se borba: svaki put kada ljudi sprovode istinu u delo ili primenjuju ljubav prema Bogu, vodi se velika borba, te iako deluje da je sve u redu sa njihovim telom, u dubini njihovih srca vodi se borba na život i smrt – i tek posle te intenzivne borbe, posle veoma dugog razmišljanja, može biti odlučena pobeda ili poraz. Čovek ne zna da li da se smeje ili da plače. Budući da su mnoge namere u ljudima pogrešne, ili zato što veliki deo Božijeg dela nije u skladu sa njihovim predstavama, kada ljudi sprovode istinu, iza scene se vodi velika borba. Kada budu primenili ovu istinu, iza scene, ljudi će u svojoj tuzi proliti bezbroj suza pre nego što najzad odluče da udovolje Bogu. Zbog ove borbe ljudi trpe patnju i oplemenjivanje; to je istinska patnja. Ako, kada te stigne borba, budeš mogao da istinski staneš na stranu Božju, bićeš u stanju da udovoljiš Bogu. Dok se primenjuje istina, neizbežna je unutrašnja patnja; kada bi u vreme primenjivanja istine u ljudima sve bilo u redu, onda ne bi bilo potrebe da ih Bog usavršava, niti bi bilo borbe, niti bi oni patili. Upravo zato što u ljudima postoji mnogo toga što Bogu nije prikladno za upotrebu i zato što ima mnogo buntovne priroda tela, ljudi treba mnogo temeljnije da nauče lekciju o pobuni protiv tela. To je ono što Bog naziva patnjom koju je tražio da čovek prođe sa Njim. Kada naiđete na teškoće, požurite da se pomolite Bogu: „Bože! Želim da Ti udovoljim, želim da izdržim poslednje muke da bih udovoljio Tvome srcu, i koliko god velike bile prepreke na koje ću naići, ipak moram da Ti udovoljim. Čak i ako moram da se odreknem svog života, ipak moram da Ti udovoljim!” Sa takvom odlučnošću, kada se ovako moliš, moći ćeš da budeš postojan u svom svedočenju. Svaki put kada ljudi sprovode istinu, svaki put kada se oplemenjuju, svaki put kada su kušani i svaki put kada ih stigne Božje delo, oni moraju da podnesu ogroman bol. Sve to je ispit za ljude, tako da se u svima njima vodi borba. To je prava cena koju plaćaju. Više čitanja Božjih reči i više trčkaranja unaokolo takođe su neka vrsta cene. To je ono što ljudi treba da urade, to je njihova dužnost i odgovornost koju treba da ispune, ali ljudi moraju da otpuste ono što u njima treba da bude otpušteno. Ako to ne učiniš, onda, bez obzira na to kolika je tvoja spoljašnja patnja, bez obzira na to koliko trčiš unaokolo, sve će biti uzalud! Što znači da samo promene unutar tebe mogu da odrede da li tvoja spoljašnja patnja ima vrednost. Kada se tvoja unutrašnja narav bude promenila i kada sprovedeš istinu u delo, tada će sva tvoja spoljašnja patnja zadobiti Božje odobrenje; a ako ne dođe do promene u tvojoj unutrašnjoj naravi, onda, bez obzira na to koliko veliku patnju podneseš ili koliko naizgled trčkaraš unaokolo, Božje odobrenje neće stići – a patnja koja nije potvrđena od Boga uzaludna je. Dakle, da li će Bog odobriti cenu koju si platio zavisi od toga da li je u tebi došlo do promene ili nije, i da li sprovodiš istinu u delo ili ne, i da li se buniš protiv sopstvenih namera i predstava da bi uspeo da udovoljiš Božjim namerama, da stekneš spoznaju Boga i odanost Bogu. Bez obzira na to koliko trčkaraš unaokolo, ako nikada nisi znao da se pobuniš protiv sopstvenih namera, već samo težiš spoljašnjim delima i spoljašnjoj revnosti, te nikada nisi obratio nimalo pažnje na svoj život, onda će tvoja patnja biti uzaludna. Ako u određenom okruženju želiš nešto da kažeš, ali u sebi osećaš da ne bi bilo pravo to reći, da izgovaranje tih reči ne bi bilo poučno za tvoju braću i sestre i da bi one mogle da ih povrede, onda to nećeš reći, opredelićeš se za unutrašnji bol, jer takve reči nisu sposobne da udovolje Božjim namerama. Tada će se u tebi voditi borba, ali ti ćeš biti voljan da trpiš bol i da se odrekneš onoga što voliš. Bićeš voljan da podneseš tu patnju da bi udovoljio Bogu, i mada ćeš trpeti bol u sebi, ti nećeš povlađivati telu i Božje srce će biti zadovoljeno, kao što ćeš i ti osetiti utehu u sebi. To znači istinski platiti cenu i to je cena koju Bog želi. Ako ovo budeš primenjivao, Bog će te sigurno blagosloviti; ako ne možeš to da postigneš, onda bez obzira na to koliko razumeš ili koliko si vičan govornik, sve će biti uzalud! Ako na putu ka ljubavi prema Bogu budeš u stanju da staneš na stranu Boga kada se On bori protiv Sotone, i ne vratiš se Sotoni, to će značiti da si dostigao ljubav prema Bogu i da si postojan u svom svedočenju.

