A. Božji zahtevi prema čoveku

605. Sada treba da težite tome da postanete narod Božji i da u svemu započnete ulazak na pravi put. Postati deo naroda Božjeg znači zakoračiti u Doba carstva. Danas zvanično počinjete da ulazite u obuku za carstvo. Vaš budući život više ne sme biti opušten i nemaran kao pre; živeći na taj način, nemoguće je dostići merilo koje Bog zahteva. Ukoliko ne osećaš nikakvu hitnost, to je znak da nemaš želju da ostvariš napredak, da je tvoje stremljenje zbrkano i nepovezano i da nije u stanju da udovolji Božjim namerama. Ulazak u obuku carstva predstavlja započinjanje života naroda Božjeg – jesi li spreman da prihvatiš takvu obuku? Jesi li voljan da osetiš hitnost? Jesi li voljan da živiš podvrgnut Božjoj disciplini? Jesi li voljan da živiš podvrgnut Božjoj grdnji? Kada Božje reči dođu do tebe i počnu da te kušaju, kako ćeš postupiti? A šta ćeš učiniti kada se suočiš sa svakojakim činjenicama? U prošlosti nisi bio usredsređen na život; danas moraš da se usredsrediš na ulazak u život-stvarnost i da težiš promenama u svojoj život-naravi. To je ono što narod carstva mora da postigne. Svi oni koji pripadaju narodu Božjem moraju da poseduju život, moraju da prihvate obuku carstva i da teže promenama u svojoj život-naravi. To je ono što Bog zahteva od naroda carstva.

Božji zahtevi prema narodu carstva su sledeći:

1) Moraju prihvatiti Božje naloge. To znači da moraju da prihvate sve reči izgovorene u Božjem delu poslednjih dana.

2) Moraju da zakorače u obuku carstva.

3) Moraju težiti ka tome da im Bog dodirne srca. Kada se tvoje srce sasvim okrene Bogu i kada uspostaviš normalan duhovni život, živećeš u kraljevstvu slobode, što znači da ćeš živeti pod brigom i zaštitom Božje ljubavi. Tek ukoliko budeš živeo pod brigom i zaštitom Božjom, bićeš neko koga je Bog izabrao.

4) Moraju biti zadobijeni od Boga.

5) Moraju kroz sebe ispoljiti Božju slavu na zemlji.

Ovih pet tačaka su Moji nalozi upućeni vama. Moje su reči upućene narodu Božjem i, ako nisi voljan da prihvatiš ove naloge, Ja te neću primoravati – ali ako ih zaista prihvatiš, bićeš u stanju da slediš volju Božju. Danas počinjete da prihvatate Božji nalog i da težite tome da postanete narod carstva, te da dostignete zahtevano merilo kako biste bili narod carstva. To je prvi korak ulaska. Ako želiš da u potpunosti slediš Božju volju, moraš prihvatiti ovih pet naloga, ko uspeš da ih ispuniš, bićeš u skladu sa Božjom namerom i Bog će te zasigurno uveliko upotrebiti.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Spoznaj najnovije Božje delo i sledi Njegove stope”

606. Ono što ste danas nasledili prevazilazi nasleđa apostola i proroka kroz vekove i veće je čak i od nasleđa koje su stekli Mojsije i Petar. Blagoslovi se ne mogu dobiti za dan ili dva; oni moraju biti zasluženi plaćanjem visoke cene. Drugim rečima, morate da posedujete oplemenjenu ljubav, morate da posedujete snažnu veru i mnoge istine koje Bog od vas traži da dosegnete; štaviše, morate da budete u stanju da se okrenete pravdi, bez zastrašenosti ili uzmicanja, i morate da imate bogoljubivo srce koje je postojano do smrti. Morate da imate čvrstu rešenost, vaša život-narav mora da se promeni, vaša iskvarenost mora da bude izlečena i morate bez pritužbi da prihvatite sve Božje orkestracije, pa čak i da budete u stanju da se pokorite sve do smrti. To je ono što treba da postignete, ovo je krajnji cilj dela Božjeg i ono što Bog zahteva od ove grupe ljudi. Pošto vam On daje, zasigurno će i tražiti od vas zauzvrat, i svakako će pred vas postaviti odgovarajuće zahteve. Prema tome, iza svega što Bog čini postoji razlog. To objašnjava zašto Bog iznova i iznova sprovodi delo koje postavlja visoke standarde i stroge zahteve. Stoga treba da budete ispunjeni verom u Boga. Ukratko, celokupno delo Božje je zarad vašeg dobra, ono se obavlja kako biste vi zavredeli da primite Njegovo nasleđe. Umesto da kažete da je to zarad slave Božje, bolje je da kažete da je to zarad vašeg spasenja i zarad usavršavanja ove grupe ljudi, koji su tako duboko stradali u prljavoj zemlji. Treba da razumete nameru Božju. I zato opominjem mnoge neznalice koje su bez ikakvog uvida ili razuma: ne iskušavajte Boga i ne opirite se više. Bog je već pretrpeo sve patnje koje čovek nikada nije podneo, a davno je pretrpeo još više poniženja umesto čoveka. Šta je to onda što ne možete da otpustite? Šta može biti važnije od namere Božje? Šta može biti uzvišenije od ljubavi Božje? Bogu je već dovoljno teško da sprovodi Svoje delo u ovoj prljavoj zemlji. Ako, povrh toga, čovek svesno i namerno čini grehe, delo Božje moraće da se produži. Ukratko, ovo nije ni u čijem interesu, ne koristi nikome.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Da li je delo Božje jednostavno kao što čovek zamišlja?”

