J. O tome kako tragati da se voli Bog

436. Božja suština ne postoji samo da bi čovek verovao u nju, ona je više tu da bi je čovek voleo. Ali mnogi od onih koji veruju u Boga nisu u stanju da otkriju ovu „tajnu”. Ljudi se ne usuđuju da vole Boga, niti pokušavaju da ga vole. Oni nikada nisu otkrili da postoji toliko toga kod Boga što se može voleti; oni nikada nisu otkrili da je Bog onaj Bog koji voli čoveka, i da je On Bog koga čovek treba da voli. Božja divota se izražava u Njegovom delu: tek kada dožive Njegovo delo, ljudi su u stanju da otkriju Njegovu divotu; jedino u stvarnosti mogu da dožive divotu Boga; dokle god je ne vidi i ne doživi u stvarnom životu, niko ne može da otkrije Božju divotu. Postoji toliko toga u vezi Boga što se može voleti, ali ako se ljudi zaista ne povežu sa Njim, oni nisu u stanju da to i otkriju. Drugim rečima, da se Bog nije ovaplotio, ljudi ne bi bili u stanju da se zaista povežu sa Njim, a ako nisu bili u stanju da se zaista povežu sa Njim, oni takođe ne bi bili u stanju da dožive Njegovo delo – tako da bi njihova ljubav prema Bogu bila ukaljana mnogim neistinama i uobraziljama. Čovekova ljubav prema Bogu na nebu nije praktična onoliko koliko je i ljubav prema Bogu na zemlji, jer se znanje ljudi o Bogu na nebu zasniva na njihovoj mašti više nego na onome što su videli sopstvenim očima i na onome što su sami doživeli. Kada Bog dođe na zemlju, ljudi su u stanju da ugledaju Njegova praktična dela i Njegovu divotu, a mogu da vide i čitavu Njegovu praktičnu i normalnu narav, što je sve hiljadu puta praktičnije od njihovog znanja o Bogu na nebu. Bez obzira na to koliko ljudi vole Boga na nebu, ne postoji ništa praktično u toj ljubavi, koja je puna ljudskih ideja. Bez obzira koliko je mala njihova ljubav prema Bogu na zemlji, ta ljubav je praktična; čak i ako je ima samo malo, ona je i dalje praktična. Bog čini da Ga ljudi upoznaju kroz praktično delo, i kroz to znanje On zadobija njihovu ljubav. Isto kao Petar: da nije živeo sa Isusom, ne bi bio u prilici da obožava Isusa. Tako je i njegova odanost Isusu sazdana na njegovom povezivanju sa Isusom. Pošto Bog od čoveka traži da bude voljen, On je lično došao među ljude i živi zajedno sa čovekom, i sve što On tera čoveka da vidi i iskusi jeste praktičnost Božja.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Oni koji vole Boga zauvek će živeti u Njegovoj svetlosti”

437. Takozvana ljubav se odnosi na privrženost koja je čista i neukaljana, kad srcem voliš, osećaš i vodiš računa. U ljubavi nema uslova, nema prepreka ni udaljenosti. U ljubavi nema sumnje, nema prevare ni lukavstva. U ljubavi nema nikakvih transakcija niti ikakvih nečistoća. Ako imaš ljubavi, tada nećeš varati, nećeš se žaliti, nećeš izdati niti se buniti, nećeš zahtevati niti tražiti da nešto stekneš, da stekneš određenu količinu nečega. Ako imaš ljubavi, rado ćeš se posvetiti i rado ćeš podneti nedaće, bićeš u skladu sa Mnom i zarad Mene ćeš ostaviti sve što imaš, odričući se svoje porodice, svojih izgleda, svoje mladosti i svog braka. Kad to ne bi učinio, tvoja ljubav uopšte ne bi ni bila ljubav, već prevara i izdajstvo! Kakva je tvoja ljubav? Da li je istinska ljubav? Ili je lažna? Koliko toga si se odrekao? Koliko toga si ponudio? Koliko sam ljubavi od tebe primio? Znaš li to? Vaša srca su puna zla, izdaje i prevare – pa koliko li samo nečistoće ima u vašoj ljubavi? Mislite da ste se zbog Mene već dovoljno odricali; mislite da Me već dovoljno volite. Ali zašto onda vaše reči i postupci uvek sadrže buntovnost i prevrtljivost? Sledite Me, a ipak ne priznajete Moju reč. Da li je to ljubav? Sledite Me, ali Me ipak odbacujete. Da li je to ljubav? Sledite Me, a ipak Mi ne verujete. Da li je to ljubav? Sledite Me, a ipak ne možete da prihvatite Moje postojanje. Da li je to ljubav? Sledite Me, ali se prema Meni ne ophodite u skladu sa Mojim identitetom, te Mi na svakom koraku otežavate. Da li je to ljubav? Sledite Me, a ipak pokušavate da Me u svemu obmanete i prevarite. Da li je to ljubav? Služite Mi, a ipak Me se ne plašite. Da li je to ljubav? Suprotstavljate Mi se u svakom smislu i pogledu. Da li je išta od toga ljubav? Istina je da ste se u velikoj meri posvetili, pa ipak, nikada niste sprovodili u delo ono što od vas tražim. Može li to da bude ljubav? Pažljivim sračunavanjem se pokazuje da nemate ni najmanji nagoveštaj ljubavi prema Meni. Nakon tolikih godina delovanja i toliko reči kojima sam vas snabdeo, koliko ste zapravo dobili? Zar to ne zaslužuje pažljivo osvrtanje unazad?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Mnogi su pozvani, ali malo je odabranih”

