Samo usavršeni mogu da žive smislenim životom

Delo koje se sada obavlja zapravo je u tome da ljude navede da se pobune protiv Sotone i svog starog pretka. Svaki sud iskazan rečju ima za cilj da razotkrije iskvarene naravi ljudi i da im omogući da razumeju suštinu života. Ovaj sud, koji se uvek iznova ponavlja, probada ljudsko srce. Svaki sud se neposredno odnosi na njihovu sudbinu i ima za cilj da rani njihovo srce kako bi mogli da otpuste sve te stvari i tako spoznaju život, spoznaju ovaj prljavi svet, spoznaju Božju mudrost i svemogućnost i spoznaju ljudski rod, koga je Sotona iskvario. Što je više ovakve grdnje i suda, to više čovekovo srce može biti ranjeno, a njegov duh probuđen. Cilj ovakvog suda jeste da se probudi duh ovih izrazito iskvarenih i najdublje zabludelih ljudi. Čovek nema duha, odnosno, njegov duh je odavno umro i on ne zna da postoje nebesa, ne zna da postoji Bog i svakako ne zna da se bori u ponoru smrti; kako bi uopšte mogao da zna da on živi u ovom zlom ljudskom paklu? Kako bi uopšte mogao da zna da je ovaj njegov truli leš upao u Ad smrti nakon što ga je Sotona iskvario? Kako bi uopšte mogao da zna da je ljudski rod već odavno nepovratno uništio sve stvari na zemlji? I kako bi on uopšte mogao da zna da je Stvoritelj danas došao na zemlju i da traži grupu iskvarenih ljudi koje može da spase? Iako je čovek doživeo svako moguće oplemenjivanje i sud, njegova obamrla savest i dalje nije nimalo dirnuta i bukvalno ne reaguje. Koliko je čovek samo izopačen! I premda je ova vrsta suda poput okrutnog grada koji pada sa neba, on je za čoveka neizmerno koristan. Da se ljudima ovako ne sudi, rezultat ne bi mogao da bude postignut, a ljude nipošto ne bi bilo moguće spasti iz ponora jada. Da se na ovaj način ne dela, ljudima bi bilo veoma teško da izađu iz Ada, jer je njihovo srce odavno umrlo, a njihov je duh odavno pregazio Sotona. Da biste vi koji ste potonuli u najdublje dubine izopačenosti bili spaseni, potrebno je da vas dozivaju uz velike napore, da vam se naporno sudi; jedino tada će vaše smrznuto srce moći da se probudi.

Vaše telo, vaše neumerene želje, vaša pohlepa i vaša požuda duboko su ukorenjeni u vama. Ove stvari neprekidno kontrolišu vaša srca, tako da ste nemoćni da odbacite jaram tih feudalnih i izopačenih misli. Vi ne žudite da promenite svoje postojeće stanje niti da pobegnete od uticaja tame. Te su stvari naprosto vaš okov. Iako svi vi znate da je ovaj život tako bolan i da je ovaj ljudski svet tako mračan, niko od vas, ipak, nema hrabrosti da promeni svoj život. Samo čeznete da pobegnete od stvarnosti ovog života, da postignete uzdizanje duše i živite u spokojnom i divnom okruženju nalik raju. Nevoljni ste da istrpite teškoće da biste promenili svoj sadašnji život; a niste voljni ni da u ovom sudu i grdnji tražite život u koji treba da uđete. Umesto toga, sanjate potpuno neostvarive snove o tom prelepom svetu izvan tela. Život za kojim čeznete jeste onaj koji možete da dobijete bez ikakvog napora, bez podnošenja ikakvog bola. To je potpuno nerealno! Zato što se vi ne nadate tome da proživite smislen život u telu i da zadobijete istinu tokom životnog veka, odnosno, da živite za istinu i da se zalažete za pravdu. Vi to ne biste smatrali blistavim, sjajnim životom. Osećate da to ne bi bio glamurozan ili smislen život. Živeti takvim životom u vašim očima bi izgledalo kao nepravda! Iako danas prihvatate ovu grdnju, vi ne težite tome da zadobijete istinu ili da proživite istinu u sadašnjosti, već tome da kasnije možete da uđete u srećan život izvan tela. Vi ne tragate za istinom, niti se zalažete za istinu, a još manje živite za istinu. Danas ne stremite zarad ulaska; naprotiv, misli su vam zaokupljene onim što bi jednoga dana moglo da bude: gledate u plavo nebo, lijete gorke suze dok iščekujete dan kada ćete biti