II. Reči o Božjem delu suda u poslednjim danima
51. U Njegovom završnom delu okončanja ovog doba, Božju narav odlikuju grdnja i sud, kojima On razotkriva sve što je nepravedno, kako bi mnoštvu naroda sudio javno i kako bi usavršio one koji Ga iskreno vole. Samo jedna takva narav može ovo doba da privede kraju. Poslednji su dani već nastupili. Sve stvari su razvrstane prema svojoj vrsti i podeljene u različite kategorije, na osnovu njihovih različitih svojstava. Ovo je upravo ono vreme kada Bog otkriva ishod i odredište ljudi. Ako ljudi ne iskuse grdnju i sud, onda se njihovo buntovništvo i nepravednost ne mogu razotkriti. Jedino se kroz grdnju i sud može razotkriti ishod svih stvari. Ljudi svoje pravo lice pokazuju jedino onda kad su izloženi grdnji i sudu. Zli će biti svrstani među zle, dobri među dobre, i svi ljudi biće razvrstani prema svojoj vrsti. Kroz grdnju i sud razotkriće se ishodi svih stvari, kako bi zli mogli da budu kažnjeni, a dobri ljudi nagrađeni, i kako bi se mnoštvo ljudi predao Božjoj vrhovnoj vlasti. Sav ovaj rad se mora ostvariti kroz pravednu grdnju i pravedan sud. Pošto je ljudska iskvarenost dostigla svoj vrhunac, a čovekovo buntovništvo je isuviše ozbiljno, samo pravedna Božja narav, ona koja je uglavnom sačinjena od grdnje i suda i koja se tokom poslednjih dana razotkriva, može ljude sasvim da preobrazi, učini ih potpunim i razotkrije zlo, i svi će nepravedni tako biti strogo kažnjeni. Stoga je jedna takva narav prožeta značajem tog doba. Božja narav se otkriva i pokazuje zarad dela svakog novog doba. Ne radi se o tome da Bog Svoju narav razotkriva proizvoljno i bez ikakvog značaja. Pretpostavimo da, u poslednjim danima otkrivanja ljudskih ishoda, Bog i dalje voli ljude s beskrajnom milošću i dobrotom, te da je i dalje pun ljubavi prema njima, ne podvrgavajući ih pravednom sudu, već pokazujući im trpeljivost, strpljenje i praštanje, opraštajući im grehe ma koliko oni bili teški, bez iole pravednog suda. Kada bi onda celokupno Božje upravljanje uopšte moglo da bude privedeno kraju? Kada bi jedna takva narav ljude mogla da povede do odredišta koje priliči čovečanstvu? Zamislite, na primer, sudiju koji je uvek prepun ljubavi prema ljudima, sudiju punog ljubavi, blagog lica i mekog srca. On ljude voli bez obzira na to kakve su zločine počinili, prepun je ljubavi i popustljiv prema ljudima bez obzira na to ko su oni. Kada bi, u tom slučaju, takav neki sudija ikada bio u stanju da donese pravednu presudu? Tokom poslednjih dana, samo se pravednim sudom ljudi mogu klasifikovati prema svojoj vrsti i biti uvedeni u novo carstvo. Na taj se način, kroz pravednu Božju narav grdnje i suda, čitavo doba privodi kraju.
– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Vizija Božjeg dela (3)”
52. Pre nego što je čovek iskupljen, u njemu su već bili posađeni mnogi Sotonini otrovi i, nakon što ga je Sotona hiljadama godina kvario, on u sebi ima prirodu koja se opire Bogu. Dakle, kad je čovek bio iskupljen, to nije bilo ništa više od slučaja iskupljenja. Odnosno, čovek je otkupljen po visokoj ceni, ali otrovna priroda u njemu nije otklonjena. Čovek koji je u toj meri prljav mora biti podvrgnut promeni pre no što postane dostojan služenja Bogu. Posredstvom ovog dela suda i grdnje, čovek će u potpunosti spoznati svoju prljavu i iskvarenu suštinu unutar sebe, te će moći da se u celosti promeni i pročisti. Jedino na taj način čovek može postati dostojan povratka pred Božji presto. Celokupno sadašnje delo obavlja se da bi čovek mogao da bude pročišćen i promenjen; ono je u tome da čovek može da odbaci svoju iskvarenost i da bude pročišćen posredstvom suda i grdnje rečju, kao i putem oplemenjivanja. Umesto da ovu etapu posmatramo kao etapu spasavanja, prikladnije bi bilo reći da se radi o delu pročišćenja. U stvari, ova etapa je takođe delo osvajanja, a ujedno je i druga etapa dela spasenja. Posredstvom suda i grdnje rečju, čovek biva zadobijen od Boga, a upravo putem oplemenjivanja, suda i razotkrivanja rečju, u celosti se otkrivaju sve