607. Reči koje govorim, istine su upućene celom čovečanstvu; one nisu izrečene samo određenoj osobi ili tipu osobe. Stoga treba samo da se posvetite razumevanju Mojih reči sa stanovišta istine, i morate imati stav nepodeljene pažnje i iskrenosti; ne prenebregavajte nijednu reč ili istinu koju zborim, i ne prihvatajte olako sve reči koje zborim. Vidim da ste u svojim životima učinili ogroman broj stvari koje nemaju nikakve veze sa istinom, i zato izričito zahtevam da budete sluge istine, da ne budete robovi rđavosti i ružnoće, da ne gazite istinu i ne skrnavite nijedan kutak Božje kuće. To je Moja opomena vama.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Tri opomene”

608. Nadam se samo da ste kadri da ne dozvolite da Moje muke budu uzaludne i, više od toga, da ste u stanju da razumete Moje brižljive namere, te da Moje reči posmatrate kao temelj sopstvenog vladanja. Bilo da su to reči koje ste voljni da slušate ili ne, bilo da su to reči koje s radošću prihvatate ili ih nerado prihvatate, prema njima se morate odnositi sa ozbiljnošću. U suprotnom, vaše nemarne i ravnodušne naravi i držanja duboko će Me povrediti, a još i više će u Meni izazvati ogromno gnušanje. Žarko se nadam da svi možete iznova i iznova čitati Moje reči – na hiljade puta – čak u toj meri da vam se urežu u srce. Samo tako nećete izneveriti Moja očekivanja od vas. Međutim, niko od vas sada ne živi takvim životom. Naprotiv, svi ste utonuli u razvratni život, život u kojem jedete i pijete do mile volje i niko među vama se ne služi Mojim rečima kako bi obogatio svoje srce i dušu. Shodno tome, zaključio sam da je pravo lice ljudskog roda sledeće: čovek može da Me izda u svakom trenutku i Mojim rečima niko ne može da bude potpuno odan.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Veoma ozbiljan problem: izdaja (1)”

609. Ono što Bog želi jeste jedinstvenu ljubav čoveka; On želi da čovek bude zaokupljen Njegovim rečima i srcem koje je puno ljubavi prema Njemu. Živeti unutar Božjih reči, pronaći unutar Njegovih reči ono čemu treba da stremi, voleti Boga zbog Njegovih reči, hitati zbog Njegovih reči i živeti zbog Njegovih reči – to je ono što čovek treba da postigne. Sve mora biti sagrađeno na temelju Božjih reči; samo tada će čovek moći da ispuni Božje zahteve. Ako čovek nije opremljen Božjim rečima, on nije ništa do crv opsednut Sotonom! Odmeri ovo: koliko je od Božje reči pustilo korenje u tebi? U kojim stvarima živiš u skladu sa Njegovim rečima? U kojim stvarima ne živiš? Ako te Božje reči nisu potpuno zaokupile, šta je to što tačno zaokuplja tvoje srce? Da li u svakodnevnom životu tobom upravlja Sotona ili si zaokupljen Božjim rečima? Da li su Njegove reči osnova na kojoj počivaju tvoje molitve? Da li si izašao iz svog negativnog stanja kroz prosvećenje koje donose Božje reči? Uzeti Božje reči kao osnovu svog postojanja – to je nešto u šta svi treba da uđu. Ako Njegove reči nisu prisutne u tvom životu, onda ti živiš pod uticajem tame, buniš se protiv Boga, opireš Mu se i sramotiš Njegovo ime. Verovanje takvih ljudi u Boga je čista farsa i ometanje! Koliko vremena živiš u skladu s Njegovim rečima? A koliko ne? Koliko je u tebi ispunjeno od onoga što je Božja reč zahtevala od tebe? Koliko je od toga izgubljeno u tebi? Da li si pažljivo razmotrio ove stvari?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Pobegnite od uticaja tame i bićete zadobijeni od strane Boga”

