Treba da očuvaš svoju odanost Bogu

Kako Sveti Duh deluje u crkvi u današnje vreme? Da li možeš dobro da dokučiš smisao ovog pitanja? Koje su najveće poteškoće tvoje braće i sestara? Šta im najviše nedostaje? Trenutno, postoje neki ljudi koji su negativni dok prolaze kroz kušnje, a neki se čak i žale. Drugi su prestali da napreduju jer je Bog prestao da govori. Ljudi nisu zakoračili pravom stazom verovanja u Boga. Oni ne mogu da žive nezavisno i ne mogu da održe sopstveni duhovni život. Neki ljudi i dalje slede i imaju polet da streme, voljni su da primenjuju kada Bog govori, ali kada Bog ne govori, oni više ne napreduju. Ljudi još uvek nisu shvatili Božje namere u svojim srcima i nemaju spontanu ljubav prema Bogu; u prošlosti su sledili Boga zato što su bili primorani. A ima i nekih koji su se umorili od Božjeg dela. Zar takvi ljudi nisu u opasnosti? Mnogo ljudi naprosto bivstvuje u stanju trpljenja. Iako jedu i piju Božje reči i mole Mu se, oni to čine polovično i više nemaju nagon koji su nekada imali. Većina ljudi nije zainteresovana za Božje delo oplemenjivanja i usavršavanja ideluje kao da su stalno bez unutrašnjeg nagona. Kada su ophrvani prestupima, oni ne osećaju da su dužni Bogu, niti imaju svest da bi osetili kajanje. Oni niti streme ka istini niti napuštaju crkvu, već streme samo ka privremenim zadovoljstvima. Ovi ljudi su najgluplje budale! Kada dođe vreme, svi će biti napušteni! Ni jedan jedini neće biti spasen! Misliš li da će neko, ako je jednom bio spasen, uvek biti spasen? Čista je obmana verovati u to! Svi oni koji ne streme ka život-ulasku biće izloženi grdnji. Većina ljudi uopšte nije zainteresovana za život-ulazak, za vizije, ili za primenu istine. Oni ne teže ulasku, a još manje dubljem napretku. Zar oni ne upropaštavaju sami sebe? Trenutno postoji deo ljudi čiji se uslovi stalno poboljšavaju. Što više Sveti Duh deluje, to više vere zadobijaju; što više iskustava doživljavaju, to više osećaju da je Božje delo veoma tajnovito. Što dublje ulaze, više shvataju. Oni osećaju da je Božja ljubav tako velika i osećaju unutarnju stabilnost i jasnoću. Oni poseduju razumevanje Božjeg dela. To su ljudi u kojima deluje Sveti Duh. Neki ljudi kažu: „Iako nema novih Božjih reči, ipak moram da tražim da uđem dublje u istinu, moram da budem iskren o svemu u svom stvarnom iskustvu i da uđem u stvarnost Božjih reči.” Ovakva osoba poseduje delo Svetog Duha. Iako Bog ne pokazuje Svoje lice i krije se od svake osobe, i mada ne govori niti se čuje Njegov glas, i iako ima trenutaka kada ljudi dožive neko unutrašnje oplemenjivanje, Bog ipak nije potpuno napustio ljude. Ako neka osoba ne može da zadrži istinu koju treba da primeni, ona neće posedovati delo Svetog Duha. Tokom perioda oplemenjivanja, razdoblja kada se Bog ne prikazuje, ako nemaš vere, već se umesto toga povlačiš, ako se ne usredsrediš na doživljavanje Njegovih reči, onda bežiš od Božjeg dela. Kasnije ćeš biti jedan od onih koji će biti napušten. Oni koji ne traže da uđu u Božju reč nikako ne mogu biti postojani u svom svedočenju o Njemu. Ljudi koji su u stanju da svedoče o Bogu i udovolje Njegovim namerama potpuno se oslanjaju na sopstveni nagon da streme ka Božjim rečima. Delo koje Bog obavlja na ljudima prvenstveno postoji da im omogući da zadobiju istinu; to što ti stremiš ka životu je radi tvog usavršavanja i sve to služi da te učini pogodnim za Božju upotrebu. Sve ka čemu sada stremiš jeste da čuješ tajne, da čuješ Božje reči, da uživaš u pogledu i da gledaš okolo da vidiš šta ima novo ili šta se dešava, te da tako zadovoljiš svoju radoznalost. Ako u svom srcu imaš tu nameru, onda ne postoji način da ispuniš Božje zahteve. Oni koji ne streme ka istini ne mogu da slede do samog kraja. Trenutno, nije da Bog ne radi nešto, već ljudi ne sarađuju s Njim. To je zbog toga što im je Njegovo delo odbojno i što samo žele da čuju Njegove reči blagoslova, dok nisu voljni da čuju reči Njegovog suda i grdnje. Zbog čega je to tako? Zbog toga što njihove želje da zadobiju blagoslove nisu ispunjene, te su stoga postali negativni i slabi. Nije da Bog namerno ne dopušta ljudima da Ga slede, niti im On namerno zadaje udarce. Ljudi su negativni i slabi samo zato što su njihove namere neprikladne. Bog je onaj Bog kojičoveku daje životi ne može ga odvestiu smrt. Ljudska negativnost, slabosti i nazadovanje posledica su njihovih sopstvenih postupaka.

