Da li si ti neko ko je oživeo?
Tek nakon što budeš odbacio svoju iskvarenu narav i uspeo da živiš od normalne ljudskosti, bićeš usavršen. Iako nećeš moći da izgovaraš proročanstva niti ikakve tajne, proživljavaćeš i otkrivati sliku čoveka. Bog je stvorio čoveka, ali ga je zatim Sotona iskvario, tako da su ljudi postali „mrtvi”. Dakle, nakon što se promeniš, više nećeš biti poput ovih „mrtvih”. Božje reči su te koje pale ljudski duh i čine da on oživi, a kada ljudski duh oživi, tada ljudi postaju živi. Kada govorim o „mrtvima”, mislim na leševe koji nemaju duha, na ljude čiji je duh u njima umro. Kada se ljudski duhovi zapale, tada ljudi postaju živi. Sveci o kojima je ranije bilo reči odnose se na ljude koji su postali živi, na one koji su bili pod Sotoninim uticajem, ali su porazili Sotonu. Božji izabrani narod u Kini pretrpeo je svirep i neljudski progon i obmanu velike crvene aždaje, usled čega je ostao mentalno opustošen i ostavljen bez trunke hrabrosti za život. Stoga buđenje njihovog duha mora otpočeti od njihovog bića: malo po malo, u njihovom biću, njihov duh mora biti probuđen. Kad jednoga dana on oživi, neće više biti nikakvih prepreka i sve će nastaviti da se odvija nesmetano. U ovom trenutku, to još uvek nije izvodljivo. Većina ljudi živi životom koji rađa brojna smrtonosna komešanja; zaodenuti su aurom smrti i toliko toga im nedostaje. Reči pojedinih ljudi u sebi nose smrt, njihova dela nose smrt i gotovo sve što oni proživljavaju sadrži smrt. Ako bi ljudi danas javno svedočili za Boga, oni bi u tom poslu bili neuspešni, jer tek treba u potpunosti da ožive, a među vama ima previše mrtvih. Pojedini ljudi se danas pitaju zašto Bog ne pokaže neka znamenja i čuda kako bi Svoje delo brzo proširio među neznabošcima. Mrtvi ne mogu svedočiti za Boga; to je nešto što jedino živi ljudi mogu da učine, a ipak, većinu ljudi danas čine mrtvi; previše njih živi pod pokrovom smrti, pod uticajem Sotone i nisu u stanju da to prevaziđu. Budući da je tako, kako bi oni mogli da svedoče za Boga? Kako bi mogli da šire rad na jevanđelju?
Svi oni koji žive pod uticajem tame jesu oni koji žive usred smrti, oni koji su zaposednuti Sotonom. Bez Božjeg spasenja i bez Božjeg suda i grdnje, ljudi nisu u stanju da izbegnu uticaj smrti; oni ne mogu da postanu živi. Mrtvi poput njih ne mogu svedočiti za Boga, niti ih Bog može upotrebiti, a još manje mogu zakoračiti u carstvo. Bog želi svedočanstvo živih, a ne mrtvaca, i On traži da za Njega delaju živi, a ne mrtvaci. „Mrtvaci” su oni koji se protive Bogu i koji se bune protiv Njega; to su oni koji su obamrli duhom i koji ne razumeju reči Božje; to su oni koji istinu ne sprovode u delo i koji nemaju ni najmanje odanosti prema Bogu, a to su i oni koji žive pod vlašću Sotone i koje Sotona izrabljuje. Manifestacije mrtvih su protivljenje istini, buntovništvo protiv Boga, kao i to što su oni niski, prezreni, nemilosrdni, nadmeni, prepredeni i podmukli. Čak i ako jedu i piju Božje reči, takvi ljudi nisu u stanju da prožive Božje reči; iako su živi, oni su samo hodajući leševi, mrtvi koji dišu. Mrtvaci su potpuno nesposobni da udovolje Bogu, a još manje da Mu se sasvim pokore. Mogu samo da Ga obmanjuju, da hule na Njega i da Ga izdaju, a ono što proživljavaju u potpunosti su otkrovenja Sotonine prirode. Ako ljudi žele da postanu živa bića, da svedoče o Bogu i da ih Bog smatra dostojnim, onda moraju da prihvate Božje spasenje; moraju se rado pokoriti Njegovom sudu i grdnji i moraju dragovoljno prihvatiti Božje orezivanje. Tek tada će moći da u delo sprovedu sve istine koje Bog zahteva. Tek tada će zadobiti Božje spasenje i zaista postati živa bića. Živi su oni koje je Bog spasao; Bog im je sudio i grdio ih, voljni su da se posvete i radosni da svoje živote polože za Boga; i rado bi ceo svoj život dali za Boga. Tek kad živi svedoče o Bogu, Sotona može biti posramljen; samo živi mogu da šire Božje delo jevanđelja, samo živi su u skladu sa Božjim namerama i samo živi su pravi ljudi. Prvobitno od Boga stvoreni čovek bio je živ. Međutim, zbog Sotonine iskvarenosti čovek živi usred smrti i živi pod uticajem Sotone. Time su ljudi postali mrtvaci bez duha, postali su neprijatelji koji se suprotstavljaju Bogu, postali su oruđe u rukama Sotone i postali