nečistoće, predstave, motivi i lične nade u čovekovom srcu. Iako je čovek iskupljen, a njegovi su gresi oprošteni, to se može posmatrati jedino tako da se Bog ne seća čovekovih prestupa i da prema njemu ne postupa u skladu s tim prestupima. Međutim, čovek živi u telu a da nije oslobođen greha i on može jedino da nastavi da greši, beskrajno otkrivajući svoje sotonske iskvarene naravi. Život kojim čovek živi upravo je takav beskrajni ciklus sagrešenja i dobijanja oproštaja. Većina ljudi tokom dana greši, a uveče se ispoveda. Pa tako, iako je žrtva za greh za čoveka večito delotvorna, ona ne može da ga spase greha. Delo spasenja dovršeno je samo polovično, jer čovek i dalje poseduje iskvarene naravi. Primera radi, kad su ljudi saznali da su potomci Moava, oni su se žalili, prestali su da streme ka životu i postali su krajnje negativni. Zar ovo nije pokazatelj da čovek još uvek nije u stanju da se potpuno potčini Božjoj vrhovnoj vlasti? Nisu li to upravo čovekove sotonske iskvarene naravi? Dok nisi bio izložen grdnji, podizao si ruku više od svih ostalih, čak više i od Isusa. Glasno si uzvikivao: „Budi ljubljeni sin Božji! Budi prisan s Bogom! Pre ćemo umreti nego se Sotoni pokloniti! Pobuni se protiv starog Sotone! Pobuni se protiv velike crvene aždaje! Dabogda velika crvena aždaja jednom zasvagda pala s vlasti! Neka nas Bog upotpuni!” Vikao si glasnije od svih. Ali, onda je nastupilo vreme grdnje i tvoje su se iskvarene naravi još jedanput razotkrile. Utihnuli su tvoji uzvici i izgubio si svoju rešenost. Takva je iskvarenost čovekova; ona je nešto što zadire dublje od greha, nešto je što je Sotona usadio i što je duboko ukorenjeno u čoveku. Čoveku nije lako da postane svestan svojih grehova i on nema načina da prepozna sopstvenu, duboko ukorenjenu prirodu. Ovaj se rezultat može postići samo posredstvom suda rečju. Jedino će tako, od tog trenutka, čovek moći postepeno da se menja.
– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Tajna ovaploćenja (4)”
53. Bog vam danas sudi, grdi vas i osuđuje vas, ali ti moraš da znaš da si osuđen zato da bi mogao da spoznaš sebe. On osuđuje, proklinje, sudi i grdi zato da bi ti mogao da spoznaš sebe, da bi se tvoja narav promenila i, štaviše, da bi mogao da spoznaš koliko vrediš, da bi video da su svi Božji postupci pravedni i u skladu sa Njegovom naravi i sa zahtevima Njegovog dela, da On dela u skladu sa Svojim planom za spasenje čoveka i da je On pravedan Bog koji čoveka voli, spasava ga, sudi mu i grdi ga. Ako znaš samo da ti je status nizak, da si iskvaren i buntovan, ali ne znaš da Bog želi da Svoje spasenje jasno pokaže kroz sud i grdnju koje danas u tebi obavlja, onda nema načina da iskusiš neke stvari, a još manje si sposoban da nastaviš da napreduješ. Bog nije došao da bi ubijao i uništavao, već da bi sudio, proklinjao, grdio i spasavao. Pre nego što Njegov plan upravljanja od 6000 godina bude priveden kraju – pre nego što On otkrije kakav ishod čeka svaku od kategorija ljudi – Božje delo na zemlji obavljaće se zarad spasenja; svrha tog dela je isključivo u tome da one koji Ga ljube upotpuni – i to temeljno – i da ih natera da se predaju Njegovoj vrhovnoj vlasti. Bez obzira na to kako Bog spasava ljude, sve se to postiže tako što oni bivaju navedeni da se otrgnu od svoje stare đavolske prirode; drugim rečima, On ih spasava tako što ih primorava da traže život. Ako to ne učine, oni onda ni na koji način neće moći da prihvate Božje spasenje. Spasenje je delo Samoga Boga, dok je traženje života nešto što čovek mora da preduzme kako bi prihvatio spasenje. U očima čoveka, spasenje je ljubav Božja, a ljubav Božja ne može biti grdnja, sud i kletve; spasenje mora u sebi sadržati milost, ljubaznost i, ponajviše, reči utehe, kao i bezgranične blagoslove koje Bog daruje. Ljudi veruju da Bog, kada spasava čoveka, to čini tako što ga dirne svojim blagoslovima i blagodatima, kako bi čovek svoje srce mogao predati Bogu. Drugim rečima, kada On čoveka dirne, time ga On spasava. Ovakvo spasenje se, dakle, obavlja sklapanjem