Trenutno Božje delo donosi ljudima malo oplemenjivanja, i samo oni koji mogu da budu postojani usred oplemenjivanja dobiće Božje odobravanje. Ma koliko da Se On skriva, bilo tako što ne govori ili tako što ne dela, ako i dalje možeš da nastaviš da stremiš, i ako i dalje možeš da Ga slediš čak i ako On kaže da te ne želi, to onda znači da si postojan u svom svedočenju o Bogu. Ako se Bog skriva od tebe, a ti prestaneš da Ga slediš, da li se to može nazvati postojanim svedočenjem o Bogu? Ako ljudi nemaju stvaran ulazak, onda nemaju ni stvaran rast, i kada se zaista susretnu sa velikom kušnjom, oni će posrnuti. Sada kada Bog ne govori, ili kada Bog ne postupa u skladu sa tvojim predstavama, ti se slamaš; kada bi Bog trenutno postupao u skladu sa tvojim sopstvenim predstavama i kada bi udovoljavao tvojoj volji, ti bi bio u stanju da ustaneš i imao bi polet da stremiš. Na čemu se onda, tačno, zasniva tvoj život? Tvrdim da postoji mnogo ljudi koji žive tako što se u potpunosti oslanjaju na ljudsku radoznalost. Oni apsolutno nemaju želju da istinski streme. Svi oni koji ne streme ka ulasku u istinu, već se oslanjaju na svoju radoznalost u životu jesu ljudi koji zaslužuju prezir i oni su u opasnosti! Različite vrste Božjeg dela sprovode se da bi se čovečanstvo usavršilo. Međutim, ljudi su uvek radoznali; uvek vole da se informišu o svemu što čuju; uvek su zabrinuti zbog aktuelnih dešavanja u drugim zemljama – na primer, šta se dešava u Izraelu, ili da li je bio zemljotres u Egiptu. Uvek traže neke novine, nove stvari da bi zadovoljili svoje sebične želje. Oni ne streme ka životu, niti streme ka tome da budu usavršeni. Oni samo traže da Božji dan stigne ranije kako bi se njihov divni san ostvario i njihove ekstravagantne želje ispunile. Ova vrsta osobe nije praktična – ona je neko ko nema odgovarajuću perspektivu. Jedino stremljenje ka istini može biti temelj ljudske vere u Boga, a ako ljudi ne streme ka život-ulasku, ako ne traže da udovolje Bogu, u tom slučaju će biti podvrgnuti kazni. Oni koji će biti kažnjeni su oni koji nisu posedovali delo Svetog Duha tokom Božjeg delanja.