odvedeni na nebo. Zar ne znate da ovakav način razmišljanja već uveliko nema veze sa stvarnošću? Neprekidno misliš da će Spasitelj beskrajne dobrote i saosećanja jednoga dana nesumnjivo doći da te odvede sa Sobom, tebe koji si pretrpeo nedaće i patnju u ovom svetu i da će On ispraviti nepravdu koja ti je naneta i osvetiti te, tebe koji si bio žrtva i potlačen. Zar nisi pun greha? Jesi li ti jedini koji je patio na ovom svetu? Sam si pao pod Sotoninu vlast i patio – treba li Bog zaista da i dalje ispravlja nepravde koje su ti nanete? Oni koji nisu u stanju da ispune Božje zahteve – nisu li svi oni Božji neprijatelji? Oni koji ne veruju u ovaploćenog Boga – zar nisu svi antihristi? Šta vredi tvoje dobro ponašanje? Može li ono zameniti srce koje obožava Boga? Božji blagoslov ne možeš primiti naprosto čineći neke dobre stvari, a Bog neće ispravljati nepravde i neće se osvetiti zbog nepravdi koje su ti nanete samo zato što si bio žrtva i potlačen. Oni koji veruju u Boga, a ipak Ga ne spoznaju, ali čine dobro – zar i oni takođe ne dobijaju grdnju? Ti samo veruješ u Boga, samo želiš da te Bog obešteti i osveti se za nepravde koje su ti nanete i želiš da ti Bog dâ tvoj dan, onaj dan kada ćeš konačno držati glavu visoko. Međutim, ti ignorišeš istinu i nisi žedan toga da proživiš istinu. Još manje si u stanju da pobegneš iz ovog teškog, ispraznog života. Naprotiv, dok živiš svoj život u telu i usred greha, sa iščekivanjem gledaš u Boga da ispravi nepravde koje su ti nanete i da razgrne maglu koja se nadvila nad tvojom egzistencijom. No, da li je ovo moguće? Ako poseduješ istinu, možeš da slediš Boga. Ako proživljavaš, možeš biti ispoljavanje Božje reči. Ako imaš život, možeš uživati u Božjem blagoslovu. Oni koji poseduju istinu mogu da uživaju u Božjem blagoslovu. Bog se stara o tome da oni koji Ga svesrdno vole i koji podnose nedaće i patnju budu obeštećeni, ali ne i oni koji vole samo sebe i koji su postali plen Sotoninih obmana. Kako može biti dobrote u onima koji ne vole istinu? Kako može biti pravednosti u onima koji vole jedino telo? Zar se o pravednosti i dobroti ne govori jedino u vezi sa istinom? Nisu li one rezervisane za one koji svesrdno vole Boga? Oni koji ne vole istinu i koji su samo truli leševi – zar svi ti ljudi ne gaje u sebi zlo? Oni koji nisu u stanju da prožive istinu – nisu li svi oni neprijatelji istine? A šta je sa vama?

Ako možeš da pobegneš od ovih uticaja tame i raskrstiš sa tim nečistim stvarima, ako možeš da postaneš osvećen, tada ćeš posedovati istinu. Nije reč o tome da se tvoja priroda promenila, već samo da si u stanju da istinu sprovodiš u delo i da si u stanju da se pobuniš protiv tela. To je ono što poseduju oni koji su pročišćeni. Glavni cilj dela osvajanja jeste u tome da pročisti ljude kako bi mogli da poseduje istinu, budući da ljudi premalo razumeju istinu! Od najvećeg je značaja obavljanje dela osvajanja na takvim ljudima. Svi vi ste pali pod uticaj tame i naneta vam je velika šteta. Dakle, cilj ovog dela jeste da vam omogući da spoznate ljudsku prirodu i da na taj način proživite istinu. Usavršavanje je nešto što bi sva stvorena bića trebalo da prihvate. Da delo ove etape obuhvata samo usavršavanje ljudi, tada bi ono moglo biti obavljeno u Ujedinjenom Kraljevstvu ili Americi ili Izraelu; moglo bi da se obavi na narodu bilo koje zemlje. Međutim, delo osvajanja je selektivno. Prvi korak dela osvajanja je kratkotrajan; štaviše, biće upotrebljeno da bi se ponizio Sotona i osvojila cela vaseljena. Ovo je početno delo osvajanja. Može se reći da svako stvoreno biće koje veruje u Boga može biti usavršeno, budući da je usavršavanje nešto što se može postići jedino nakon dugotrajne promene. Međutim, drugačije je biti osvojen. Uzorak i model za osvajanje moraju da budu ljudi koji su najnazadniji, koji žive u najdubljoj