Prava priča o delu osvajanja (4)

Šta znači biti usavršen? Šta znači biti osvojen? Koji kriterijumi moraju biti ispunjeni kako bi ljudi bili osvojeni? A koji kriterijumi moraju biti ispunjeni kako bi oni bili usavršeni? I osvajanje i usavršavanje služe tome da čovek postane potpun, kako bi mu se povratilo prvobitno obličje i kako bi se on oslobodio svoje sotonske iskvarene naravi i Sotoninog uticaja. Ovo osvajanje nastupa rano u procesu rada na čoveku; to je prvi korak dela. Usavršavanje je drugi korak i to je završno delo. Svi ljudi moraju proći kroz proces osvajanja. U suprotnom, ona ne bi mogla da spoznaju Boga niti bi bila svesna da Bog postoji, drugim rečima, bilo bi im nemoguće da priznaju Boga. A ako ljudi ne priznaju Boga, nemoguće je i da ih Bog upotpuni, budući da ne ispunjavaju kriterijume za ovo upotpunjavanje. Ako ti Boga čak ni ne priznaješ, kako Ga onda možeš spoznati? Kako možeš da tragaš za Njim? Nećeš moći ni da svedočiš o Njemu, a još manje ćeš imati vere da Mu udovoljiš. Prema tome, za svakoga ko želi da bude upotpunjen, prvi nužan korak jeste da se podvrgne delu osvajanja. Ovo predstavlja prvi uslov. Međutim, i osvajanje i usavršavanje jesu u cilju rada na ljudima i njihove promene, i svako od njih jeste segment dela upravljanja čovekom. Ovo su dva za stvaranje savršenog čoveka i oba su neizostavna. Istina je da „biti osvojen” ne zvuči baš lepo, ali je proces osvajanja nekoga zapravo isto što i proces njegove promene. Nakon što budeš osvojen, tvoja iskvarena narav možda neće biti u potpunosti odbačena, ali ćeš je ti spoznati. Kroz delo osvajanja, spoznaćeš svoju nisku ljudskost, kao i veliki deo sopstvenog buntovništva. Iako u kratkom periodu dela osvajanja nećeš moći da odbaciš ili promeniš ove stvari, spoznaćeš ih, a to će postaviti temelj za tvoje usavršavanje. Kao takvi, i osvajanje i usavršavanje se obavljaju kako bi se ljudi promenili, kako bi se oslobodili svojih sotonskih iskvarenih naravi, tako da se u potpunosti mogu dati Bogu. Samo što je biti osvojen prvi korak u promeni ljudskih naravi, kao i prvi korak u tome da se ljudi u potpunosti daju Bogu, i to je niži stepen od usavršavanja. Životna dispozicija osvojene osobe se menja znatno manje od one kod usavršene osobe. „Biti osvojen” i „biti usavršen” nose različite nazive jer su to različite faze dela i zato što pred ljude postavljaju različita zahtevana merila; osvajanje pred ljude postavlja niža, dok usavršavanje postavlja viša merila. Usavršeni su pravedni ljudi, oni koji su osvećeni; oni su kristalizacija dela upravljanja čovečanstvom ili završni proizvodi. Iako nisu savršeni, oni jesu ljudi koji traže da žive smislenim životom. Osvojeni, u međuvremenu, samo rečima priznaju Božje postojanje i samo priznaju da se Bog ovaplotio, da se Reč pojavila u telu i da je Bog došao na zemlju da obavi delo suda i grdnje. Osim toga, oni priznaju da su Božji sud i grdnja, kao i Njegovo udaranje i oplemenjivanje, svi korisni za čoveka. Oni su tek počeli da poprimaju donekle ljudsko obličje. Oni imaju određene uvide u život, ali im je on i dalje maglovit. Drugim rečima, oni tek počinju da poseduju mrvicu ljudskost. U tome su efekti osvajanja. Kada ljudi kroče na put usavršavanja, njihove stare naravi su u stanju da se promene. Nadalje, njihovi životi nastavljaju da se razvijaju i oni postepeno sve dublje ulaze u istinu. U stanju su da se gnušaju sveta i svih onih koji ne tragaju za istinom. Oni ne samo da se naročito gnušaju sebe, već, što je još