Kako bi ljudi trebalo da sarađuju sa Bogom u ovoj etapi Njegovog dela? Bog trenutno iskušava ljude. On ne izgovara ni reč; On se skriva i ne ostvaruje direktan kontakt s ljudima. Spolja izgleda kao da On ne obavlja nikakvo delo, ali istina je da još uvek deluje u čoveku. Svako ko stremi ka život-ulasku ima viziju svog stremljenja ka životu i ne sumnja čak i ako ne razume Božje delo u potpunosti. Dok prolaziš kroz kušnje, čak i kada ne znaš šta Bog želi da uradi i šta želi da postigne, treba da znaš da su Božje misli za ljudski rod uvek dobre. Ako stremiš ka Njemu iskrenog srca, On te nikada neće napustiti i na kraju će te sigurno usavršiti i odvesti ljude do odgovarajućeg odredišta. Bez obzira na to kako Bog trenutno iskušava ljude, doći će dan kada će im pružiti odgovarajući ishod i dati im odgovarajuću nadoknadu na osnovu onoga što su učinili. Bog neće dovesti ljude do određene tačke i onda ih naprosto odbaciti i zanemariti. To je zato što je Bog veran. U ovoj etapi, Sveti Duh obavlja delo oplemenjivanja. On oplemenjuje svaku osobu. U koracima dela koji se sastoje od kušnje smrću i kušnje grdnjom, oplemenjivanje se obavlja rečima. Da bi ljudi iskusili Božje delo, oni prvo moraju da shvate Njegovo sadašnje delo i kako ljudi treba da sarađuju. To je nešto što bi svi trebalo da razumeju. Bez obzira na to šta Bog čini, bilo da oplemenjuje ljude ili da ćuti, ni jedan jedini korak Božjeg dela nije u skladu s ljudskim predstavama. Svaki korak Njegovog dela protresa i razbija ljudske predstave. To je Njegovo delo. Ali ti moraš da veruješ da sada, kada je Božje delo dostiglo određenu etapu, On neće ubiti ceo ljudski rod, šta god da se desi. On daje obećanja i blagoslove ljudskom rodu i svi oni koji streme ka Njemu moći će da zadobiju Njegove blagoslove, a one koji to ne učine Bog će eliminisati. To zavisi od tvog stremljenja. Bez obzira na bilo šta drugo, moraš verovati da kada se Božje delo završi, svaka osoba će imati odgovarajuće odredište. Bog je opskrbio čovečanstvo s lepim težnjama, ali bez stremljenja, one su nedostižne. Sada bi trebalo da si u stanju da vidiš ovo – Božje oplemenjivanje i Njegova grdnja ljudi je Njegovo delo, ali ljudi, sa svoje strane, moraju da streme ka promeni u naravi u svakom trenutku. U svom stvarnom iskustvu, prvo moraš da znaš kako da jedeš i piješ Božje reči; u Njegovim rečima moraš da pronađeš ono u šta treba da zakoračiš, kao i svoje sopstvene nedostatke; treba da uđeš uzimajući u obzir svoje stvarno iskustvo, i da uzmeš jedan deo Božjih reči koje treba primeniti i pokušaš da ih sprovedeš. Jedenje i pijenje Božjih reči je jedan aspekt. Pored toga, život crkve mora da se održi, moraš da imaš normalan duhovni život i moraš biti u stanju da predaš sva svoja trenutna stanja Bogu. Bez obzira na to kako se Njegovo delo menja, tvoj duhovni život treba da ostane normalan. Duhovni život može da održi tvoj normalan ulazak. Bez obzira šta Bog radi, treba bez prekida da nastaviš sa svojim duhovnim životom i da ispuniš svoju dužnost. To je ono što ljudi treba da rade. To je sve delo Svetog Duha, ali dok je za one sa normalnim stanjem to savršenstvo, za one sa nenormalnim stanjem to je kušnja. U trenutnoj fazi dela oplemenjivanja Svetog Duha, neki ljudi kažu da je Božje delo tako veliko i da je ljudima oplemenjivanje apsolutno potrebno, inače će njihov rast biti isuviše mali i neće imati načina da postignu Božje namere. Međutim, za one čije stanje nije dobro, to postaje