tami; to moraju da budu oni koji su najprezreniji, koji najmanje priznaju Boga i koji su najviše buntovni prema Bogu. Upravo takva osoba može da posvedoči da je osvojena. Glavni cilj dela osvajanja jeste poraziti Sotonu, dok je cilj usavršavanja ljudi u zadobijanju ljudi. Da se omogući ljudima da nakon što su osvojeni imaju svedočanstvo da je ovo delo osvajanja obavljeno ovde, na ljudima kao što ste vi. Cilj je da ljudi daju svedočanstvo nakon što su osvojeni. Ovi osvojeni ljudi će se upotrebiti da se postigne cilj ponižavanja Sotone. Prema tome, koji je glavni metod osvajanja? Grdnja, sud, bacanje kletvi i otkrivanje – upotreba pravedne naravi da se ljudi osvoje kako bi zbog Božje pravedne naravi bili u potpunosti uvereni. Iskoristiti stvarnost i autoritet reči za osvajanje ljudi kako bi oni bili potpuno uvereni – to znači biti osvojen. Oni koji su usavršeni ne samo da su u stanju da postignu pokornost nakon što su osvojeni, već su i u stanju da poseduju znanje o delu suda, da promene svoju narav i da spoznaju Boga. Oni doživljavaju put ljubavi prema Bogu i bivaju ispunjeni istinom. Oni su u stanju da dožive Božje delo, postaju sposobni da pate za Boga i imaju sopstvenu rešenost. Usavršeni jesu oni koji imaju praktično shvatanje istine zahvaljujući tome što su doživeli Božju reč. Osvojeni jesu oni koji znaju za istinu, ali nisu shvatili pravo značenje istine. Nakon što budu osvojeni, oni se pokoravaju, ali sva njihova pokornost je rezultat suda koji su primili. Oni nemaju baš nikakvo shvatanje pravog značenja mnogih istina. Istinu priznaju na rečima, ali nemaju ulazak u istinu; razumeju istinu, ali istinu nisu iskusili. Delo koje se obavlja na onima koji se usavršavaju obuhvata grdnje i sud, kao i opskrbljivanje životom. Čovek koji se usredsređuje na ulazak u istinu jeste čovek koji će biti usavršen. Razlika između usavršenih i osvojenih ogleda se u tome da li imaju ulazak u istinu. Usavršeni jesu oni koji razumeju istinu, ulaze u istinu i prožive istinu; ne mogu se usavršiti oni ljudi koji ne razumeju istinu i ne ulaze u istinu, odnosno, oni koji ne prožive istinu. Ako su takvi ljudi u stanju da se sada sasvim pokore, oni su onda osvojeni. Ako onaj koji je osvojen ne traga za istinom – ako sledi, ali ne proživljava istinu, ako vidi i čuje istinu, ali se ne usredsređuje na proživljavanje istine – on onda ne može biti usavršen. Ljudi koji će biti usavršeni primenjuju istinu prema Božjim zahtevima na tom putu usavršavanja. Ovim oni udovoljavaju Božjim namerama i bivaju usavršeni. Osvojen je svaki onaj koji sledi do kraja pre nego što se delo osvajanja dovrši, ali se ne može reći da je i usavršen. „Usavršen” se odnosi na one koji su, nakon što se delo osvajanja završi, u stanju da streme ka istini i koji će biti zadobijeni od strane Boga. Odnosi se na one koji, nakon što se delo osvajanja završi, stoje čvrsto u nevolji i proživljavaju istinu. Ono što onog ko je osvojen izdvaja od onog ko je usavršen jesu razlike u koracima dela i razlike u stepenu u kome ljudi razumeju istinu i u nju ulaze. Svi oni koji nisu krenuli na put usavršenja, odnosno oni koji ne poseduju istinu, na kraju će ipak biti uklonjeni. Jedino oni koji poseduju istinu i proživljavaju istinu mogu u potpunosti da budu zadobijeni od strane Boga. Odnosno, oni koji proživljavaju Petrov lik jesu usavršeni, dok su svi ostali osvojeni. Delo koje se obavlja na svima onima koji se osvajaju sastoji se od proklinjanja, grdnje i gneva, a do njih dolaze pravednost i kletve. Raditi na takvom čoveku znači razotkrivati bez i najmanjeg popuštanja – razotkriti iskvarene naravi u njemu, kako bi ih sâm prepoznao i bio u potpunosti uveren. Jednom kada čovek postane sasvim pokoran, delo osvajanja se završava. Čak i ako većina ljudi i dalje ne traži da razume istinu, delo osvajanja će biti završeno.