610. Jeste li spremni da uživate u Mojim blagoslovima na zemlji, blagoslovima sličnim onima na nebu? Da li ste spremni da kao najvrednije i najsmislenije stvari u svom životu čuvate to što Me razumete, uživate u Mojim rečima i spoznajete Me? Da li ste zaista u stanju da Mi se potpuno pokorite, ne razmišljajući o sopstvenoj budućnosti? Da li zaista možete da dozvolite sebi da vas Ja usmrtim i da vas vodim, kao ovce? Ima li među vama uopšte onih koji su kadri da postignu tako nešto? Da li je moguće da su svi koje Sam prihvatio i koji su dobili Moja obećanja oni koji dobijaju Moje blagoslove? Da li ste iz ovih reči išta razumeli? Ako vas budem kušao, možete li Mi zaista dopustiti da orkestriram po Svojoj volji i da, usred ovih kušnji, tražite Moje namere i spoznate Moje srce? Ne želim da budeš u stanju da govoriš mnoge dirljive reči ili da pričaš mnoge uzbudljive priče; već tražim da budeš u stanju da lepo posvedočiš za Mene i da u svakom pogledu možeš duboko da uđeš u stvarnost. Da ne govorim direktno, da li bi mogao da se odrekneš svega što je van tebe i dozvoliš da te Ja koristim? Zar to nije stvarnost koju Ja zahtevam? Ko je u stanju da dokuči značenje Mojih reči? Ipak, tražim da se više ne opterećujete bojaznima, da zauzmete pozitivan pristup u svom ulasku i da dokučite suštinu Mojih reči, kako ne biste pogrešno razumeli Moje reči, ostali u nedoumici oko Mog značenja i tako prekršili Moje upravne odluke. Nadam se da ćete u Mojim rečima dokučiti Moje namere prema vama. Ne razmišljajte više o sopstvenim izgledima i postupajte onako kako ste odlučili preda Mnom da biste dozvolili Bogu da vama orkestrira u svim stvarima. Svi oni koji stoje u Mom domaćinstvu treba da čine najviše što mogu; poslednjem segmentu Mog dela na zemlji treba da ponudiš najbolje od sebe. Da li si zaista spreman da takve stvari sprovedeš u delo?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, 4. poglavlje

611. U svakom trenutku, Moj narod treba da bude na oprezu od Sotoninih spletki, čuvajući za Mene kapiju Moje kuće; trebalo bi da budete u stanju da jedni druge podržavate i opskrbljujete, kako biste izbegli da upadnete u Sotoninu zamku, jer bi u tom trenutku bilo prekasno za žaljenje. Zašto vas obučavam uz ovaj stepen hitnosti? Zašto vam govorim činjenice o duhovnom carstvu? Zašto vas svaki put iznova podsećam i podstičem? Jeste li ikada o tome razmišljali? Da li vam je razmišljanje ikada donelo jasnoću? Dakle, ne samo da morate da budete u stanju da sazrete kroz izgradnju na temeljima prošlosti, već morate da, povrh toga, pod vođstvom današnjih reči izbacite nečistoće u sebi, dozvoljavajući svakoj od Mojih reči da se ukoreni i procveta u vašim duhovima i, što je još važnije, da donese više plodova. Ovo je zato što ne tražim jarko, bujno cveće, već izdašne plodove, plodove koji nikada ne gube svoju zrelost. Shvatate li pravo značenje Mojih reči? Iako su cvetovi u stakleniku bezbrojni poput zvezda i svi privlače zadivljene mase, kada jednom uvenu, postaju otrcani kao Sotonine varljive smicalice i niko za njih ne iskazuje nikakvo zanimanje. Ipak, svi oni, izudarani vetrovima i sprženi suncem, koji daju svedočanstvo o Meni, iako nisu lepoga cveta, doneće plod nakon što cvetovi uvenu, jer Ja zahtevam da takvi budu. Kada izgovorim ove reči, koliko toga razumete? Jednom kada cveće uvene i donese plod, i kada Mi svi ovi plodovi budu dati na uživanje, zaključiću celokupno Svoje delo na zemlji i počeću da uživam u konkretizaciji Svoje mudrosti!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, 3. poglavlje

612. Svi ljudi koji veruju u Boga dugo su se usrdno nadali lepom odredištu i svi vernici Božji nadaju se da će im se sreća iznenada dogoditi. Svi oni imaju nadu da će dok trepnu zateći sebe kako mirno sede negde na nebesima. Ali, Ja kažem da ovi ljudi, sa svojim mnogim krasnim razmišljanjima, nikada nisu spoznali da li su podobi da ponesu takvu sreću koja silazi sa neba, ili da tamo zasednu. Vi u ovom trenutku sebe dobro poznajete, a ipak se i dalje nadate da ćete izbeći katastrofe poslednjih dana i ruku Svemogućeg dok kažnjava one koji su zli. Izgleda da su slatko sanjarenje i maštanje zajednička osobina svih onih koje je Sotona iskvario, a ne genijalni potez usamljenog pojedinca. Čak i da jeste tako, i dalje želim da stavim tačku na ove vaše preterane želje, kao i na vašu žudnju za dobijanjem blagoslova, jer su vaši prestupi mnogobrojni, a primeri vašeg buntovništva se neprestano umnožavaju; kako se sve ovo uklapa u vaše divne nacrte za budućnost? Ako želiš da praviš greške kako ti se prohte, da te ništa u tome ne sprečava, a u isto vreme i dalje priželjkuješ da ti se snovi ostvare, onda ti savetujem da nastaviš da se kriješ pod pokrivačem i spavaš, i da se nikada ne budiš – zato što je tvoj san isprazan i, u prisustvu pravednog Boga, On zbog tebe neće napraviti izuzetak. Ako jednostavno želiš da ti se snovi ostvare, onda nikada nemoj da sanjaš; radije se večito suočavaj sa istinom i činjenicama. Jedino se na taj način možeš spasiti. Koji su, konkretno, koraci ove metode?