razlog da ne streme ka Bogu i razlog da ne prisustvuju skupovima niti da jedu i piju Božju reč. U Božjem delu, bez obzira na to šta On radi ili kakve promene On čini, ljudi, u najmanju ruku, moraju da održe normalan duhovni život. Možda nisi bio aljkav u ovoj trenutnoj etapi svog duhovnog života, ali još uvek nisi mnogo zadobio, niti si imao bogatu žetvu. U ovakvim okolnostima, čak i ako se svog duhovnog života držiš kao što se pridržavaš pravila, i dalje moraš da ga se držiš; moraš da se pridržavaš ovog pravila kako ne bi pretrpeo gubitke u životu i kako bi udovoljio Božjim namerama. Ako tvoj duhovni život nije normalan, ti ne možeš jasno da sagledaš trenutno Božje delo i umesto toga uvek osećaš da je ono potpuno nespojivo sa tvojim predstavama, i mada si voljan da Ga slediš, nedostaje ti unutrašnji nagon. Bez obzira na to šta Bog trenutno čini, ljudi moraju da sarađuju. Ako ljudi ne sarađuju, onda Sveti Duh ne može da obavlja Svoje delo, a ako ljudi nemaju srca da sarađuju, onda teško mogu da zadobiju delo Svetog Duha. Ako želiš da poseduješ delo Svetog Duha u sebi i ako želiš da zadobiješ Božje odobrenje, onda moraš da održavaš svoju prvobitnu odanost pred Bogom. Međutim, nije neophodno da imaš dublje razumevanje, naprednu teoriju ili druge slične stvari – potrebno je samo da podržavaš Božju reč na prvobitnoj osnovi. Ako ljudi ne sarađuju sa Bogom i ne streme ka dubljem ulasku, onda će Bog oduzeti sve što je prvobitno bilo njihovo. Iznutra, ljudi uvek čeznu za lakoćom i radije bi uživali u onome što je već dostupno. Oni žele da zadobiju Božja obećanja, a da pritom ne plate nikakvu cenu. Ovo su ekstravagantne misli koje čovečanstvo gaji. Zadobijanje samog života bez plaćanja cene – ali da li je išta ikada bilo tako lako? Kada neko veruje u Boga i stremi život-ulasku i stremi promeni u svojoj naravi, on mora da plati cenu i da dostigne stanje u kojem će uvek slediti Boga, bez obzira šta On uradio. To je nešto što ljudi moraju da rade. Čak i ako slediš sve ovo kao pravilo, moraš ga uvek podržavati, i bez obzira na to koliko su velike kušnje, ne možeš dići ruke od svog normalnog odnosa sa Bogom. Trebalo bi da budeš u stanju da se moliš, održavaš svoj crkveni život i nikada ne napuštaš svoju braću i sestre. Dok te Bog kuša, ti treba da nastaviš da tražiš istinu. To je minimalan uslov za duhovni život. Uvek imaš želju da tražiš i težiš saradnji, koristeći svu svoju energiju – da li je to izvodljivo? Ako ljudi shvate da je to temelj, lako će steći moć razlučivanja i ulazak u stvarnost. Lako je prihvatiti Božju reč kada je tvoje sopstveno stanje normalno; u takvim okolnostima nije teško primenjivati istinu i tada osećaš da je Božje delo veliko. Ali ako je tvoje stanje loše, bez obzira koliko je Božje delo veliko i bez obzira koliko lepo neko govori, ti nećeš obraćati pažnju. Kada stanje osobe nije normalno, Bog ne može da dela u njoj i ona ne može da postigne promene u svojoj naravi.

