III. Reči o svedočenju o Božjoj pojavi i delu
165. Pohvala je stigla na Sion i Božje prebivalište se pojavilo. Slavno sveto ime veličaju bezbrojni pripadnici Božjeg izabranog naroda i ono se širi. O, Svemogući Bože! Poglavar vaseljene, Hristos poslednjih dana – On je Sunce koje sija, koje se uzdiglo unutar cele vaseljene, nad veličanstvenom i grandioznom gorom Sionskom…
Svemogući Bože! Radosno Ti kličemo, igramo i pevamo. Ti si uistinu naš Iskupitelj, veliki Car vaseljene! Napravio si grupu pobednika i ispunio Božji plan upravljanja. Bezbrojni pripadnici Božjeg izabranog naroda će pohrliti na ovu goru. Oni će kleknuti pred prestolom! Ti si jedan i jedini istiniti Bog i zaslužuješ slavu i čast. Celokupna slava, hvala i autoritet pripadaju prestolu! Izvor života teče sa prestola, zaliva i hrani sav Božji narod. Naš život se svakim danom menja; prate nas nova svetlost i otkrovenja, stalno nam dajući nove uvide o Bogu. Kroz svoja iskustva postajemo sasvim sigurni u vezi s Bogom. Njegove se reči stalno pojavljuju, pojavljuju se u ispravnim ljudima. Zaista smo veoma blagosloveni! Svakodnevno smo s Bogom licem u lice, razgovaramo s Njim o svemu u zajedništvu i prepuštamo Bogu da vlada nad svime. Pažljivo razmišljamo o Božjoj reči, srca su nam smirena u Bogu, i tako dolazimo pred Boga, gde primamo Njegovo prosvetljenje. Svakoga dana u svom životu, u svojim postupcima, rečima, mislima i idejama mi živimo unutar Božje reči i u stanju smo da u svakom trenutku raspoznajemo stvari. Božja reč udeva konac u iglu; nenadano, stvari skrivene u nama, jedna za drugom, izlaze na videlo. Zajedništvo s Bogom ne trpi nikakva odlaganja; Bog razotkriva naše misli i ideje. Svakog trenutka živimo pred Hristovim prestolom, gde bivamo podvrgnuti sudu. Svaki kutak našeg tela još uvek zauzima Sotona. Danas, zarad obnove Božje vladavine, Njegov hram mora biti očišćen. Da bi nas Bog u potpunosti ispunio, moramo proći kroz borbu na život i smrt. Tek kad naše staro „ja” bude razapeto na krst, vaskrsli će Hristov život moći da preuzme vrhovnu vlast.
Duh Sveti sad kreće u juriš na svaki naš kutak, kako bi poveo bitku da nas povrati! Dokle god smo spremni da se odreknemo sebe i voljni da sarađujemo s Bogom, On će nas zacelo u svakom trenutku prosvetljavati i iznutra pročišćavati, te iznova pridobiti ono što je Sotona zauzeo, kako bi mogao da nas što je moguće pre upotpuni. Nemoj traćiti vreme – svaki trenutak proživi unutar Božje reči. Budi izgrađen sa svecima, budi uveden u carstvo i, zajedno s Bogom, zakorači u slavu.
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Hristove izjave na početku”, 1. poglavlje
166. Filadelfijska crkva poprimila je svoj oblik, što je u celosti zasluga blagodati i milosti Božje. Bogoljubivo srce rađa se u svecima, i oni su nepokolebljivi na svom duhovnom putovanju. Oni se čvrsto drže verovanja u to da se jedan istiniti Bog ovaplotio i da je On Glava vaseljene, koji vlada nad svim stvarima: ovo je potvrđeno od Duha Svetoga i neosporno je! Ovo se nikada neće promeniti!
O, Svemogući Bože! Ti si Onaj koji je danas otvorio naše duhovne oči, čineći da slepi progledaju, hromi prohodaju, a gubavi ozdrave. Ti si Onaj koji je otvorio nebeska okna, omogućivši nam da vidimo tajne duhovnog carstva. Da budemo prožeti Tvojim svetim rečima i spaseni od naše ljudskosti, koju je Sotona iskvario – takvo je Tvoje neizmerno veliko delo i Tvoja neizmerno velika milost. Mi smo Tvoji svedoci!
Dugo si bio tiho ponizan i skriven. Prošao si kroz vaskrsenje nakon smrti, kroz stradanje na raspeću, kroz radosti i tuge ljudskog života, kroz progone i nedaće; doživeo si i okusio bol ljudskog sveta, a i doba Te je napustilo. Ovaploćeni Bog je Sȃm Bog. Zarad volje Božje spasao si nas iz gnojišta, desnicom si nas Svojom podigao i blagodat nam Svoju podario. Ne štedeći bola, Ti si Svoj život u nama skovao; Celo Tvoje srce i cena koju si platio su se iskristalisali u svecima. Mi smo produkt[a] ulaganja celog Tvog srca; mi smo cena koju si platio.
O, Svemogući Bože! Zbog Tvoje blagonaklonosti i milosti, Tvoje pravednosti i Tvog veličanstva, zbog Tvoje svetosti i poniznosti, mnoštvo će se Tvojih izabranih naroda pred Tobom pokloniti i obožavati Te čitavu večnost.
Ti si danas upotpunio sve crkve – filadelfijsku crkvu – i Tvoj 6000-godišnji plan upravljanja je ispunjen. Sveci mogu ponizno da Ti se potčine, povezani u duhu i prateći u ljubavi, spojeni sa središtem izvora. Živa voda života protiče bez prestanka, spirajući i čisteći sve blato i mutnu vodu u crkvi, još jednom pročišćujući Tvoj hram. Spoznali smo praktičnog istinitog Boga, koračali unutar Njegovih reči i prepoznali smo svoje funkcije i dužnosti, čineći sve što je u našoj moći da sebe damo za dobrobit Crkve. Bivajući uvek tihi pred Tobom, mi moramo voditi računa o delu Duha Svetoga, kako Tvoje delo ne bi ostalo sputano u nama. Među svecima vlada uzajamna ljubav, tako da čvrstina jednih nadoknađuje propuste drugih. Oni su u svako doba sposobni da koračaju u duhu, prosvećeni i obasjani Svetim Duhom. Oni istinu sprovode u delo od trenutka kada su je razumeli. Oni idu ukorak sa novom svetlošću i slede Božje stope.
Koračati zajedno sa Bogom znači aktivno sarađivati s Njim, dopustiti Mu da vlada. Sve naše ideje, predstave, mišljenja i sekularne zavrzlame iščezavaju kao dim u vazduhu. Dozvoljavamo Bogu da ima vlast nad našim duhom, koračamo s Njim i tako dostižemo transcedenciju, prevazilazeći ovaj svet, dok naš duh nesputan leti i biva oslobođen: takav je ishod kada Bog Svemogući vlada kao Car. Kako onda da ne igramo i ne pevamo Njemu u slavu, nudeći Mu naše hvalospeve, nudeći Mu nove himne?
Mnogi su zaista načini da se veliča Bog: prizivanje Njegovog imena, približavanje Njemu, razmišljanje o Njemu, molitveno čitanje, zajedništvo, meditacija i promišljanje, molitve i pohvalne pesme. Sve ove vrste veličanja nude uživanje, a tu je i pomazanje. Veličanje Boga daje nam snagu, ali ujedno predstavlja i breme. U veličanju je vera, ali i novi uvidi.
Aktivno sarađujte s Bogom, sarađujte u svojoj službi i postanite jedno, udovoljite namerama Svemogućeg Boga, požurite da što pre postanete sveto duhovno telo, pogazite Sotonu i stavite tačku na njegovu sudbinu. Filadelfijska crkva uznesena je pred Boga i otkrivena u Njegovoj slavi.
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Hristove izjave na početku”, 2. poglavlje
a. Izvorni tekst ne sadrži reč „produkt”.
167. Pobednički kralj sedi na Svom slavnom prestolu. Ostvario je iskupljenje i sav Svoj narod poveo da se pojavi u slavi. U rukama Svojim drži sve stvari, a Svojom je božanskom mudrošću i moći sagradio i učvrstio Sion. Svojim veličanstvom On sudi grešnome svetu; presudio je bezbrojnim nacijama i narodima, zemlji i morima i svim živim stvorovima u njima, kao i onima koji su se napili vina bluda. Bog će im zacelo suditi i sigurno će se naljutiti na njih, razotkrivajući time veličanstvo Boga, čija je presuda trenutna i izriče se bez odlaganja. Oganj gneva Njegovog zacelo će spaliti njihove gnusne grehove i nesreća će ih zadesiti u svakom trenutku; neće za njih biti bekstva i oni neće imati gde da se skriju, plakaće i škrgutaće zubima, i na sebe će navući propast.
Pobednički sinovi, ljubljeni od Boga, zacelo će ostati u Sionu, da više nikad iz njega ne odu. Bezbrojni će narodi pažljivo slušati Njegov glas, pažljivo će paziti na Njegove postupke, a zvuci njihovog hvalospeva neće nikad utihnuti. Jedan istiniti Bog se javio! Duhom ćemo biti sigurni u Njega i u stopu Ga slediti; svom ćemo snagom jurnuti napred i nećemo više oklevati. Smak sveta odvija se pred nama; pravilan crkveni život, kao i ljudi, događaji i stvari koje nas okružuju, čak i sada pojačavaju našu obuku. Pohitajmo da povratimo svoja srca, koja su toliko zaljubljena u svet! Pohitajmo da povratimo svoju viziju, koja je toliko zamagljena! Hajde da držimo korak, kako ne bismo prekoračili granice. Hajde da zaćutimo, kako bismo mogli da hodamo u Božjoj reči i da više ne osporavamo vlastitu ćar i gubitke. Ah, odbacite je – tu svoju pohlepnu naklonost prema sekularnom svetu i bogatstvu! Ah, oslobodite je se – svoje privrženosti muževima, kćerima i sinovima! Ah, okrenite im leđa – svojim stavovima i predrasudama! Ah, probudite se; vremena je malo! Uznesite pogled, uznesite pogled iz dubina svoga duha, a kontrolu prepustite Bogu. Šta god da se desi, nemojte se pretvoriti u drugu Lotovu ženu. Kako je žalosno biti odbačen! Kako žalosno, zaista! Ah, probudite se!