su Sotonini zatočenici. Živi ljudi koje je Bog stvorio postali su mrtvi, te je tako Bog izgubio Svoje svedočanstvo, a izgubio je i ljudski rod koji je stvorio i koji jedini u sebi nosi Njegov dah. Ako Bog želi da povrati Svoje svedočanstvo i povrati one koji su Njegovom rukom stvoreni, a Sotona ih je zarobio, On tada mora da ih vaskrsne tako da postanu živa bića i mora ih sve povratiti tako da žive u Njegovoj svetlosti. Mrtvi su oni koji su bez duha, koji su do krajnosti otupeli, koji se protive Bogu i, šta više, oni koji ne poznaju Boga. Ti ljudi ne ispoljavaju ni najmanju nameru da se pokore Bogu; oni se samo bune protiv Njega i suprotstavljaju Mu se, a nemaju ni trunke odanosti. Živi su oni čiji su duhovi oživeli, koji znaju da se pokore Bogu, koji su odani Bogu i koji poseduju istinu i svedočanstvo – jedino su takvi ljudi ugodni Bogu u Njegovoj kući. Bog spasava one koji mogu oživeti, koji mogu videti Božje spasenje, koji mogu biti odani Bogu, koji su voljni da tragaju za Bogom, koji veruju u Božje ovaploćenje i koji veruju u Njegovo pojavljivanje. Neki ljudi mogu da ožive, dok neki to ne mogu, zavisno od toga može li se njihova priroda spasti ili ne. Mnogi ljudi su čuli mnogo Božjih reči, ali svejedno ne razumeju Božje namere i još uvek nisu u stanju da ih sprovedu u delo. Takvi ljudi nisu u stanju da prožive istinu i u isto vreme namerno ometaju Božje delo. Oni nisu u stanju da išta urade za Boga i ne mogu se dati za Njega – naprotiv, oni krišom troše crkveni novac i žive na račun Božje kuće. To su mrtvi ljudi koji se ne mogu spasiti. Bog spasava sve one koji su usred Njegovog dela. Međutim, postoji jedan deo ljudi koji ne mogu da prime Njegovo spasenje; samo mali broj ljudi može da primi Njegovo spasenje. To je, stoga, što je većina ljudi isuviše duboko iskvarena i što su postali mrtvi, tako da njima nema spasa. Sotona ih je u potpunosti iskoristio i oni su, po svojoj prirodi, previše zlonamerni. Ta manjina ljudi takođe nije u stanju da se u potpunosti pokori Bogu. To nisu oni koji su od početka u potpunosti bili odani Bogu, niti oni koji su od početka najviše voleli Boga. Naprotiv, oni su postali pokorni Bogu zbog Njegovog dela osvajanja; oni vide Boga zbog Njegove vrhunske ljubavi, postižu promenu naravi zbog Božje pravedne naravi i spoznaju Boga zbog Njegovog dela – Njegovog dela koje je istovremeno i praktično i normalno. Bez ovog Božjeg dela, ma koliko da su ti ljudi dobri, oni bi i dalje pripadali Sotoni, i dalje bi bili u posedu smrti, i dalje bi bili mrtvaci. Činjenica da ovi ljudi danas mogu da prime Božje spasenje naprosto potiče od njihove spremnosti da sarađuju s Bogom.
Zbog svoje odanosti Bogu, živi će od Boga biti zadobijeni i živeće usred Njegovih obećanja, a mrtvaka će se, zbog svog protivljenja Bogu, Bog gnušati i odbaciće ih i živeće usred Njegove kazne i kletvi. Takva je pravedna narav Božja, koju nijedan čovek ne može promeniti. Ljudi zbog sopstvenog traženja dobijaju Božje priznanje i žive u svetlosti; zbog svojih lukavih spletki, ljudi su prokleti od Boga i sleduje im kazna; zbog svojih zlih dela, ljudi od Boga bivaju kažnjeni, a zbog svoje čežnje i odanosti, ljudi primaju Božje blagoslove. Bog je pravedan: On blagosilja žive, a mrtvace proklinje tako da se uvek nađu usred smrti i nikada neće živeti u Božjoj svetlosti. Bog će žive povesti u Svoje carstvo i u Svoje blagoslove, da postoje uz Njega za sva vremena. Ali što se tiče mrtvih, njih će predati večnoj smrti; oni su predmet Njegovog uništenja i uvek će pripadati Sotoni. Bog apsolutno ni prema kome neće postupati nepravedno. Svi oni koji istinski traže Boga zasigurno će ostati u kući Božjoj, a svi oni koji su prema Bogu buntovni i sa Njim se ne slažu zasigurno će živeti usred Njegove kazne. Možda nisi siguran u delo koje obavlja Božje ovaploćeno telo – ali jednog dana, ovaploćeno telo neće neposredno uređivati čovekov ishod; umesto toga, Njegov Duh će uređivati čovekovo odredište, i tada će ljudi znati da su Božje telo i Njegov Duh jedno, da Njegovo telo ne čini greške, a kamoli Njegov Duh. On će, na kraju, u svoje carstvo zasigurno povesti one koji su oživeli; nijednog više i nijednog manje. A kad je reč o mrtvima, onima koji nisu oživeli, oni će zasigurno biti bačeni u Sotonin brlog.