438. Nijedan nauk nije dublji od nauka ljubavi prema Bogu i može se reći da nauk koji ljudi uče tokom celo životnog verovanja jeste da vole Boga. Drugim rečima, ako veruješ u Boga, moraš da voliš Boga. Ako samo veruješ u Boga a ne voliš Ga i nisi stekao spoznaju o Bogu, i nikada nisi zavoleo Boga istinskom ljubavlju koja dolazi iz dubine tvog srca, onda je tvoja vera u Boga uzaludna; ako u tvojoj veri u Boga nema ljubavi prema Bogu, onda uzalud živiš i čitav tvoj život je najniži od svih oblika života. Ako tokom čitavog svog života nikada nisi voleo Boga, niti Mu udovoljio, koji je onda smisao tvog života? Šta je onda smisao tvog verovanja u Boga? Zar to nije uzaludan trud? Drugim rečima, ako će ljudi da veruju u Boga i vole Ga, onda moraju da plate cenu. Umesto da teže da se spolja ponašaju na određen način, treba da traže istinski uvid u dubini svog srca. Ako umeš da pevaš i plešeš sa mnogo energije, ali nisi sposoban da primeniš istinu, može li se za tebe reći da voliš Boga? Voleti Boga iziskuje traženje Božjih namera u svemu, da kad god ti se nešto desi, uroniš duboko u sebe i pokušaš da dokučiš Božje namere i da uvidiš koje su Božje namere u tome, šta Bog traži od tebe da postigneš, i kako da vodiš računa o Njegovim namerama. Na primer: dogodi se nešto što od tebe iziskuje da patiš, i to je trenutak kada treba da shvatiš šta je tu Božja namera i kako da vodiš računa o Njegovoj nameri. Ne smeš da udovoljavaš sebi: najpre otpusti sebe. Ništa nije bednije od tela. Moraš nastojati da udovoljiš Bogu i moraš da izvršiš svoju dužnost. Sa takvim mislima, Bog će te posebno prosvetiti po ovom pitanju, a tvoje srce će takođe naći utehu.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Jedino voleti Boga znači istinski verovati u Boga”

439. Svi vi danas znate da svrha čovekove vere u Boga nije samo spasenje duše i telesna dobrobit, niti je to obogaćenje čovekovog života kroz ljubav prema Bogu i tome slično. Kako stvari stoje, ako Boga voliš samo zarad telesnih dobrobiti ili trenutnog zadovoljstva, onda je ljubav kojoj stremiš ipak onečišćena i nije Bogu ugodna, čak i ako ona naposletku dostigne vrhunac i ako ti ništa više od toga ne tražiš. Oni koji bi da svojom ljubavlju prema Bogu obogate svoje jednolično postojanje i ispune prazninu u svom srcu, pripadaju onoj vrsti ljudi koja žudi za lagodnošću, a ne onoj koja iskreno traži da voli Boga. Takva je ljubav usiljena; ona je zapravo potraga za mentalnim zadovoljenjem i Bogu je krajnje nepotrebna. Kakva je, dakle, tvoja ljubav? Zbog čega ti voliš Boga? Koliko u tebi, ovoga trena, ima prave ljubavi prema Bogu? Ogromna većina vas Boga voli na maločas pomenuti način. Takva ljubav samo održava postojeće stanje; ona ne može postati nepromenljiva, niti se može ukoreniti u čoveku. Ta vrsta ljubavi je kao cvet koji procveta i uvene, a da se iz njega ne izrodi plod. Drugim rečima, ako nema nikoga ko bi te, nakon što si Boga jednom zavoleo na takav način, poveo putem koji se pruža pred tobom, zasigurno ćeš se srušiti. Ako si u stanju da Boga voliš samo u vreme ljubavi prema Bogu, dok nakon toga tvoja životna dispozicija ostaje nepromenjena, onda ćeš ostati pod velom uticaja tame, nećeš moći da pobegneš niti da se oslobodiš Sotoninih okova i toga da budeš njegova budala. Bog nijednog takvog čoveka ne može u potpunosti da zadobije; njegov će duh, duša i telo naposletku ipak pripasti Sotoni. Oko toga ne može biti nikakve sumnje. Svi oni koje Bog ne može u potpunosti da zadobije vratiće se na svoje prvobitno mesto, odnosno, vratiće se Sotoni, i stropoštaće se u jezero ognja i sumpora kako bi prihvatili sledeći korak Božje kazne. Oni koje je Bog zadobio jesu oni koji se bune protiv Sotone i beže od njegove vlasti. Otuda potiče narod carstva. Upravo na taj način i nastaje narod carstva. Želiš li da postaneš jedna takva osoba? Želiš li da te Bog zadobije? Želiš li da pobegneš od Sotonine vlasti i da se vratiš Bogu? Da li si ti sad Sotona ili si jedan od ljudi carstva?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Kojeg stanovišta treba da se drže vernici”

440. Čovek je oduvek živeo pod okriljem sila tame, sputan Sotoninom vlašću, nesposoban da se oslobodi, a njegova narav, nakon što ju je Sotona oblikovao, postaje sve iskvarenija. Može se reći da je čovek oduvek živeo usred svoje sotonske iskvarene naravi i da nije u stanju da istinski voli Boga. Stoga, ako čovek želi da voli Boga, on mora da odbaci svoju samopravednost, umišljenost, nadmenost, uobraženost i tome slično – sve ono što pripada Sotoninoj naravi. U suprotnom, njegova ljubav je nečista ljubav, sotonska ljubav, ljubav koja nipošto ne može da dobije Božje odobravanje. Niko nije u stanju da istinski voli Boga ako ga Sveti Duh neposredno ne usavrši, ne slomi, ne oreže, ne disciplinuje, ne izgrdi i ne oplemeni.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Iskvareni čovek nije u stanju da predstavlja Boga”