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Hristove izjave na početku”, 3. poglavlje
168. Planine i reke se menjaju, vode teku svojim tokom, a čovekov život ne traje poput zemlje i neba. Samo Svemogući Bog je večni i vaskrsli život, koji traje, generaciju za generacijom, zauvek! Sve stvari i svi događaji u Njegovim su rukama, a Sotona Mu je pod nogama.
Danas, zahvaljujući predodređenom Božjem izboru, On nas spasava iz Sotoninog stiska. On je zaista naš Iskupitelj. Večni, vaskrsli Hristov život zaista je skovan u nama, sudbinski nas predodređujući da se povežemo sa Božjim životom, kako bismo zaista mogli da se sretnemo sa Njim licem u lice, da Ga jedemo, pijemo i uživamo u Njemu. Ovo je nesebično posvećivanje celog Božjeg srca.
Godišnja doba dolaze i odlaze, Bog prolazi kroz vetar i mraz i susreće se sa toliko mnogo životnih patnji, progona i nedaća, sa toliko mnogo odbacivanja i kleveta u svetu, toliko vladinih lažnih optužbi, pa ipak se ni Božja vera ni Njegova rešenost ni najmanje ne umanjuju. Svesrdno posvećen Božjoj volji, te ostvarenju Božjeg upravljanja i plana, On Svoj sopstveni život ostavlja po strani. Za sav Svoj narod On ne štedi truda, brižljivo ga hraneći i zalivajući. Bez obzira na to koliko smo bezumni ili teški, treba samo da se pokorimo pred Njim, i vaskrsli Hristov život će promeniti našu staru prirodu… Zarad svih ovih prvorođenih sinova, On neumorno službuje danonoćno, odričući se hrane i odmora. Koliko dana i noći, kroz koliko žarku vrućinu i ledenu hladnoću, On svesrdno gleda u Sionu.
Svet, dom, posao i sve, potpuno napušteno, rado i svojevoljno, a ovozemaljska uživanja nemaju ništa sa Njim… Reči iz Njegovih usta nas zaista pogađaju, razotkrivajući stvari skrivene duboko u našim srcima. Kako da ne budemo ubeđeni? Svaka rečenica koja dolazi iz Njegovih usta može se u svakom trenutku ostvariti u nama. Šta god da radimo, u Njegovom prisustvu ili skriveno od Njega, ne postoji ništa što On ne zna, ništa što On ne razume. Sve se zaista otkriva pred Njim, uprkos našim planovima i dogovorima.
Sedeti pred Njim, osećati zadovoljstvo u svom duhu, biti spokojan i smiren, a opet osećati se uvek prazno i istinski dužnim Bogu: ovo je nezamislivo čudo koje je nemoguće postići. Sveti Duh je dovoljan da dokaže da je Svemogući Bog jedini istiniti Bog! To je nepobitni dokaz! Mi iz ove grupe smo neopisivo blagosloveni! Da nema Božje blagodati i milosti, mogli bismo jedino da odemo u propast i da sledimo Sotonu. Samo Svemogući Bog nas može spasiti!
Ah! Svemogući Bože, praktični Bože! Ti si taj koji je otvorio naše duhovne oči, omogućivši nam da vidimo tajne duhovnog carstva. Izgledi carstva su bezgranični. Budimo oprezni dok čekamo. Taj dan ne može biti daleko.
Plamenovi rata se kovitlaju, dim iz topova ispunjava vazduh, vreme postaje toplije, klima se menja, kuga će se raširiti, a ljudi mogu samo da umiru, bez nade da će preživeti.
Ah! Svemogući Bože, praktični Bože! Ti si naša neosvojiva tvrđava. Ti si naše utočište. Zbijamo se pod Tvojim krilima i nesreća ne može da nas dohvati. Takva je Tvoja božanska zaštita i briga.
Svi dižemo glas u pesmi; pevamo u pohvalu i zvuk naše pohvale odjekuje širom Siona. Svemogući Bog, praktični Bog, pripremio je za nas to divno odredište. Budite oprezni – o, budite na oprezu! Taj čas je već pred vratima.
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Hristove izjave na početku”, 5. poglavlje
169. Od onog trenutka kada je Svemogući Bog – Car carstva – osvedočen, obim Božjeg upravljanja je u potpunosti otvoren širom vaseljene. Ne samo da je Božja pojava osvedočena u Kini, već je ime Svemogućeg Boga osvedočeno i u svim narodima i na svim mestima. Svi oni prizivaju ovo sveto ime, tražeći zajedništvo sa Bogom na svaki mogući način, dokučujući namere Svemogućeg Boga i složno Mu služeći u crkvi. Ovo je čudesan način na koji Sveti Duh deluje.
Jezici raznih naroda se međusobno razlikuju, ali postoji samo jedan Duh. Ovaj Duh ujedinjuje crkve širom vaseljene i apsolutnom je jedno sa Bogom, bez ikakve razlike. To je nešto što je van svake sumnje. Sada ih Sveti Duh poziva, a Njegov glas ih drži u pripravnosti. To je glas Božje milosti. Svi oni prizivaju sveto ime Svemogućeg Boga! I slave i pevaju. Delo Svetoga Duha nikada ne odstupa; ovi ljudi su spremni na sve da bi napredovali pravim putem, oni se ne povlače – čuda se javljaju jedno za drugim. To je nešto što ljudi teško mogu da zamisle i o čemu je nemoguće spekulisati.
Svemogući Bog je Car života u vaseljeni! On sedi na slavnom prestolu i sudi svetu, suveren je nad svima i vlada svim nacijama; svi narodi kleče pred Njim, mole Mu se, približavaju Mu se i komuniciraju s Njim. Bez obzira na to koliko dugo verujete u Boga, koliko je visok vaš status ili koliko mnogo staža imate, ako se protivite Bogu u svom srcu, morate biti osuđeni i morate pasti ničice pred Njim, ispuštajući zvuke bolnih molbi; ovo je uistinu žetva plodova vaših sopstvenih postupaka. Ovaj jauk je zvuk mučenja u ognjenom i sumpornom jezeru, on je krik prekorevanja Božjim gvozdenim štapom; to je sud pred Hristovim prestolom.
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Hristove izjave na početku”, 8. poglavlje
170. Svemogući Bog! On je javno otkrio Svoje veličanstveno telo, pojavilo se Njegovo sveto duhovno telo i On je Sâm potpuni Bog! I svet i Njegovo telo su izmenjeni, a Njegovo preobraženje na gori jeste lik Božji. Na glavi nosi zlatnu krunu, odeća Mu je čisto bela, preko grudi ima zlatni pojas, a svet i sva stvorenja su Mu pod nogama. Oči su Mu kao užareni oganj, u ustima ima oštar dvosekli mač, a u desnoj ruci drži sedam zvezda. Put do carstva je neizmerno svetao, a Njegova slavna svetlost se uzdiže i blista; planine su radosne i voda nasmejana, a sunce, mesec i zvezde se okreću u svom uređenom rasporedu, dočekujući pobedonosni povratak jedinog istinitog Boga, koji je dovršio Svoj plan upravljanja u trajanju od šest hiljada godina. Svi skaču i igraju od radosti! Radujte se! Svemogući Bog sedi na Svom slavnom prestolu! Zapevajte! Pobednički barjak Svemogućeg podignut je visoko na predivnoj, veličanstvenoj gori Sion! Sve zemlje se raduju, a bezbroj pripadnika Božjeg izabranog naroda peva, gora Sion se radosno smeje, a slava Božja se uzdigla! Nisam ni sanjao da ću videti Božji lik, ali danas sam ga video. Licem u lice sa Njim svakoga dana, razgovaram s Njim i ogoljavam svoje srce pred Njim. On obilato pruža hranu i piće. U životu, rečima, delima, mislima i idejama, Njegova slavna svetlost sve prosvetljuje. On nas vodi na svakom koraku puta, a ako se neko pobuni u srcu, Njegov sud se odmah spušta.
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Hristove izjave na početku”, 15. poglavlje
171. Sinu čovečjem je posvedočeno, a i Sâm Bog je javno otkriven. Slava se Božja pojavila blistajući silovito kao žarko sunce! Njegovo slavno lice plamti blistavom svetlošću; čije se oči usuđuju da Mu se odupru? Otpor vodi u smrt! Ne pokazuje se nimalo milosti ni za šta što misliš u svom srcu, ni za jednu reč koju izgovoriš, ni za jedno delo koje počiniš. Svi ćete shvatiti i uvideti šta ste dobili – ništa sem Moga suda! Mogu li da podnesem kad se ne trudite da jedete i pijete Moje reči, već samovoljno prekidate i razarate ono što gradim? Prema takvima neću biti blag! Bude li se vaše ponašanje još više iskvarilo, oganj će vas progutati! Svemogući Bog se ispoljava u duhovnom telu, bez iole krvi i mesa od glave do pete. On nadilazi vaseljenu i svet, sedi na slavnom prestolu trećeg neba i nad svime vlada! Vaseljena i sve stvoreno u Mojim su rukama. Ja govorim, i to se ostvaruje. Ja odrešujem i tako biva određeno. Sotona je pod Mojim nogama; u bezdanu! Kad pustim Svoj glas, nebo i zemlja će proći i pretvoriti se u ništavilo! Sve će biti obnovljeno; to je večno nepromenljiva istina koja je potpuno ispravna. Savladao sam svet, kao i sve zlikovce. Sedim ovde i govorim vam, a svi koji imaju uši neka slušaju i svi koji su živi neka prihvate.