Ako ljudi uopšte nemaju veru, nije im lako da nastave tim putem. Svako sada može da vidi da se Božje delo ni najmanje ne slaže sa ljudskim predstavama i uobraziljama. Bog je učinio toliko mnogo dela i izgovorio toliko reči i mada ljudi mogu da priznaju da su one istina, još uvek je moguće da se predstave o Bogu pojave u njima. Ako žele da razumeju istinu i zadobiju je, ljudi moraju da imaju veru i snagu volje, te da budu u stanju da se drže onoga što su već videli i onoga što su zadobili iz svojih iskustava. Bez obzira na to šta Bog radi ljudima, oni moraju da podrže ono što oni sami poseduju, da budu iskreni pred Bogom i da Mu ostanu odani do samog kraja. To je dužnost ljudskog roda. Ljudi moraju da se pridržavaju onoga što treba da urade. Verovanje u Boga zahteva pokornost Njemu i iskustvo Njegovog dela. Bog je obavio toliko delo – moglo bi se reći da je za ljude sve usavršavanje, oplemenjivanje, a još više, grdnja. Nije bilo nijednog koraka Božjeg dela koji je bio u skladu sa ljudskim predstavama; ono u čemu su ljudi uživali bile su stroge Božje reči. Kada Bog dođe, ljudi treba da uživaju u Njegovom veličanstvu i Njegovom gnevu. Međutim, bez obzira koliko stroge bile Njegove reči, On dolazi da spase i usavrši čoveka. Kao stvorena bića, ljudi treba da ispune dužnosti koje treba da ispune i treba da budu postojani u svom svedočenju o Bogu usred oplemenjivanja. U svakoj kušnji treba da zadrže svedočanstvo koje treba da daju i da svedoče snažno za Boga. Osoba koja to radi je pobednik. Kako god da te Bog oplemenjuje, treba i dalje da budeš pun vere, da nikada ne gubiš veru u Njega, i treba da radiš ono što čovek treba da uradi. To je sve što Bog zahteva od čoveka. On zahteva da čovekovo srcebude u stanju da se u potpunosti vrati Njemu i da se okrene Njemu u svakom trenutku. Takva osoba je pobednik. Oni koje Bog naziva „pobednicima” jesu ljudi koji i dalje mogu da budu postojani u svom svedočenju, da održe svoju veru i odanost Bogu i da, bez obzira na sve, sačuvaju čisto srce pred Bogom i održe svoju istinsku ljubav prema Bogu, dok su pod uticajem Sotone i dok ih Sotona opseda – to jest, dok se nalaze usred sila tame. Na taj način, oni su postojani u svom svedočenju pred Bogom. Takvi ljudi su oni koje Bog naziva „pobednicima”. Ako je tvoje stremljenje odlično kada te Bog blagosilja, a povlačiš se kad nema Njegovih blagoslova, da li je to čistota? Pošto si siguran da je ovaj put istinit, moraš ga slediti do kraja; moraš održavati svoju odanost Bogu. Pošto si video da je Bog došao na zemlju da te lično usavrši, treba u potpunosti da Mu predaš srce. Ako, bez obzira na to šta Bog čini – možda ti na samom kraju dâ nepovoljan ishod – i dalje možeš da Ga slediš, to znači da si sačuvao svoju čistotu pred Bogom. Prinošenje svetog duhovnog tela i čiste device Bogu, o čemu se govorilo, znači čuvanje iskrenog srca pred Bogom. Iskrenost čoveka je čistota, a oni koji mogu da budu iskreni prema Bogu sačuvali su čistotu. To je ono što bi trebalo da primenjuješ. Kada treba da se moliš, ti se moliš; kada treba da se okupiš u zajedništvu, ti to činiš; kada treba da pevaš himne, ti pevaš himne; i kada treba da se pobuniš protiv tela, ti se buniš protiv tela. Kada obavljaš svoju dužnost, nisi površan; kada si suočen sa kušnjama, ostaješ postojan. To je odanost Bogu. Ako ne podržavaš ono što ljudi treba da rade, onda su sve tvoje prethodne patnje i odluke bile uzaludne.

Za svaki korak Božjeg dela postoji način na koji ljudi treba da sarađuju. Bog oplemenjuje ljude kako bi imali veru dok prolaze kroz oplemenjivanje. Bog usavršava ljude kako bi imali veru da budu usavršeni od strane Boga i spremni da prihvate Njegovo oplemenjivanje i Njegovo orezivanje. Duh Božji deluje u ljudima da bi im doneo prosvećenje i prosvetljenje i da bi sarađivali s Njim i vršili primenu. Bog ne govori niti se Njegov glas čuje tokom oplemenjivanja, ali ipak ima posla koji ljudi treba da obave. Trebalo bi da se držiš onoga što već imaš i