441. Kada ljudi svojim srcem kontaktiraju Boga, kada su njihova srca u stanju da Mu se potpuno okrenu, to je prvi korak u čovekovoj ljubavi prema Bogu. Ako želiš da voliš Boga, prvo moraš da budeš u stanju da okreneš svoje srce Njemu. Šta znači okrenuti svoje srce Bogu? To je kada je sve ka čemu stremiš u svom srcu podstaknuto ljubavlju prema Bogu i sa zadobijanjem Boga. To pokazuje da si potpuno okrenuo svoje srce Bogu. Osim Boga i Njegovih reči, u tvom srcu nema skoro ničega drugog (porodica, bogatstvo, muž, žena, deca, itd.). Čak i da ima, takve stvari ne mogu potpuno da zaokupe tvoje srce, a ti ne misliš na svoje izglede u budućnosti, već samo težiš da voliš Boga. U tom trenutku ćeš u potpunosti okrenuti svoje srce Bogu. Pretpostavimo da u svom srcu još uvek praviš planove za sebe i uvek težiš ličnoj dobiti, uvek razmišljajući: „Kada ću moći da zatražim nešto malo od Boga? Kada će se moja porodica obogatiti? Kako mogu da nabavim lepu garderobu?…” Ako živiš u takvom stanju, to pokazuje da se tvoje srce nije potpuno okrenulo Bogu. Ako su ti samo Božje reči u srcu i možeš da se moliš Bogu i budeš Mu blizak u svakom trenutku – kao da ti je On veoma blizak, kao da je Bog u tebi a ti u Njemu – ako si u takvom stanju, to znači da je tvoje srce u prisustvu Boga. Ako se moliš Bogu i svakodnevno jedeš i piješ Njegove reči, uvek misliš na delatnost Crkve, i ako pokazuješ razumevanje prema Božjim namerama, koristiš svoje srce da Ga iskreno voliš i da zadovoljiš Njegovo srce, onda će tvoje srce pripadati Bogu. Ako je tvoje srce zaokupljeno brojnim drugim stvarima, to znači da je ono i dalje u posedu Sotone i nije se zaista okrenulo Bogu. Kada se nečije srce zaista okrene Bogu, on će osećati iskrenu, spontanu ljubav prema Njemu i moći će da razmatra Božje delo. Iako još uvek može da ima trenutke ludosti i nerazumnosti, on se brine o interesima doma Božjeg, Njegovog dela i sopstvene promene naravi, i njegove su namere ispravne. Neki ljudi uvek tvrde da sve što rade, rade za crkvu, a zapravo rade za svoju korist. Takvi ljudi imaju pogrešne namere. Oni su nepošteni i lažljivi i većina stvari koje rade su za njihovu ličnu korist. Ovakva osoba ne stremi ka ljubavi prema Bogu; njeno srce i dalje pripada Sotoni i ne može se okrenuti Bogu. Stoga Bog nema načina da zadobije takvu osobu.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Prava ljubav prema Bogu je spontana”

442. Svaki korak dela koje Bog vrši na ljudima spolja izgleda kao interakcija među ljudima, kao da je nastalo iz ljudskih uređenja ili ljudskog ometanja. Ali iza svakog koraka dela i svega što se dešava, jeste Sotonina opklada pred Bogom, i oni ljudima nalažu da budu postojani u svom svedočenju za Boga. Uzmimo za primer Jova kada je bio na kušnji: Sotona se iza scene kladio sa Bogom, a ono sa čime se Jov suočio bili su ljudski postupci i ometanja od strane ljudi. Iza svakog koraka dela koje Bog obavlja na vama nalazi se Sotonina opklada sa Bogom – u pozadini toga se odvija borba. Na primer, ako gajiš predrasude prema braći i sestrama, doći će ti reči koje ćeš poželeti da kažeš – reči za koje osećaš da nisu ugodne Bogu – ali ako ih ne izgovoriš, u sebi ćeš osećati nelagodu i u tom trenutku će u tebi otpočeti borba: „Da li da kažem ili da ne kažem?” To je borba. Prema tome, u svemu s čim se susretneš postoji borba. Kad se unutar tebe odvija borba, Bog radi na tebi kroz tvoju stvarnu saradnju i stvarnu patnju, i na kraju ćeš moći u sebi da ostaviš tu stvar po strani, a tvoj bes će se prirodno ugasiti. Ovo je takođe rezultat tvoje saradnje s Bogom. Sve što ljudi čine zahteva da donekle daju celo svoje srce. Bez stvarnih patnji, oni ne mogu da udovolje Bogu; oni se čak ni ne približe tome da udovolje Bogu i samo izgovaraju prazne parole! Mogu li ove prazne parole da udovolje Bogu? Kada se Bog i Sotona bore u duhovnom carstvu, kako bi trebalo da udovoljiš Bogu i kako treba da ostaneš postojan u svedočenju za Njega? Treba da znaš da je sve što ti se dešava velika kušnja i trenutak kada si potreban Bogu da daš svedočanstvo. Iako se spolja čini beznačajnim, kada se tako nešto dogodi, to pokazuje da li voliš Boga. Ako Ga voliš, moći ćeš da budeš postojan u svom svedočenju za Njega, a ako ne sprovodiš ljubav prema Njemu, to ukazuje da si neko ko ne primenjuje istinu, da ne poseduješ ni istinu ni život, da si pleva! Bogu je potrebno da ljudi, u svemu što im se dešava, budu postojani u svom svedočenju za Njega. Iako ti se trenutno ništa bitno ne dešava u životu i ne svedočiš, sve pojedinosti tvog svakodnevnog života imaju veze sa svedočenjem o Bogu. Ako možeš da zadobiješ divljenje svoje braće i sestara, članova svoje porodice i svih oko sebe; ako jednog dana budu došli nevernici i budu se divili svemu što radiš i budu videli da je sve što Bog čini divno, to onda biti tvoje svedočanstvo. Iako nemaš uvid i lošeg si kova, kroz Božje usavršavanje ćeš biti u stanju da Mu udovoljiš i da vodiš računa o Njegovim namerama, pokazujući drugima kako je On obavio veliko delo u ljudima najlošijeg kova. Kada ljudi spoznaju Boga i postanu pobednici pred Sotonom, odani Bogu u velikoj meri, onda od te grupe ljudi niko nema jači, i to je najveće svedočanstvo. Iako nisi u stanju da obaviš veliko delo, u stanju si da udovoljiš Bogu. Drugi ne mogu da ostave svoje predstave po strani, ali ti možeš; drugi ne mogu da svedoče o Bogu tokom svojih stvarnih iskustava, ali ti možeš da iskoristiš svoj trenutni rast i dela da bi uzvratio Božju ljubav i da glasno svedočiš za Njega. Samo se to računa kao stvarna ljubav prema Bogu.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Jedino voleti Boga znači istinski verovati u Boga”