Da bi bio usavršen, moraš da ispuniš određene kriterijume. Kroz svoju rešenost, svoju upornost, svoju savest i svoje stremljenje, moraš da imaš iskustvo kad je reč o životu i da udovoljiš Božjim namerama. To je tvoj ulazak i to je ono što se zahteva na putu usavršavanja. Delo usavršavanja se može obaviti na svim ljudima. Svako ko stremi ka Bogu može biti usavršen i ima mogućnost i kvalifikacije da bude usavršen. To nije nešto što je predodređeno. Može li neko da bude usavršen uglavnom zavisi od toga ka čemu stremi. Ljudi koji vole istinu i u stanju su da prožive istinu svakako mogu da budu usavršeni. Bog ne odobrava ljude koji ne vole istinu; oni ne poseduju život koji Bog zahteva i ne mogu da budu usavršeni. Delo usavršavanja je samo zarad zadobijanja ljudi. Ono nije u sastavu dela borbe protiv Sotone; delo osvajanja je samo zarad borbe sa Sotonom, što znači korišćenje osvajanja čoveka da bi se porazio Sotona. Delo osvajanja je glavno delo, najnovije delo koje nikada ni u jednom dobu nije obavljeno. Može se reći da je cilj ove etape dela uglavnom da se osvoje svi ljudi kako bi se porazio Sotona. Delo usavršavanja ljudi – to nije novo delo. Cilj sveukupnog dela koje Bog obavlja tokom vremena u kom On dela u telu prvenstveno je osvajanje ljudi. Ovo je kao u Doba blagodati, kada je glavno delo bilo iskupljenje celog ljudskog roda raspećem. „Zadobijanje ljudi” je predstavljalo dodatak delu u telu i obavljeno je tek nakon raspeća. Kada je Isus došao i obavljao Svoje delo, Njegov cilj je prvenstveno bio da iskoristi Svoje raspeće da bi trijumfovao nad ropstvom smrti i Ada, da bi trijumfovao nad Sotoninim uticajem – odnosno, da porazi Sotonu. Tek nakon što je Isus razapet, Petar je, korak po korak, krenuo na put usavršavanja. Naravno, Petar je bio među onima koji su sledili Isusa dok je Isus delovao, ali u to vreme nije bio usavršen. Naprotiv, tek nakon što je Isus dovršio Svoje delo Petar je postepeno shvatao istinu, a zatim postao usavršen. Ovaploćeni Bog dolazi na zemlju samo da završi ključnu, suštinsku etapu dela u kratkom vremenskom periodu, a ne da dugotrajno živi među ljudima na zemlji u nameri da ih usavršava. On ne obavlja to delo. On ne čeka do onog trenutka kada će čovek biti sasvim usavršen da bi završio Svoje delo. U tome nije cilj niti značaj Njegovog ovaploćenja. On dolazi jedino da obavi kratkotrajno delo spasavanja čoveka, a ne da obavlja dugotrajno delo usavršavanja čoveka. Delo spasavanja čoveka je reprezentativno, u stanju da pokrene novo doba. Može se završiti u kratkom vremenskom periodu. Međutim, usavršavanje ljudskosti zahteva delanje na čoveku do određenog nivoa; za takvo delo je potrebno mnogo vremena. To je delo koje mora da obavi Duh Božji, ali se obavlja na temelju istine koja je izgovorena tokom Božjeg dela u telu ili se na drugi način obavlja time što On uzdiže apostole da sprovode dugotrajno delo pastirskog čuvanja – time se postiže Njegov cilj usavršavanja ljudskosti. Ovaploćeni Bog ne obavlja ovo delo. On samo govori o putu života kako bi ljudi razumeli i On jedino ljudskost opskrbljuje istinom, a ne prati čoveka neprestano u primeni istine, jer to nije u okviru Njegove službe. Prema tome, On neće pratiti čoveka sve do dana dok čovek u potpunosti ne shvati istinu i potpuno ne zadobije istinu. Njegovo delo u telu se završava kada čovek zvanično uđe na pravi put vere u Boga, kada čovek zakorači na pravi put ka usavršavanju. U tom će trenutku, naravno, On takođe u potpunosti poraziti Sotonu i trijumfovati nad svetom. Njega ne zanima hoće li čovek u tom trenutku konačno ući u istinu, niti Ga zanima da li je čovekov život veliki ili mali. Ništa od toga nije ono čime bi On u telu trebalo da se bavi; ništa od toga nije u okviru službe ovaploćenog Boga. Kad završi delo koje bi trebalo da obavi, On će zaključiti Svoje delo u telu. Dakle, delo koje ovaploćeni Bog obavlja jeste samo ono delo koje Božji Duh ne može neposredno da obavi. Štaviše, to je kratkotrajno delo spasenja, a ne delo koje će On dugotrajno obavljati na zemlji.