Kao prvo, ispitaj sve svoje prestupe, kao i svako svoje ponašanje i sve misli koje imaš, a koje nisu u skladu sa istinom.

To je nešto što lako možeš učiniti, a verujem da su svi ljudi koji imaju mozak u stanju da to učine. Međutim, oni koji nikada ne saznaju šta se pod prestupom i istinom podrazumeva predstavljaju izuzetke, jer oni prosto nemaju mozga. Moje reći su upućene ljudima koje je Bog priznao, koji su pošteni, koji se nisu ozbiljno ogrešili ni o jednu upravnu odluku i koji lako pronalaze sopstvene prestupe. Mada je lako izvršiti ovu jednu stvar koju zahtevam od vas, ona nije i jedino što od vas tražim. Bez obzira na sve, nadam se da se u sebi nećete podsmevati ovom zahtevu, a pogotovo da na njega nećete gledati sa visine ili ga olako shvatiti. Trebalo bi da se prema njemu odnosite sa ozbiljnošću i da ne budete ravnodušni.

Kao drugo, za svaki svoj prestup i buntovništvo, treba da pronađeš odgovarajuću istinu kojom ćeš to rešiti, pa da potom svoje prestupe i buntovne misli i postupke zameniš primenom istine.

Kao treće, trebalo bi da budeš bezazlena osoba; ne pokušavaj da budeš prepreden i nemoj da budeš lažljiva osoba. (Evo, Ja ponovo od vas tražim da budete pošteni ljudi.)

Ako možeš da ispuniš sve tri stvari, onda si srećan – ti si osoba čiji se snovi ostvaruju i koju sreća prati. Možda ćete se prema ova tri skromna zahteva odnositi ozbiljno, a možda ćete preko njih samo preleteti pogledom na veoma neodgovoran način. U svakom slučaju, Moj cilj je da ispunim vaše snove i da ostvarim vaše težnje, a ne da vas ismevam ili da se poigravam s vama.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Prestupi će čoveka odvesti u pakao”

613. Ja imam brojne nade. Nadam se da možete da se vladate umesno i pristojno, da posvećeno obavljate svoje dužnosti, da posedujete istinu i ljudskost, da budete ljudi koji se mogu odreći svega, pa i svog života, zarad Boga, i tako dalje. Sve ove nade se odnose na vaše nedostatke, vašu iskvarenost i buntovništvo. Ako nijedan od razgovora koje sam sa vama obavio nije bio dovoljan da vam privuče pažnju, onda jednostavno više neću reći ni reč. Međutim, i sami shvatate šta bi bili rezultati toga. Nisam često dokon, te ako ne progovaram, onda ću učiniti nešto u šta će ljudi gledati. Mogao bih učiniti da nečiji jezik istruli, ili dovesti do toga da neko umre raskomadan, ili učiniti da neko izgubi razum i ispoljava svakojaku grozotu. A opet, mogao bih naterati neke ljude da izdrže mnogo muka koje sam skovao za njih. Tako bi mi bilo veoma drago, bio bih vrlo srećan i veoma zadovoljan. Oduvek je bio slučaj da se „dobro dobrim vraća, a zlo zlim”, pa zašto ne i sada? Ako zaista želiš da staneš protiv Mene i sud o Meni, onda ću učiniti da tvoja usta istrunu, i to će Me beskrajno ispuniti zadovoljstvom. To je zato što, na kraju krajeva, ono što si učinio nije istina, a još manje ima bilo kakve veze sa životom, dok je sve što Ja činim istina i povezano je sa načelima Mog delanja i upravnim odlukama koje sam doneo. Stoga, pozivam svakog od vas da umnožavate svoje vrline, da prestanete da činite toliko zlo i da ne gubite iz vida Moje zahteve u svoje slobodno vreme. Tada ću se osećati radosno. Ako biste doprineli istini (ili, bolje rečeno, „darovali”) makar hiljaditim delom truda koji ulažete u jurnjavu za telom, kažem ti da tada ne bi često činio prestupe imao istrunula usta. Zar to nije očigledno?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Prestupi će čoveka odvesti u pakao”

614. Kao član stvorenog ljudskog roda, moraš da se držiš svog pravog položaja i da se ponašaš na pristojan način. Odgovorno se drži onoga što ti je Stvoritelj poverio. Ne prelazi postavljene granice i ne čini stvari koje su izvan tvojih mogućnosti, niti one kojih se Bog gnuša. Ne stremi ka tome da budeš veliki čovek, da postaneš natčovek, niti da budeš veličanstven pojedinac, i nemoj stremiti ka tome da postaneš Bog. Sve su to želje koje čovek ne bi trebalo da ima. Apsurdno je stremiti ka tome da postaneš veliki čovek ili natčovek. Stremiti ka tome da postaneš Bog je još sramotnije; odvratno je i ogavno. Ono što je uistinu dragoceno i čega bi stvorena bića trebalo da se drže više od svega jeste da postanu istinsko stvoreno biće; to je jedini cilj kome bi svi ljudi trebalo da streme.

