22. Više ne dižem ruke od sebe zbog svog lošeg kova

U novembru 2023. godine, počela sam da obavljam dužnost procenjivanja i odabira propovedi. Prisećajući se kako sam bila smenjena dok sam bila vođa, jer mi je kov bio loš i nisam mogla da izvršavam stvaran posao, znala sam da je mogućnost da obavljam ovu dužnost rada na izradi tekstova uzdizanje od Boga i Božja blagodat. Iako mi je kov bio loš, bila sam voljna da dam sve od sebe da sarađujem, pa sam posle toga aktivno izučavala načela. Videla sam da druga braća i sestre mogu da primenjuju načela koja su naučili u svojim dužnostima, pa su posle nekog vremena svi napredovali. Zaista sam im zavidela. Međutim, onda sam pogledala sebe: mogla sam da razumem načela dok sam ih izučavala, ali kad je trebalo da ih stvarno primenim, nisam mogla da povežem stvari niti da načela primenjujem fleksibilno. U propovedima koje sam birala uvek je bilo odstupanja i problema. Razmišljala sam u sebi: „Moj kov je jednostavno previše loš. Izgleda da samo oni koji su dobrog kova i koji brzo usvajaju stvari mogu dobro da obavljaju ovu dužnost. U prošlosti, kao vođa, bila sam odgovorna za nekoliko segmenata posla, ali zbog svog lošeg kova i nedostatka radne sposobnosti, nisam postigla rezultate u svojoj dužnosti. Sada sam proučavala samo ovaj jedan zadatak procenjivanja propovedi i još uvek nisam postigla nikakve rezultate. Ako čak ni ovu dužnost ne mogu dobro da obavim, bojim se da ću izgubiti priliku da postignem spasenje.” Čim sam na to pomislila, izgubila sam svu motivaciju za učenje. S obzirom na svoj loš kov, smatrala sam da je učenje besmisleno. Nakon toga, samo sam mehanički obavljala dužnost i više nisam htela da ulažem trud u načela; u propovedima koje sam birala takođe je često bilo problema. Kasnije je vođa organizovao da mi pomaže sestra Džao Jing. Želela sam da savesno učim od nje i da što pre savladam načela kako bih dobro obavila svoju dužnost. Međutim, kad sam videla koliko je dobar kov Džao Jing i koliko ona brzo usvaja stvari, kako je sposobna da načela sprovodi u delo i postiže dobre rezultate u svojoj dužnosti, a kad sam zatim pogledala sebe – lošeg kova, spora u usvajanju stvari i sa lošim rezultatima u dužnosti – pomislila sam u sebi: „Mogu li ja sa ovakvim kovom zaista dobro da obavim ovu dužnost? Ako ne mogu, pa budem uklonjena, zar neću izgubiti priliku da postignem spasenje?” Na tu pomisao, počela sam da gunđam u sebi: „Bože, Ti si nas sve stvorio. Zašto si drugima dao tako dobar kov, a meni tako loš?” I što sam više tako razmišljala, srce mi je postajalo sve mračnije. Shvativši da se žalim na Boga, nisam se usuđivala da o tome dalje razmišljam i preklinjala sam Boga da zaštiti moje srce. Kasnije mi je Džao Jing besedila o odstupanjima u mojim procenama propovedi. Kad mi je ukazivala ponaosob na svaki od nedostataka, još više sam postala malodušna. Smatrala sam da ovu dužnost obavljam već nekoliko meseci, ali da u njoj još uvek imam toliko problema. Moj kov zaista nije bio u skladu sa merilom. Dok smo proučavale načela, Džao Jing me je zamolila da besedim, ali sam mislila da, uz svoj kov, čak i da besedim, kasnije to neću moći da primenim, pa sam rekla samo nekoliko površnih reči. Shodno tome, za ova dva dana učenja nisam ništa zadobila. Shvatila sam da je moje stanje pogrešno, pa sam se pomolila Bogu: „Bože, uvek osećam da mi je kov loš i da ću, ako ne budem mogla da dobro obavim ovu dužnost, biti smenjena i uklonjena. Zaglavila sam se u ovim negativnim emocijama i ne mogu da se izvučem. Dragi Bože, preklinjem Te da me prosvetiš i usmeravaš.” Kasnije sam se setila Božjih reči: „Sposobnost dobrog obavljanja dužnosti ne zavisi isključivo od toga kakvog je neko kova, već pre svega od odnosa te osobe prema vlastitoj dužnosti, od njenog karaktera, od toga da li je njena ljudskost dobra ili loša i da li je u stanju da prihvati istinu. To je koren problema” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Za pravilno ispunjavanje dužnosti potrebna je skladna saradnja”). Bog kaže da sposobnost da neko može dobro da obavi svoju dužnost ne zavisi u potpunosti od njegovog kova, već uglavnom zavisi od njegovog stava prema dužnosti i od toga da li može da prihvati istinu. Bog je predodredio kakav će kov neko imati. Dokle god daje sve od sebe i postupa u skladu sa načelima u svojoj dužnosti, on će biti u skladu s Božjim namerama. Ali onda sam pogledala svoj stav prema dužnosti: kad je u mojim procenama propovedi bilo mnogo odstupanja, ja nisam naprezala mozak tražeći načine da prevaziđem teškoće. Umesto toga, postala sam negativna i donela sam sud o samoj sebi. Smatrala sam da, budući da sam već proučila ono što je trebalo da proučim, uz svoj kov neću nikada savladati načela niti ću ikada dobro obaviti svoju dužnost, koliko god da se trudim. Zato sam i prestala da imam želju da se trudim. Kada razmislim o tome, to nisu bila ispoljavanja nekoga ko prihvata istinu. Kad se ne bih potrudila, Sveti Duh ne bi mogao da deluje da me usmerava i sigurno ne bih mogla da dobro obavim svoju dužnost.