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Hristove izjave na početku”, 15. poglavlje
172. Svemogući istiniti Bog, ustoličeni Car, vlada čitavom vaseljenom, okrenut ka bezbrojnim nacijama i narodima, i veličanstveno Božje svetlo sija širom sveta. Sve što je živo u vaseljeni i do krajnjih granica zemlje to će videti. Planine, reke, jezera, kopna, okeani i sva živa bića digli su svoje zastore pred svetlošću lica istinitog Boga, i oživeli su, kao da se iz sna bude, kao da su klice što se kroz tle probijaju!
Ah! Jedan istiniti Bog se pojavljuje pred ljudima sveta. Ko se usuđuje da Mu priđe s otporom? Svi se tresu od straha. Svi su potpuno ubeđeni i svi neprestano preklinju za milost i Njegov oproštaj. Bezbrojni ljudi padaju na svoja kolena pred Njim, i bezbrojna usta Ga obožavaju! Kontinenti i okeani, planine, reke – i sva stvorenja beskrajno Ga hvale! Topli povetarci, praćeni dahom proleća, donose sa sobom laganu, neprestanu prolećnu kišu. Žuboreći potoci i mnoštvo ljudi su slični, i jedno i drugo su ispunjeni tugom i radošću, lijući suze duga i samoprekora. Reke, jezera, talasi i njihovi naleti, svi oni pevaju, hvaleći sveto ime istinitog Boga! Zvuk hvale odzvanja takvom jasnoćom! Stare stvari koje je Sotona nekad iskvario – svaka od njih će se obnoviti i promeniti i ući će u potpuno novi svet…
Ovo je sveta truba, i počela je da se oglašava! Poslušajte je. Taj zvuk, tako milozvučan, glas je sa prestola. Objavljuje svakoj naciji i svakom Božjem izabranom narodu da je kucnuo čas, da je došao ishod poslednjih dana. Moj plan upravljanja je završen. Moje se carstvo otvoreno pojavilo na zemlji i carstva sveta su postala carstvo Moje, Mene koji sam Bog. Mojih sedam truba oglašava se sa prestola, i dogodiće se tako čudesne stvari! Ljudi iz najudaljenijih krajeva zemlje hrle skupa, iz svih pravaca, snagom lavine i silinom grmljavine, neki ploveći morima, neki leteći avionima, neki vozeći vozila svih oblika i veličina, neki jašući na konju. Osmotrite pomno. Oslušnite pažljivo. Ovi jahači konja svih mogućih boja, rasplamsalog duha, moćni i veličanstveni, kao da zauzimaju bojno polje, ravnodušni su prema smrti. Usred rzanja konja i galame ljudi koji uzvikuju istinitog Boga, gomile muškaraca, žena i dece u trenu se nađu pod kopitama. Neki su mrtvi, neki na izdahu, neki unakaženi, a nikoga nema da se za njih pobrine, dok histerično vrište i zavijaju od bola. Sinovi pobune! Nije li ovo vaš konačni kraj?
Sa radošću gledam na Svoj narod, koji može da čuje Moj glas i okuplja se iz svih naroda i zemalja. Mnoštvo ljudi, imajući istinitog Boga uvek na usnama, hvali Ga i beskrajno skače! Oni svedoče ljudima sveta, a zvuk njihovog svedočenja o istinitom Bogu je gromoglasan poput mnogih voda. Mnoštvo ljudi će pohrliti u Moje carstvo.
Razleže se zvuk Mojih sedam truba, budeći one koji spavaju! Ustani brzo, još nije kasno. Postaraj se za svoj život! Otvori oči i vidi koliko je sati. Šta treba tražiti? O čemu treba razmišljati? I čega se treba držati? Zar nikada nisi razmišljao o tome koliko vredi dobiti život sa Mnom, a koliko vredi život saonim što voliš i čega se grčevito držiš? Nemoj više da budeš tvrdoglav i da se poigravaš. Nemoj da propustiš ovu priliku. Ovo vreme više neće doći! Ustani odmah, budi u stanju da se obučiš u vežbanju svog duha, i budi u stanju da koristiš razna sredstva kako bi prozreo i osujetio mnoge Sotonine zavere i obmane, i pobedi Sotonu, kako bi tvoje životno iskustvo moglo da se produbi, a ti mogao da živiš prema Mojoj naravi; kako bi život mogao da ti postane zreo i ispunjen i da uvek možeš da pratiš Moje stope. Nemoj biti obeshrabren niti slab, već se uvek kreći napred, korak po korak, pravo, sve do kraja puta!
Kada sedam truba ponovo zatrubi, biće to zvuk trube suda, sud sinovima pobune, sud mnoštvu nacija inaroda, i svaka će se nacija pokoriti pred Bogom. Božje veličanstveno lice će se zasigurno pojaviti pred mnoštvom nacija i naroda. Svi će biti potpuno uvereni, i beskrajno će dozivati istinitog Boga. Svemogući Bog će biti još veličanstveniji, i Moji sinovi i ja ćemo zadobiti slavu i vladaćemo zajedno, sudićemo mnoštvu nacija inaroda, kažnjavaćemo zlo, spasavaćemo one koje sam Ja izabrao i prema njima ćemo imati milosti, i činićemo carstvo čvrstim i stabilnim. Slušajući zvuk sedam truba, ogromno mnoštvo ljudi biće spaseno, vratiće se pred Mene da kleče i neprestano Me obožavaju i hvale!
Kada se sedam truba ponovo oglasi, to će biti završni čin doba, prasak truba koji označava pobedu nad đavolima i Sotonom, pozdrav koji najavljuje početak slobodnog življenja u carstvu na zemlji! Kako je uzvišen zvuk, ovaj zvuk koji se razleže oko prestola, ovaj prasak truba koji potresa nebo i zemlju, prasak koji je znak pobede Mog plana upravljanja, i koji označava sud Sotoni; on na smrt osuđuje ovaj stari svet, u celini, da bude bačen u bezdan! Ovaj prasak truba označava da će se vrata milosti zatvoriti, da će život carstva započeti na zemlji, ispravan i čestit. Bog spasava one koji Ga vole. Jednom kada se vrate u Njegovo carstvo, ljudi na zemlji će se suočiti sa glađu i kugom, a sedam Božjih zdela i sedam pošasti biće puštene jedna za drugom. Nebo i zemlja će proći, ali Moja reč ne!
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Hristove izjave na početku”, 36. poglavlje
173. Kada munja sevne sa Istoka, to je upravo i trenutak kada Ja počinjem da izgovaram Svoje reči – kada munja sevne, sva nebesa bivaju osvetljena i dolazi do preobražaja u svim zvezdama. Čitav ljudski rod kao da je prošao kroz čišćenje. Pod sjajem ovog snopa svetlosti sa Istoka, čitavo čovečanstvo biva razotkriveno u svom prvobitnom obliku, zaslepljenih očiju, nesigurno šta da radi, a još manje sigurno kako da prikrije svoje ružne crte lica. Oni su, takođe, slični životinjama koje beže od Moje svetlosti i pronalaze utočište u planinskim pećinama – ipak, nijedna među njima ne može biti izbrisana iz Moje svetlosti. Svi ljudi su zapanjeni, svi čekaju, svi posmatraju; sa dolaskom Moje svetlosti, svi osećaju da imaju sreće zbog dana kada su rođeni i isto tako svi proklinju dan kada su rođeni. Teško je izraziti oprečne emocije; suze samoprekora oblikuju reke i odnosi ih jedna bujica u naletu za drugom, u trenu nestaju bez traga. Još jednom, Moj dan se sve više približava celom ljudskom rodu, još jednom budeći ljudsku rasu, pružajući ljudskom rodu još jedan novi početak. Moje se srce preliva i planine poskakuju u ritmičnoj i radosnoj pratnji, vode plešu s radošću, a talasi udaraju u stenovite grebene. Teško je izraziti ono što Mi je u srcu. Učiniću da sve nečiste stvari izgore u pepeo pod Mojim pogledom; učiniću da svi sinovi buntovništva nestanu pred Mojim očima, da više nikada ne postoje. Ne samo da sam načinio novi početak u staništu velike crvene aždaje, već sam i otpočeo novo delo u vaseljeni. Uskoro će zemaljska carstva postati Moje carstvo; uskoro će zemaljska carstva, zbog Mog carstva, zauvek prestati da postoje, jer sam već ostvario pobedu, jer sam se pobedonosno vratio. Velika crvena aždaja je iscrpela sva zamisliva sredstva da prekine Moj plan, u nadi da će izbrisati Moje delo na zemlji, međutim, mogu li postati obeshrabren njenim manevrima? Mogu li njene pretnje da Me nateraju spletkama od straha izgubim samopouzdanje? Nikada nije bilo nijednog bića na nebu niti na zemlji koje nisam držao pod Svojom kontrolom; koliko to i više važi za veliku crvenu aždaju, koja Meni služi kao kontrast? Nije li i ona predmet kojim upravljam u Svojim rukama?