– „Reč”, tom II, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni I”

615. Svako od vas treba da ispuni svoju dužnost, otvorenog i iskrenog srca, i da bude spreman da plati koliko god je potrebno. Kao što ste rekli, kada dođe taj dan, Bog neće loše postupati ni prema kome ko je patio ili platio cenu za Njega. Vredi se držati ovakvog uverenja, i ispravno je nikada ga ne zaboraviti. Samo na taj način mogu da budem miran zbog vas. U suprotnom, zauvek ćete biti ljudi zbog kojih ne mogu da se smirim i zauvek ćete biti predmet Moje odbojnosti. Ako svi vi možete da sledite svoju savest i date sve od sebe za Mene, ne štedeći truda za Moje delo i posvećujući energiju celog životnog veka Mom jevanđeljskom delu, zar onda Moje srce neće često poskakivati od radosti zbog vas? Na ovaj način, moći ću da budem potpuno miran zbog vas, zar ne?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „O odredištu”

616. Da li možeš da se izraziš rečima o naravi koju je Bog izrazio u svakom dobu na konkretan način, jezikom koji je prikladan i nosi značaj tog doba? Da li ti, koji doživljavaš Božje delo poslednjih dana, možeš da do detalja opišeš Božju pravednu narav? Možeš li jasno i tačno da svedočiš o Božjoj naravi? Kako ćeš reći ono što si video i iskusio onima sažaljenja vrednim, onima koji su siromašni i pobožni vernici koji su gladni i žedni pravednosti i čekaju da ih predvodiš poput pastira? Kakvi ljudi te čekaju da ih pastirski čuvaš? Možeš li da zamisliš? Da li si svestan tereta na svojim plećima, svog naloga i odgovornosti? Gde ti je osećaj za istorijsku misiju? Kako ćeš pravilno služiti kao gospodar narednog doba? Imaš li jak osećaj da si gospodar? Kako treba objasniti gospodara svih stvorenja? Da li je to zaista gospodar svih živih bića i svih materijalnih stvari na svetu? Koji su tvoji planovi za napredak naredne etape dela? Koliko ljudi čeka da ih kao pastir čuvaš? Da li je tvoj zadatak težak? Siromašni su, jadni, slepi i izgubljeni, jadikuju u tami – gde je put? Kako čeznu za svetlošću, poput zvezde padalice, da se iznenada spusti i rastera sile tame koje su ugnjetavale čoveka toliko godina. Ispunjeni žudnjom se nadaju i danonoćno čeznu za tim – ko može da zna ovo u potpunosti? Čak i na dan kada svetlost bljesne kraj njih, ovi ljudi koji duboko pate ostaju zarobljeni u mračnoj tamnici bez nade za oslobođenje; kada više neće plakati? Užasna je nesreća ovih krhkih duhova koji nikada nisu počinuli i dugo su tako bili vezani nemilosrdnim okovima i zamrznutom istorijom. I ko je čuo glas njihovog jauka? Ko je video njihovo jadno stanje? Da li ti je ikada palo na pamet koliko je ožalošćeno i zabrinuto Božje srce? Kako On može podneti da vidi kako nedužan ljudski rod, koji je stvorio Svojim sopstvenim rukama, trpi takvo mučenje? Ljudski rod je, na kraju krajeva, nesrećnik koji je otrovan. Pa, iako je ljudski rod preživeo do dana današnjeg, ko je mogao znati da ga je Zli još odavno zatrovao? Da li si zaboravio da si jedna od žrtava? Zar nisi voljan da, iz svoje ljubavi prema Bogu, nastojiš da spaseš sve ove preživele? Zar nisi spreman da posvetiš svu svoju snagu da uzvratiš Bogu, koji voli čoveka kao Svoju krv i meso? Kako tačno shvataš to što te Bog upotrebljava da živiš svoj izuzetan život? Imaš li zaista rešenost i veru da živiš smislenim životom pobožne osobe koja služi Bogu?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Kako bi trebalo da pristupiš svojoj budućoj misiji?”