važnije, sebe jasno spoznaju. Oni su spremni da žive prema istini, teže istini kao svom cilju i nisu voljni da žive u mislima koje stvaraju njihovi sopstveni umovi. Osećaju gnušanje prema čovekovoj samopravednosti, nadmenosti i umišljenosti, govore sa snažnim osećajem za pristojnost, razboriti su i mudri kada se susreću sa stvarima i odani su i pokorni Bogu. Ako dožive grdnju i sud, ne samo da ne postaju negativni ili slabi, već su zahvalni Bogu na toj grdnji i sudu, verujući da ne mogu biti bez Božje grdnje i suda, jer ih to štiti. Oni ne teže veri koja počiva na miru i radosti i traženju svoje porcije hleba. Niti teže ka privremenim telesnim užicima. Ovo poseduju onih koji su usavršeni. Nakon što ljudi budu osvojeni, oni priznaju da Bog postoji, ali se to priznanje u njima ispoljava na ograničen broj načina. Šta zapravo znači da se Reč pojavljuje u telu? Šta znači ovaploćenje? Šta je učinio ovaploćeni Bog? Koji su cilj i značaj Njegovog dela? Nakon što si iskusio toliko od Njegovog dela, nakon što si iskusio Njegova dela u telu, šta si zadobio? Tek nakon što razumeš sve ove stvari bićeš neko ko je osvojen. Ako samo kažeš da priznaješ da Bog postoji, ali se ne odričeš onoga čega bi trebalo da se odrekneš, i propuštaš da se odrekneš telesnih uživanja onda kada je vreme da ih se odrekneš, već nastavljaš da žudiš za telesnim udobnostima kao što si to oduvek činio, i ako nisi u stanju da se oslobodiš bilo kakvih predrasuda prema braći i sestrama i ne plaćaš nikakvu cenu u sprovođenju mnogih jednostavnih praksi, onda to dokazuje da tek treba da budeš osvojen. U tom slučaju, čak i ako mnogo toga razumeš, sve to će biti uzalud. Oni osvojeni jesu ljudi koji su postigli određene početne promene i početni ulazak. Iskustvo Božjeg suda i grdnje ljudima pruža početno znanje o Bogu i početno razumevanje istine. Možda nisi u stanju da u potpunosti uđeš u stvarnost mnogih dubljih i detaljnijih istina, ali si u stanju da sprovodiš u delo mnoge osnovne istine, poput onih koje se tiču tvojih telesnih uživanja ili tvog ličnog statusa u stvarnom životu. Sve ovo je, naravno, efekat koji se postiže kod ljudi tokom procesa osvajanja. Promene u naravi se takođe mogu videti kod osvojenih; na primer, način na koji se oblače i doteruju, i kako žive – sve to se može promeniti. Njihovo gledište o verovanju u Boga se menja, jasni su im ciljevi njihovog stremljenja i imaju veću rešenost. Tokom dela osvajanja, odgovarajuće promene nastaju i u njihovoj životnoj dispoziciji. Ima promena, ali su one plitke, preliminarne i daleko manje u odnosu na promene u naravi i ciljeve potrage onih koji su usavršeni. Ako se, tokom osvajanja, narav određene osobe uopšte ne promeni i ona ne zadobije nikakvu istinu, onda je ova osoba smeće i potpuno beskorisna! Ljudi koji nisu bili osvojeni ne mogu da budu usavršeni! Ako neka osoba traži da bude samo osvojena, tada ona ne može biti sasvim upotpunjena, čak i ako, tokom dela osvajanja, njene naravi ispoljavaju izvesne odgovarajuće promene. Ona će izgubiti i početne istine koje je stekla. Ogromna je razlika u promeni naravi kod onih koji su osvojeni u odnosu na one koji su usavršeni. Međutim, biti osvojen predstavlja prvi korak u promeni; to je temelj. Izostanak ove početne promene jeste dokaz da neka osoba zapravo uopšte ne spoznaje Boga, budući da ovo saznanje dolazi iz suda, a takav sud je glavni segment dela osvajanja. Kao takvi, svi oni koji se usavršavaju moraju prvo biti osvojeni; u suprotnom, nema načina da budu usavršeni.