443. Oni koji vole Boga su oni koji vole istinu, i što više oni koji vole istinu primenjuju istinu, to je više imaju; što je više primenjuju, to više Božje ljubavi imaju; i što je više primenjuju, to ih Bog više blagosilja. Ako je uvek tako primenjuješ, ljubav koju Bog gaji prema tebi će te postepeno osposobiti da vidiš, baš kao što je Petar spoznao Boga: Petar je rekao da Bog ne samo da ima mudrost da stvori nebo i zemlju i sva stvorenja, već, povrh toga, da On ima mudrost da obavlja praktično delo na ljudima. Petar je rekao da On ne samo da je vredan ljudske ljubavi zato što je stvorio nebo i zemlju i sva stvorenja, već i zbog Svoje sposobnosti da stvori čoveka, da spasi čoveka, da usavrši čoveka i da daruje čoveku Svoju ljubav. Petar je takođe rekao da u Njemu ima mnogo toga što je dostojno čovekove ljubavi. Petar je rekao Isusu: „Da li je stvaranje neba i zemlje i svih stvorenja jedini razlog zbog kojeg zaslužuješ ljubav ljudi? Ima još toga u Tebi što je vredno ljubavi. Ti deluješ i krećeš se u stvarnom životu, Tvoj Duh dotiče moju nutrinu, Ti me dovodiš u red, Ti me kudiš – te stvari još više zavređuju ljubav.” Ako želiš da vidiš i doživiš Božju ljubav, onda moraš da opipavaš put i da tražiš u stvarnom životu i moraš biti voljan da svoje telo ostaviš po strani. Moraš da doneseš tu odluku. Moraš biti odlučan, neko ko je u stanju da udovolji Bogu u svemu, bez lenjosti ili žudnje za telesnim uživanjem, neko ko ne živi za telo, već živi za Boga. Možda ovog puta ne udovoljavaš Bogu zato što ne razumeš Božje namere; sledeći put, čak i ako će biti potrebno da uložiš više truda, moraš udovoljiti Njemu, a ne telu. Kada budeš imao takva iskustva, spoznaćeš Boga. Videćeš da Bog može da stvori nebo i zemlju i sva stvorenja, da se ovaplotio da bi ljudi mogli da Ga vide na stvaran i opipljiv način, i da se On sa njima povezuje na stvaran i opipiljiv način; videćeš da je u stanju da hoda među ljudima, i da Njegov Duh može da usavrši ljude u pravom životu; videćeš da sve to omogućava ljudima da vide Njegovu divotu i osete Njegovu disciplinu, Njegovu grdnju i Njegove blagoslove. Ako su tvoji doživljaji uvek ovakvi, u stvarnom životu ćeš biti nerazdvojan od Boga, a ako jednog dana tvoj odnos sa Bogom prestane da bude normalan, bićeš u stanju da istrpiš pokudu i da osetiš kajanje. Kada imaš normalan odnos sa Bogom, nikada nećeš poželeti da napustiš Boga, a bude li jednog dana Bog rekao da će te napustiti, ti ćeš se uplašiti i reći ćeš da bi radije umro nego da te Bog napusti. Čim budeš to osetio, osetićeš da nisi u stanju da napustiš Boga, te ćeš na taj način steći osnovu i istinski uživati u Božjoj ljubavi.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Oni koji vole Boga zauvek će živeti u Njegovoj svetlosti”

444. Koliko ti danas zapravo voliš Boga? A koliko tek znaš o svemu onome što je Bog učinio u tebi? To su lekcije koje treba da naučiš. Kada je Bog stigao na zemlju, sve što je učinio u čoveku i dozvolio čoveku da vidi jeste da bi Ga čovek zavoleo i istinski spoznao. Uzrok tome što je čovek sposoban da pati za Boga i što je uspeo da stigne ovako daleko, s jedne strane je Božja ljubav, a s druge Božje spasenje; još više, to je zbog suda i dela grdnje koje je Bog sproveo u čoveku. Ako ste bez Božjeg suda i grdnje i kušnji, i ako vas Bog nije izložio patnji, onda, iskreno rečeno, nećete voleti Boga istinski. Što je veće Božje delo u čoveku, što je veća čovekova patnja, to se više pokazuje koliko je Božje delo značajno i to je čovekovo srce sposobnije da istinski voli Boga. Kako se savladava lekcija o ljubavi prema Bogu? Bez patnje i oplemenjivanja, bez bolnih kušnji – i da je, povrh toga, sve što je Bog podario čoveku sama blagodat, milosrđe i milost – da li bi mogao da dostigneš istinsku ljubav prema Bogu? S jedne strane, tokom Božjih kušnji čovek upoznaje svoje nedostatke i uviđa da je neznatan, dostojan prezira i bedan, da nema ništa i da nije ništa; s druge strane, tokom kušnji Bog čoveku postavlja neka okruženja, tako da u njima čovek može bolje da iskusi Božju divotu. Iako je bol veliki, a ponekad i nesavladiv – dostiže čak i nivo slamajuće tuge – kada to iskusi, čovek uviđa kako je divno Božje delo u njemu, i tek na tom temelju se u čoveku rađa prava ljubav prema Bogu. Danas čovek shvata da Božja blagodat, dobrota i milost same po sebi nisu dovoljne da bi on mogao istinski da spozna sebe, a još manje da upozna suštinu čoveka, te da samo kroz Božji sud i oplemenjivanje, i za vreme samog procesa oplemenjivanja čovek može spoznati svoje nedostatke i saznati da nema ništa. Stoga je čovekova ljubav prema Bogu izgrađena na temelju oplemenjivanja i suda od Boga.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Samo kroz bolne kušnje možeš spoznati divotu Boga”