Za vreme Mog ovaploćenja u ljudskom svetu, ljudski rod je, pod Mojim vođstvom, nesvesno došao do ovoga dana i nesvesno Me je spoznao. Međutim, kad je reč o tome kako ići putem koji se proteže ispred, niko ne sluti, niko nije svestan – a još manje iko ima predstavu u kom će ga pravcu taj put odvesti. Jedino će uz Svemogućeg koji bdi nad njima, svako moći da ide putem do kraja; samo će vođen munjom na Istoku svako moći da pređe prag koji vodi u Moje carstvo. Nikada među ljudima nije bilo nikoga ko je video Moje lice, nikoga ko je video munju na Istoku; koliko je još manje bilo ikoga ko je čuo izjave sa Mog prestola? U stvari, od davnina, nijedno ljudsko biće nije došlo u direktan kontakt sa Mojom ličnošću; tek danas, sada kada sam došao u svet, ljudi imaju priliku da Me vide. Ali čak ni sada, ljudi Me i dalje ne spoznaju, kao da samo gledaju Moje lice i samo slušaju Moj glas, a ipak ne razumeju Moje značenje. Sva ljudska bića su takva. Kao pripadnici Mog naroda, zar ne osećate dubok ponos kada vidite Moje lice? I zar ne osećate užasan stid zato što Me ne spoznajete? Hodam među ljudima i živim među ljudima, jer sam se ovaplotio i došao u ljudski svet. Moj cilj nije samo da ljudskom rodu omogućim da gleda Moje telo; što je još važnije, Moj cilj je u tome da ljudskom rodu omogućim da Me spozna. Štaviše, Ja ću, kroz Svoje ovaploćeno telo, osuditi ljudski rod za njegove grehe; Ja ću, kroz Svoje ovaploćeno telo, savladati veliku crvenu aždaju i satrti njenu jazbinu.
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, 12. poglavlje
174. Dok se budem obraćao celoj vaseljeni, svi ljudi čuće Moj glas, to jest, svi ljudi videće sva dela koja sam širom vaseljene obavio. Oni koji se Mojim namerama protive, odnosno, oni koji Mi se delima ljudskim suprotstavljaju, biće oboreni u Mojoj grdnji. Obnoviću mnogobrojne zvezde sa nebesa; zahvaljujući Meni, sunce i mesec će se obnoviti, nebesa neće više biti ono što su bila; i sve stvari na zemlji biće obnovljene – sve to će biti postignuto zbog Mojih reči. Sve zemlje unutar vaseljene biće ponovo podeljene i zamenjene Mojim carstvom, tako da će države na zemlji zauvek nestati i postojaće samo carstvo koje se Meni klanja; sve zemlje sveta biće uništene i prestaće da postoje. Od svih ljudskih bića u vaseljeni, svi oni koji su od đavola biće uništeni. Svi koji se klanjaju Sotoni pašće usred Mog razbuktalog ognja – to jest, izuzev onih koji su sada u toku, svi će biti pretvoreni u pepeo. Kada izgrdim sve narode, oni iz sveta religije će se, u manjoj ili većoj meri, vratiti u Moje carstvo, osvojeni Mojim delima, jer će oni dotad već videti da je „Sveti koji jaše na belom oblaku” već došao. Svi će ljudi biti razvrstani po vrstama i primiće različite grdnje srazmerne svojim postupcima. Svi oni koji su Mi se opirali propašće; a što se tiče onih čija dela na zemlji nisu uključivala Mene, oni će, zbog načina na koji su se ponašali, nastaviti da bivstvuju na zemlji pod upravom Mojih sinova i Mog naroda. Pojaviću se pred bezbrojnim zemljama i narodima, pustiću Svoj glas na zemlji objavljujući dovršetak Mog velikog dela, kako bi to svi ljudi mogli da vide sopstvenim očima.
Dok Moje izjave postaju sve dublje, Ja takođe posmatram i stanje vaseljene. Kroz Moje reči, sve stvari bivaju obnovljene. Nebo se menja, kao i zemlja. Ljudski rod se razotkriva u svom prvobitnom obliku i ljudi se polako razvrstavaju prema svojoj vrsti i nesvesno bivaju vraćeni svojim „porodicama”. To Me silno raduje. Ništa Me ne ometa, Moje veliko delo neprimetno biva dovršeno i sve stvari se menjaju. Kada sam stvarao svet, sve stvari sam razvrstao prema njihovoj vrsti, kategorišući sve stvari koje su imale oblik. Kada se Moj plan upravljanja bude približio kraju, povratiću prvobitno stanje stvorenog; sve ću vratiti da bude onakvo kakvo je prvobitno bilo, sve ću iz temelja promeniti, i učiniću da sve potpadne pod okrilje Mog plana. Došlo je vreme! Uskoro će biti dovršena poslednja etapa Mog plana. Ah, nečisti stari svete! Zasigurno će pasti usred Mojih reči! Zasigurno će, zbog Mog plana, biti sveden na ništavilo! Ah, sve stvari! Sve će one dobiti novi život usred Mojih reči – imaće svoga Suverena! Ah, sveti i neokaljani novi svete! Svakako će oživeti usred Mog veličanstvenog svetla! Ah, goro Sionska! Ne ćuti više – vratio sam se slavodobitno! Posmatram celu zemlju usred svih stvari. Ljudi na zemlji započeli su novi život i stekli novu nadu. Ah, narode Moj! Kako da ponovo ne oživite usred Moje svetlosti? Kako da pod Mojim vođstvom ne skačete od ushićenja? Zemlje kliču od radosti, vode se prolamaju od razdraganog smeha! Ah, vaskrsli Izraele! Kako da ne osetiš ponos zbog Mog predodređenja? Ko je plakao? Ko je jadikovao? Stari Izrael je prestao da postoji, a današnji se Izrael uzdigao, uspravan i uzdižući se nad svetom, ustao je u srcima celog ljudskog roda. Današnji Izrael će kroz Moj narod sigurno zadobiti temelj postojanja! Ah, mrski Egipte! Da li Mi se i dalje opireš? Kako možeš da koristiš Moju milost i da pokušavaš da izbegneš Moju grdnju? Kako možeš da ne živiš unutar Moje grdnje? Svi koje volim sigurno će postojati večno, a sve one koji Mi se opiru zasigurno ću doveka grditi. Jer Ja sam ljubomoran Bog i neću olako poštedeti sve ljude zbog svega što su učinili. Pomno ću ispitati celu zemlju i, sa pravednošću, veličanstvom, gnevom i grdnjom, pojaviću se na Istoku sveta i otkriću Sebe mnoštvu ljudi!
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, 26. poglavlje
175. Mnoštvo Mog naroda Me pozdravlja, mnoštvo Mog naroda Me hvali; iz bezbrojnih se usta čuje ime jednog istinitog Boga, bezbrojni ljudi dižu pogled, gledajući u daljinu da bi posmatrali Moja dela. Carstvo se spušta na ljudski svet, Moja je ličnost bogata i izdašna. Ko se tome ne bi radovao? Ko od radosti ne bi zaigrao? Oh, Sione! Podigni svoj pobednički barjak da Me proslaviš! Zapevaj svoju pobedničku pesmu da proklamuješ Moje sveto ime! Sva stvorenja sa krajeva zemlje! Brzo se očistite, kako biste mogli da Mi budete prineseni! Mnoštvo zvezda na nebu! Brzo na svoja mesta, da na nebeskom svodu pokažete Moju ogromnu moć! Osluškujem da čujem glasove Mog naroda na zemlji, koji u pesmu izlivaju svoju bezgraničnu bogobojažljivost i ljubav prema Meni! Na ovaj dan, kada sve stvoreno ponovo oživljava, Ja silazim u ljudski svet. Baš ovoga trena, sve cveće cveta divljim cvatom, sve ptice uglas pevaju, sve vrvi od radosti! Usred topovskih salva carstva, Sotonino se kraljevstvo ruši, sprženo grmljavinom himne carstva, da se više nikad ne uzdigne!
Ko se na zemlji usuđuje da ustane i da se usprotivi? Dok silazim na zemlju, Ja donosim oganj, donosim gnev, donosim sve nesreće. Carstva zemaljska sada su Moje carstvo! Gore, na nebu, oblaci se prevrću i kovitlaju; pod nebom bujaju jezera i reke, radosno hučući dirljivu melodiju. Životinje na počinku izranjaju iz svojih jazbina, a Ja bezbrojni Božji narod budim iz dremeža. Konačno je došao dan koji je Moj bezbrojni narod iščekivao! Oni svoje najlepše pesme nude Meni!
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, „Himna carstva”
176. Kada pozdrav carstvu zazvoni – što je upravo kada sedam gromova zatutnji – taj zvuk trese i nebo i zemlju, protresa empirej i čini da strune u svakom ljudskom srcu zatrepere. Himna carstvu zvanično se uzdiže u zemlji velike crvene aždaje, dokazujući da sam uništio tu zemlju i uspostavio Svoje carstvo. Što je još važnije, Moje carstvo je uspostavljeno na zemlji. U tom trenutku, Moji anđeli počinju da se šalju da tumaraju po svim zemljama sveta kako bi mogli pastirski da čuvaju Moje sinove i Moj narod; to takođe činim da bi se ispunili zahtevi sledećeg koraka Mog dela. Međutim, Ja lično stižem na mesto gde sklupčana leži velika crvena aždaja i „nadmećem se” s njom. Kad Me jednom svi ljudi spoznaju u telu i budu u stanju da vide Moje postupke u telu, jazbina velike crvene aždaje pretvoriće se u pepeo i nestati bez traga. (…)
Ne samo da se danas spuštam u zemlju velike crvene aždaje, već okrećem glavu da se suočim i sa čitavom vaseljenom, izazivajući potres čitavog empireja. Postoji li igde ijedno mesto koje nije podređeno Mom sudu? Postoji li i jedno jedino mesto koje se nije našlo usred nesreća kojima ga obasipam? Gde god sam prošao, rasuo sam svakakvo „semenje nesreće”. To je jedan od načina na koji radim i bez sumnje je čin spasenja za ljudski rod, a ono što mu pružam i dalje je vrsta blagosti. Još većem broju ljudi ću dozvoliti da Me spoznaju i da Me vide i da na taj način počnu da se boje Boga koga nisu mogli da vide toliko godina, ali koji je, upravo sada, praktičan.