još uvek bi trebalo da budeš u stanju da se moliš Bogu, da budeš blizak Boga i da budeš pstojan u svom svedočenju pred Bogom; na taj način ćeš ispuniti svoju dužnost. Svi ste iz Božjeg dela jasno videli da Njegove kušnje ljudske vere i ljubavi zahtevaju od ljudi da se više mole Bogu i da se češće naslađuju Božjim rečima pred Njim. Ako te Bog prosveti i omogući ti da razumeš Njegove namere, a ti ih ipak uopšte ne primenjuješ u praksi, nećeš ništa ni zadobiti. I dalje bi trebalo da budeš u stanju da se moliš Bogu kada sprovodiš Njegove reči u delo, uvek bi trebalo da tražiš pred Bogom kada razmatraš Njegove reči, i trebalo bi da budeš ispunjen verom u Njega, a ne obeshrabren ili hladan. Oni koji ne primenjuju Božje reči puni su energije tokom skupova, ali padaju u tamu kada se vrate kući. Ima i onih koji čak i ne žele da se okupljaju. Dakle, moraš jasno da vidiš koja je dužnost koju ljudi treba da obavljaju. Možda ne znaš šta su zapravo Božje namere, ali bi trebalo da ispuniš svoju dužnost, trebalo bi da se moliš kada treba, i trebalo bi da sprovodiš istinu u delo kada treba. Ako radiš sve što bi ljudi trebalo da rade, i držiš se svoje prvobitne vizije, onda ćeš biti sposobniji da prihvatiš sledeći korak Božjeg dela. Kada Bog radi na skriven način, problem je ako ne stremiš. Kada On govori i propoveda tokom sabora, ti slušaš sa poletom, ali kada On ne govori, nedostaje ti energije i povlačiš se. Kakva se osoba ponaša na ovakav način? To je neko ko samo prati krdo. Nema stav, nema svedočanstvo, nema viziju! Većina ljudi je takva. Ako nastaviš tim putem, jednog dana kada naiđeš na veliku kušnju, bićeš kažnjen. U Božjem procesu usavršavanja ljudi, najvažnije je imati stav. Ako ne sumnjaš ni u jedan korak Božjeg dela, ako ispunjavaš čovekovu dužnost, ako iskreno podržavaš ono što ti je Bog dao da sprovedeš u delo – to jest, ako se sećaš Božjih opomena i, bez obzira na to šta On čini u današnje vreme, ne zaboravljaš Njegove prekore, ne sumnjaš u Njegovo delo, zadržavaš svoj stav, podržavaš svoje svedočanstvo i pobeđuješ na svakom koraku puta – onda će te na kraju Bog usavršiti i pretvoriti u pobednika. Ako si u stanju da budeš postojan u svakom koraku Božjih kušnji, i ako i dalje možeš da budeš postojan na samom kraju, onda si ti pobednik, i ti si neko koga je Bog usavršio. Ako ne možeš da budeš postojan u svojim trenutnim kušnjama, onda će u budućnosti to postati još teže. Ako se samo podvrgneš beznačajnoj količini patnje i ne stremiš ka istini, onda na kraju nećeš zadobiti ništa. Ostaćeš praznih šaka. Ima ljudi koji odustanu od svog stremljenja kada vide da Bog ne govori i njihovo srce se raspline. Zar takva osoba nije bezumna? Takvi ljudi ne poseduju stvarnost. Kada Bog govori, oni uvek trčkaraju unaokolo, deluju zauzeto i poletno spolja, ali sada kada On više ne govori, prestaju da streme. Takva osoba nema budućnost. Tokom oplemenjivanja, ti moraš da uđeš sa pozitivnim gledištem i naučiš lekcije koje treba da naučiš; kada se moliš Bogu i čitaš Njegovu reč, treba da meriš svoje stanje naspram nje, da otkriješ svoje nedostatke i otkriješ da još uvek imaš da naučiš mnogo lekcija. Što više iskreno stremiš dok prolaziš kroz oplemenjivanje, više ćeš sebe smatrati neodgovarajućim. To je zato što se tokom oplemenjivanja susrećeš sa mnogim problemima koje ne možeš jasno da sagledaš, pa možeš da se žališ i otkriješ sopstveno telo. Tek tada možeš da otkriješ da u sebi imaš previše iskvarenih naravi.