Popravljanje vašeg kova nije u domenu Mog dela. Od vas tražim da to učinite samo zato što vam je kov previše loš. To zapravo nije u sastavu dela usavršavanja; naprotiv, to je dodatni posao koji se obavlja na vama. Delo koje se danas obavlja na vama obavlja se u skladu sa onim što vam je potrebno. Ono je individualizovano i ne predstavlja put kojim treba da kroči svako ko se usavršava. Budući da vam je kov lošiji od svakoga ko je u prošlosti usavršavan i to delo je tokom obavljanja na vama prepuno prepreka i budući da se sve mete usavršenja razlikuju, Ja stoga među vama moram da obavim ovaj dodatni posao. Kad je Bog prvobitno došao na zemlju, On je ostao u okviru Svojih odgovarajućih nadležnosti i obavljao je Svoje delo, ne zamarajući se stvarima koje nisu s Njim u vezi. Nije se mešao u porodične stvari niti je učestvovao u životu ljudi. Potpuno je nezainteresovan za takve beznačajne stvari; one nisu deo Njegove službe. Međutim, vaš kov je znatno lošiji od onoga koji sam zahtevao – odista je neuporediv – tako da predstavlja krajnju prepreku tom delu. Povrh toga, ovo delo se mora obaviti među ljudima u ovoj zemlji Kini, a vi ste u toj meri neobrazovani – pa sam primoran da progovorim i zahtevam da se obrazujete. Rekao sam vam da je ovo dodatni posao, ali je i nešto čemu morate da se posvetite, nešto što će vam pomoći da postanete usavršeni. U stvari, obrazovanje, osnovno znanje o vladanju i osnovno znanje o životu, sve su to stvari koje bi trebalo prirodno da posedujete; ne bi trebalo da moram da vam govorim o tim stvarima. Međutim, budući da ih ne posedujete, nemam izbora osim da vam te stvari usadim. Iako o Meni gajite mnoge predstave, Ja i dalje ovo zahtevam od vas – i dalje zahtevam da popravite svoj kov. Nije Mi namera da dođem i obavim ovo delo, jer je Moje delo samo da vas osvojim, samo da u vama izdejstvujem potpunu uverenost sudeći vam, ukazujući vam time na put života na koji treba da uđete. Drugim rečima, koliko ste obrazovani i da li ste upućeni u život ne bi imalo apsolutno nikakve veze sa Mnom da nije činjenice da treba da vas osvojim Svojom rečju. Sve ovo se dodaje kako bi se osiguralo postizanje rezultata u delu osvajanja i radi vašeg kasnijeg usavršavanja. To nije u sastavu dela osvajanja. Budući da ste lošeg kova, da ste lenji i tromi, budalasti i tupoglavi, bezizražajni i idioti – budući da ste preko svake mere nenormalni – zahtevam da prvo popravite svoj kov. Svako ko želi da bude usavršen mora da ispuni određene kriterijume. Da bi bio usavršen, čovek mora da bude bistar i trezven i spreman da živi smislenim životom. Ako si neko ko nije spreman da živi ispraznim životom, neko ko stremi ka istini, neko ko je ozbiljan u svemu što čini i neko ko ima izuzetno normalnu ljudskost, onda ispunjavaš uslove da budeš usavršen.

