Spasitelj se već vratio na „belom oblaku”
Tokom nekoliko hiljada godina čovek je čeznuo da svedoči dolasku Spasitelja. Čovek je čeznuo da vidi Isusa Spasitelja kako jaše na belom oblaku dok se lično spušta među one koji su čeznuli za Njim i nadali Mu se hiljadama godina. Čovek je takođe čeznuo da se Spasitelj vrati i ponovo sjedini sa njim; drugim rečima, žudeo je da se Isus Spasitelj, koji je hiljadama godina bio odvojen od ljudi, vrati i da još jednom izvrši delo iskupljenja koje je učinio među Jevrejima, da bude milostiv i pun ljubavi prema čoveku, da oprosti i ponese čovekove grehe, pa čak i da na sebe primi sve ljudske prestupe i tako spasi čoveka od greha. Ono za čim čovek čezne jeste da Isus Spasitelj bude isti kao i pre – Spasitelj koji je drag, ljubazan i poštovan, koji se nikada ne ljuti na čoveka i nikada mu ne prigovara, već mu prašta i na sebe prima sve čovekove grehe i koji će čak, kao i pre, umreti na krstu radi čoveka. Otkako je Isus otišao, učenici koji su Ga sledili, kao i svi sveci koji su spaseni u Njegovo ime, očajnički su čeznuli za Njim i očekivali Ga. Svi oni koji su spaseni milošću Isusa Hrista u Doba blagodati žudeli su za tim radosnim danom u poslednjim danima kada Isus Spasitelj silazi na belom oblaku da se pojavi pred bezbrojnim ljudima. Naravno, to je i zajednička želja svih onih koji danas prihvataju ime Isusa Spasitelja. Svi u vaseljeni koji znaju za spasenje Isusa Spasitelja očajnički su čeznuli da Isus Hristos iznenada stigne kako bi ispunio ono što je rekao dok je bio na zemlji: „Doći ću baš kao što sam i otišao.” Čovek veruje da se, nakon raspeća i vaskrsenja, Isus vratio na nebo na belom oblaku da bi zauzeo svoje mesto sa desne strane Svevišnjeg. Na sličan način Isus će ponovo, na belom oblaku (to je isti onaj oblak koji je Isus uzjahao kada se vratio na nebo), sići među one koji su očajnički čeznuli za Njim hiljadama godina, a imaće jevrejski lik i nosiće jevrejsku odeću. Nakon što se pojavi pred njima, On će ih darovati hranom i za njih prosuti živu vodu, i živeće među ljudima, pun blagodati i pun milosrđa, jasan i stvaran. U sve takve predstave ljudi veruju. Pa ipak, Isus Spasitelj to nije učinio; ono što je uradio upravo je suprotno čovekovim predstavama. Nije stigao među one koji su očajnički čeznuli za Njegovim povratkom i nije se pred bezbrojnim ljudima pojavio jašući na belom oblaku. On je već stigao, ali čovek Ga ne zna i po tom pitanju ostaje neuk. Čovek Ga samo besciljno čeka, uopšte ne zna da je On već sišao na „belom oblaku” (na belom oblaku koji je Njegov Duh, Njegova reč, Njegova celokupna narav i sve što On jeste) i da je sada među grupom pobednika koju će On stvoriti tokom poslednjih dana. Kako bi čovek mogao da zna da sveti Spasitelj Isus, iako je pun milosrđa i ljubavi prema čoveku, nikako ne bi mogao da dela u tim „hramovima” koji su puni prljavštine i nastanjeni nečistim duhovima? Iako čovek iščekuje Njegov dolazak, kako bi On mogao da se pojavi pred onima koji jedu meso nepravednika, piju krv nepravednika i nose odeću nepravednika, koji veruju u Njega a ipak Ga ne spoznaju i koji Ga stalno iznuđuju? Čovek zna samo da je Isus Spasitelj pun milosrđa i prepun milosti i da je On žrtva za greh, ispunjen iskupljenjem. Međutim, čovek nije ni svestan da je On Sȃm Bog, koji je prepun pravednosti, veličanstva, gneva i suda, koji ima autoritet i odiše dostojanstvom. Stoga, iako čovek željno čezne i žudi za povratkom Iskupitelja, i čak svojim molitvama uspeva da gane „Nebesa”, Isus Spasitelj se ne pojavljuje pred onima koji veruju u Njega, ali ga ne spoznaju.