Svaki korak dela koje Bog vrši na ljudima spolja izgleda kao interakcija među ljudima, kao da je nastalo iz ljudskih uređenja ili ljudskog ometanja. Ali iza svakog koraka dela i svega što se dešava, jeste Sotonina opklada pred Bogom, i od ljudi traži postojanost u svedočenju za Boga. Uzmimo za primer Jova kada je bio na kušnji: Sotona se iza scene kladio sa Bogom, a ono sa čime se Jov suočio bili su ljudski postupci i ometanja od strane ljudi. Iza svakog koraka dela koje Bog obavlja na vama nalazi se Sotonina opklada sa Bogom – u pozadini toga se odvija borba. Na primer, ako gajiš predrasude prema braći i sestrama, doći će ti reči koje ćeš poželeti da kažeš – reči za koje osećaš da nisu ugodne Bogu – ali ako ih ne izgovoriš, u sebi ćeš osećati nelagodu i u tom trenutku će u tebi otpočeti borba: „Da li da kažem ili da ne kažem?” To je borba. Prema tome, u svemu s čim se susretneš postoji borba. Kad se unutar tebe odvija borba, Bog radi na tebi kroz tvoju stvarnu saradnju i stvarnu patnju, i na kraju ćeš moći u sebi da ostaviš tu stvar po strani, a tvoj bes će se prirodno ugasiti. Ovo je takođe rezultat tvoje saradnje s Bogom. Sve što ljudi čine zahteva da donekle daju celo svoje srce. Bez stvarnih patnji, oni ne mogu da udovolje Bogu; oni se čak ni ne približe tome da udovolje Bogu i samo izgovaraju prazne parole! Mogu li ove prazne parole da udovolje Bogu? Kada se Bog i Sotona bore u duhovnom carstvu, kako bi trebalo da udovoljiš Bogu i kako treba da ostaneš postojan u svedočenju za Njega? Treba da znaš da je sve što ti se dešava velika kušnja i trenutak kada si potreban Bogu da daš svedočanstvo. Iako se spolja čini beznačajnim, kada se tako nešto dogodi, to pokazuje da li voliš Boga. Ako Ga voliš, moći ćeš da ostaneš postojan u svedočenju za Njega, a ako ne sprovodiš ljubav prema Njemu, to ukazuje da si neko ko ne primenjuje istinu, da ne poseduješ ni istinu ni život, da si pleva! Bogu je potrebno da ljudi, u svemu što im se dešava, budu postojani u svom svedočenju za Njega. Iako ti se trenutno ništa bitno ne dešava u životu i ne svedočiš, sve pojedinosti tvog svakodnevnog života imaju veze sa svedočenjem o Bogu. Ako možeš da zadobiješ divljenje svoje braće i sestara, članova svoje porodice i svih oko sebe; ako jednog dana budu došli nevernici i budu se divili svemu što radiš i budu videli da je sve što Bog čini divno, to onda biti tvoje svedočanstvo. Iako nemaš uvid i lošeg si kova, kroz Božje usavršavanje ćeš biti u stanju da Mu udovoljiš i da vodiš računa o Njegovim namerama, pokazujući drugima kako je On obavio veliko delo u ljudima najlošijeg kova. Kada ljudi spoznaju Boga i postanu pobednici pred