A. O otkrivanju šta znači imati veru u Boga
331. Iako mnogi ljudi veruju u Boga, malo njih razume šta znači verovati u Boga i kako tačno moraju da postupaju da bi bili u skladu s Božjim namerama. To je zato što, iako poznaju reč „Bog” i izraze kao što je „Božje delo”, ljudi ne poznaju Boga, a još manje poznaju Njegovo delo. Stoga ne treba da čudi to što su svi oni koji ne poznaju Boga smeteni u svojoj veri u Njega. Veru u Boga ljudi ne shvataju ozbiljno, i to isključivo zbog toga što im je verovanje u Boga isuviše strano, isuviše čudno. Na taj način, oni ne uspevaju ni izbliza da ispune Božje zahteve. Drugim rečima, ako ljudi ne poznaju Boga i ne poznaju Njegovo delo, onda oni nisu prikladni za Božju upotrebu, a još manje su u stanju da udovolje Njegovim namerama. „Vera u Boga” znači verovanje da Bog postoji; to je najjednostavniji koncept kada je reč o verovanju u Boga. Dublje gledano, verovati u postojanje Boga nije isto što i istinski verovati u Boga, već je to pre neka vrsta proste vere sa snažnim religijskim prizvukom. Istinski verovati u Boga podrazumeva sledeće: na osnovu vere da je Bog suveren nad svim stvarima, čovek doživljava Njegove reči i Njegovo delo, i time odbacuje svoje iskvarene naravi, udovoljava Božjim namerama i spoznaje Boga. Samo se takvo putovanje može nazvati „verovanjem u Boga”. Pa ipak, ljudi na veru u Boga često gledaju kao na veoma jednostavnu i neozbiljnu stvar. Kada ljudi na ovaj način veruju u Boga, to gubi svoje značenje, i premda bi mogli da nastave da veruju do samog kraja, nikada neće dobiti Božje odobravanje jer koračaju pogrešnim putem. Oni koji do danas u Boga veruju na osnovu reči i kroz praznu doktrinu i dalje ne znaju da im nedostaje suština vere u Boga i da ne mogu da prime Božje odobravanje. Uprkos tome, oni se i dalje mole da ih Bog blagoslovi mirom i dovoljnom blagodaću. Utišajmo svoja srca i dobro se zamislimo: je li moguće da je verovanje u Boga najlakša stvar na svetu? Je li moguće da verovanje u Boga ne znači ništa više od primanja obilja blagodati od Boga? Jesu li ljudi koji u Boga veruju, a da Ga pritom ni ne poznaju, ili pak veruju u Boga, a ipak Mu se protive, zaista sposobni da udovolje Božjim namerama?
– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Predgovor”
332. Šta je prava vera u Boga danas? To je prihvatanje Božje reči kao tvoje život-stvarnosti i spoznavanje Boga putem Njegove reči da bi se dostigla tvoja istinska ljubav prema Njemu. Da bude jasnije: vera u Boga treba da ti omogući da se pokoriš Bogu, da voliš Boga i da ispunjavaš dužnost koju treba da ispunjava stvoreno biće. To je cilj verovanja u Boga. Moraš da dosegneš spoznaju divote Božje, da shvatiš koliko On zaslužuje da Ga se boje, i da spoznaš kako Bog u Svojim stvorenim bićima obavlja delo spasenja i usavršava ih – to su najosnovniji elementi tvoje vere u Boga. Vera u Boga je prvenstveno prelazak iz telesnog života u život ljubavi prema Bogu; iz življenja u iskvarenosti u življenje unutar života Božjih reči; to je izbavljanje od Sotonine vlasti i život pod Božjim staranjem i zaštitom; to je sposobnost pokornosti Bogu, a ne telu; to je dozvoljavanje Bogu da zadobije čitavo tvoje srce, dozvoljavanje Bogu da te usavrši i oslobađanje od iskvarene sotonske naravi. Vera u Boga je tu prvenstveno zato da bi velika moć i slava Božja mogle da se ispolje u tebi, da bi ti mogao da slediš Božju volju, da ostvariš Božji plan i da budeš sposoban da svedočiš o Bogu pred Sotonom. Vera u Boga ne treba da se vrti oko želje da se ugledaju znamenja i čudesna dela, niti treba da postoji zarad tvog tela. Ona treba da se svede na traganje za spoznajom Boga i na sposobnost pokornosti Bogu, te na to da Mu se, kao Petar, bude pokoran do smrti. To su glavni ciljevi verovanja u Boga. Čovek jede i pije reč Božju da bi spoznao Boga i da bi Mu udovoljio. Jedenje i pijenje reči Božje daje ti dublju spoznaju Boga i tek posle toga možeš da Mu budeš pokoran. Tek kada spoznaš Boga možeš da Ga voliš i to je cilj koji čovek treba da ima u svojoj veri u Boga. Ako u svojoj veri stalno pokušavaš da ugledaš znamenje i čudesna dela, onda je stanovište takve vere u Boga pogrešno. Vera u Boga prvenstveno znači prihvatanje Božje reči kao život-stvarnosti. Božji cilj postiže se samo praktičnom primenom reči Božjih iz Njegovih usta i njihovom primenom u sebi. U svojoj veri u Boga, čovek treba da teži da ga Bog usavrši, da može da se pokori Bogu i da Mu u potpunosti bude pokoran. Ako bez ikakvih primedbi možeš da budeš pokoran Bogu, da vodiš računa o Božjim namerama, da dosegneš Petrov rast, da poseduješ Petrovo ophođenje o kojem je Bog govorio, tada će tvoja vera u Boga biti uspešna i to će značiti da te je Bog zadobio.
– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Sve se postiže rečju Božjom”
333. Budući da veruješ u Boga, onda moraš da jedeš i piješ Njegove reči, da doživljavaš Njegove reči i da Njegove reči proživiš. Samo se to može nazvati verom u Boga! Ako samo pričaš da veruješ u Boga, a pri tom nisi u stanju da nijednu od Njegovih reči sprovedeš u delo ili da stvoriš bilo kakvu stvarnost, to se ne zove verovanjem u Boga. To je pre „traženje da pojedete svoju porciju hleba”. Prazne priče koje se svode samo na tričava svedočenja, beskorisne stvari i površna pitanja, bez posedovanja makar i mrvice stvarnosti – ništa od toga ne predstavlja veru u Boga, a ti naprosto nisi shvatio pravi način verovanja u Boga. Zašto moraš da jedeš i piješ što je više moguće Božjih reči? Ako ne jedeš i ne piješ Njegove reči, nego tražiš samo da se uzdigneš na nebo, je li to verovanje u Boga? Koji je prvi korak koji treba da preduzme onaj ko veruje u Boga? Kojim putem Bog usavršava čoveka? Možeš li biti usavršen bez jedenja i pijenja Božjih reči? Možeš li se smatrati osobom carstva ako reči Božje nisu tvoja stvarnost? Šta tačno znači vera u Boga? Oni koji veruju u Boga bi makar spolja trebalo pristojno da se ponašaju; najvažnije od svega je da poseduju reči Božje. Bez obzira na sve, nikada ne smeš napustiti Njegove reči. Spoznaja Boga i udovoljavanje Njegovim namerama postižu se kroz Njegove reči. U budućnosti, svaka nacija, svaka veroispovest, svaka religija i svaki sektor biće osvojeni kroz Božje reči. Bog će govoriti direktno i svi ljudi će držati reči Božje u svojim rukama i tako će ljudski rod biti usavršen. Iznutra i spolja, sve prožimaju reči Božje: ljudski rod će sopstvenim ustima izgovarati reči Božje, delovati u skladu s Božjim rečima i držati reči Božje u sebi, ostajući uronjen u Božje reči kako iznutra tako i spolja. Tako će ljudski rod biti usavršen. Oni koji udovoljavaju namerama Božjim i mogu da svedoče o Njemu, to su ljudi koji poseduju Božje reči kao svoju stvarnost.
– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Doba carstva je Doba reči”
334. Danas, da biste verovali u praktičnog Boga, morate da zakoračite na pravi kolosek. Ako verujete u Boga, ne treba samo da tražite blagoslove, već da Boga volite i da Boga spoznate. Kroz Njegovo prosvećenje, kroz vaše sopstvene traženje, možete da jedete i pijete reč Njegovu, dostignete istinsko razumevanje Boga i posedujete pravu ljubav prema Bogu koja potiče iz dubine vašeg srca. Drugim rečima, kada je tvoja ljubav ka Bogu najiskrenija i kad niko ne može da je uništi niti se ispreči pred tvojom ljubavlju ka Njemu, u tom si trenutku na pravom koloseku u svom verovanju u Boga. Time dokazuješ da pripadaš Bogu, jer tvoje je srce već u posedu Božjem i ništa drugo tad ne može da te uzme u posed. Kroz tvoje iskustvo, kroz cenu koju si platio i kroz delo Božje, možeš da dostigneš neizmoljenu ljubav ka Bogu – a kada to učiniš, oslobodićeš se uticaja Sotone i počećeš da živiš u svetlosti reči Božje. Tek kada se oslobodiš uticaja tame, može se reći da si stekao Boga. U svom verovanju u Boga, moraš da nastojiš da tražiš ovaj cilj. To je dužnost svakog od vas. Niko od vas ne treba da bude zadovoljan trenutnim stanjem stvari. Ne može biti dvoumljenja oko dela Božjeg, niti se ono može uzimati olako. Treba da mislite o Bogu u svakom pogledu i u svakom trenutku i sve da činite zarad Njega. A kada god govorite ili činite, interesi kuće Božje treba da vam budu na prvom mestu. Samo tako možete biti u skladu sa namerama Božjim.
– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Valjalo bi da živiš za istinu jer veruješ u Boga”
335. Ti možda misliš da vera u Boga podrazumeva samo patnju ili obavljanje mnogih stvari za Njega, ili da ti je telo spokojno, ili da ti sve ide glatko i da se u svemu osećaš udobno i opušteno. Ništa od toga nije svrha koju bi ljudi trebalo da imaju u svojoj veri u Boga. Ako je to svrha tvoje vere u Boga, onda tvoje gledište nije ispravno i naprosto je nemoguće da budeš usavršen. Božji postupci, pravedna Božja narav, Njegova mudrost, Njegove reči i Njegova čudesnost i nedokučivost, sve su to stvari koje ljudi treba da razumeju. Kroz ovo razumevanje, trebalo bi da iz svog srca ukloniš sve lične zahteve, nadanja i predstave. Jedino uklanjanjem ovih stvari možeš ispuniti uslove koje Bog postavlja i jedino tako možeš imati život i udovoljiti Bogu. Svrha vere u Boga leži u udovoljavanju Bogu i proživljavanju naravi koju On zahteva, kako bi Njegovi postupci i slava mogli da se ispolje kroz ovu grupu nedostojnih ljudi. Ovo je ispravno gledište na veru u Boga, a to je ujedno i cilj kojem treba da stremiš. Tvoje gledište prema veri u Boga treba da bude ispravno gledište i ti treba da tražiš da zadobiješ Božje reči. Treba da jedeš i piješ Božje reči i moraš biti u stanju da proživiš istinu, a naročito moraš biti u stanju da vidiš Njegova praktična dela, Njegova divna dela širom vaseljene, kao i praktično delo koje On obavlja u telu. Kroz svoja praktična iskustva, ljudi mogu da iskuse kako to Bog obavlja Svoje delo na njima i koje su Njegove namere prema njima. Svrha svega ovoga jeste da se iz ljudi iskoreni iskvarena sotonska narav. Kad iz sebe odagnaš svu nečistoću i nepravednost, kad odbaciš svoje pogrešne namere i razviješ istinsku veru u Boga – samo ćeš sa istinskom verom moći iskreno da zavoliš Boga. Boga možeš iskreno voleti samo na temelju svoje vere u Njega. Može li se ljubav prema Bogu postići bez vere u Njega? Budući da veruješ u Boga, u vezi sa tim ne možeš da budeš smeten. Neki se ljudi ispune životnom snagom čim vide da će im vera u Boga doneti blagoslove, da bi odmah potom naglo splasnuli, čim shvate da moraju da istrpe oplemenjivanje. Je li to vera u Boga? Naposletku, ti u svojoj veri moraš postići potpunu i bezuslovnu pokornost pred Bogom. Ti veruješ u Boga, ali Mu i dalje postavljaš zahteve, u sebi nosiš mnoge verske predstave koje ne možeš da odbaciš i lične interese kojih ne možeš da se lišiš, a pritom i dalje tražiš telesne blagoslove i želiš da ti Bog spase dušu i telo – sve su to ponašanja ljudi čija su gledišta pogrešna. Iako ljudi s verskim shvatanjima veruju u Boga, oni ne traže da promene svoju narav i ne tragaju za bogopoznanjem, već samo traže da zadovolje interese svog tela. Mnogi među vama poseduju veru koja spada u kategoriju verskih ubeđenja; to nije istinska vera u Boga. Da bi verovali u Boga, ljudi moraju imati srce koje je spremno da strada za Njega i volju da Mu se predaju. Ukoliko ne ispune ova dva uslova, njihova vera u Boga nije validna i oni neće moći da ostvare promene u svojoj naravi. U Boga zaista veruju jedino ljudi koji iskreno streme ka istini, koji traže bogopoznanje i tragaju za životom.
– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Oni koji treba da budu usavršeni moraju biti podvrgnuti oplemenjivanju”
336. Tokom dugog niza godina, video sam mnoge ljude koji veruju u Boga. U šta je njihova vera preobrazila Boga u njihovim glavama? Neki u Boga veruju kao da je On samo prazan balon. Ti ljudi nemaju odgovore na pitanja o postojanju Boga, jer ne mogu ni da osete ni da detektuju Njegovo prisustvo, kao ni odsustvo Boga, a kamoli da sve to jasno vide ili da razumeju. Oni podsvesno misle da Bog ne postoji. Drugi u Boga veruju kao da je reč o običnom čoveku. Ovi ljudi smatraju da On nije u stanju da uradi sve ono što ni oni sami nisu u stanju da urade, te da bi stoga On trebalo i da razmišlja na isti način kao što oni razmišljaju. Prema njihovoj definiciji, Bog je „nevidljiva i nedodirljiva osoba”. Postoji, takođe, grupa ljudi koji veruju da je Bog nalik nekakvoj marioneti; ti ljudi smatraju da je Bog potpuno lišen emocija. Misle da je Bog figurica od gline i da On, kad naiđe na neki problem, nema ni stav, ni gledište, niti ikakvu ideju; veruju da ljudi Njime manipulišu. Ljudi naprosto veruju onako kako im se prohte da veruju. Ako Ga veličaju, On je veličanstven; ako umanjuju Njegov značaj, onda je On malen. Kad počine greh i kad im zatrebaju Njegova milost, tolerancija i ljubav, smatraju da bi Svoju milost trebalo da proširi i na njih. Ti ljudi izmišljaju „Boga” u svojoj glavi, a zatim tog „Boga” primoravaju da im ispunjava zahteve i udovoljava svim njihovim željama. Bez obzira na vreme i mesto, ti će ljudi, ma šta da rade, ovu svoju fantaziju primenjivati u svom ophođenju prema Bogu i u svojoj veri. Ima čak i onih koji, nakon što su Bogu pokvarili raspoloženje, još uvek veruju da će On moći da ih spase, jer pretpostavljaju da je ljubav Božja bezgranična, a Njegova narav pravedna, te da im On, ma koliko da su ga vređali, ništa od toga neće upamtiti. Oni misle da će Bog ljudima pružati prilike i da će prema njima biti tolerantan i strpljiv, budući da ljudske greške, prestupi i njihovo buntovništvo predstavljaju samo trenutni izraz čovekove naravi; jednom rečju, veruju da će ih Bog i dalje voleti kao pre. Na taj način, oni još uvek polažu velike nade u postizanje spasenja. A u stvari, dokle god ljudi ne budu tragali za istinom, On će prema njima imati negativan stav, ma kako oni verovali u Njega. To je zato što si, verujući u Boga, pravog Boga ostavio po strani, uprkos tome što si na knjigu Božjih reči gledao kao na blago i što si je svakodnevno čitao i proučavao. Boga smatrate praznim balonom ili običnim čovekom – a neki od vas čak misle da On nije ništa drugo do marioneta. Zašto ovako govorim? Zato što, kako Ja to vidim, kad se suočite s nekim problemom ili naiđete na neku okolnost, ništa od onoga što egzistira u vašoj podsvesti, niti od stvari koje izazivate iznutra, nikada nije imalo nikakve veze s Božjim rečima, niti sa traganjem za istinom. Znate samo ono o čemu sami razmišljate i kakvo je vaše vlastito stanovište, a onda te svoje ideje i mišljenja pokušavate da nametnete Bogu. U vašim glavama to postaju Božja gledišta, na osnovu kojih vi zatim kreirate standarde kojih se nepokolebljivo pridržavate. Vremenom se vi, takvim svojim postupanjem, sve više udaljavate od Boga.
– „Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Kako spoznati Božju narav i rezultate koje Njegovo delo treba da ostvari”
337. Zašto tačno veruješ u Boga? Većina ljudi je i dalje zbunjena po tom pitanju. Oni uvek iz dva potpuno različita gledišta posmatraju praktičnog Boga i Boga na nebesima, što pokazuje da ljudi u Boga veruju ne da bi Mu se pokoravali, već da bi se na neki način okoristili ili da bi izbegli patnju koju sa sobom donosi katastrofa. Jedino tada oni su donekle pokorni. Njihova je pokornost uslovna – njihovi lični izgledi su preduslov njihove pokornosti; oni se pokoravaju jer nemaju drugog izbora. Dakle, zašto uopšte veruješ u Boga? Ako je to isključivo zarad tvojih izgleda i tvoje sudbine, onda bi bolje bilo da uopšte ne veruješ u Njega. Takvo verovanje je ništa drugo do samoobmanjivanje, samouteha i samozadivljenost. Ako tvoja vera nije izgrađena na temelju pokornosti Bogu, na kraju ćeš biti kažnjen što Mu se suprotstavljaš. Svi oni koji u svojoj veri ne traže da budu pokorni Bogu jesu ljudi koji se protive Bogu. Bog zahteva da ljudi traže istinu, da budu žedni Njegovih reči, da jedu i piju Njegove reči i da ih sprovode u delo, a sve to kako bi postigli pokornost Bogu. Ako je to tvoja istinska namera, onda će te Bog zasigurno uzvisiti i sigurno će biti milostiv prema tebi. U to nema nikakve sumnje i to se nikada neće promeniti. Ako pak ne nameravaš da se pokoriš Bogu, već imaš druge ciljeve, onda će sve što govoriš i činiš – čak i tvoje molitve pred Bogom, i štaviše, svaki tvoj pokret – biti u suprotnosti sa Njim. Iako si blag na rečima i blage naravi, iako svaki tvoj pokret i izraz lica mogu drugima izgledati ispravno, kao da si pokorna osoba, kada su u pitanju tvoje namere i tvoji stavovi o veri u Boga, svaki tvoj postupak je protivan Bogu, to je činjenje zla. Ljudi koji su naizgled poslušni kao ovce, ali u srcu gaje zle namere, jesu vukovi u ovčijoj koži. Oni direktno vređaju Boga i Bog nijednog od njih neće poštedeti. Duh Sveti će ih sve do jednog razotkriti i svima pokazati da će se svakog od tih licemera zasigurno Duh Sveti gnušati i odbaciti ih. Ništa ne brini: Bog će se redom razračunati sa svakim od njih i rešiti problem u vezi s njima.
– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Verujući u Boga, treba da se pokoravaš Bogu”
338. U njihovoj veri u Boga, najveća greška ljudi jeste što veruju samo na rečima, a Bog je u potpunosti odsutan iz njihovih svakodnevnih života. Svi ljudi, uistinu, veruju u postojanje Boga, ali Bog nije deo njihovih svakodnevnih života. Usta ljudska izgovaraju brojne molitve Bogu, ali u njihovim srcima nema mnogo mesta za Boga, te ih Bog iznova kuša. Zbog toga što su ljudi nečisti, Bog nema drugog načina do da ih kuša, da bi se osetili postiđeno i spoznali sebe usred ovih kušnji. Da nije tako, čovečanstvo bi se pretvorilo u potomke arhanđela i postalo bi sve iskvarenije. U postupku svoje vere u Boga, svaka osoba odbacuje mnoge od svojih ličnih namera i ciljeva pod neprestanim pročišćenjem Božjim. Da nije tako, Bog ne bi imao načina da upotrebi ikoga, niti ikakav način da nad ljudima obavlja delo koje treba da obavi. Bog prvo pročišćava ljude, te kroz taj proces oni mogu da spoznaju sebe i Bog može da ih promeni. Tek tada Bog unosi Svoj život u njih i samo tako njihova srca mogu u potpunosti da se okrenu Bogu. I tako govorim, verovanje u Boga nije onako prosto kako to ljudi govore. Kako Bog to vidi, ako imaš samo znanje, ali nemaš reč Njegovu kao život i ako si ograničen samo na sopstveno znanje, ali ne možeš da primenjuješ istinu ili da proživljavaš reč Božju, to je onda još veći dokaz da nemaš bogoljubivo srce, i to pokazuje da tvoje srce ne pripada Bogu. Bog se može spoznati verom u Njega: ovo je krajnji cilj i cilj ljudskog traganja. Moraš da uložiš napor u to da proživljavaš reči Božje kako bi se one ostvarile kroz tvoju primenu njih. Ako poznaješ samo doktrine, tvoja će se vera u Boga izjaloviti. Samo ako uz to primenjuješ i proživljavaš reč Njegovu, tvoja se vera može smatrati potpunom i u skladu sa namerama Božjim.
– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Valjalo bi da živiš za istinu jer veruješ u Boga”
339. Ti veruješ u Boga i slediš Ga, što znači da moraš imati bogoljubivo srce. Moraš odbaciti svoju iskvarenu narav, moraš težiti da udovoljiš Božjim namerama i moraš ispunjavati dužnost stvorenog bića. Pošto veruješ u Boga i slediš Ga, treba sve da Mu daš, i ne bi trebalo da odlučuješ ili zahtevaš u svoje ime, i treba da postigneš udovoljenje Božjim namerama. Pošto si stvoren, treba da se pokoriš Gospodu koji te je stvorio, jer ti po prirodi nemaš vlast nad sobom i nemaš prirodnu sposobnost da upravljaš svojom sopstvenom sudbinom. Pošto si ti osoba koja veruje u Boga, ti treba da stremiš ka posvećenju i promeni. Budući da si stvoreno biće, treba da se pridržavaš svoje dužnosti, da se držiš svog mesta i ne smeš da prekoračiš svoju dužnost. Ovo ne služi tome da te ograniči, niti da te suzbija kroz doktrinu, već je upravo to put kojim možeš da obavljaš svoju dužnost, a nju mogu i treba da obavljaju svi koji sprovode pravednost.
– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Uspeh i neuspeh zavise od puta kojim čovek korača”
340. Najosnovniji uslov čovekove vere u Boga jeste da on ima pošteno srce, da može potpuno da se posveti i da može istinski da se pokori. Čoveku je najteže da sav svoj život ponudi u zamenu za istinsku veru, pomoću koje može da stekne svu istinu i da ispuni svoju dužnost kao stvoreno biće. Onima koji trpe neuspeh to je nedostižno, a još je manje dostižno onima koji nisu u stanju da pronađu Hrista. Upravo zato što čovek nije dobar u tome da se potpuno posveti Bogu, pošto nije spreman da za Stvoritelja ispuni svoju dužnost, pošto ide svojim putem izbegavajući istinu iako ju je video, pošto uvek stremi idući putem onih koji su omanuli i pošto se uvek buni protiv Neba, čovek uvek doživljava neuspeh i stalno se hvata na Sotonine trikove i u vlastitu mrežu. Zato što čovek ne poznaje Hrista, što nije vičan da razume i doživi istinu, što previše obožava Pavla i preterano žudi za nebesima, i što stalno traži da mu se Hristos pokorava i što naređuje Bogu – zbog svega toga čak ni sve te uzvišene i velike ličnosti, kao ni oni koji su iskusili nepredvidljivost života, ipak ne mogu da umaknu smrti i umiru u Božjoj grdnji. Sve što o takvim ljudima mogu da kažem jeste da umiru tragičnom smrću i da posledica koju trpe – njihova smrt – nije neopravdana. Nije li njihov neuspeh još teže podnošljiv sa stanovišta Nebeskog zakona? Istina dolazi iz sveta ljudi, ali je ipak Hristos taj koji tu istinu pronosi među ljudima. Ona potiče od Hrista, odnosno od Samog Boga, i čovek za tako nešto nije sposoban. Pa ipak, Hristos samo opskrbljuje istinom; On nije došao da odlučuje da li će čovek biti uspešan u svojoj težnji za istinom. Stoga, da li je čovek uspešan u pogledu istine, zavisi u potpunosti od njegove sopstvene težnje. To je stvar koja nikada nije imala nikakve veze sa Hristom, već je umesto toga određena čovekovom težnjom. Čovekovo odredište i njegov uspeh ili neuspeh ne mogu se svaliti na Boga, tako da ih Sâm Bog nosi, jer to nije stvar Samoga Boga, već je neposredno vezano za dužnost koju stvorena bića treba da izvrše. Većina ljudi zna ponešto o Pavlovom i Petrovom traganju i odredištu; oni, međutim, znaju samo za njihove ishode, ali ne i za tajnu koja stoji iza Petrovog uspeha, kao ni za manjkavosti koje su dovele do Pavlovog neuspeha. Prema tome, ako ste potpuno nesposobni da prozrete u suštinu njihovog traganja, onda će i za većinu vas traganje biti neuspešno, a čak i ako mali broj vas bude uspešan, vaš uspeh ipak neće biti ravan Petrovom. Ako je put tvog traganja ispravan, možeš se nadati uspehu; ali, ako je put kojim koračaš u potrazi za istinom pogrešan, zauvek ćeš biti neuspešan i imaćeš isti ishod kao Pavle.
– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Uspeh i neuspeh zavise od puta kojim čovek korača”
341. Ako veruješ u Boga, onda moraš da se pokoriš Bogu, da istinu sprovodiš u delo i da izvršavaš sve svoje dužnosti. Pored toga, moraš da razumeš stvari koje treba da iskusiš. Ako se tvoj doživljaj svodi na to da te Bog orezuje, da te dovodi u red i da ti sudi, ako možeš samo da uživaš u Bogu, ali i dalje ne možeš da osetiš kada te Bog dovodi u red ili te orezuje – to je neprihvatljivo. Možda si, u ovom slučaju oplemenjivanja, u stanju da se čvrsto držiš svoje pozicije, ali to još uvek nije dovoljno; moraš i dalje da marširaš napred. Pouka ljubavi prema Bogu nikada ne prestaje i nema joj kraja. Ljudi na veru u Boga gledaju kao na nešto krajnje jednostavno, ali, čim steknu malo praktičnog iskustva, oni shvataju da vera u Boga nije tako jednostavna kakvom je ljudi zamišljaju. Kada Bog radi na oplemenjivanju čoveka, čovek pati. Što je oplemenjivanje neke osobe snažnije, ona će posedovati bogoljubivije srce i više će od Božje moći u njoj biti otkriveno. I obrnuto, što je oplemenjivanje neke osobe slabije, njeno će srce biti manje bogoljubivo i manje će od Božje moći biti otkriveno u njoj. Što je oplemenjivanje takve osobe snažnije i