Ljudima nedostaje kov i daleko su ispod Božjih merila; vera im je možda još potrebnija kako bi koračali ovim putem u budućnosti. Božje delo u poslednjim danima zahteva ogromnu veru, veru čak i veću od Jovove. Bez vere, ljudi neće moći da nastave da stiču iskustvo, te zbog toga neće moći da budu usavršeni od strane Boga. Kada dođe dan velikih kušnji, biće ljudi koji će napuštati crkve – neki ovde, neki tamo. Biće nekih koji su do tada bili prilično dobri u svom stremljenju i neće biti jasno zašto više ne veruju. I dogodiće se mnoge stvari koje nećeš razumeti i Bog neće pokazati nikakve znakove niti čudesna dela, niti će učiniti nešto natprirodno. Ovo je da bi se videlo da li možeš da budeš postojan – Bog koristi činjenice da oplemeni ljude. Još nisi mnogo propatio. U budućnosti, kada dođu velike kušnje, biće mesta u kojima će svi do jednog napustiti crkvu, a oni sa kojima si imao dobar odnos će otići i napustiti svoju veru. Da li ćeš onda moći da budeš postojan? Kušnje sa kojima si se do sada suočavao bile su manje, a ti si verovatno jedva bio u stanju da ih izdržiš. Ovaj korak uključuje oplemenjivanje i usavršavanje samo kroz reči. U sledećem koraku, suočićeš se sa činjenicama koje će te oplemeniti, a onda ćeš biti usred opasnosti. Kada postane zaista ozbiljno, Bog će te savetovati da požuriš i odeš, a religiozni ljudi će pokušati da te namame da kreneš s njima. Sve to služi da se vidi da li možeš da nastaviš tim putem, a sve su to kušnje. Trenutne kušnje su male, ali doći će dan kada u nekim domovima roditelji više neće verovati, a u nekim deca više neće verovati. Da li ćeš moći da nastaviš? Što dalje ideš, to će tvoje kušnje biti veće. Bog obavlja Svoje delo oplemenjivanja ljudi u skladu sa njihovim potrebama i njihovim rastom. Tokom etape Božjeg usavršavanja ljudi, nemoguće je da će broj ljudi nastaviti da raste – on će se samo smanjivati. Ljudi samo kroz ova oplemenjivanja mogu biti usavršeni. Orezivanje, disciplinovanje, kušnje, grdnja, proklinjanje – možeš li da izdržiš sve to? Kada vidiš crkvu u posebno dobroj situaciji, gde sve sestre i braća streme sa velikim poletom, ti se osećaš ohrabreno. Kada dođe dan u kojem će svi oni otići, neki od njih više neće verovati, neki će otići za poslom ili brakom, a neki će pristupiti religiji; da li ćeš onda moći da budeš postojan? Da li ćeš biti u stanju da iznutra ostaneš neometen? Božje usavršavanje čoveka nije tako jednostavna stvar! On koristi mnoge stvari da oplemeni ljude. Ljudi to vide kao metode, ali u prvobitnoj Božjoj nameri to uopšte nisu metode, već činjenice. Naposletku, kada On bude oplemenio ljude do određene tačke i oni više ne budu imali nikakvih pritužbi, ova etapa Njegovog dela će biti upotpunjena. Veliko delo Svetog Duha je da te usavrši, a kada On ne deluje i skriva se, to još više radi sa ciljem da te usavrši, i da bolje uvidi da li ljudi gaje ljubav prema Bogu, da li imaju istinsku veru u Njega. Kada Bog govori jasno, nema potrebe da tragaš; samo kada je skriven treba da tragaš i osetiš svoj put kojim ćeš ići. Trebalo bi da budeš u stanju da ispuniš dužnost stvorenog bića i bez obzira na to šta tvoj budući ishod i tvoje odredište mogu biti, ti bi trebalo da budeš u stanju da stremiš ka znanju o Bogu i ka ljubavi prema Bogu tokom godina dok si živ, i bez obzira na to kako se Bog odnosi prema tebi, ti bi trebalo da budeš u stanju da izbegneš da se žališ. Postoji jedan uslov da Sveti Duh deluje u ljudima. Moraju da osećaju žeđ i da traže, i ne smeju da budu bezdušni ili da sumnjaju u Božje postupke, i moraju da budu u stanju da podrže svoju dužnost u svakom trenutku; samo na taj način mogu zadobiti delo Svetog Duha. U svakom koraku Božjeg dela, ono što se zahteva od ljudi jeste ogromna vera i dolazak pred Boga radi traženja – samo putem iskustva ljudi mogu da otkriju koliko je Bog drag i kako Sveti Duh deluje u ljudima. Ako to ne doživiš, ako ne osetiš svoj put kroz to, ako ne tražiš, onda nećeš zadobiti ništa. Moraš da osetiš svoj put kroz sopstvena iskustva, i samo kroz takva iskustva možeš da sagledaš Božja dela i da prepoznaš Njegovu čudesnost i nedokučivost.