Sotonom, odani Bogu u velikoj meri, onda od te grupe ljudi niko nema jači, i to je najveće svedočanstvo. Iako nisi u stanju da obaviš veliko delo, u stanju si da udovoljiš Bogu. Drugi ne mogu da ostave svoje predstave po strani, ali ti možeš; drugi ne mogu da svedoče o Bogu tokom svojih stvarnih iskustava, ali ti možeš da iskoristiš svoj trenutni rast i dela da bi uzvratio Božju ljubav i da glasno svedočiš za Njega. Samo se to računa kao stvarna ljubav prema Bogu. Ako za to nisi sposoban, onda ti ne svedočiš među članovima svoje porodice, među braćom i sestrama, niti pred ljudima na svetu. Ako ne možeš da svedočiš pred Sotonom, Sotona će te ismevati, ophodiće se prema tebi s podsmehom, kao da si igračka, i često će te praviti budalom i izluđivati te. U budućnosti te mogu zadesiti velike kušnje – ali danas, ako iskrenim srcem voliš Boga i ako, bez obzira na to kolike su kušnje pred tobom, nezavisno od onoga što će ti se dogoditi, možeš da budeš postojan u svom svedočenju i u stanju si da udovoljiš Bogu, onda će tvoje srce biti utešeno i nećeš osećati strah bez obzira na to kolike će biti kušnje na koje ćeš naići u budućnosti. Vi ne možete da vidite šta će se desiti u budućnosti; vi možete da udovoljite Bogu samo u današnjim okolnostima. Vi ste nesposobni da obavite bilo kakvo veliko delo – treba da se usredsredite na udovoljavanje Bogu kroz doživljavanje Njegovih reči u stvarnom životu, i treba da snažno i glasno svedočite, čime ćete osramotiti Sotonu. Iako tvoje telo neće biti zadovoljeno i patiće, ti ćeš udovoljiti Bogu i osramotiti Sotonu. Ako to uvek budeš primenjivao, Bog će otvoriti put pred tobom. Kada jednog dana dođe do velike kušnje, drugi će posrnuti, ali ti ćeš i dalje biti u stanju da stojiš postojano: zbog cene koju si platio, Bog će te zaštititi tako da možeš čvrsto da stojiš i ne posrneš. Ako si obično u stanju da istinu sprovodiš u delo i da udovoljiš Bogu istinitim bogoljubivim srcem, onda će te Bog sigurno zaštititi tokom budućih kušnji. Iako si glup, malog rasta i lošeg kova, Bog neće biti pristrasan prema tebi. Zavisi od toga da li su tvoje namere ispravne. Zamisli da si danas u stanju da udovoljiš Bogu – vodiš računa o sitnim detaljima i u svemu udovoljavaš Bogu – to znači da zbilja imaš bogoljubivo srce, da svoje istinsko srce daješ Bogu i da, iako postoje neke stvari koje ne možeš jasno da sagledaš, možeš da dođeš pred Boga da popraviš svoje i da tražiš Božje namere, kao i da činiš sve da udovoljiš Bogu. I mada tvoja braća i sestre mogu da te odbace, tvoje srce udovoljava Bogu, a ti ne žudiš za telesnim zadovoljstvima. Ako uvek to budeš primenjivao, bićeš zaštićen kada te stigne velika kušnja.