617. Ti si stvoreno biće – naravno da treba da obožavaš Boga i da težiš ka smislenom životu. Ako ne obožavaš Boga, već živiš unutar svog prljavog tela, zar ti onda nisi samo zver u ljudskoj odeći? Budući da si ljudsko biće, treba da se daš Bogu i da istrpiš svu patnju! Treba da rado i sigurno prihvatiš sitnu patnju kojoj si danas izložen i da živiš smislen život, poput Jova i Petra. Na ovom svetu, čovek nosi đavolju odeću, jede hranu koja dolazi od đavola, radi i služi pod đavoljom palicom i đavo ga gazi sve dok čovek ne bude prekriven prljavštinom. On nije dokučio smisao života niti je zadobio istiniti put – kakav je značaj takvog života? Vi ste ljudi koji teže ka pravom putu i traže poboljšanje. Vi ustajete u zemlji velike crvene aždaje i vi ste oni koje Bog naziva pravednima. Zar to nije život sa najviše smisla?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Primena (2)”

618. Vi treba da tražite da iskreno volite Boga u ovom mirnom okruženju. U budućnosti, vi nećete imati više prilike da volite Boga, jer ljudi mogu da vole samo ovaploćenog Boga; kad budu živeli na drugom svetu, niko više neće govoriti o ljubavi prema Bogu. Nije li to obaveza stvorenog bića? Kako bi onda trebalo da volite Boga u danima svog života? Jesi li ikada razmišljao o tome? Čekaš li da tek nakon smrti zavoliš Boga? Nije li sve to prazna priča? Zašto danas ne tragate za ljubavlju prema Bogu? Može li ljubav prema Bogu, dok ste zauzeti drugim poslovima, biti prava ljubav prema Bogu? Kaže se da će se ovaj korak Božjeg dela uskoro završiti zato što Bog već ima svedočanstvo pred Sotonom. Nema, dakle, potrebe da čovek išta radi; od njega se samo traži da traga za ljubavlju prema Bogu u godinama dok je živ – to je ključno. Pošto Božji zahtevi nisu visoki i pošto, povrh toga, u Njegovom srcu postoji goruća teskoba, On je sažetak sledećeg koraka Svog dela razotkrio još pre no što je aktuelni korak potpuno završen, što jasno pokazuje koliko je vremena preostalo; da Bog u svom srcu nije bio zabrinut, da li bi izgovorio ove reči tako rano? Bog deluje na ovaj način zato što je preostalo malo vremena. Nadam se da ste u stanju da Boga volite svim srcem, svim svojim umom i svom snagom, baš kao što cenite sopstveni život. Nije li u tome najveći smisao života? Gde biste još otišli da tragate za smislomživota? Niste valjda toliko slepi? Jesi li spreman da voliš Boga? Da li je Bog dostojan čovekove ljubavi? Jesu li ljudi dostojni čovekovog obožavanja? Šta, dakle, treba da uradiš? Voli Boga hrabro, bezrezervno, i vidi šta će ti Bog uraditi. Vidi da li će te ubiti. Ukratko, zadatak ljubavi prema Bogu važniji je od prepisivanja i zapisivanja stvari zarad Boga. Trebalo bi da na prvo mesto staviš ono što je najvažnije, kako bi ti život bio vredniji i ispunjen srećom, te da zatim sačekaš „presudu” koju ti je Bog namenio. Pitam se da li tvoj plan uključuje ljubav prema Bogu. Želim da planovi svih ljudi postanu predmeti Božjeg ispunjenja, i da svi oni postanu stvarnost.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Otkrivanje tajni ’Božjih reči celoj vaseljeni’”, 42. poglavlje

619. Svi ljudi moraju da tragaju za tim da prožive smislen život i ne treba da se zadovoljavaju svojim trenutnim okolnostima. Da bi proživeli Petrov lik, moraju da poseduju Petrovo znanje i njegova iskustva. Moraju da streme ka uzvišenijim i dubljim stvarima. Moraju da streme ka dubljoj, čistijoj ljubavi prema Bogu i ka životu koji ima vrednost i smisao. Jedino je to život; tek tada će oni biti isti kao Petar. Moraš se usredsrediti na aktivan ulazak u ono što je pozitivno i ne smeš biti negativan i dozvoliti sebi da nazaduješ zato što si zadovoljan trenutnom udobnošću, istovremeno zanemarujući dublje, detaljnije i praktičnije istine. Moraš posedovati praktičnu ljubav i moraš iznaći svaki mogući način da se oslobodiš tog dekadentnog, bezbrižnog života, koji se ne razlikuje od životinjskog života. Moraš proživeti život pun smisla i vrednosti, ne smeš se zavaravati, niti na svoj život gledati kao na igračku s kojom možeš da se igraš. Za svakoga ko ima rešenost i voli Boga, ne postoje nedostižne istine i ne postoji pravda za koju ne može čvrsto da se zauzme. Kako treba da proživiš svoj život? Kako treba da voliš Boga i kako da tom svojom ljubavlju udovoljiš Njegovim namerama? Od toga nema preče stvari u tvom životu. Pre svega, moraš posedovati takvu rešenost i istrajnost, i ne treba da budeš slabić bez kičme. Moraš naučiti da doživljavaš smisleni život i smislene istine, i ne treba prema sebi da se odnosiš površno na taj način. Život će kraj tebe prohujati, a da ti toga nećeš ni biti svestan; da li ćeš nakon toga i dalje imati ovakvu priliku da voliš Boga? Može li čovek da voli Boga nakon smrti? Moraš da imaš istu rešenost i istu savest kao Petar; moraš živeti smislen život, a ne poigravati se sa sobom. Kao ljudsko biće i osoba koja teži Bogu, moraš pažljivo da razmotriš svoj život i da mu pristupiš, razmatrajući kako da sebe prineseš Bogu, kako da imaš smisleniju veru u Boga i kako da, pošto Ga voliš, tvoja ljubav prema Bogu bude čistija, lepša i bolja.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu”