445. Danas većina ljudi nema tu spoznaju. Oni veruju da patnja ničemu ne vredi i da ih svet odbacuje, da je njihov porodični život ispunjen nevoljama, da Bogu nisu ugodni i da su im izgledi sumorni. Neki ljudi čak žele i da umru kada pate do određene mere. To nije istinska ljubav prema Bogu; takvi ljudi su kukavice, nisu istrajni, oni su beskičmenjaci i nesposobni su! Bog je željan da Ga čovek voli, ali što Ga čovek više voli, to je veća čovekova patnja, i što Ga čovek više voli, to su veće njegove kušnje. Ako Ga voliš, onda će te zadesiti svakakve patnje – a ako Ga ne voliš, tada će ti možda sve ići glatko i sve će biti mirno oko tebe. Kada voliš Boga, uvek ćeš osećati da je mnogo toga oko tebe nesavladivo. A pošto je tvoj rast isuviše mali, bićeš oplemenjen i nećeš biti sposoban da udovoljiš Bogu – uvek ćeš osećati da su Božje namere previše uzvišene, da su izvan domašaja čoveka. Zbog svega toga, bićeš oplemenjen – pošto u tebi ima mnogo slabosti, i pošto, u mnogim aspektima, nisi u stanju da udovoljiš Božjim namerama, bićeš oplemenjen iznutra. Ipak, mora vam biti jasno da se pročišćenje postiže samo putem oplemenjivanja. Stoga, u ovim poslednjim danima nužno je da svedočite za Boga. Bez obzira na to kolika je vaša patnja, treba da idete do samog kraja, pa i kad budete ispuštali poslednji dah, i dalje morate biti odani Bogu i prepustiti se milosti Božje orkestracije; samo to je istinska ljubav prema Bogu, i samo to je snažno i glasno svedočanstvo. Kada vas Sotona bude iskušavao, recite: „Moje je srce Božje i Bog me je već zadobio. Ne mogu da udovoljim tebi – moram pravilno da udovoljim Bogu.” Što više udovoljavaš Bogu, to će te više Bog blagosloviti i tvoj podsticaj da voliš Boga postaće veći; takođe ćeš imati veru i odlučnost, i osećaćeš da je život proveden u ljubavi prema Bogu najvredniji i najsmisleniji život. Može se reći da ćeš, čim zavoliš Boga, biti bez tuge. Iako ima trenutaka kad je tvoje telo slabo i imaš mnogo stvarnih poteškoća, ako se u tim trenucima istinski osloniš na Boga, bićeš utešen i osećaćeš se spokojno i podržano u svom duhu. Na taj način ćeš moći da prevaziđeš mnoge situacije i nećeš se žaliti na Boga zbog patnje koju podnosiš. Umesto toga, želećeš da pevaš himne, plešeš i moliš se, da se okupljaš i razgovaraš u zajedništvu, i da misliš na Boga, i osećaćeš da su svi ljudi, događaji i stvari oko tebe koje je Bog uredio prikladni. Ako ne voliš Boga, što god pogledaš neće ti biti po volji i ništa neće biti ugodno tvojim očima; nećeš imati oslobođenje i bićeš potisnut u svom duhu, i uvek ćeš gajiti pritužbe na Boga, i uvek ćeš osećati da je patnja koju podnosiš prevelika i da ti je naneta prevelika nepravda. Ako ne stremiš zarad sreće, već da bi udovoljio Bogu i da te Sotona ne bi optuživao, onda će ti takvo stremljenje dati veliki podsticaj da voliš Boga. Kad si u stanju da primenjuješ sve što Bog govori, i kad sve što radiš može da udovolji Bogu, to se naziva posedovanjem stvarnosti. Stremiti ka tome da se udovolji Bogu znači koristiti svoje bogoljubivo srce da bi se Njegove reči sprovele u delo. Bez obzira na to kada, uvek u sebi imaš bogoljubivo srce, čak i kad su drugi bez snage, i iz dubine duše čezneš za Bogom i misliš na Njega. To je pravi rast.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Samo kroz bolne kušnje možeš spoznati divotu Boga”