„Jahve” je ime koje sam uzeo tokom Svog dela u Izraelu, a znači Bog Izraelaca (Božjeg izabranog naroda) koji može da bude milostiv prema čoveku, da na čoveka baci prokletstvo i da usmerava čovekov život; Bog koji poseduje veliku silu i prepun je mudrosti. „Isus” je Emanuilo, što znači žrtva za greh koja je puna milosrđa, puna milosti i koja iskupljuje čoveka. On je obavio delo iz Doba blagodati i On predstavlja Doba blagodati, ali može predstavljati samo segment dela plana upravljanja. Drugim rečima, samo Jahve je Bog izabranog naroda iz Izraela, Bog Avramov, Bog Isakov, Bog Jakovljev, Bog Mojsijev i Bog čitavog izraelskog naroda. Stoga, u sadašnjem dobu, svi Izraelci, osim pripadnika jevrejskog naroda, obožavaju Jahvea. Oni Mu prinose žrtve na oltaru i služe Mu u hramu noseći svešteničke odore. Nadaju se ponovnoj pojavi Jahvea. Samo je Isus Iskupitelj ljudskog roda i On je žrtva za greh koja je iskupila ljudski rod od greha. Drugim rečima, ime Isusovo potiče iz Doba blagodati i nastalo je zbog dela iskupljenja u Dobu blagodati. Ime Isusovo je nastalo da bi ljudi iz Doba blagodati mogli da se ponovo rode i budu spaseni i predstavlja konkretno ime za iskupljenje čitavog ljudskog roda. Dakle, ime Isus predstavlja delo iskupljenja i označava Doba blagodati. Ime Jahve je posebno ime za narod Izraela koji je živeo pod zakonom. U svakom dobu i svakoj etapi dela, Moje ime nije bez osnova, već ima reprezentativni značaj: svako ime predstavlja jedno doba. „Jahve” predstavlja Doba zakona i to je počasno ime kojim je narod Izraela nazivao Boga kome su se klanjali. „Isus” predstavlja Doba blagodati i to je ime Boga svih onih koji su iskupljeni tokom Doba blagodati. Ako čovek još uvek čezne za dolaskom Isusa Spasitelja tokom poslednjih dana i još uvek očekuje da On stigne u liku koji je imao u Judeji, onda bi se ceo plan upravljanja za šest hiljada godina prekinuo u Dobu iskupljenja i ne bi mogao da se dalje ostvaruje. Poslednji dani, štaviše, nikada ne bi nastupili, a pomenuto doba nikada ne bi bilo okončano. To je zato što se uloga Isusa Spasitelja sastoji samo u iskupljenju i spasenju ljudskog roda. Uzeo sam ime Isus samo radi svih grešnika iz Doba blagodati, ali to nije ime kojim ću čitav ljudski rod dovesti do kraja. Iako imena Jahve, Isus i Mesija sva predstavljaju Moj Duh, ona samo označavaju različita doba iz Mog plana upravljanja, a ne predstavljaju Mene u celosti. Imena kojima Me ljudi na zemlji oslovljavaju ne mogu da iscrpe Moju celokupnu narav i sve ono što jesam. To su samo različita imena kojima Me nazivaju u različitim dobima. Stoga, kad nastupi završno doba – poslednje doba – Ja ću ponovo promeniti ime. Neću se zvati ni Jahve, ni Isus, a ponajmanje Mesija – zvaću se Sȃm moćni i svemogući Bog i pod tim imenom ću celo to doba privesti kraju. Nekada su Me zvali Jahve, takođe su Me ljudi jednom znali kao Mesiju, a jedno vreme su Me s ljubavlju i poštovanjem nazivali Isusom Spasiteljem. Danas više nisam ni Jahve ni Isus koje su ljudi poznavali u prošlim vremenima. Umesto toga, Ja sam Bog koji se vratio u poslednjim danima, Bog koji će okončati doba; Ja sam Sâm Bog koji se uzdiže s kraja zemlje, ispunjen celokupnom Svojom naravi i pun autoriteta, časti i slave. Ljudi nikada nisu bili u dodiru sa Mnom, oni Me nikada nisu spoznali i uvek su bili neupućeni u Moju narav. Od stvaranja sveta do danas, nijedna osoba Me nije videla. To je Bog koji se javlja ljudima u poslednjim danima, ali je sakriven među njima. On boravi među ljudima, istinit i stvaran, kao žarko sunce i ognjeni plamen, ispunjen silom i prepun autoriteta. Nema te osobe niti stvari kojoj Moje reči neće suditi, i nema osobe niti stvari koja neće biti pročišćena vatrom koja bukti. Naposletku će bezbrojni narodi zbog Mojih reči biti blagosloveni, a zbog Mojih reči biće i smrskani u paramparčad. Tako će svi ljudi u poslednjim danima videti da sam Ja Spasitelj koji se vratio i da sam Svemogući Bog koji osvaja čitav ljudski rod. I svi će videti da sam nekada bio žrtva za greh čoveka, ali da sam u poslednjim danima postao oganj užarenog sunca koji sagoreva sva stvorenja, te Sunce pravednosti koje razotkriva sva stvorenja. Ovo je Moje delo u poslednjim danima. Uzimam ovo ime i nosim ovu narav kako bi svi ljudi mogli da vide da sam Ja pravedan Bog, žarko sunce i ognjeni plamen, te da bi se svi klanjali Meni, jedinom istinitom Bogu, i da bi svi mogli da vide Moje pravo lice: Ja nisam samo Bog Izraelaca i nisam samo Iskupitelj; umesto toga, Ja sam Bog svih stvorenja po nebesima, zemlji i morima.