Kažeš da priznaješ Božje ovaploćenje i da priznaješ pojavu Reči u telu, ali ipak određene stvari činiš iza Njegovih leđa, stvari koje se protive onome što On zahteva, a u svom srcu ne osećaš strahopoštovanje prema Njemu. Da li je ovo priznavanje Boga? Priznaješ ono što On kaže, ali ne sprovodiš u delo ono što možeš niti se pridržavaš Njegove Reči. Da li je ovo priznavanje Boga? I premda Ga priznaješ, u srcu gajiš podozrivost prema Njemu, a nikada bogobojažljivost. Ako si video i priznao Njegovo delo i znaš da je ova ličnost Bog, a ipak si ostao mlak i potpuno nepromenjen, onda si ti osoba koja još uvek nije osvojena. Oni koji su osvojeni moraju učiniti sve što mogu i premda nisu u stanju da zakorače u više istine, pri čemu su im ove istine nedostižne, takvi ljudi su u svojim srcima spremni da to dostignu. Budući da postoje granice onoga što oni mogu da shvate, postoje i granice i ograničenja onoga što su u stanju da sprovode u delo. Međutim, oni u najmanju ruku moraju učiniti sve što mogu. Ako ti to možeš postići, to je efekat koji je ostvaren zahvaljujući delu osvajanja. Pretpostavimo da kažeš: „S obzirom na to da On može da izgovori toliko reči koje čovek ne može, ako On nije Bog, ko jeste?” Takvo što imaš ovakvo razumevanje ne znači da priznaješ Boga. Ako priznaješ Boga, moraš to i dokazati svojim stvarnim postupcima. Ako vodiš crkvu, a pravednost ipak ne sprovodiš u delo, ako žudiš za novcem i bogatstvom i za sebe uvek prisvajaš crkveni novac, je li to priznanje da postoji Bog? Bog je svemoguć i dostojan je toga da Ga se bojiš. Ako zaista priznaješ da Bog postoji, kako je moguće da se ne plašiš? Ako si u stanju da počiniš takva dela dostojna prezira, da li Ga zaista priznaješ? Je li to Bog u koga veruješ? Ono u šta veruješ jeste neodređen bog; zato i nisi uplašen! Oni koji zaista priznaju i spoznaju Boga, svi Ga se boje i ne usuđuju se da učine išta protivno Njemu ili što narušava njihovu savest; posebno se plaše da učine išta za šta znaju da je protivno Božjim namerama. Jedino se to može smatrati priznavanjem Božjeg postojanja. Šta bi trebalo da učiniš kada roditelji nastoje da te spreče da veruješ u Boga? Kako bi trebalo da voliš Boga kada je tvoj muž nevernik dobar prema tebi? I kako bi trebalo da voliš Boga kada te se braća i sestre gnušaju? Ako Ga priznaješ, onda ćeš u ovim stvarima postupati kako je primereno i živećeš u stvarnosti. Ako ne preduzimaš konkretne radnje, već samo kažeš da priznaješ Božje postojanje, onda si samo jak na rečima! Kažeš da u Njega veruješ i da Ga priznaješ, međutim, na koji Ga to način priznaješ? Na koji način veruješ u Njega? Da li Ga se u svom srcu bojiš? Da li Ga se plašiš? Da li duboko u sebi imaš srce koje je bogoljubivo? Kada si uznemiren i nemaš na koga da se osloniš, ti osećaš Božju divotu, da bi je nakon toga sasvim zaboravio. To nije ljubav prema Bogu, niti je vera u Boga! Šta, na kraju krajeva, Bog želi da čovek postigne? Sva stanja koja sam pomenuo, kao što su impresioniranost sopstvenom važnošću, osećaj da brzo shvataš stvari, sputavanje drugih, gledanje na druge s visine, suđenje ljudima prema izgledu, zlostavljanje krotkih ljudi, lakomost na crkveni novac i tako dalje – tek kada sve ove sotonske iskvarene naravi budu delom uklonjene iz tebe, tvoje osvajanje će se manifestovati.