što ona više muke i bola doživljava, to će njena ljubav prema Bogu biti dublja, njena vera u Boga iskrenija, a njeno znanje o Bogu temeljnije. U svojim iskustvima ćeš videti da oni ljudi koji prolaze kroz veliko oplemenjivanje i patnju, koji se orezuju i dovode u red, imaju duboku ljubav prema Bogu i temeljnije i prodornije poznaju Boga, a da oni koji nisu iskusili orezivanje imaju tek površno znanje. Mogu samo da kažu: „Bog je tako dobar; On ljudima daruje blagodat, kako bi mogli da uživaju u Njemu.” Ako su ljudi iskusili da ih Bog orezuje i dovodi u red, oni onda mogu da govore o istinskom poznanju Boga. Što je, dakle, Božje delo u čoveku čudesnije, to je ono vrednije i značajnije. Što je ono za tebe neprobojnije i što je nekompatibilnije s tvojim predstavama, to je Božje delo spremnije da te osvoji, zadobije i učini te savršenim. Kako je veliki značaj Božjeg dela! Kada Bog ne bi čoveka oplemenjivao na ovaj način, kad ne bi radio po ovom metodu, Njegovo bi delo bilo nedelotvorno i beznačajno. U prošlosti je rečeno da će Bog ovu grupu ljudi izabrati, zadobiti i učiniti ih kompletnim u poslednjim danima; to je od izuzetnog značaja. Što je posao koji On u vama obavlja veći, to je vaša ljubav prema Bogu dublja i čistija. Što je Božje delo uzvišenije, to je čovek sposobniji da shvati nešto od Njegove mudrosti i dublje biva čovekovo znanje o Njemu.
– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Oni koji treba da budu usavršeni moraju biti podvrgnuti oplemenjivanju”
342. Verovanje u Boga zahteva pokornost Njemu i iskustvo Njegovog dela. Bog je obavio toliko delo – moglo bi se reći da je za ljude sve usavršavanje, oplemenjivanje, a još više, grdnja. Nije bilo nijednog koraka Božjeg dela koji je bio u skladu sa ljudskim predstavama; ono u čemu su ljudi uživali bile su stroge Božje reči. Kada Bog dođe, ljudi treba da uživaju u Njegovom veličanstvu i Njegovom gnevu. Međutim, bez obzira koliko stroge bile Njegove reči, On dolazi da spase i usavrši čovečanstvo. Kao stvorena bića, ljudi treba da ispune dužnosti koje treba da ispune i da svedoče o Bogu usred oplemenjivanja. U svakoj kušnji treba da zadrže svedočanstvo koje treba da daju i da to čine odlučno radi Boga. Osoba koja to radi je pobednik. Bez obzira koliko te Bog oplemenjuje, ti ostaješ pun poverenja i nikada ne gubiš poverenje u Njega. Radiš ono što čovek treba da uradi. To je ono što Bog zahteva od čoveka i čovekovo srce treba da bude u stanju da se u potpunosti vrati Njemu i da se okrene Njemu u svakom trenutku. To je pobednik. Oni koje Bog naziva „pobednicima” jesu oni koji su još uvek postojani u svom svedočenju i čuvaju svoje prvobitno poverenje i svoju odanost Bogu kad se nađu pod uticajem Sotone i dok ih Sotona opseda, to jest, kada se nađu usred sila tame. Ako si još uvek u stanju da, bez obzira na sve, zadržiš čisto srce pred Bogom i održiš svoju istinsku ljubav prema Bogu, onda ti postojano svedočiš pred Bogom, a to je ono što Bog naziva „pobednikom”. Ako je tvoje stremljenje odlično kada te Bog blagosilja, a povlačiš se kad nema Njegovih blagoslova, da li je to čistota? Pošto si siguran da je ovaj put istinit, moraš ga slediti do kraja; moraš održavati svoju odanost Bogu. Pošto si video da je Sȃm Bog došao na zemlju da te usavrši, treba u potpunosti da Mu predaš srce. Ako i dalje možeš da Ga slediš, bez obzira na ono što On čini, čak i ako ti On odredi nepovoljan ishod na samom kraju, to je održavanje tvoje čistote pred Bogom. Nuditi sveto duhovno telo i prečistu devicu Bogu znači zadržati iskreno srce pred Bogom. Za ljudski rod, iskrenost je čistota, a sposobnost da se bude iskren prema Bogu jeste održavanje čistote. To je ono što bi trebalo da primenjuješ. Kada treba da se moliš, ti se moliš; kada treba da se okupiš u zajedništvu, ti to činiš; kada treba da pevaš himne, ti pevaš himne; i kada treba da se pobuniš protiv tela, ti se buniš protiv tela. Kada obavljaš svoju dužnost, ti je ne otaljavaš; kada si suočen sa kušnjama, ostaješ postojan. To je odanost Bogu.
– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Treba da očuvaš svoju odanost Bogu”
343. Kada je Mojsije udario u kamen, i kada je voda koju je podario Jahve pokuljala, to se dogodilo zahvaljujući njegovoj veri. Kada je David svirao liru u hvali Mene, Jahvea – sa srcem ispunjenim radošću – to se dogodilo zahvaljujući njegovoj veri. Kada je Jov izgubio svoju stoku koja je prekrivala planine i neslućeno bogatstvo, a njegovo telo se prekrilo bolnim čirevima, to se dogodilo zbog njegove vere. Kada je začuo glas Mene, Jahvea, i video Moju Slavu, Jahveovu, to se dogodilo zbog njegove vere. To što je Petar mogao da prati Isusa Hrista, dogodilo se zahvaljujući njegovoj veri. To što je mogao da bude zakucan za krst Mene radi, i da slavno svedoči, takođe se dogodilo zahvaljujući njegovoj veri. Kada je Jovan video slavnu pojavu Sina čovečjeg, to se dogodilo zbog njegove vere. Kada je video viziju poslednjih dana, to se posebno dogodilo zbog njegove vere. Razlog zbog kog je takozvano mnoštvo neznabožačkih naroda dobilo Moje otkrivenje i tako došlo do spoznaje da sam se u čovečjem obliku vratio da obavljam Svoje delo među ljudima, takođe leži u njihovoj veri. Svi oni koje su Moje oštre reči pogodile, ali su im istovremeno pružile i utehu, i zbog kojih su spaseni – zar se i njima to nije dogodilo zbog njihove vere? Ljudi su zbog svoje vere toliko toga dobili, a to nije uvek blagoslov. Možda neće dobiti onu vrstu sreće i radosti koju je osećao David, ili poput Mojsija od Jahvea dobiti vodu na dar. Na primer, Jov je zbog svoje vere bio blagosloven od Jahvea, ali je takođe preživeo nesreću. Bez obzira na to da li ste blagosloveni ili pretrpite nesreću, i jedno i drugo su blagosloveni događaji. Bez vere ne bi mogao da dobiješ ovo delo osvajanja, a još manje da vidiš Jahveova dela koja ti se danas prikazuju pred očima. Ne bi mogao da vidiš, a još manje da dobiješ. Ove pošasti, ove nesreće i svaki sud – da te nisu zadesili, da li bi danas mogao da vidiš Jahveova dela? Danas je vera ta koja ti omogućava da budeš osvojen, a činjenica da si osvojen omogućava ti da veruješ u svako Jahveovo delo. Samo zbog vere ti dobijaš takvu grdnju i sud. Kroz ovu grdnju i sud ti si osvojen i usavršen. Bez takve grdnje i suda koje danas dobijaš, tvoja bi vera bila uzaludna, jer ne bi spoznao Boga; ma koliko da si verovao u Njega, tvoja vera bi ostala samo u vidu ispraznih reči koje su neutemeljene u stvarnosti. Tek nakon što dobiješ ovo delo osvajanja, delo zbog kojeg postaješ sasvim pokoran, tvoja vera postaje istinita i pouzdana, a tvoje se srce okreće prema Bogu. Čak i ako pretrpiš veliki sud i prokletstvo zbog ove reči, „vera”, ti ipak imaš pravu veru i dobijaš najistinitiju, najstvarniju i najdragoceniju stvar. To je stoga što jedino tokom suda vidiš konačno odredište stvorenih bića; upravo u tom sudu ti vidiš da Stvoritelja treba voleti; upravo u tom delu osvajanja ti vidiš ruku Božju; upravo u ovom osvajanju ti u potpunosti razumeš ljudski život; upravo u ovom osvajanju ti zadobijaš pravi put ljudskog života i shvataš pravo značenje „čoveka”; jedino u ovom osvajanju ti vidiš pravednu narav Svemogućeg i Njegovo prelepo, slavno lice; upravo u ovom delu osvajanja ti saznaješ za čovekovo poreklo i shvataš „besmrtnu istoriju” celog ljudskog roda; upravo u ovom osvajanju ti shvataš pretke ljudskog roda i poreklo iskvarenosti ljudskog roda; upravo u ovom osvajanju ti dobijaš radost i utehu, baš kao i beskrajnu grdnju, disciplinu i reči prekora od Stvoritelja upućenih ljudskom rodu koji je On stvorio; upravo u ovom delu osvajanja ti dobijaš blagoslove, kao i nesreće koje čoveku sleduju… Nije li sve ovo zbog malo tvoje vere? I zar tvoja vera nije porasla nakon što si ove stvari zadobio? Zar nisi zadobio ogromnu količinu?
– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Prava priča o delu osvajanja (1)”