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, 10. poglavlje
177. Tokom nekoliko hiljada godina čovek je čeznuo da svedoči dolasku Spasitelja. Čovek je čeznuo da vidi Isusa Spasitelja kako jaše na belom oblaku dok se lično spušta među one koji su čeznuli za Njim i nadali Mu se hiljadama godina. Čovek je takođe čeznuo da se Spasitelj vrati i ponovo sjedini sa njim; drugim rečima, žudeo je da se Isus Spasitelj, koji je hiljadama godina bio odvojen od ljudi, vrati i da još jednom izvrši delo iskupljenja koje je učinio među Jevrejima, da bude milostiv i pun ljubavi prema čoveku, da oprosti i ponese čovekove grehe, pa čak i da na sebe primi sve ljudske prestupe i tako spasi čoveka od greha. Ono za čim čovek čezne jeste da Isus Spasitelj bude isti kao i pre – Spasitelj koji je drag, ljubazan i poštovan, koji se nikada ne ljuti na čoveka i nikada mu ne prigovara, već mu prašta i na sebe prima sve čovekove grehe i koji će čak, kao i pre, umreti na krstu radi čoveka. Otkako je Isus otišao, učenici koji su Ga sledili, kao i svi sveci koji su spaseni u Njegovo ime, očajnički su čeznuli za Njim i očekivali Ga. Svi oni koji su spaseni milošću Isusa Hrista u Doba blagodati žudeli su za tim radosnim danom u poslednjim danima kada Isus Spasitelj silazi na belom oblaku da se pojavi pred bezbrojnim ljudima. Naravno, to je i zajednička želja svih onih koji danas prihvataju ime Isusa Spasitelja. Svi u vaseljeni koji znaju za spasenje Isusa Spasitelja očajnički su čeznuli da Isus Hristos iznenada stigne kako bi ispunio ono što je rekao dok je bio na zemlji: „Doći ću baš kao što sam i otišao.” Čovek veruje da se, nakon raspeća i vaskrsenja, Isus vratio na nebo na belom oblaku da bi zauzeo svoje mesto sa desne strane Svevišnjeg. Na sličan način Isus će ponovo, na belom oblaku (to je isti onaj oblak koji je Isus uzjahao kada se vratio na nebo), sići među one koji su očajnički čeznuli za Njim hiljadama godina, a imaće jevrejski lik i nosiće jevrejsku odeću. Nakon što se pojavi pred njima, On će ih darovati hranom i za njih prosuti živu vodu, i živeće među ljudima, pun blagodati i pun milosrđa, jasan i stvaran. U sve takve predstave ljudi veruju. Pa ipak, Isus Spasitelj to nije učinio; ono što je uradio upravo je suprotno čovekovim predstavama. Nije stigao među one koji su očajnički čeznuli za Njegovim povratkom i nije se pred bezbrojnim ljudima pojavio jašući na belom oblaku. On je već stigao, ali čovek Ga ne zna i po tom pitanju ostaje neuk. Čovek Ga samo besciljno čeka, uopšte ne zna da je On već sišao na „belom oblaku” (na belom oblaku koji je Njegov Duh, Njegova reč, Njegova celokupna narav i sve što On jeste) i da je sada među grupom pobednika koju će On stvoriti tokom poslednjih dana. Kako bi čovek mogao da zna da sveti Spasitelj Isus, iako je pun milosrđa i ljubavi prema čoveku, nikako ne bi mogao da dela u tim „hramovima” koji su puni prljavštine i nastanjeni nečistim duhovima? Iako čovek iščekuje Njegov dolazak, kako bi On mogao da se pojavi pred onima koji jedu meso nepravednika, piju krv nepravednika i nose odeću nepravednika, koji veruju u Njega a ipak Ga ne spoznaju i koji Ga stalno iznuđuju? Čovek zna samo da je Isus Spasitelj pun milosrđa i prepun milosti i da je On žrtva za greh, ispunjen iskupljenjem. Međutim, čovek nije ni svestan da je On Sȃm Bog, koji je prepun pravednosti, veličanstva, gneva i suda, koji ima autoritet i odiše dostojanstvom. Stoga, iako čovek željno čezne i žudi za povratkom Iskupitelja, i čak svojim molitvama uspeva da gane „Nebesa”, Isus Spasitelj se ne pojavljuje pred onima koji veruju u Njega, ali ga ne spoznaju.
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Spasitelj se već vratio na ’belom oblaku’”
178. Svoju slavu sam dao Izraelu, a potom sam je odatle povukao, čime sam Izraelce doveo na Istok, a takođe sam i sve ljude doveo na Istok, sve sam ih doveo k svetlosti, da bi se ponovo sreli sa svetlošću i bili u zajedništvu s njom, i da više ne tragaju. Postaraću se da svi koji traže opet vide svetlo i da vide slavu koju sam imao u Izraelu; da vide da sam među ljude davno sišao na belom oblaku, da vide gomile oblaka belih i plodove u njihovim bogatim grozdovima; povrh toga, učiniću da vide Jahvea, Boga Izraela, „učitelja” Jevreja, dugo iščekivanog Mesiju, i ceo Moj lik, Mene, koga su kraljevi progonili kroz vekove. Obavljaću delo širom vaseljene, obaviću veliko delo, otkrivajući svu slavu Moju i sva dela Moja ljudima u poslednjim danima, otkrivajući, u punoj veličini, Svoje celo slavno lice onima koji su Me mnogo godina čekali, onima koji su čeznuli da siđem na belom oblaku, Izraelu koji je čeznuo da se opet ukažem i celom čovečanstvu koje Me progoni, tako da će svi znati da sam odavno uzeo slavu Svoju i doneo je na Istok i da ona više nije u Judeji, jer poslednji su dani već nastupili!
U čitavoj vaseljeni Ja obavljam Svoje delo, a na Istoku se neprestano razležu gromoglasni prasci, tresući sve nacije i sve veroispovesti. Moje izjave su ono što je sve ljude dovelo do sadašnjeg dana. Ja činim da svi ljudi budu osvojeni Mojim izjavama, da upadnu u ovaj tok i da se preda Mnom predaju, jer sam odavno povukao slavu Svoju sa cele zemlje i nanovo je izlio na Istoku. Ko ne čezne da vidi slavu Moju? Ko ne očekuje s nestrpljenjem Moj povratak? Ko ne žudi za ponovnom pojavom Mojom? Ko ne čezne za divotom Mojom? Ko ne bi prišao svetlosti? Ko ne bi ugledao izobilje Hanana? Ko ne čezne za povratkom Iskupitelja? Ko se ne divi Njemu, koji poseduje silu veliku? Moje izjave će se prenositi po celoj zemlji i ja ću izgovoriti i saopštiti više reči Svom izabranom narodu, poput silnog groma koji potresa planine i reke. Svoje reči govorim celoj vaseljeni i ljudskom rodu. Stoga su reči iz usta Mojih postale čovekovo blago, i svi ljudi neguju Moje reči. Munja seva od Istoka pa sve do Zapada. Moje su reči takve da je čoveku teško da se od njih rastane i ujedno su čoveku nedokučive, i još više čine da se čovek raduje. Poput novorođenčadi, svi ljudi osećaju radost i veselje i slave Moj dolazak. Posredstvom Svojih izjava, sve ljude ću dovesti preda Se. Počev od tad, zvanično ću stupiti među ljudski rod i učiniću da svi dođu da Mi odaju počast. Uz slavu koju isijavam i reči Svojih usta, svi ljudi dolaze preda Me i vide da munja seva sa Istoka, te da sam takođe sišao na „Maslinovu goru” na Istoku, da sam već odavno došao na zemlju i da nisam više Sin Jevreja, već Munja Istoka. Jer Ja sam odavno vaskrsao i otišao od ljudi, a onda sam se sa slavom ponovo pojavio među njima. Ja sam Onaj koji je obožavan u bezbrojnim vremenima pre sadašnjeg, a Ja sam i odojče koje je narod Izraela odbacio u bezbrojnim vremenima pre sadašnjeg. Još i više od toga, Ja sam sveslavni Svemogući Bog sadašnjeg doba! Neka svi dođu pred Moj presto i vide Moje slavno lice, čuju Moje izjave i gledaju Moja dela. To je celokupna namera Moja; to je kraj i vrhunac Moga plana, kao i svrha Mog upravljanja: da Mi mnoštvo naroda odaje počast, da Me mnoštvo usta priznaje, da mnoštvo ljudi polaže veru u Mene i da se mnoštvo Mog izabranog naroda preda Meni!