Ovo delo koje se obavlja među vama sprovodi se na vama shodno potrebama dela. Nakon osvajanja ovih ljudi, biće usavršena jedna grupa ljudi. Prema tome, veliki segment sadašnjeg dela takođe je radi pripreme za cilj koji je vaše usavršavanje, budući da postoji mnogo ljudi željnih istine koji se mogu usavršiti. Kad bi delo osvajanja bilo jedini korak koji se obavlja na vama i nakon toga ne bi bilo nikakvog dodatnog dela, zar se ne bi dogodilo da istinu ne zadobiju neki koji za njom žude? Postojeće delo ima za cilj da otvori put za kasnije usavršavanje ljudi. Iako je Moje delo samo delo osvajanja, put života o kome govorim je, ipak, priprema za kasnije usavršavanje ljudi. Delo koje dolazi nakon osvajanja usredsređuje se na usavršavanje ljudi, a osvajanje se obavlja kako bi se postavio temelj za delo usavršavanja. Čovek se može usavršiti tek nakon što je osvojen. Ovoga časa, glavni zadatak je u osvajanju; kasnije će biti usavršeni oni koji traže istinu i žude za njom. Biti usavršen podrazumeva pozitivne aspekte ulaska ljudi: da li imaš bogoljubivo srce, koliko si iskusio dok si koračao ovim putem, koliko je čista tvoja ljubav prema Bogu, i koliko je tačna tvoja primena istine? Da bi bio usavršen, čovek mora da ima osnovno znanje o ljudskosti u svakom pogledu. Ovo je osnovni zahtev. Svi oni koji, nakon što su osvojeni, ne mogu da budu usavršeni, postaju uslužna sredstva i na kraju će biti bačeni u jezero ognja i sumpora, i svejedno će upasti u bezdan, jer se tvoja narav nije promenila i još uvek si od Sotone. Ako čovek ne ispunjava uslove za usavršavanje, tada je on beskoristan – on je smeće, oruđe, nešto što ne može da izdrži kušnju ognja! Koliko od svog bogoljubivog srca sada poseduješ? Koliko od srca koje se sebe gnuša? Koliko duboko zaista poznaješ Sotonu? Da li ste učvrstili svoju rešenost? Postoji li uređenost u načinu na koji živite u svojoj ljudskosti? Da li vam se život promenio? Živite li novim životom? Da li vam se promenio pogled na život? Ako se ove stvari nisu promenile, ne možeš da budeš usavršen čak ni ako se ne povučeš; naprotiv, samo si osvojen. Kada dođe vreme da budeš stavljen na probu, nećeš imati istinu, tvoja ljudskost će biti nenormalna i bićeš nizak poput životinje. Sve što si postigao biće to da si osvojen – bićeš samo predmet Mog osvajanja. Poput magarca koji, nakon što je jednom iskusio bič gospodara, postaje strašljiv i, svaki put kada ga ugleda, plaši se da se nedolično ne ponaša – bio bi samo magarac koji je osvojen. Ako nekoj osobi nedostaju ovi pozitivni aspekti i umesto toga je negativna i strašljiva, bojažljiva i kolebljiva u svemu, nesposobna da išta jasno vidi, nesposobna da shvati istinu, i dalje bez puta za primenu, a povrh toga čak i bez bogoljubivog srca – ako neka osoba nimalo ne shvata kako da voli Boga, kako da živi smislenim životom ili kako da bude stvarna osoba – kako takva osoba može svedočiti o Bogu? To bi pokazalo da je tvoj život malo vredan i da si samo osvojeni magarac. Bio bi osvojen, ali bi to samo značilo da si se pobunio protiv velike crvene aždaje i odbio da se pokoriš njenoj vlasti; značilo bi da veruješ da postoji Bog, da želiš da se pokoriš svim Božjim uređenjima i da nemaš pritužbi. Međutim, kad je reč o pozitivnim aspektima, jesi li u stanju da proživiš Božju reč i ispoljavaš Boga? Ako nemaš nijedan od ovih aspekata, to znači da nisi zadobijen od strane Boga i da si samo osvojeni magarac. Nema ničeg poželjnog u tebi i Sveti Duh ne deluje u tebi. Tvoja ljudskost je odviše manjkava; Bogu je nemoguće da te upotrebi. Bog te mora smatrati dostojnim i moraš biti stotinu puta bolji od nevernih zveri i hodajućih mrtvaca – samo oni koji dostignu ovaj nivo kvalifikovani su da budu usavršeni. Za Božju upotrebu je podoban samo čovek koji poseduje ljudskost i ima savest. Tek kada ste usavršeni možete se smatrati ljudskim bićima. Samo oni koji su usavršeni jesu ljudi koji žive smislenim životom. Jedino takvi ljudi mogu da daju još snažnije svedočanstvo za Boga.