dogovora. Tek nakon što ga Bog stostruko daruje zauzvrat, čovek pristaje da se preda pred imenom Božjim, trudi se da dobro čini za Njega i da Ga ovenča slavom. To nije ono što Bog namerava da učini s ljudskim rodom. Bog je na zemlju došao da dela kako bi spasao iskvareni ljudski rod; tu nema nikakve neistine. Jer, da ima, onda On zasigurno ne bi došao da lično obavi Svoje delo. U prošlosti, Njegovi načini spasavanja podrazumevali su pokazivanje krajnje milosti i ljubaznosti, u toj meri da je On sve Svoje dao Sotoni u zamenu za čitav ljudski rod. Sadašnjost nema nikakve sličnosti sa prošlošću: spasenje koje vam je danas darovano dešava se u vreme poslednjih dana, tokom kojih svako biva klasifikovan prema svojoj vrsti; sredstvo za vaše spasenje nije milost, nije ni ljubaznost, već grdnja i sud, kako bi čovek što temeljnije bio spasen. Prema tome, vi primate jedino grdnju, sud i nemilosrdne udarce, ali znajte ovo: u tom bezdušnom udarcu nema ni trunke kazne. Ma koliko Moje reči bile oštre, ono što vas zadesi jeste svega par reči koje vam se možda mogu učiniti krajnje bezdušnim, i ma koliko sam Ja možda ljut, ono što se na vas sručilo i dalje čine reči prekora, a Ja nemam nameru ni da vam naudim niti da vas ubijem. Zar sve ovo nisu činjenice? Znajte da u današnje vreme, bilo da je reč o pravednom sudu ili o bezosećajnom oplemenjivanju i grdnji, sve je zarad spasenja. Bez obzira na to da li će danas svako biti klasifikovan prema svojoj vrsti ili da li će sve sorte ljudi biti razotkrivene, svrha svih Božjih reči i dela sastoji se u spasenju onih koji istinski vole Boga. Pravedni sud je donet da pročisti čoveka i bezdušno oplemenjivanje se vrši da bi se ljudi pročistili; oštre reči ili prekor imaju za cilj očišćenje i spasenje.
– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Treba ostaviti po strani blagoslove statusa i razumeti nameru Boga da čoveku donese spasenje”
54. Bog obavlja delo suda i grdnje kako bi omogućio čoveku da zadobije znanje o Njemu i kako bi posvedočio o Njemu. Bez Njegovog suda o čovekovoj iskvarenoj naravi, čovek nikako ne bi mogao da spozna Njegovu pravednu narav, koja ne trpi uvredu, niti bi čovek bio u stanju da pretvori svoje staro znanje o Bogu u novo. Radi Njegovog svedočenja, i radi Njegovog upravljanja, On se u javnosti pojavljuje u Svojoj celosti, omogućavajući tako čoveku, da kroz Njegovo javno pojavljivanje, dođe do spoznaje o Bogu, da se preobrazi u svojoj naravi, i da odlučno posvedoči o Njemu. Preobraženje čovekove naravi postiže se kroz mnoge različite vrste Božjeg dela; bez takvih promena u njegovoj naravi, čovek ne bi bio u stanju da svedoči o Bogu i da bude u skladu sa Božjim namerama. Preobražavanje čovekove naravi znači da se čovek oslobodio od Sotoninog ropstva i od uticaja tame, i da je zaista postao uzor i primer Božjeg dela, svedok Božji, i onaj koji je u skladu sa Božjim namerama. Danas je ovaploćeni Bog došao da obavi Svoje delo na zemlji, i On zahteva od čoveka da stekne znanje o Njemu, pokornost Njemu i svedočenje o Njemu: on treba da spozna Njegovo praktično i normalno delo, treba da se pokori svim Njegovim rečima i delu koji se ne slažu sa čovekovim predstavama i treba da posvedoči o celokupnom delu koje On obavlja da bi spasao čoveka, kao i o svim delima koja čini da bi osvojio čoveka. Oni koji svedoče o Bogu moraju da imaju znanje o Bogu; samo je takvo svedočenje tačno i praktično, i samo takvo svedočenje može osramotiti Sotonu. Bog pomoću Svog suda, grdnje i orezivanja, koristi one koji su Ga spoznali da svedoče o Njemu. On koristi one koje je Sotona iskvario da svedoče o Njemu, kao i one čija se narav promenila, i koji su time zadobili Njegove blagoslove da svedoče o Njemu. Njemu nije potreban čovek da Ga hvali svojim rečima niti mu je potrebna pohvala i svedočanstvo Sotonine sorte, koju On nije spasao. Samo oni koji su spoznali Boga imaju pravo da svedoče o Njemu, i samo oni koji su preobraženi u svojoj naravi imaju pravo da svedoče o Njemu. Bog neće dozvoliti čoveku da namerno osramoti Njegovo ime.
– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Samo oni koji spoznaju Boga mogu da svedoče o Bogu”
55. Hristos poslednjih dana koristi razne istine kako bi čoveka podučio, kako bi razotkrio njegovu suštinu, te detaljno analizirao čovekove reči i dela. Te reči sadrže različite istine, poput one o čovekovoj dužnosti, o tome kako čovek treba da bude pokoran Bogu, o tome kako treba da bude odan Bogu, o načinu na koji bi čovek trebalo da proživi normalnu ljudskost, kao i mudrost i narav Božju. Sve te reči upućene su čovekovoj suštini i njegovim iskvarenim naravima. Posebno su reči kojima se razotkriva kako čovek odbacuje Boga još i više usmerene na to da je čovek otelotvorenje Sotone i neprijateljska sila protiv Boga. Dok obavlja Svoje delo suda, Bog ne objašnjava čovekovu prirodu u potpunosti u samo nekoliko reči, već je dugoročno razotkriva i orezuje. Svi ti različiti metodi razotkrivanja i orezivanja ne mogu da se zamene običnim rečima; naprotiv, za obavljanje ovog dela razotkrivanja i orezivanja koristi se istina koju čovek uopšte ne poseduje. Samo metodi poput navedenih mogu se nazvati sudom, a samo takvim sudom čovek može biti potčinjen i potpuno uveren po pitanju Boga i, povrh toga, može steći istinsko bogopoznanje. Delo suda donosi čoveku shvatanje pravog lica Božjeg i istinu o njegovom sopstvenom buntovništvu. Delo suda je omogućilo čoveku da u dobroj meri stekne razumevanje Božjih namera, svrhe Božjeg dela, te njemu neshvatljivih tajni. Ono mu je takođe omogućilo da razume i spozna sopstvenu iskvarenu suštinu i osnovni uzrok svoje iskvarenosti, kao i da otkrije svoje ružno lice. Svi ovi efekti nastaju delom suda, jer je suština ovog dela zapravo delo otvaranja Božje istine, puta i života svima onima koji u Njega veruju. To delo je delo suda koje Bog obavlja. Ako ove istine ne smatraš važnima, ako uvek pokušavaš da ih izbegneš ili da izvan njih tražiš novi izlaz, onda kažem da si veliki grešnik. Ako veruješ u Boga, a ipak ne tražiš ni istinu ni namere Božje, niti voliš put koji te približava Njemu, tada kažem da si ti onaj koji pokušava da izbegne sud, te da si marioneta i izdajnik koji beži od velikog belog prestola. Bog neće poštedeti nikoga od pobunjenika koji izmaknu Njegovom pogledu. Takvi ljudi biće još strože kažnjeni. Oni koji izađu pred Boga da im sudi, a pritom su bili pročišćeni, zauvek će živeti u carstvu Božjem. Naravno, to je nešto što pripada budućnosti.
– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Hristos obavlja delo suda pomoću istine”
56. Delo suda je Božje sopstveno delo, pa On, prirodno, mora Sȃm da ga obavi. Čovek ne može umesto Njega da ga obavi. Pošto sud predstavlja korišćenje istine zarad osvajanja ljudskog roda, nema sumnje da će se Bog, ipak, pojaviti u ovaploćenom liku kako bi obavio ovo delo među ljudima. To znači da će Hristos poslednjih dana istinom podučavati ljude širom sveta i da će im sve istine objaviti. To je Božje delo suda. Mnogi osećaju neprijatnost u pogledu drugog ovaploćenja Božjeg, jer je ljudima teško da poveruju da bi se Bog ovaplotio kako bi obavio delo suda. Međutim, moram da ti kažem da delo Božje često umnogome nadilazi čovekova očekivanja, te je ljudskim umovima teško da ga prihvate. Jer ljudi su samo crvi na zemlji, dok je Bog Onaj vrhovni koji ispunjava vaseljenu. Čovekov um je nalik jami pogane vode u kojoj nastaju samo crvi, dok je svaka etapa dela rukovođena mislima Božjim plod Njegove mudrosti. Ljudi uvek pokušavaju da se nadmeću s Bogom, na šta mogu da odgovorim da je sasvim očigledno ko će naposletku izgubiti. Opominjem sve vas da sebe ne smatrate vrednijim od zlata. Ako drugi mogu da prihvate sud Božji, zašto ne možeš i ti? Zašto si ti bolji od drugih? Ako drugi mogu da pognu glave pred istinom, zašto ne možeš i ti? Božje delo je u nezaustavljivom zamahu. On neće ponoviti delo suda samo zbog tvojih „doprinosa”, a tebe će sustići kajanje zbog propuštanja tako dobre prilike. Ako ne veruješ Mojim rečima, onda samo čekaj da te taj veliki beli tron na nebu osudi! Moraš znati da su svi Izraelci odbacili i porekli Isusa, ali se činjenica Isusovog iskupljenja ljudskog roda ipak proširila celom vaseljenom i do kraja zemlje. Zar to nije činjenica koju je Bog davno postigao? Ako još uvek čekaš Isusa da te uznese u nebesa, tada kažem da si tvrdoglav komad mrtvog drveta[a]. Isus neće priznati lažnog vernika poput tebe, koji nije veran istini i traži samo blagoslove. Naprotiv, nemilosrdno će te baciti u ognjeno jezero u kojem ćeš goreti desetinama hiljada godina.
– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Hristos obavlja delo suda pomoću istine”
a. Komad mrtvog drveta: kineski idiom koji znači „tu nema pomoći”.
57. Bog ne sudi ljudima jednog po jednog, niti su oni naterani da polože test jedan po jedan; takvo postupanje ne bi bilo delo suda. Nije li iskvarenost svih ljudi podjednaka? Nisu li svi ljudi po svojoj suštini identični? Ono što biva podvrgnuto sudu jesu iskvarena suština ljudska, suština čovekova koju je Sotona iskvario, kao i svi gresi ljudski. Bog čoveku ne sudi zbog sitnih i beznačajnih grešaka njegovih. Delo suda je reprezentativno i ne obavlja se zarad neke konkretne osobe. Umesto toga, radi se o delu tokom kojeg se sudi grupi ljudi, kao primer suđenja čitavom ljudskom rodu. Lično obavljajući Svoje delo na grupi ljudi, ovaploćeni Bog Svoje delo koristi kako bi predstavio delo celog ljudskog roda, nakon čega se ono postepeno širi. Ovakvo je, ujedno, i delo suda. Bog ne sudi osobama određene vrste, niti određenoj grupi ljudi, već Svom sudu podvrgava nepravednost čitavog ljudskog roda, kao što je čovekovo protivljenje Bogu, ili to što Ga se čovek ne boji, ili čovekovo ometanje Božjeg dela. Ono što se sudi je suština čovečanstva koja se protivi Bogu, a ovo delo suda je delo osvajanja poslednjih dana. Delo i reč ovaploćenog Boga, kojima je čovek svedok, jesu delo suda pred velikim belim prestolom tokom poslednjih dana, koje je čovek gajio u svojim predstavama u prošlosti. Delo koje ovaploćeni Bog trenutno obavlja upravo je sud pred velikim belim prestolom. Ovaploćeni Bog sadašnjice jeste Bog koji, tokom poslednjih dana, sudi celom ljudskom rodu. Ovo telo, kao i delo, reč i celokupna narav ovog tela, predstavljaju Njegovu celokupnost. Iako je opseg dela ovog tela ograničen, i mada ono ne obuhvata neposredno čitavu vaseljenu, suština dela suda ogleda se u neposrednom sudu čitavom ljudskom rodu – ono se ne obavlja samo zarad izabranog kineskog naroda, niti zarad nekog manjeg broja ljudi.
– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Iskvarenom ljudskom rodu potrebnije je spasenje od strane ovaploćenog Boga”
58. Reči koje danas izgovaram jesu da bih sudio gresima čovečjim, da sudim nepravednosti čovečjoj, da proklinjem buntovništvo čovečje. Čovekovo nepoštenje i lažljivost, čovekove reči i postupci – sve što je u suprotnosti sa Božjim namerama mora biti podvrgnuto sudu, a svo čovekovo buntovništvo karakteriše se kao greh. Njegove reči se vrte oko načela suda; On koristi sud o čovekovoj nepravednosti, prokletstvo čovekovog buntovništva i razotkrivanje svih čovekovih ružnih strana da bi ispoljio Svoju pravednu narav. Svetost predstavlja Njegovu pravednu narav, a u stvari, Njegova svetost jeste Njegova pravedna narav. Vaše iskvarene naravi su kontekst današnjih reči – Ja govorim i sudim i izvršavam delo osvajanja u skladu s njima. Jedino je ovo praktično delo i samo na ovaj način se Božja svetost može potpuno istaći. Ako u tebi nema ni traga iskvarene naravi, onda ti Bog neće suditi, niti će ti pokazati Svoju pravednu narav. Pošto imaš iskvarenu narav, Bog ti neće progledati kroz prste, i kroz to se prikazuje Njegova svetost. Ako bi Bog video da su čovekova prljavština i buntovništvo preveliki, ali se ne bi oglasio, niti bi ti sudio, niti bi te grdio zbog tvoje nepravednosti, onda bi to bio dokaz da On nije Bog, jer On tada ne bi gajio mržnju prema grehu; On bi bio jednako prljav kao i čovek. Danas ti sudim zbog tvoje prljavštine, a zbog tvoje iskvarenosti i buntovništva te grdim. Ne razmećem se Svojom silom pred vama, niti vas namerno tlačim; to činim zato što ste vi, koji ste