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Prasak sedam gromova – proricanje da će se jevanđelje carstva proširiti na celu vaseljenu”
179. Nekada su Me zvali Jahve, takođe su Me ljudi jednom znali kao Mesiju, a jedno vreme su Me s ljubavlju i poštovanjem nazivali Isusom Spasiteljem. Danas više nisam ni Jahve ni Isus koje su ljudi poznavali u prošlim vremenima. Umesto toga, Ja sam Bog koji se vratio u poslednjim danima, Bog koji će okončati doba; Ja sam Sâm Bog koji se uzdiže s kraja zemlje, ispunjen celokupnom Svojom naravi i pun autoriteta, časti i slave. Čovek nikada nije bio u dodiru sa Mnom, nikada Me nije spoznao i uvek je bio neupućen u Moju narav. Od stvaranja sveta do danas, nijedna osoba Me nije videla. To je Bog koji se javlja čoveku u poslednjim danima, ali je sakriven među ljudima. On boravi među ljudima, krepak i čio, kao žarko sunce i ognjeni plamen, ispunjen silom i prepun autoriteta. Nema te osobe niti stvari kojoj Moje reči neće suditi, i nema osobe niti stvari koja neće biti pročišćena vatrom koja bukti. Naposletku će bezbrojni narodi zbog Mojih reči biti blagosloveni, a zbog Mojih reči biće i smrskani u paramparčad. Tako će svi ljudi u poslednjim danima videti da sam Ja Spasitelj koji se vratio i da sam Svemogući Bog koji osvaja čitav ljudski rod. I svi će videti da sam nekada bio žrtva za greh čoveka, ali da sam u poslednjim danima postao oganj užarenog sunca koji sagoreva sva stvorenja, te Sunce pravednosti koje razotkriva sva stvorenja. Ovo je Moje delo u poslednjim danima. Uzimam ovo ime i nosim ovu narav kako bi svi ljudi mogli da vide da sam Ja pravedan Bog, žarko sunce i ognjeni plamen, te da bi se svi klanjali Meni, jedinom istinitom Bogu, i da bi svi mogli da vide Moje pravo lice: Ja nisam samo Bog Izraelaca i nisam samo Iskupitelj; umesto toga, Ja sam Bog svih stvorenja po nebesima, zemlji i morima.
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Spasitelj se već vratio na ’belom oblaku’”
180. Božji plan upravljanja za šest hiljada godina bliži se kraju, a kapija carstva je već otvorena svima koji traže Njegovu pojavu. Draga braćo i sestre, šta čekate? Šta je to što tražite? Čekate li da se Bog pojavi? Tragate li za Njegovim stopama? Kako se čezne za Božjom pojavom! I kako je teško pronaći Božje stope! U dobu kao što je ovo, u svetu kao što je ovaj, šta je to što moramo da učinimo kako bismo svedočili danu Božjeg pojavljivanja? Šta moramo da učinimo kako bismo išli ukorak sa Božjim stopama? Sa pitanjima ove vrste suočavaju se svi oni koji čekaju da se Bog pojavi. Svi ste ih razmatrali u više navrata – ali sa kakvim ishodom? Gde se Bog pojavljuje? Gde su Božje stope? Imate li odgovore? Mnogi ljudi bi ovako odgovorili: „Bog se pojavljuje među svima onima koji Ga slede i Njegove su stope među nama; toliko je jednostavno!” Svako može da dâ šablonski odgovor, ali da li razumete šta se podrazumeva pod pojavom Boga ili pod Njegovim stopama? Pojava Boga se odnosi na Njegov lični dolazak na zemlju da obavi Svoje delo, spuštajući se među ljude kako bi sa Svojim identitetom i Svojom naravi, i na Sebi svojstven način sproveo delo kojim se otpočinje jedno doba a okončava drugo. Ovakva pojava nije oblik ceremonije. Ona nije znak, slika, čudo, niti neka vrsta velike vizije, a još manje je vrsta religioznog procesa. Ona je, naprotiv, realna i stvarna činjenica koju svako može da dodirne i sagleda. Ovakva pojava ne događa se tek reda radi, niti zbog nekog kratkoročnog dela, već zarad jedne etape dela iz Božjeg plana upravljanja. Božja pojava uvek ima smisla i uvek je u nekoj vezi sa Njegovim planom upravljanja. Ono što ovde nazivamo „pojavom” potpuno je drugačije od onih „pojava” u kojima Bog usmerava, vodi i prosvećuje čoveka. Svaki put kada se Bog pojavi, On izvodi etapu Svog velikog dela. Ovo delo se razlikuje od dela iz svakog drugog doba. Ono je čoveku nezamislivo i on ga nikada nije iskusio. To je delo kojim započinje novo i završava se staro doba, i predstavlja novu i višu etapu dela za spasenje čovečanstva; štaviše, to je delo koje čovečanstvo uvodi u novo doba. To je značaj pojave Božje.
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Dodatak 1: Pojavom Boga otpočelo je novo doba”
181. Nakon što ste razumeli značenje Božje pojave, kako treba da tražite Božje stope? Nije teško objasniti ovo pitanje: gde god da se Bog pojavi, tamo ćete naći Njegove stope. Takvo objašnjenje zvuči veoma jednostavno, ali u praksi nije tako lako izvodljivo, jer mnogi ljudi ne znaju gde se Bog pojavljuje, a još manje gde On želi, ili gde bi trebalo da se pojavi. Neki će brzopleto pomisliti da se Bog pojavljuje tamo gde deluje Sveti Duh. Ili veruju da gde god ima duhovnih ličnosti, tamo je i Božja pojava. Ili pak veruju da gde god ima ljudi koji uživaju veliki ugled, tamo se pojavljuje Bog. Na trenutak ostavimo po strani pitanje da li su takva uverenja ispravna ili pogrešna. Da bismo ovo objasnili, najpre moramo imati jasan cilj: mi tragamo za Božjim stopama. Ne tražimo duhovne ličnosti, a još manje sledimo poznate ličnosti; mi sledimo Božje stope. Iz tog razloga, budući da tragamo za Božjim stopama, trebalo bi da tražimo Božje namere, Božje reči, Njegove izjave. To je zato što gde god postoje nove reči koje je izgovorio Bog, tamo je Božji glas, a gde god su Božje stope, tamo su Božja dela; gde god postoji Božji izraz, tamo se Bog pojavljuje, a gde god se Bog pojavljuje, tamo postoje istina, put i život. Tragajući za Božjim stopama, prevideli ste reči „Bog je istina, put i život”. I tako, mnogi ljudi, čak i kada prime istinu, ne veruju da su pronašli Božje stope, a još manje priznaju Božju pojavu. Kakva ozbiljna greška! Božja pojava se ne može uskladiti sa čovekovim predstavama, a još manje se Bog može pojaviti na način na koji čovek zahteva od Njega. Bog pravi sopstvene izbore i sopstvene planove kada obavlja Svoje delo; štaviše, On ima sopstvene ciljeve i metode. Koje god delo da obavlja, On nema potrebu da o tome raspravlja sa čovekom niti da traži njegov savet, a još manje da svakoga obaveštava o Svom delu. Ovo je Božja narav, i to još i više svako treba da prepozna. Ako želite da vidite pojavu Boga, da pratite Božje stope, najpre morate da napustite sopstvene predstave. Ne smeš zahtevati da Bog učini ovo ili ono, a još manje treba da Ga smeštaš u sopstvene okvire i ograničavaš Ga na sopstvene predstave. Umesto toga, od sebe treba da zahtevate način na koji treba da tražite Božje stope, na koji treba da prihvatite Božju pojavu i na koji treba da se pokorite novom Božjem delu: to je ono što čovek treba da uradi. Pošto čovek nije istina i pošto ne poseduje istinu, on treba da traži, da prihvati i da se pokori.
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Dodatak 1: Pojavom Boga otpočelo je novo doba”
182. Danas je Bog obavio novo delo. Možda nisi u stanju da prihvatiš ove reči i one ti se mogu činiti neobičnim, ali ti savetujem da ne otkrivaš svoju prirodnost za sada, jer samo oni koji su zaista gladni i žedni pravednosti pred Bogom mogu zadobiti istinu, i samo one koji su istinski pobožni On može da prosveti i usmerava. Rezultati se postižu traganjem za istinom sa trezvenošću i mirom, a ne kroz svađu i prepirke. Kada kažem „Danas je Bog obavio novo delo”, zapravo mislim na Božji povratak u telo. Možda ti ove reči ne smetaju, možda ih se gnušaš, a možda te izuzetno zanimaju. U svakom slučaju, nadam se da će svi oni koji istinski žude za Božjom pojavom moći da se suoče sa ovom činjenicom i da je pažljivo ispitaju, umesto da o njoj brzopleto donose zaključke; mudar čovek treba tako da postupi.
Ispitati nešto takvo nije teško, ali zahteva da svako od nas prvo poznaje ovu jednu istinu: Onaj koji je ovaploćeni Bog poseduje suštinu Božju i Onaj koji je ovaploćeni Bog poseduje izraz Božji. Pošto se Bog ovaplotio, On donosi sa Sobom delo koje namerava da učini, a budući da je ovaploćeni Bog, On izražava ono što On jeste i u stanju je da čoveku donese istinu, da mu podari život i pokaže mu put. Telo koje nema Božju suštinu zasigurno nije ovaploćeni Bog; u to nema nikakve sumnje. Ako čovek namerava da ispita da li je to Božje ovaploćeno telo, on to mora da ustanovi na osnovu naravi koju On izražava i na osnovu reči koje On izgovara. Drugim rečima, da bi ustanovio da li se radi o Božjem ovaploćenom telu ili ne, i da li je to istiniti put ili nije, čovek to mora da razabere na osnovu Njegove suštine. Prema tome, ključ za to da li je ili nije u pitanju ovaploćeno telo Božje leži u Njegovoj suštini (Njegovom delu, Njegovim rečima, Njegovoj naravi i mnogim drugim aspektima), a ne u Njegovom spoljašnjem izgledu. Ako čovek ispituje samo Njegov spoljašnji izgled, i usled toga previdi Njegovu suštinu, to pokazuje da je čovek glup i neuk. Spoljašnji izgled ne može da odredi suštinu; uz to, delo Božje se nikada ne može uskladiti sa čovekovim predstavama. Zar Isusov spoljašnji izgled nije bio u suprotnosti sa čovekovim predstavama? Nisu li Njegov lik i odeća bili nemoćni da prikažu Njegov pravi identitet? Zar se fariseji u ono vreme nisu usprotivili Isusu upravo zato što su gledali samo Njegovu spoljašnjost, a nisu savesno prihvatali reči iz Njegovih usta? Nadam se da niko od braće i sestara koji traže Božju pojavu neće ponoviti ovu istorijsku tragediju i da neće postati fariseji savremenog doba i ponovo prikovati Boga za krst. Treba pažljivo da razmislite o tome kako da dočekate povratak Boga i treba da ste načisto s tim kako da budete neko ko se pokorava istini. To je odgovornost svakoga ko čeka da se Isus vrati jašući na oblaku. Treba da razbistrimo svoje duhovne oči i da ne zaglibimo u reči mašte. Treba da razmišljamo o realističnom delu Božjem i da osmotrimo praktičnu stranu Boga. Nemojte se zanositi niti prepuštati maštarijama, neprestano se nadajući da će se Gospod Isus iznenada spustiti među vas na oblaku i povesti vas – vas koji Ga nikada niste poznavali niti videli i koji ne znate kako da sledite volju Njegovu. Bolje je razmišljati o nekim realnijim stvarima!