446. Upravo tokom mukotrpnog oplemenjivanja čovek najlakše može da padne pod Sotonin uticaj, pa kako bi onda trebalo da voliš Boga tokom takvog oplemenjivanja? Trebalo bi da prikupiš svoju odlučnost, položiš svoje srce pred Boga i posvetiš Mu poslednji delić svog vremena. Bez obzira na to kako te Bog oplemenjuje, ti treba da budeš u stanju da istinu sprovodiš u delo kako bi udovoljio Božjim namerama i trebalo bi da preuzmeš na sebe da tragaš za Bogom i da tragaš za razgovorom u zajedništvu. U ovakvim vremenima, što si pasivniji, biće ti lakše da postaneš negativan i lakše ćeš nazadovati. Kad je potrebno da obaviš svoju funkciju, iako je ne obavljaš dobro, ti činiš sve što možeš, i pritom ne koristiš ništa drugo do svoje bogoljubivo srce; bez obzira na to šta drugi kažu – bilo da kažu da ti ide dobro, ili da ti ide loše – sve u svemu, tvoje namere su ispravne i nisi samopravedan, jer postupaš zarad Boga. Kada te drugi pogrešno protumače, u stanju si da se moliš Bogu i kažeš: „Bože! Ne tražim da mi drugi oproste, da se lepo odnose prema meni, niti da me razumeju i odobravaju. Samo tražim da u svom srcu mogu da Te volim, da u svom srcu budem spokojan i da mi savest bude čista. Ne tražim da me drugi hvale, niti da me veoma cene; samo tražim da Ti iz svog srca udovoljim. Izvršavam svoju funkciju čineći sve što mogu. Iako sam glup, lošeg kova i slep, znam da si Ti divan i voljan sam da Ti posvetim sve što imam.” Čim se pomoliš na ovaj način, javlja se tvoje bogoljubivo srce i u srcu se osećaš mnogo opuštenije. Upravo to znači upražnjavati ljubav prema Bogu.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Samo kroz doživljavanje oplemenjivanja čovek može da poseduje istinsku ljubav”

447. Kako čovek treba da voli Boga dok traje oplemenjivanje? Tako što će iskoristiti odlučnost da voli Boga da bi prihvatio Njegovo oplemenjivanje: tokom oplemenjivanja podnosiš unutrašnje muke, kao da ti neko uvrće nož u srcu, ali ti si ipak voljan da Bogu udovoljiš koristeći svoje bogoljubivo srce, i nemaš volju da udovoljavaš telu. To je značenje primene ljubavi prema Bogu. Osećaš bol u sebi, tvoja patnja dostiže određenu tačku, ali ti si i dalje spreman da staneš pred Boga i da se moliš, govoreći: „Bože! Ne mogu da Te napustim. Iako je u meni tama, voljan sam da Ti udovoljim; Ti znaš moje srce i pretoči više Svoje ljubavi u mene.” To je praktično postupanje tokom oplemenjivanja. Ako koristiš bogoljubivo srce kao temelj, oplemenjivanje te može približiti Bogu i učiniti da budeš prisniji sa Bogom. Pošto veruješ u Boga, moraš predati svoje srce pred Bogom. Ako nudiš i polažeš svoje srce pred Bogom, onda tokom oplemenjivanja sigurno nećeš poreći Boga niti ćeš Ga napustiti. Na taj način će tvoj odnos sa Bogom postajati sve bliži i sve normalniji, a tvoje zajedništvo sa Bogom sve učestalije. Ako uvek tako postupaš, onda ćeš više vremena provesti u Božjoj svetlosti i više vremena pod vođstvom Njegovih reči. Takođe će biti sve više i više promena u tvojoj naravi, a tvoje znanje će se povećavati iz dana u dan. Kad dođe taj dan da se na tebe iznenada spuste Božje kušnje, ne samo da ćeš biti u stanju da stojiš uz Boga, već ćeš biti u stanju i da daš svedočanstvo za Boga. Tada ćeš biti kao Jov i kao Petar. Kad budeš dao svedočanstvo za Boga, to će značiti da si neko ko Ga istinski voli, neko ko će rado položiti svoj život za Njega, te da si Božji svedok i onaj koga Bog voli. Ljubav koja je doživela oplemenjivanje jaka je, a ne krhka. Bez obzira na to kada te ili kako Bog podvrgava Svojim kušnjama, ti si u stanju da zanemariš sopstveni život, da zarad Boga sve rado odbaciš i da radi Boga zadovoljno istraješ u bilo čemu – tako će tvoja ljubav biti čista i tvoja vera će imati stvarnost. Tek tada ćeš biti neko koga Bog zaista voli i neko ko je zaista usavršen od Boga.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Samo kroz doživljavanje oplemenjivanja čovek može da poseduje istinsku ljubav”

448. Bog čoveka grdi i sudi mu, zato što to zahteva Njegovo delo i, još više, zato što je to čoveku potrebno. Čoveku je potrebno da bude izložen grdnji i sudu, i on tek tada može postići ljubav prema Bogu. Danas ste se sasvim uverili u to, ali čim budete naišli na najmanju prepreku, bićete u nevolji; rast vam je još uvek premali i morate da iskusite još takvih grdnji i sudova da biste stekli dublje znanje. Danas koliko-toliko posedujete bogobojažljivo srce i Boga se bojite, znate da je On istiniti Bog, ali nemate mnogo ljubavi prema Njemu, a još manje ste dostigli čistu ljubav; vaše je znanje isuviše površno, a rast vam je još uvek nedovoljan. Kad ste se zaista suočili s nekim okruženjem, još uvek niste svedočili, imate premalo pozitivnog ulaska i nemate predstavu kako da praktično delujete. Većina ljudi je negativna i pasivna; oni u svom srcu samo potajno vole Boga, ali nemaju načina da praktično deluju, niti im je jasno koji su njihovi ciljevi. Oni koje je Bog usavršio ne samo da poseduju normalnu ljudskost, već poseduju i istine koje prevazilaze merila savesti, koje su više od standarda savesti. Oni ne samo da svoju savest koriste kako bi Bogu uzvratili za ljubav, već su, povrh toga, spoznali Boga i uvideli da je Bog divan, da On zavređuje čovekovu ljubav, te da u Njemu ima toliko toga što vredi voleti i čovek ne može a da Ga ne voli! Oni koje je Bog usavršio vole Ga da bi ispunili svoju ličnu rešenost. Njihova je ljubav spontana, to je ljubav koja ne traži ništa zauzvrat i ne predstavlja nikakvu razmenu. Oni Boga vole jedino radi svoje spoznaje Boga. Takve ljude ne zanima da li im Bog daruje blagodati i zadovoljni su jedino onda kad Bogu udovoljavaju. Sa Bogom ne pregovaraju o uslovima, niti svoju ljubav prema Bogu mere savešću: „Dao si mi, i ja Ti zauzvrat pružam ljubav; ako mi ništa ne daš, onda ni ja nemam ništa čime bih Ti uzvratio.” Oni koji su usavršeni uvek veruju: „Bog je Stvoritelj i On ovo delo obavlja na nama. Pošto imam ovu priliku, stanje i sposobnost da budem usavršen, trebalo bi da težim da proživim život pun smisla i da Njemu udovoljim.”