620. Božji precizni zahtevi prema ljudskom rodu i prema onima koji slede Boga navedeni su u nastavku. Od onih koji Ga slede, On zahteva pet stvari: istinsku veru, odano sledbeništvo, potpunu pokornost, istinsku spoznaju i iskreni strah.

Kroz ovih pet stvari, Bog zahteva da Ga ljudi više ne osporavaju, niti da Ga slede koristeći svoju maštu ili nejasna i apstraktna gledišta; ne smeju da slede Boga na osnovu nikakvih uobrazilja niti predstava. On zahteva da svako od onih koji Ga slede čini to odano, a ne neodlučno ili bez posvećenosti. Kada Bog pred tebe postavlja bilo kakve zahteve, ispituje te, osuđuje te, orezuje te, ili te dovodi u red i šiba, treba sasvim da Mu se pokoriš. Ne treba da pitaš za uzrok, niti da postavljaš uslove, a još manje treba da govoriš o razlozima. Tvoja pokornost mora biti potpuna. Bogopoznanje je oblast u kojoj ljudi najviše oskudevaju. Oni Bogu često nameću izreke, izjave i reči koje sa Njim nisu povezane, verujući da su te reči najtačnije određenje bogopoznanja. Malo im je poznato da te izreke, koje potiču iz ljudske mašte, njihovog sopstvenog rasuđivanja i njihovog sopstvenog znanja, nemaju baš nikakve veze sa Božjom suštinom. Prema tome, želim da vam kažem da, kada je reč o znanju koje Bog želi da ljudi imaju, On ne traži samo da Ga prepoznaš i da prepoznaš Njegove reči, već i da tvoje znanje o Njemu bude tačno. Čak i ako možeš da kažeš samo jednu rečenicu ili si svestan samo nekog manjeg dela, ovaj maleni deo svesti je tačan, istinit i u skladu sa suštinom Samog Boga. To je stoga što Bog prezire da Ga iko veliča ili hvali na način koji je nerealan ili nepromišljen. I više od toga, On mrzi kada se ljudi odnose prema Njemu kao da je vazduh. On mrzi kada, tokom razgovora na teme o Bogu, ljudi govore ne obazirući se na činjenice, kad govore kako im se prohte i bez ikakvog ustezanja, kad govore onako kako im odgovara; osim toga, On mrzi one koji smatraju da poznaju Boga i razmeću se svojim znanjem o Njemu, razmatrajući teme koje se odnose na Njega bez ikakvih ustezanja ili zadrške. Poslednji od pet prethodno pomenutih zahteva odnosio se na iskreni strah: ovo je Božji krajnji zahtev za sve one koji Ga slede. Kada neko poseduje tačno i istinito znanje o Bogu, on je u stanju da se istinski boji Boga i kloni se zla. Ovaj strah dolazi iz dubine njegovog srca; ovaj strah nastaje dobrovoljno, a ne kao rezultat Božjeg pritiska. Bog ne traži da mu pokloniš bilo kakav fin stav, držanje ili spoljno ponašanje; On, pak, traži da Ga se bojiš i da Ga se užasavaš u dubini svog srca. Takav strah se postiže kao rezultat promene tvoje život-naravi, sticanja znanja o Bogu i razumevanja Božjih dela, shvatanja Božje suštine i tvog priznavanja činjenice da si jedno od Njegovih stvorenih bića. Stoga, to što koristim reč „iskreno” da bih ovde definisao strah ima za cilj da ljudi shvate da strah treba da potekne iz dubine njihovog srca.

– „Reč”, tom II, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni X”

621. Sada svi vi treba da ispitate sebe što je brže moguće, da odmerite koliko je još izdaje prema Meni ostalo u vama. Nestrpljivo očekujem vaš odgovor. Ne budite površni u ophođenju prema Meni. Nikada se ne poigravam ljudima. Ako kažem da ću nešto uraditi, onda ću to sigurno uraditi. Nadam se da će svako od vas biti neko ko Moje reči shvata ozbiljno, umesto da misli da su nekakva naučna fantastika. Ono što tražim od vas jesu konkretne aktivnosti, a ne vaše fantazije. Zatim morate da odgovorite na Moja pitanja, koja su sledeća:

1) Ako si zaista služitelj, možeš li posvećeno da Mi pružaš usluge, bez ikakvih elemenata nemara ili negativnosti?