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Predgovor”
183. Ovoga puta Bog ne dolazi da obavi delo u duhovnom telu, već dolazi u sasvim običnom telu. Štaviše, to je telo drugog Božjeg ovaploćenja, a ujedno je i telo kroz koje se Bog ponovo vraća u telo. To je sasvim obično telo. Gledajući u Njega, ne možeš da primetiš ništa što Ga izdvaja od drugih, ali možeš da od Njega dobiješ istine za koje se ranije nije čulo. Samo to beznačajno telo je otelovljenje svih Božjih reči istine, nosilac Božjeg dela u poslednjim danima i izraz kroz koji čovek razume celokupnu Božju narav. Zar ne želiš silno da vidiš Boga sa nebesa? Zar ne želiš silno da razumeš Boga sa nebesa? Zar ne želiš silno da vidiš odredište ljudskog roda? On će ti reći sve ove tajne – tajne koje nijedan čovek nikada nije mogao da ti kaže, a reći će ti i istine koje ne razumeš. On je tvoja kapija u carstvo i tvoj vodič u novo doba. To obično telo sadrži mnoge tajne koje su čoveku nedokučive. Njegova dela su za tebe zagonetna, ali je celokupan cilj dela koje On obavlja dovoljan da ti omogući da vidiš da On nije, kao što ljudi veruju, puko telo, jer On predstavlja Božje namere u poslednjim danima, Božju brigu za ljudski rod u poslednjim danima. Premda ne možeš da čuješ Njegove reči koje kao da potresaju nebo i zemlju, premda ne možeš da vidiš Njegove oči kao plameni oganj i ne možeš da iskusiš disciplinu Njegovog gvozdenog štapa, ipak možeš da u Njegovim rečima čuješ kako je Bog gnevan i znaš da Bog pokazuje milost prema ljudima; možeš da vidiš Božju pravednu narav i Njegovu mudrost i, povrh toga, da ceniš Božju brižnost prema celom ljudskom rodu. Božje delo u poslednjim danima ima za cilj da čoveku dopusti da na zemlji vidi Boga sa nebesa kako živi među ljudima i da mu omogući da spozna Boga, da Mu se pokori, da Ga se boji i da Ga voli. Zato se On po drugi put vratio u telo. Premda čovek danas vidi Boga koji je isti kao čovek, Boga s nosom i parom očiju, jednog veoma običnog Boga, Bog će vam na kraju pokazati da, kada ova osoba ne bi postojala, nebesa i zemlja bi pretrpeli ogromnu promenu; kada ova osoba ne bi postojala, nebesa bi se zamračila, zemljom bi zavladao haos i čitav ljudski rod bi živeo usred gladi i pošasti. On će vam pokazati da u slučaju da ovaploćeni Bog poslednjih dana nije došao da vas spasi, Bog bi odavno u paklu uništio čitav ljudski rod. Kada ovo telo ne bi postojalo, vi biste zauvek bili arhigrešnici i za vek vekova biste bili leševi. Trebalo bi da znate da, kada ovo telo ne bi postojalo, čitav ljudski rod ne bi mogao da izbegne veliku nesreću, niti još strožu kaznu koju Bog izriče ljudskom rodu u poslednjim danima. Da ovo obično telo nije rođeno, svi biste bili u stanju u kome preklinjete za život, a da ne možete da živite i preklinjete za smrt, a da ne možete da umrete. Kada ovo telo ne bi postojalo, ne biste mogli da steknete istinu i da danas stupite pred Božji presto, već bi vas Bog kaznio za vaše teške grehove. Da li ste znali da bez Božjeg povratka u telo niko ne bi imao priliku za spasenje, i da nema dolaska ovog tela, Bog bi odavno stavio tačku na staro doba? Budući da je tako, hoćete li i dalje da odbacujete drugo Božje ovaploćenje? Budući da od ove obične osobe možete da imate tako velike koristi, zašto Ga ne biste rado prihvatili?
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Da li si znao? Bog je među ljudima učinio veliku stvar”
184. Božje delo je nešto što ne možeš da razumeš. Ako ne možeš da u potpunosti dokučiš da li je tvoj izbor ispravan, niti da znaš da li Božje delo može biti uspešno, zašto onda ne oprobaš sreću i vidiš da li ti ovaj obični čovek može biti od velike pomoći, i da li je Bog zaista obavio veliko delo? Ipak, moram ti reći da su u Nojevo vreme ljudi jeli i pili, ženili se i udavali u tolikoj meri da je Bogu bilo nepodnošljivo da to gleda, te je poslao veliki potop da uništi ljudski rod, poštedevši samo Nojevu osmočlanu porodicu i sve ptičje i životinjske vrste. U poslednjim danima, međutim, pošteđeni od Boga jesu svi oni koji su Mu do kraja ostali odani. I premda su oba doba vreme velike iskvarenosti koju je Bogu nepodnošljivo da posmatra, a ljudski rod je u oba doba toliko iskvaren i poriče da je Bog njegov Gospod, Bog je uništio ljude samo u Nojevo vreme. Ljudski rod u oba doba izaziva kod Boga veliku tugu, ali je prema ljudima poslednjih dana Bog sve do sada ipak ostao strpljiv. Zašto je tako? Da li ste se ikad zapitali zašto? Ako zaista ne znate, evo, Ja ću vam reći. Razlog zbog kojeg Bog može ljudima da podari blagodat u poslednjim danima nije to što su oni manje iskvareni nego ljudi u Nojevo vreme, niti to što imaju nameru da se pokaju Bogu, a još manje je reč o tome da je tehnologija u poslednjim danima toliko napredna da Bog nije voljan da ih uništi. Već je to stoga što Bog ima delo koje treba da obavi u grupi ljudi u poslednjim danima i što namerava da On Sâm obavi ovo delo u Svom ovaploćenju. Štaviše, Bog će izabrati deo ove grupe da postane predmet Njegovog spasenja i plod Njegovog plana upravljanja i uvešće ove ljude u sledeće doba. Stoga, bez obzira na sve, ova cena koju je Bog platio u potpunosti je u sklopu pripreme za delo koje Njegovo ovaploćeno telo obavlja u poslednjim danima. Za to što ste stigli do današnjeg dana treba da zahvalite ovom telu. Upravo zbog toga što Bog živi u telu, vi imate priliku da preživite. Svi ovi blagoslovi su stečeni zbog ovog običnog čoveka. I ne samo to, nego će na samom kraju bezbrojni narodi obožavati ovog običnog čoveka, zahvaljivati se i pokoravati se ovom beznačajnom čoveku, jer su istina, život i put koje je On doneo, spasli čitav ljudski rod, ublažili sukobe između čoveka i Boga, skratili razdaljinu između njih i stvorili vezu između Božjih i čovečjih misli. On je takođe taj koji je za Boga zadobio još veću slavu. Da li je tako običan čovek nedostojan tvog poverenja i divljenja? Da li je tako obično telo neprikladno nazivati Hristom? Zar takav običan čovek ne može postati Božji izraz među ljudima? Zar takav čovek, koji je ljudski rod poštedeo katastrofe, ne zaslužuje vašu ljubav i želju da Ga zadržite? Ako odbacujete istine koje izlaze iz Njegovih usta i prezirete Njegovo postojanje među vama, u šta ćete se na kraju pretvoriti?
Celokupno Božje delo u poslednjim danima obavlja se preko ovog običnog čoveka. On će ti darovati sve – štaviše, On može da odlučuje o svemu što se odnosi na tebe. Može li takav čovek biti onakav kakvim Ga smatrate: toliko jednostavan da nije dostojan pominjanja? Zar Njegova istina nije dovoljna da vas u potpunosti ubedi? Zar to što vidite Njegova dela sopstvenim očima ne može da vas ubedi? Ili je reč o tome da put kojim On predvodi ljude nije dostojan da po njemu hodate? Na kraju krajeva, šta je to što vas nagoni da osećate averziju prema Njemu, da Ga odbacite i da Ga u širokom luku zaobilazite? Upravo ovaj čovek izražava istinu, upravo On pruža istinu i daje vam put kojim treba da idete. Da li je moguće da još uvek ne možete da pronađete tragove Božjeg dela unutar ovih istina? Bez Isusovog dela, ljudski rod ne bi mogao da siđe s krsta, ali bez današnjeg ovaploćenog Boga, oni koji silaze s krsta nikada ne bi mogli da dobiju Božje odobravanje niti da uđu u novo doba. Bez dolaska ovog običnog čoveka, nikada ne biste imali priliku da vidite pravi lik Božji, niti biste bili podobni za to, jer ste svi vi predmeti koje je odavno trebalo uništiti. Zbog dolaska drugog Božjeg ovaploćenja, Bog vam je oprostio i ukazao vam milost. Bez obzira na to, reči uz koje na kraju moram da vas ostavim i dalje glase: ovaj obični čovek, koji je ovaploćeni Bog, za vas je od suštinskog značaja. Ovo je velika stvar koju je Bog već učinio među ljudima.