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu”

449. Petar je tokom života iskusio oplemenjivanje stotinama puta i prošao je kroz mnogo bolnih kaljenja. Ovo oplemenjivanje postalo je osnova njegove uzvišene ljubavi prema Bogu, i najznačajnije iskustvo u celom njegovom životu. To što je bio u stanju da poseduje uzvišenu Božju ljubav bilo je, u nekom smislu, zbog njegove rešenosti da voli Boga; međutim, još važniji razlozi bili su oplemenjivanje i patnja kroz koje je prošao. Ova patnja postala je njegov vodič na putu ljubavi prema Bogu, i stvar koja mu se najviše urezala u pamćenje. Ako ljudi ne prolaze kroz bol oplemenjivanja kada vole Boga, onda je njihova ljubav puna nečistoća i njihovih ličnih sklonosti; ljubav kao što je ova puna je Sotoninih ideja i krajnje je nesposobna da udovolji Božjim namerama. Imati odlučnost da se voli Bog nije isto što i istinski voleti Boga. Čak i ako je sve o čemu u svom srcu razmišljaju zarad ljubavi prema Bogu i udovoljavanja Njemu – naizgled lišeno bilo kakvih ljudskih ideja, naizgled kao da je sve zarad Boga – kad se takva primena ljubavi prema Bogu postavi pred Njega, On je ne odobrava niti je blagosilja. Čak i kada bi ljudi u potpunosti razumeli sve istine – kada bi ih sve spoznali – ne bi se moglo reći da je to znak ljubavi prema Bogu, ne bi se moglo reći da ovi ljudi imaju stvarnost ljubavi prema Bogu. Uprkos tome što su, i ne prošavši kroz oplemenjivanje, ljudi razumeli mnoge istine, oni nisu u stanju da ih primene; samo tokom oplemenjivanja ljudi mogu da razumeju pravo značenje ovih istina, samo tada ljudi mogu zaista da cene njihovo unutrašnje značenje. Tada, kad budu primenjivali ove istine, biće u stanju da to učine tačno, u skladu sa Božjim namerama; tada će u njihovoj primeni njihove sopstvene ideje biti umanjene, njihova iskvarenost oslabljena, a njihova ljudska osećanja smanjena. Jedino je tada njihovo praktično postupanje istinsko ispoljavanje ljubavi prema Bogu. Dejstvo istine ljubavi prema Bogu ne postiže se govornim znanjem niti voljom srca, niti se može postići samo razumevanjem te istine. Ono zahteva da ljudi plaćaju cenu, da prolaze kroz mnogo bola tokom oplemenjivanja, pa će tek tada njihova ljubav postati čista i u skladu sa Božjim namerama.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Samo kroz doživljavanje oplemenjivanja čovek može da poseduje istinsku ljubav”

450. Pred kraj svog života, nakon što je bio usavršen, Petar je govorio: „Bože! Kad bih poživeo još neku godinu, poželeo bih da dostignem čistiju i dublju ljubav prema Tebi.” Neposredno pre nego što je prikovan za krst, u srcu se molio: „Bože! Sad je došlo Tvoje vreme; nastupio je čas koji si Ti za mene pripremio. Tebe radi moram da budem razapet na krst, za Tebe moram da svedočim i nadam se da moja ljubav može da udovolji Tvojim zahtevima i da se pročisti. Danas je za mene utešno i umirujuće to što mogu da umrem za Tebe i da zarad Tebe budem prikovan za krst, jer mogu za Tebe da budem razapet na krst i da udovoljim Tvojim željama. To što mogu da se predam Tebi i da Tebi ponudim svoj život potpuno me ispunjava zadovoljstvom. Bože! Tako si divan! Ako bi mi dopustio da živim, bio bih još spremniji da Te volim. Voleću Te dok sam živ. Želim da Te još jače volim. Ti mi sudiš, grdiš me i kušaš, zato što nisam pravedan i zato što sam zgrešio. I Tvoja pravedna narav postaje mi očiglednija. Ovo je za mene blagoslov, jer sam u stanju da Te volim snažnije. Spreman sam da Te ovako volim čak i ako Ti mene ne voliš. Spreman sam da sagledam Tvoju pravednu narav, jer sam zbog toga sposobniji da proživim smislenim životom. Stalno osećam da je moj život sada smisleniji, jer sam na krst razapet radi Tebe, jer umreti za Tebe ima smisla. Ja, međutim, još uvek nisam zadovoljan, zato što premalo znam o Tebi, znam da ne mogu u potpunosti da ispunim Tvoje želje i da sam Ti premalo toga uzvratio. U svom životu nisam bio u stanju da Ti se u potpunosti odužim; daleko sam od toga. Osvrćući se na ovaj trenutak, osećam toliki dug prema Tebi, a samo mi je ovaj trenutak preostao da Ti njime nadoknadim za sve svoje greške i svu ljubav koju Ti nisam uzvratio.”