2) Ako otkriješ da te nikad nisam cenio, da li ćeš i dalje moći da ostaneš i da Mi doživotno pružaš usluge?

3) Ako sam, uprkos tvom velikom trudu, i dalje izuzetno hladan prema tebi, da li ćeš biti u stanju da nastaviš da neprimećeno radiš za Mene?

4) Ukoliko, nakon što si za Mene uložio izvesne napore, Ja ne ispunim tvoje skromne zahteve, hoćeš li postati obeshrabren i razočaran u Mene ili čak početi da peniš od ogorčenosti i uzvikuješ uvrede?

5) Ako si uvek bio izrazito odan i pun ljubavi prema Meni, a ipak trpiš muke bolesti, finansijsku oskudicu, napuštanje od strane prijatelja i rođaka ili bilo kakve druge nesreće u životu, da li će tvoja odanost i ljubav prema Meni i dalje trajati?

6) Ako se ništa od onoga što si zamislio u svom srcu ne poklapa sa onim što sam Ja uradio, kako bi trebalo da ideš svojim putem budućnosti?

7) Ako ne dobiješ ništa od onoga čemu si se nadao, možeš li i dalje da budeš Moj sledbenik?

8) Ako nikad nisi razumeo svrhu i značaj Mog dela, možeš li da budeš pokoran čovek koji proizvoljno ne donosi sudove i ne izvlači zaključke?

9) Možeš li da ceniš sve reči koje sam Ja rekao i celokupno delo koje sam Ja obavio dok sam bio zajedno sa ljudima?

10) Jesi li u stanju da budeš Moj verni sledbenik, voljan da istrpiš čitav životni vek patnje zarad Mene, čak i ako ništa ne zadobiješ?

11) Zarad Mene, jesi li u stanju da odustaneš od razmišljanja, planiranja ili priprema za svoj budući put opstanka?

Ova pitanja predstavljaju Moje konačne zahteve prema vama, i nadam se da ćete Mi svi odgovoriti.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Veoma ozbiljan problem: izdaja (2)”

622. Ono što želim jeste tvoja odanost i pokornost sada, tvoja ljubav i svedočanstvo sada. Čak i ako u ovom trenutku ne znaš šta je svedočanstvo ili šta je ljubav, treba da Mi doneseš sve svoje i da Mi predaš jedino blago koje imaš: svoju odanost i pokornost. Ti treba da znaš da svedočanstvo o Mojoj pobedi nad Sotonom leži u odanosti i pokornosti čoveka, kao i svedočanstvo o Mom potpunom osvajanju čoveka. Dužnost tvoje vere u Mene jeste da svedočiš za Mene, da budeš odan Meni i nikome drugom, i da Mi budeš pokoran do kraja. Pre nego što započnem sledeći korak u Svom delu, kako treba da svedočiš za Mene? Kako treba da Mi budeš odan i pokoran? Da li ćeš pokazati posvećenost svojoj funkciji, ili ćeš naprosto odustati? Da li bi se radije pokorio svakom Mom uređenju (makar to bila smrt ili propast) ili bi na pola puta pobegao da bi izbegao Moju grdnju? Grdim te da bi svedočio za Mene i bio Mi odan i pokoran. Ujedno se može reći da je sadašnja grdnja zarad obavljanja sledećeg koraka Mog dela i nesmetanog napredovanja budućeg dela. Stoga te podstičem da budeš mudar i da se prema svom životu i prema značaju svog postojanja ne odnosiš kao prema bezvrednom pesku. Da li tačno znaš šta će Moje buduće delo biti? Znaš li kako ću delati i kako će se odvijati Moje delo u danima koji dolaze? Ti treba da poznaješ značaj doživljavanja Mog dela i, još i više, značaj verovanja u Mene. Obavio sam toliko delo – kako bih mogao da odustanem na pola puta, kao što si zamislio? Pokrenuo sam tako veliki projekat – kako bih mogao da ga uništim? Tačno je da sam došao da privedem kraju ovo doba, ali još je važnije da moraš da znaš da započinjem novo doba, da bih obavio novo delo i, više od toga, da bih širio jevanđelje carstva. Dakle, ti treba da znaš da se sadašnje delo tiče samo početka jednog doba i postavljanja temelja za širenje jevanđelja u vremenu koje dolazi, te da se to doba privede kraju u budućnosti. Moje delo nije tako jednostavno kao što ti zamišljaš, niti je beskorisno ili besmisleno kao što ti možda veruješ. Prema tome, i dalje moram da ti kažem: treba da ponudiš sebe Mom delu i, još i više, treba da posvetiš sebe zarad Moje slave. Ono za čim još i više odavno žudim jeste to da svedočiš za Mene; i još i duže čekam da vidim da širiš Moje jevanđelje. Treba da razumeš šta je u Mom srcu.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Šta znaš o veri?”