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Da li si znao? Bog je među ljudima učinio veliku stvar”
185. Kada bi Spasitelj stigao tokom poslednjih dana i još se zvao Isusom, iznova se rodivši u Judeji i tamo sprovevši Svoje delo, onda bi time dokazao da sam Ja samo izraelski narod stvorio i samo izraelski narod iskupio, te da nemam nikakve veze sa neznabošcima. Zar to onda ne bi bilo u suprotnosti sa Mojim rečima da sam „Ja Gospod koji je stvorio nebo i zemlju i sva stvorenja”? Napustio sam Judeju i delam među neznabošcima jer Ja nisam samo Bog naroda izraelskog, već Bog svih stvorenih bića. Ja se pojavljujem među neznabošcima tokom poslednjih dana zato što nisam samo Jahve, Bog naroda izraelskog, već sam, još i više, Stvoritelj svih Svojih izabranih naroda među neznabošcima. Ne samo da sam stvorio Izrael, Egipat i Liban, nego i sve neznabožačke narode izvan Izraela. Zbog toga sam ja Gospod svih stvorenih bića. Ja sam Izrael koristio samo kao polaznu tačku za Svoje delo, koristio sam Judeju i Galileju kao uporišta za Svoje delo iskupljenja, a sada koristim neznabožački narod kao bazu iz koje ću čitavo doba privesti kraju. Sproveo sam dve etape dela u Izraelu (ove dve etape predstavljaju Doba zakona i Doba blagodati), dok sam sledeće dve etape dela (Doba blagodati i Doba carstva) obavljao u zemljama van Izraela. Među neznabožačkim narodima sprovešću delo osvajanja i tako okončati ovo doba. Ako Me čovek stalno oslovljava imenom Isus Hristos, a pritom ne zna da sam tokom poslednjih dana otpočeo novo doba i da sam se upustio u novo delo, i ako čovek nastavi da opsesivno iščekuje dolazak Isusa Spasitelja, onda ću takve zvati ljudima koji ne veruju u Mene; to su ljudi koji Me ne spoznaju, koji se predstavljaju kao vernici. Da li bi takvi ljudi mogli da vide dolazak Isusa Spasitelja sa nebesa? Oni ne čekaju Moj dolazak, već dolazak jevrejskog cara. Oni ne čeznu za tim da Ja uništim ovaj prljavi stari svet, već žude za drugim Isusovim dolaskom, nakon čega će biti iskupljeni – raduju se što će Isus još jednom iskupiti čitav ljudski rod iz ove oskrnavljene i nepravedne zemlje. Kako takvi ljudi mogu postati oni koji dovršavaju Moje delo u poslednjim danima? Čovekove želje ne mogu da ispune Moje želje niti da ostvare Moje delo, jer čovek samo obožava i ceni delo koje sam već obavio, nesvestan da sam Ja Sam Bog koji je uvek nov i nikada star, i samo zna da sam Ja Jahve i Isus i nimalo ne sluti da sam Ja Onaj iz poslednjih dana koji će dovesti ljudski rod do kraja. Sve za čim čovek čezne i što zna potiče od njegovih sopstvenih predstava i to je samo ono što može da vidi svojim očima. To nije u skladu sa delom koje sprovodim, već u potpunom neskladu sa njim. Kada bi se Moje delo odvijalo po zamislima čoveka, kada bi se ono okončalo? Kada bi ljudski rod mogao da počine? I kako bih Ja mogao da uđem u sedmi dan, Šabat? Ja delam prema Svom planu i prema Svojoj svrsi, a ne prema namerama čoveka.
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Spasitelj se već vratio na ’belom oblaku’”
186. Bez obzira na to da li si Amerikanac, Britanac ili pripadnik bilo koje druge nacionalnosti, treba da izađeš izvan okvira svoje nacionalnosti i da, prevazilazeći samoga sebe, sagledaš Božje delo iz perspektive identiteta stvorenog bića – na ovaj način nećeš ograničavati Božje stope na bilo koji određeni opseg. To je zato što, u skladu sa svojim predstavama, mnogi ljudi u današnje vreme veruju Bog nikako ne bi mogao da se pojavi u određenoj zemlji ili među nekim narodom. Kako je veliki značaj Božjeg dela i kako je važna Božja pojava! Kako oni uopšte mogu da se izmere čovekovim predstavama i razmišljanjem? I zato kažem, treba da prevaziđeš svoje predstave zasnovane na nacionalnosti i etničkoj pripadnosti da bi tražio Božju pojavu. Samo tako nećeš biti vezan sopstvenim predstavama; samo tako ćeš biti dostojan da dočekaš pojavu Boga. U suprotnom, ostaćeš u večnoj tami i nikada nećeš zadobiti Božje odobravanje.
Bog je Bog celokupnog ljudskog roda. On Sebe ne smatra privatnim vlasništvom bilo koje zemlje ili naroda, već obavlja Svoje delo onako kako je planirao, ne ograničavajući se ni na koji oblik, zemlju ili narod. Možda nikada nisi zamišljao ovaj oblik, ili je možda tvoj stav prema tome poricanje, ili su možda zemlja u kojoj se Bog pojavljuje i narod među kojim se Bog pojavljuje slučajno diskriminisani od strane svih i slučajno su najviše zaostali na zemlji. Ipak, Bog ima Svoju mudrost. Svojom velikom silom i pomoću Svoje istine i Svoje naravi, On je zaista zadobio grupu ljudi koji su jednog uma s Njim, i grupu ljudi koju je On poželeo da upotpuni – grupu koju je osvojio, koja je izdržala svakojake kušnje i patnje i svakojaki progon, i može da Ga prati do samoga kraja. Cilj Božje pojave, koja nije ograničena ni na koji oblik niti zemlju, jeste da Mu omogući da dovrši Svoje delo onako kako ga je planirao. Ovo je isto kao kada se Bog ovaplotio u Judeji: Njegov cilj je bio da dovrši delo raspeća iskupljenjem čitavog ljudskog roda. Ipak, Jevreji su verovali da je nemoguće da Bog to učini i mislili su da je nemoguće da se Bog ovaploti i poprimi oblik Gospoda Isusa. Njihovo „nemoguće” postalo je osnova na kojoj su osudili Boga i suprotstavili Mu se, što je na kraju dovelo do uništenja Izraela. Danas mnogi ljudi prave sličnu grešku. Oni svom snagom najavljuju skoru pojavu Boga, ali istovremeno i osuđuju Njegovu pojavu; njihovo „nemoguće” ponovo ograničava Božju pojavu i smešta je unutar granica njihove mašte. I tako sam video mnoge koji, naišavši na reči Božje, počnu da se divljački i promuklo smeju. Ali da li se ovaj smeh razlikuje od osude i huljenja od strane Jevreja? Niste pobožni u prisustvu istine, a još manje posedujete čežnjiv stav. Sve što radite je da uporno ispitujete, te bezbrižno i ravnodušno čekate. Šta možete dobiti od ovakvog ispitivanja i čekanja? Mislite li da će vas Bog lično usmeravati? Ako ne možeš da prepoznaš Božje izjave, kako si dostojan da vidiš Božju pojavu? Gde god da se Bog pojavi, tamo će istina biti izražena i tamo će biti Božji glas. Samo oni koji mogu da prihvate istinu u stanju su da čuju Božji glas i samo su takvi ljudi kvalifikovani da vide Božju pojavu. Odbaci svoje predstave! Smiri se i pažljivo pročitaj ove reči. Dokle god imaš srce koje čezne za istinom, Bog će te prosvetiti i razumećeš Njegove namere i Njegove reči. Odbacite svoje argumente o „nemogućem”! Što ljudi više veruju da je nešto nemoguće, to je verovatnije da će se to dogoditi, jer je Božja mudrost uzvišenija od nebesa, Božje misli su uzvišenije od čovekovih, a Božje delo prevazilazi ograničenja čovekovog mišljenja i njegovih predstava. Što je nešto nemoguće, to je više u njemu istine koja se može tražiti; što je nešto više nezamislivo za čovekove predstave, to više sadrži Božje namere. Ovo je zato što, bez obzira na to gde se On pojavljuje, Bog je i dalje Bog i Njegova suština se apsolutno neće promeniti zbog mesta ili načina Njegove pojave. Božja narav ostaje ista bez obzira na to gde su Njegove stope i ma gde da su Božje stope, On je Bog celokupnog čovečanstva, baš kao što ni Gospod Isus nije samo Bog Izraelaca, već je i Bog svih ljudi Azije, Evrope i Amerike, i još više od toga, On je jedan i jedini Bog iznad i posvuda u čitavoj vaseljeni. I zato hajde da tražimo Božje namere, otkrijemo Njegovu pojavu u Njegovim izjavama i rečima i idemo ukorak sa Njegovim stopama! Bog je istina, put i život. Njegove reči i Njegova pojava postoje istovremeno, a Njegova narav i Njegove stope sve vreme se javno pokazuju čovečanstvu. Draga braćo i sestre, nadam se da svi možete da vidite Božju pojavu u ovim rečima, da počnete da dostižete Njegove stope, da koračate napred u novo doba i da kročite na prelepo novo nebo i zemlju koje je Bog pripremio za one koji iščekuju Njegovu pojavu!
– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Dodatak 1: Pojavom Boga otpočelo je novo doba”