Kada bi Spasitelj stigao tokom poslednjih dana i još se zvao Isusom, iznova se rodivši u Judeji i tamo sprovevši Svoje delo, onda bi time dokazao da sam Ja samo izraelski narod stvorio i samo izraelski narod iskupio, te da nemam nikakve veze sa neznabošcima. Zar to onda ne bi bilo u suprotnosti sa Mojim rečima da sam „Ja Gospod koji je stvorio nebo i zemlju i sva stvorenja”? Napustio sam Judeju i delam među neznabošcima jer Ja nisam samo Bog naroda izraelskog, već Bog svih stvorenih bića. Ja se pojavljujem među neznabošcima tokom poslednjih dana zato što nisam samo Jahve, Bog naroda izraelskog, već sam, još i više, Stvoritelj svih Svojih izabranih naroda među neznabošcima. Ne samo da sam stvorio Izrael, Egipat i Liban, nego i sve neznabožačke narode izvan Izraela. Zbog toga sam ja Gospod svih stvorenih bića. Ja sam Izrael koristio samo kao polaznu tačku za Svoje delo, koristio sam Judeju i Galileju kao uporišta za Svoje delo iskupljenja, a sada koristim neznabožački narod kao bazu iz koje ću čitavo doba privesti kraju. Sproveo sam dve etape dela u Izraelu (ove dve etape predstavljaju Doba zakona i Doba blagodati), dok sam sledeće dve etape dela (Doba blagodati i Doba carstva) obavljao u zemljama van Izraela. Među neznabožačkim narodima sprovešću delo osvajanja i tako okončati ovo doba. Ako Me čovek stalno oslovljava imenom Isus Hristos, a pritom ne zna da sam tokom poslednjih dana otpočeo novo doba i da sam se upustio u novo delo, i ako čovek nastavi da opsesivno iščekuje dolazak Isusa Spasitelja, onda ću takve zvati ljudima koji ne veruju u Mene; to su ljudi koji Me ne spoznaju, koji se predstavljaju kao vernici. Da li bi takvi ljudi mogli da vide dolazak Isusa Spasitelja sa nebesa? Oni ne čekaju Moj dolazak, već dolazak jevrejskog cara. Oni ne čeznu za tim da Ja uništim ovaj prljavi stari svet, već žude za drugim Isusovim dolaskom, nakon čega će biti iskupljeni – raduju se što će Isus još jednom iskupiti čitav ljudski rod iz ove oskrnavljene i nepravedne zemlje. Kako takvi ljudi mogu postati oni koji dovršavaju Moje delo u poslednjim danima? Čovekove želje ne mogu da ispune Moje želje niti da ostvare Moje delo, jer čovek samo obožava i ceni delo koje sam već obavio, nesvestan da sam Ja Sam Bog koji je uvek nov i nikada star, i samo zna da sam Ja Jahve i Isus i nimalo ne sluti da sam Ja Onaj iz poslednjih dana koji će dovesti ljudski rod do kraja. Sve za čim čovek čezne i što zna potiče od njegovih sopstvenih predstava i to je samo ono što može da vidi svojim očima. To nije u skladu sa delom koje sprovodim, već u potpunom neskladu sa njim. Kada bi se Moje delo odvijalo po zamislima čoveka, kada bi se ono okončalo? Kada bi ljudski rod mogao da počine? I kako bih Ja mogao da uđem u sedmi dan, Šabat? Ja delam prema Svom planu i prema Svojoj svrsi, a ne prema namerama čoveka.