rođeni u ovoj zemlji prljavštine, tako ozbiljno zaraženi prljavštinom. Vi ste naprosto izgubili svoj integritet i ljudskost, kao svinje koje žive u prljavštini. Zbog vaše prljavštine i iskvarenosti vama se sudi i Ja puštam Svoj gnev na vas. Upravo zbog suda ovim rečima bili ste u stanju da vidite da je Bog pravedni Bog i da je Bog sveti Bog; upravo zbog Njegove svetosti i Njegove pravednosti On vam sudi i pušta Svoj gnev na vas; upravo zato što vidi buntovnost čovečanstva, On otkriva Svoju pravednu narav. Prljavština i iskvarenost čovečanstva otkrivaju Njegovu svetost. To je dovoljno da se pokaže da je On Sâm Bog, koji je svet i besprekoran, a ipak živi u zemlji prljavštine. Ako se neko valja u blatu s drugima i nema ničega svetog u njemu i nema pravednu narav, onda on nije kvalifikovan da sudi ljudskoj nepravednosti, niti je prikladan da sprovodi sud nad čovekom. Kako ljudi koji su podjednako prljavi mogu da budu kvalifikovani da sude onima koji su im slični? Samo Sâm sveti Bog može da sudi celom prljavom ljudskom rodu. Kako čovek može da sudi čovekovim gresima? Kako čovek može da vidi grehe čoveka i kako čovek može da bude kvalifikovan da osudi čoveka? Ako Bog ne bi bio kvalifikovan da sudi čovekovim gresima, kako bi onda mogao da bude Sâm pravedni Bog? Upravo zato što ljudi otkrivaju iskvarene naravi, Bog govori da bi im sudio, i samo tada mogu da uvide da je On sveti Bog.
– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kako se postižu dejstva drugog koraka dela osvajanja”
59. Kojim sredstvima se postiže Božje usavršavanje čoveka? Postiže se Njegovom pravednom naravi. Božja narav se prvenstveno sastoji od pravednosti, gneva, veličanstva, suda i prokletstva, i On usavršava čoveka prvenstveno Svojim sudom. Neki ljudi ne razumeju i pitaju zašto je Bog u stanju da usavrši čoveka samo putem suda i prokletstva. Oni kažu: „Kada bi Bog prokleo čoveka, zar ne bi čovek umro? Kada bi Bog sudio čoveku, ne bi li čovek bio osuđen? Kako onda i dalje može da bude usavršen?” To su reči ljudi koji ne poznaju Božje delo. Bog proklinje buntovništvo čoveka i sudi čovekovim grehovima. Iako govori grubo, nimalo ne štedeći čovekova osećanja, i razotkriva sve što je u čoveku, razotkrivajući nekim strogim rečima ono što je suštinsko u čoveku, On kroz takav sud čoveku daje duboko znanje o suštini tela, i tako se čovek pokorava Bogu. Telo čovečje pripada grehu i Sotoni, buntovno je i predmet je Božje grdnje. Stoga, da bi čovek spoznao sebe, reči Božjeg suda moraju da ga zadese i nužno je primeniti svaku vrstu oplemenjivanja; tek tada Božje delo može biti delotvorno.
– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Samo kroz bolne kušnje možeš spoznati divotu Boga”
60. Bog koristi Svoj sud da bi čoveka usavršio, On je voleo čoveka i spasio ga je – ali koliko toga Njegova ljubav sadrži? Postoje sud, veličanstvo, gnev i kletva. Iako je Bog u prošlosti proklinjao čoveka, On nije sasvim bacio čoveka u bezdan, već je to sredstvo koristio da bi oplemenio čovekovu veru; nije ubio čoveka, već je delao tako da čoveka usavrši. Suština tela je ono što pripada Sotonskim stvarima – Bog je to tačno rekao – ali činjenice koje je Bog sproveo nisu dovršene u skladu sa Njegovim rečima. On te proklinje da bi Ga ti voleo i da bi spoznao suštinu tela; On te grdi da bi te probudio, da ti omogući da spoznaš nedostatke u sebi i da spoznaš krajnju bezvrednost čoveka. Stoga, Božje kletve, Njegov sud i Njegovo veličanstvo i gnev – sve to je da bi usavršio čoveka. Sve što Bog danas čini i pravedna narav koju On jasno pokazuje u vama – sve to je da bi usavršio čoveka. Takva je ljubav Božja.
– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Samo kroz bolne kušnje možeš spoznati divotu Boga”
61. Bez obzira na to da li Bog sudi čoveku ili ga proklinje, oba načina su tu da se čovek usavrši: oba se primenjuju da usavrše ono što je nečisto u čoveku. Na taj način čovek se oplemenjuje, a ono što nedostaje u čoveku se usavršava kroz Njegove reči i dela. Svaki korak Božjeg dela – bilo da su to grube reči, sud ili grdnja – usavršava čoveka i potpuno je prikladan. Nikada tokom vekova Bog nije činio ovakvo delo; danas, On deluje u vama da biste cenili Njegovu mudrost. Iako ste u sebi pretrpeli nešto bola, u srcu se osećate postojano i smireno; to je vaš blagoslov da biste mogli da uživate u ovoj etapi dela Božjeg. Bez obzira na ono što možete da dobijete u budućnosti, sve što danas vidite od Božjeg dela u vama jeste ljubav. Ako čovek ne iskusi Božji sud i oplemenjivanje, njegova dela i žar će zauvek ostati površni, a njegova narav će zauvek ostati nepromenjena. Da li se to računa kao da je neko zadobijen od strane Boga? Danas, iako u čoveku još uvek ima mnogo toga što je nadmeno i uobraženo, čovekova narav je mnogo postojanija nego ranije. Bog te orezuje da bi te spasao i iako tada možeš da osetiš određenu bol, doći će dan kada će nastupiti promena u tvojoj naravi. Tada ćeš se osvrnuti i uvideti koliko je Božje delo mudro, i tada ćeš moći da zaista razumeš Božje namere.
– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Samo kroz bolne kušnje možeš spoznati divotu Boga”
62. Delo koje se sada obavlja je u tome da ljude navede da se pobune protiv Sotone, svog starog pretka. Svaki sud iskazan rečju ima za cilj da razotkrije iskvarenu narav čoveka i da ljudima omogući da razumeju suštinu života. Ovaj sud, koji se uvek iznova ponavlja, probada ljudska srca. Svaki sud se neposredno odnosi na njihovu sudbinu i ima za cilj da rani njihova srca kako bi mogli da otpuste sve te stvari i tako spoznaju život, spoznaju ovaj prljavi svet, spoznaju Božju mudrost i svemogućnost i spoznaju ljudski rod, koga je Sotona iskvario. Što je više ovakve grdnje i suda, to više čovekovo srce može biti ranjeno, a njegov duh probuđen. Cilj ovakvog suda jeste buđenje duhova ovih izrazito iskvarenih i veoma duboko obmanutih ljudi. Čovek nema duha, odnosno, njegov duh je odavno umro i on ne zna da postoje nebesa, ne zna da postoji Bog i svakako ne zna da se bori u ponoru smrti; kako bi uopšte mogao da zna da živi u ovom zlom paklu na zemlji? Kako bi uopšte mogao da zna da je, kroz Sotoninu iskvarenost, ovaj njegov truli leš upao u Ad smrti? Kako bi uopšte mogao da zna da je ljudski rod već odavno nepovratno uništio sve na zemlji? I kako bi on uopšte mogao da zna da je Stvoritelj danas došao na zemlju i da traži grupu iskvarenih ljudi koje može da spasi? Čak i nakon što čovek iskusi svako moguće oplemenjivanje i sud, njegova otupela svest i dalje jedva pokazuje znake aktivnosti i zaista gotovo da ne reaguje. Koliko je izopačen ljudski rod! I premda je ova vrsta suda poput okrutnog grada koji pada sa neba, on je za čoveka neizmerno koristan. Da se ljudima ovako ne sudi, ne bi bilo rezultata, a ljude nipošto ne bi bilo moguće spasiti iz ponora jada. Da nije ovog dela, ljudima bi bilo veoma teško da izađu iz Ada, jer su njihova srca odavno odumrla, a njihove je duhove odavno pregazio Sotona. Da biste vi koji ste potonuli u najdublje dubine izopačenosti bili spaseni, potrebno je da vas dozivaju uz velike napore, da vam se naporno sudi; jedino će tada biti moguće da se probude vaša promrzla srca.
– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Samo usavršeni mogu da žive smislenim životom”
63. Trebalo bi da znaš da Božje usavršavanje, upotpunjavanje i pridobijanje ljudi ne donose ništa osim mačeva i udaranja po telu, kao i beskrajnu patnju, plameni oganj nemilosrdni sud, grdnju i prokletstva, baš kao i bezgranične kušnje. Takva je prava priča i istina o delu upravljanja čovekom. Sve ove stvari su, međutim, usmerene na telo čovečje, a sve strele neprijateljstva nemilosrdno su uperene u telo čovečje (jer čovek je nevin). Sve ovo je zarad Njegove slave i svedočanstva i zarad Njegovog upravljanja. To je zato što Njegovo delo nije samo zarad ljudskog roda, već i za ceo plan i radi ispunjenja prvobitne namere kada je On stvarao ljudski rod. Stoga možda devedeset posto onoga što čovek doživljava jesu patnja i kušnje ognjem, dok je veoma malo, ili čak nimalo slatkih i srećnih dana za kojima je telo čovečje žudelo. Znatno manje čovek može da uživa u srećnim trenucima u telu, provodeći lepe trenutke sa Bogom. Telo je prljavo, tako da ono što telo čovečje vidi ili u čemu uživa nije ništa do Božja grdnja koju čovek smatra bezobzirnom, kao da joj nedostaje normalno poimanje. To je zato što će Bog otkriti Svoju pravednu narav koja „nema obzira prema čoveku”, a koja ne trpi čovekove uvrede i mrzi neprijatelje. Bog otvoreno otkriva Svoju celokupnu narav koristeći se bilo kojim potrebnim sredstvima, a time zaključujući delo Svoje bitke sa Sotonom koja traje šest hiljada godina – delo spasenja celog ljudskog roda i uništenja praiskonskog Sotone!
– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Svrha upravljanja ljudskim rodom”
64. Razumeš li sada šta je sud i šta je istina? Ako razumeš, savetujem ti da se poslušno pokoriš sudu, jer inače nikada nećeš biti u prilici da te Bog odobri ili da te povede u Svoje carstvo. Onih koji samo prihvataju sud ali nikada ne mogu da budu pročišćeni, odnosno onih koji pobegnu usred dela suda, Bog će se zauvek gnušati i odbaciće ih. Njihovi gresi su brojniji i teži od greha fariseja, jer su oni izdali Boga i oni su buntovnici protiv Njega. Takvi ljudi koji nisu dostojni čak ni da službuju biće još strože kažnjeni, i to kaznom koja je večna. Bog neće poštedeti nijednog izdajnika koji je nekada rečima pokazao odanost, a onda Ga izdao. Takve ljude sustići će odmazda kroz kaznu duha, duše i tela. Nije li upravo to otkrivanje pravedne naravi Božje? Nije li upravo to Božja svrha u sudu čoveku i njegovom otkrivanju? Sve koji u vreme suda čine svakojaka zla dela Bog predaje na mesto koje vrvi od zlih duhova, dopuštajući tim zlim duhovima da prema želji uništavaju njihova tela, a ta ljudska tela zaudaraju na leševe. To im je primerena odmazda. U njihove evidencije Bog beleži svaki greh tih nelojalnih lažnih vernika, lažnih apostola i lažnih radnika, a onda, u odgovarajuće vreme, baca ih među nečiste duhove, dozvoljavajući tim nečistim duhovima da po svojoj volji skrnave njihova cela tela, kako nikada ne bi mogli da se ponovo rode, niti da ponovo vide svetlost. One licemere koji neko vreme služe, ali ne ostanu odani do kraja, Bog ubraja među zle, dopuštajući im da se valjaju u blatu sa zlim ljudima i da sa njima obrazuju šaroliku bandu zlikovaca, te će ih na kraju Bog uništiti. Bog ostavlja po strani i ne obraća pažnju na one koji nikada nisu bili odani Hristu ili nikada nisu doprineli svojom snagom, pa će ih On, tokom smene doba, sve uništiti. Oni više neće postojati na zemlji, a još će manje moći ući u carstvo Božje. One koji nikada nisu bili iskreni prema Bogu, ali nemaju drugog izbora osim da se prema Njemu odnose površno, Bog ubraja među one koji služe Njegovom narodu. Samo mali broj takvih ljudi će preživeti, dok će većina propasti zajedno sa onima čije službovanje čak ni nije u skladu sa merilom. Konačno, Bog će u Svoje carstvo dovesti sve one koji su istog srca i uma s Bogom, narod i sinove Božje, kao i one Bogom predodređene da budu sveštenici. Oni su kristalizacija Božjeg dela. A kad je reč o onima koji ne mogu da budu svrstani ni u jednu kategoriju koju je odredio Bog, oni će biti ubrojani među nevernike, pa zasigurno možete da zamislite kakav će im biti ishod. Već sam vam rekao sve što je trebalo, a put koji izaberete je samo vaš izbor. Treba da shvatite sledeće: Božje delo nikada ne čeka nikoga ko sa Njim ne može da uhvati korak, a Božja pravedna narav nema milosti ni prema kome.
– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Hristos obavlja delo suda pomoću istine”