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu”

451. Svi ljudi moraju da tragaju za tim da prožive smislen život i ne treba da se zadovoljavaju svojim trenutnim okolnostima. Da bi proživeli Petrov lik, moraju da poseduju Petrovo znanje i njegova iskustva. Moraju da streme ka uzvišenijim i dubljim stvarima. Moraju da streme ka dubljoj, čistijoj ljubavi prema Bogu i ka životu koji ima vrednost i smisao. Jedino je to život; tek tada će oni biti isti kao Petar. Moraš se usredsrediti na aktivan ulazak u ono što je pozitivno i ne smeš biti negativan i dozvoliti sebi da nazaduješ zato što si zadovoljan trenutnom udobnošću, istovremeno zanemarujući dublje, detaljnije i praktičnije istine. Moraš posedovati praktičnu ljubav i moraš iznaći svaki mogući način da se oslobodiš tog dekadentnog, bezbrižnog života, koji se ne razlikuje od životinjskog života. Moraš proživeti život pun smisla i vrednosti, ne smeš se zavaravati, niti na svoj život gledati kao na igračku s kojom možeš da se igraš. Za svakoga ko ima rešenost i voli Boga, ne postoje nedostižne istine i ne postoji pravda za koju ne može čvrsto da se zauzme. Kako treba da proživiš svoj život? Kako treba da voliš Boga i kako da tom svojom ljubavlju udovoljiš Njegovim namerama? Od toga nema preče stvari u tvom životu. Pre svega, moraš posedovati takvu rešenost i istrajnost, i ne treba da budeš slabić bez kičme. Moraš naučiti da doživljavaš smisleni život i smislene istine, i ne treba prema sebi da se odnosiš površno na taj način. Život će kraj tebe prohujati, a da ti toga nećeš ni biti svestan; da li ćeš nakon toga i dalje imati ovakvu priliku da voliš Boga? Može li čovek da voli Boga nakon smrti? Moraš da imaš istu rešenost i istu savest kao Petar; moraš živeti smislen život, a ne poigravati se sa sobom. Kao ljudsko biće i osoba koja teži Bogu, moraš pažljivo da razmotriš svoj život i da mu pristupiš, razmatrajući kako da sebe prineseš Bogu, kako da imaš smisleniju veru u Boga i kako da, pošto Ga voliš, tvoja ljubav prema Bogu bude čistija, lepša i bolja.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu”

452. Ako žele da vole Boga, ljudi moraju da dožive Božju divotu i da vide Božju divotu; samo tada se u njima može probuditi bogoljubivo srce i srce posvećenog davanja za Boga. Bog ne tera ljude da Ga vole kroz reči ili u svojoj uobrazilji, niti ih primorava da Ga vole. Umesto toga, On im dozvoljava da Ga vole svojevoljno, kao i da vide Njegovu divotu u Njegovom delu i rečima, nakon čega oni u srcima nose ljubav prema Bogu. Samo na ovaj način ljudi mogu istinski da svedoče za Boga. Ljudi ne vole Boga zato što su ih drugi nagovorili da to učine, niti je to trenutni emotivni impuls. Oni vole Boga zato što su videli Njegovu divotu, videli su da kod Njega ima toliko toga što je vredno ljudske ljubavi, zato što su videli Božje spasenje, mudrost i čudesna dela – a kao ishod toga, oni zaista slave Boga i zaista žude za Njim, i u njima se rađa takva strast da ne mogu da prežive ukoliko ne zadobiju Boga. Oni koji istinski svedoče za Boga u stanju su da to snažno učine zato što njihovo svedočanstvo počiva na temelju istinskog znanja i istinske žudnje za Bogom. Takvo svedočanstvo se ne nosi shodno emocionalnom impulsu, već shodno njihovom poznavanju Boga i Njegove naravi. Budući da su spoznali Boga, oni osećaju da svakako moraju da svedoče o Bogu i da navedu sve one koji žude za Bogom da spoznaju Boga, kao i da budu svesni Božje divote i Njegove praktičnosti. Kao i ljubav ljudi prema Bogu, njihovo svedočenje je spontano; poseduje stvarnost i ima stvarni značaj i vrednost. Nije pasivno niti šuplje i besmisleno. Razlog zbog kojeg se kaže da samo oni koji zaista vole Boga imaju najveću vrednost i smisao u svom životu i istinski veruju u Boga, jeste taj što su ti ljudi u stanju da žive u Božjoj svetlosti i da žive za Božje delo i upravljanje. Zato što oni ne žive u tami, već žive u svetlosti; oni ne žive besmislene živote, već živote koje je Bog blagoslovio. Samo oni koji vole Boga mogu da svedoče o Bogu, samo su oni Božji svedoci, samo su oni blagosloveni od Boga, i samo oni mogu da naslede Božja obećanja. Oni koji vole Boga jesu Njemu bliske osobe; oni su ljudi koje Bog voli i oni mogu da uživaju u blagoslovima zajedno sa Bogom. Samo takvi ljudi će živeti večno i samo oni će zauvek živeti pod Božjom brižnošću i zaštitom. Bog je tu da ga ljudi vole i dostojan je ljubavi svih ljudi, ali nisu svi ljudi u stanju da vole Boga i ne mogu svi ljudi da svedoče za Boga, niti da vladaju zajedno sa Bogom. Zato što su u stanju da svedoče o Bogu i posvete sav svoj trud Božjem delu, oni koji istinski vole Boga mogu da hodaju bilo gde pod kapom nebeskom, a da se niko ne usudi da im se suprotstavi, i oni mogu da drže vlast na zemlji i da vladaju svim narodom Božjim. Ovi ljudi su se okupili iz celog sveta. Oni su ljudi koji dolaze iz celog sveta i govore različite jezike i razlikuju se po boji kože, ali značaj njihovog postojanja je isti; svi oni imaju bogoljubivo srce, svi oni imaju isto svedočanstvo, i imaju istu rešenost i istu želju. Oni koji vole Boga mogu slobodno da koračaju svetom, a oni koji svedoče o Bogu mogu da putuju širom vaseljene. Ove ljude Bog voli, oni su blagosloveni od Boga i oni će zauvek živeti u Njegovoj svetlosti.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Oni koji vole Boga zauvek će živeti u Njegovoj svetlosti”