Delo osvajanja koje se obavlja na vama ljudima jeste od najdubljeg značaja: u jednom pogledu, svrha ovog dela jeste da se usavrši grupa ljudi, odnosno, da se oni usavrše, da mogu da postanu grupa pobednika – kao prva grupa ljudi koji su upotpunjeni, u značenju prvine. U drugom pogledu, da se stvorenim bićima dozvoli da uživaju u Božjoj ljubavi, da prime Božje potpuno i najveće spasenje, da se omogući čoveku da uživa ne samo u milosti i dobroti, već, što je još važnije, u grdnji i sudu. Od stvaranja sveta sve do sada, sve što je Bog učinio u Svom delu jeste ljubav, bez ikakve mržnje prema čoveku. Čak su i grdnja i sud koje si video takođe ljubav, iskrenija i stvarnija ljubav, ljubav koja ljude vodi na pravi put ljudskog života. U još jednom pogledu, to je svedočenje pred Sotonom. A u još jednom, to je postavljanje temelja za širenje budućeg dela jevanđelja. Celokupno delo koje je On obavio ima za cilj da izvede ljude na pravi put ljudskog života, tako da mogu da žive normalnim ljudskim životom, jer ljudi ne znaju kako da žive, a bez ovog usmeravanja, živećeš samo ispraznim životom; život će ti biti lišen vrednosti ili smisla, i bićeš potpuno nesposoban da budeš normalna osoba. U tome je najdublji značaj osvajanja čoveka. Svi vi ste potomci Moava; delo osvajanja koje se obavlja na vama jeste vaše veliko spasenje. Svi vi živite u zemlji greha i razuzdanosti i svi ste razuzdani i grešni. Danas ne samo da možete da vidite Boga, već ste, što je još važnije, primili grdnju i sud, primili ste ovo najdublje spasenje, što će reći, primili ste najveću Božju ljubav. Sve što Bog čini jeste istinska ljubav prema vama. On nema zlu nameru. Sudi vam zbog vaših grehova, da biste mogli da razmislite o sebi i dobijete ovo ogromno spasenje. Sve ovo delo se vrši sa ciljem da bi se čovek upotpunio. Od početka do kraja, Bog čini sve što može da spasi čoveka i On jednostavno nema želju da potpuno uništi ljude koje je stvorio Svojim rukama. On je danas došao među vas da dela; nije li tim pre ovo spasenje? Da vas mrzi, da li bi i dalje obavljao delo tolikih razmera da bi vas lično usmeravao? Zašto bi On tako patio? Bog vas ne mrzi niti ima zle namere prema vama. Treba da znate da je Božja ljubav najstvarnija ljubav. Samo zato što su ljudi buntovni, On mora da ih spasi kroz sud; u protivnom, i dalje bi bilo nemoguće da ih spasi. Pošto ne znate kako da živite svoj život i niste svesni kako se živi, i pošto živite u ovoj razvratnoj i grešnoj zemlji, a i sami ste razvratni i prljavi đavoli, On ne može da podnese da vam dozvoli da nastavite da tonete sve niže, ne može da podnese da vas gleda kako živite u ovoj prljavoj zemlji onako kako sada živite, da vas Sotona gazi kako mu se prohte, i ne može da podnese da vam dozvoli da padnete u Ad. On samo želi da zadobije ovu grupu ljudi i da vas potpuno spasi. Ovo je glavna svrha obavljanja dela osvajanja na vama – zarad spasenja. Ako ne možeš da vidiš da je sve što se na tebi čini ljubav i spasenje, ako misliš da je to samo metod, način da se čovek muči i nešto nepouzdano, onda slobodno možeš da se vratiš u svoj svet da trpiš bol i nedaće! Ako si voljan da u ovom toku uživaš u ovom sudu i ovom ogromnom spasenju, u svim ovim blagoslovima koji se nigde u ljudskom svetu ne mogu pronaći, kao i u ovoj ljubavi, onda budi dobar: ostani u ovom toku da prihvatiš delo osvajanja kako bi mogao da budeš usavršen. Danas trpiš malo bola i oplemenjivanja zbog Božjeg suda, ali podnošenje tog bola ima vrednost i smisao. Iako su za čoveka Božja grdnja i sud zapravo oplemenjivanje i nemilosrdno razotkrivanje, i mada se sprovode u svrhu kažnjavanja za grehe i kažnjavanja tela, ništa od ovog dela nije namenjeno tome da osudi telo i uništi ga. Sva ta oštra razotkrivanja rečima služe tome da te izvede na pravi put. Od ovog dela ste toliko toga lično iskusili i ono vas, očito, nije odvelo na zao put! Sve ovo je sa ciljem da te navede da proživiš normalnom ljudskošću i sve to je dostižno tvojom normalnom ljudskošću. Svaki korak Božjeg dela zasnovan je na tvojim potrebama, prema tvojim slabostima i prema tvom stvarnom rastu, a nikakvo nepodnošljivo breme vam se ne nameće. Danas ti ovo nije jasno i osećaš kao da sam strog prema tebi, te oduvek veruješ te svakodnevno grdim, sudim ti i prekorevam te zato što te mrzim. Ali iako je ono što dobijaš grdnja i sud, to je zapravo ljubav prema tebi i to je najveća zaštita. Ako ne možeš da dokučiš dublje značenje ovog dela, biće ti nemoguće da nastaviš da ga doživljavaš. Treba da zadobiješ utehu iz ovog spasenja. Ne odbijaj da se urazumiš. Budući da si stigao dovde, značaj dela osvajanja bi trebalo da ti bude jasan i ti o tome više ne bi trebalo da imaš ikakvo mišljenje!