Na koje su unutrašnje stanje ljudi usmerene kušnje? Usmerene su na buntovničke naravi u ljudima koja ih sprečavaju da udovolje Bogu. Mnogo je toga nečistog u ljudima, i mnogo licemernog, i zato Bog podvrgava ljude kušnjama da bi ih očistio. Ali ako si danas u stanju da udovoljiš Bogu, onda će buduće kušnje za tebe biti savršene. Ako danas nisi u stanju da udovoljiš Bogu, onda će te buduće kušnje dovoditi u iskušenje i ti ćeš nesvesno pokleknuti, i tada nećeš biti u stanju da pomogneš sebi, zato što nećeš moći da pratiš korak Božjeg dela i nećeš imati stvarni rast. Dakle, ako želiš da u budućnosti budeš u stanju da budeš postojan, da bolje udovoljiš Bogu i da Ga slediš do samog kraja, danas moraš da izgradiš čvrstu osnovu. Moraš da udovoljiš Bogu sprovodeći istinu u svemu i da vodiš računa o Njegovim namerama. Ako uvek budeš to primenjivao, u tebi će postojati osnova i Bog će u tebi nadahnuti srce koje Ga voli, i On će ti dati veru. Jednog dana, kada se zaista susretneš s kušnjom, može se desiti da ćeš pretrpeti određenu bol i u nekoj meri osećati uznemirenost, da ćeš trpeti razarajuću tugu, kao da si umro – ali se tvoje srce koje ljubi Boga neće promeniti i tvoja ljubav postaće još dublja. Takvi su blagoslovi Božji. Ako si u stanju da pokornog srca prihvatiš sve što Bog kaže i čini danas, onda će te Bog sigurno blagosloviti, tako da ćeš ti biti neko koga je Bog blagoslovio i ko nasleđuje Njegove blagoslove i obećanja. Ako se danas ne baviš praktičnom primenom, kada se jednog dana susretneš s kušnjama, nećeš imati vere ili srce puno ljubavi, i tada će se kušnja pretvoriti u iskušenje; bićeš bačen u Sotonino iskušenje i nećeš imati načina da pobegneš. Danas ćeš možda moći da budeš postojan kad se suočiš s malom kušnjom, ali nećeš nužno moći da budeš postojan kad se jednog dana suočiš s velikom kušnjom. Neki ljudi su prilično zadovoljni sobom i misle da su dobri najviše što mogu biti. Ako u takvim trenucima ne ideš dublje, već ostaneš samozadovoljan, onda ćeš biti u opasnosti. Danas, kad Bog ne sprovodi svoje delo velikih kušnji, izgleda kao da je s tobom sve u redu, ali kada te Bog bude kušao, shvatićeš da imaš previše nedostataka, zato što je tvoj rast isuviše mali i nisi sposoban da izdržiš velike kušnje. Ako ostaneš takav kakvi jesi i zadovoljan si time da ne težiš poboljšanju, onda ćeš, kada kušnja dođe, ti pokleknuti. Vi treba često da gledate koliko je vaš rast mali; samo na taj način ćete napredovati. Ako samo tokom kušnje primećuješ da je tvoj rast tako mali, da je tvoja snaga volje tako slaba, da je premalo toga u tebi istinito, i da ne odgovaraš Božjim namerama – ako tek tada to shvatiš, biće prekasno.

Ako ne poznaješ Božju narav, onda ćeš tokom kušnji neminovno pokleknuti, zato što nemaš svest o tome kako Bog usavršava ljude, na koji način ih usavršava, a kada te Božje kušnje sustignu i ne budu odgovarale tvojim predstavama, nećeš biti u stanju da stojiš postojano. Istinska Božja ljubav je čitava Njegova narav, a kada se čitava Božja narav otkrije ljudima, šta to onda donosi njihovom telu? Kada se ljudima bude otkrila pravedna Božja narav, njihovo telo će neminovno pretrpeti mnogo bola. Ako ne pretrpiš ovaj bol, onda te Bog ne može usavršiti, niti ćeš moći da posvetiš istinsku ljubav Bogu. Ako te Bog usavrši, On ti mora otkriti čitavu Svoju narav. Od vremena stvaranja do danas, Bog nikada nije otkrio čoveku čitavu svoju narav – ali u poslednjim danima On je otkriva ovoj grupi ljudi koju je predodredio i izabrao, i usavršavajući ljude On otkriva Svoju narav, kroz šta On upotpunjuje grupu ljudi. Takva je istinska Božja ljubav prema ljudima. Da bi iskusili istinsku Božju ljubav, potrebno je da ljudi istrpe ogroman bol i da plate visoku cenu. Tek tada ljudi mogu konačno biti zadobijeni od Boga i mogu konačno da uzvrate svoju istinsku ljubav Bogu, i samo tada će Božje srce biti zadovoljeno. Ako ljudi žele da ih Bog usavrši, ako žele da slede Njegovu volju i da u potpunosti prinesu svoju istinsku ljubav Bogu, onda moraju iskusiti mnogo bola i mnogo muke u svojim okolnostima, te proći kroz agoniju sličnu onoj na samom rubu smrti, što ih naposletku primorava da svoje istinsko srce vrate Bogu. Da li neko zaista voli Boga ili ne otkriva se tokom patnje i oplemenjivanja. Bog pročišćava ljudsku ljubav, a to se takođe postiže samo kroz patnju i oplemenjivanje.