Nakon toga, čitala sam Božje reči i zadobila sam još malo razumevanja svog problema. Svemogući Bog kaže: „Neki ljudi smatraju da su isuviše slabog kova i da su lišeni sposobnosti razumevanja, te stoga donose sudove o sebi i čini im se da Božje zahteve neće moći da ispune ma koliko revnosno da tragaju za istinom. Koliko god da se trude, smatraju da je sav njihov trud beskoristan, i na to se sve svodi, pa su stoga stalno negativni. Posledično, čak ni nakon tolikih godina vere u Boga, nijednu istinu nisu zadobili. Ni ne pokušavajući da naporno radiš na traganju za istinom, kažeš da si previše slabog kova, dižeš ruke od sebe i stalno živiš u negativnom stanju. Ishod je u tome da ne razumeš istinu koju bi trebalo da razumeš i da istinu ne primenjuješ u okviru svojih mogućnosti – zar onda nisi sam sebi najveća prepreka? Ako stalno govoriš kako nisi dovoljno dobrog kova, zar time ne izvrdavaš i ne bežiš od odgovornosti? Ako možeš da podneseš patnju, da platiš cenu i zadobiješ delo Svetog Duha, neizbežno ćeš moći da razumeš određene istine i da uđeš u neke stvarnosti. Ako ne gledaš u Boga i ne oslanjaš se na Njega, ako si digao ruke od sebe a da se prethodno nisi nimalo potrudio niti platio cenu, ako si se naprosto predao, ti onda ničemu ne vrediš i u tebi nema ni trunke savesti i razuma. Bilo da si slabog ili izvanrednog kova, ako imaš imalo savesti i razuma, treba pravilno da dovršiš svoj posao i misiju koja ti je poverena; biti dezerter je strašna stvar i predstavlja izdaju Boga. Za takav se greh nije moguće iskupiti. Traganje za istinom zahteva čvrstu volju, pa ljudi koji su isuviše negativni i slabi neće ništa postići. Oni u Boga neće moći da veruju do samog kraja, a još manje se mogu nadati da će zadobiti istinu i postići promenu vlastite naravi. Da ostvare taj cilj i da od Boga budu usavršeni mogu samo oni koji teže za istinom i imaju rešenost” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, treći deo). Bog je razotkrio upravo moje stanje. Videla sam kako braća i sestre primenjuju načela koja su naučili i postižu dobre rezultate u svojim dužnostima. Međutim, nakon učenja, ja ne samo da se nisam poboljšala, već sam takođe stalno imala odstupanja i probleme. Shodno tome, donela sam sud o sebi da imam loš kov i da sporo usvajam stvari, živeći usred negativnih emocija i ne želeći da ulažem trud u načela. Vođa je organizovao da me Džao Jing usmerava, što je bilo korisno i za mene i za posao. Međutim, kad sam videla da ona ima dobar kov, da brzo shvata načela i postiže rezultate u svojoj dužnosti, nisam učila iz njenih vrlina kako bih nadomestila sopstvene nedostatke. Umesto toga, krivila sam Boga što mi nije dao dobar kov i donela sam sud o samoj sebi da sam nesposobna da, zbog svog lošeg kova, bilo šta dobro uradim. Izgubila sam motivaciju za svoju dužnost i više nisam bila voljna da ulažem trud u razmišljanje o načelima. Videla sam da sam previše krhka i da mi nedostaje istrajnost – bila sam beskoristan slabić. Ljudi sa dobrom ljudskošću vode računa o Božjim namerama i imaju osećaj odgovornosti prema svojoj dužnosti. Čak i kad se suoče sa teškoćama, ne postaju negativni, ne zabušavaju i ne dižu ruke od sebe. Ne iskaljuju svoje frustracije na dužnosti, a još manje se svađaju sa Bogom ili Ga pogrešno razumeju. Međutim, ja sam donela sud o samoj sebi, ubeđena da uz svoj loš kov neću nikada moći da dobro obavim svoju dužnost, koliko god da se trudim. Takođe sam postala nevoljna da proučavam načela i svoju dužnost sam obavljala površno, izvršavajući je mehanički. To je dovelo do mnogih odstupanja i problema u mojim procenama propovedi, što je odložilo posao. Bog me je opskrbio sa toliko istine i uredio je da mi braća i sestre pomognu, ali sam ja u svojoj dužnosti bila polovična i neodgovorna. Kad bih nailazila na teškoće, ponašala bih se kao dezerter. Zaista sam bila nedostojna da jedem i pijem Božje reči i da u njima uživam. Da sam tako nastavila, zaista bih bila uklonjena. Razmišljajući o tome, shvatila sam da prema svojoj dužnosti više ne mogu da se odnosim tako negativno i pasivno: morala sam da dam sve od sebe da je dobro obavim. Postepeno sam počela da pronalazim neki put u svojoj dužnosti i uspela sam da postignem neke rezultate.

Jednoga dana sam čitala Božje reči i zadobila sam određeno razumevanje Božjih namera. Svemogući Bog kaže: „’Iako sam slabog kova, imam pošteno srce.’ Te reči zvuče veoma stvarno i govore o zahtevu koji Bog postavlja pred ljude. Koji je to zahtev? Ako su ljudi slabog kova, to nije kraj sveta. Ali moraju da imaju pošteno srce. Ako je tako, dobiće Božje odobravanje. Ma kakva bila tvoja situacija ili poreklo, moraš biti poštena osoba, govoriti pošteno, postupati pošteno i biti u stanju da svoju dužnost obavljaš svim svojim srcem i umom, da budeš posvećen svojoj dužnosti, da ne koristiš prečice, da ne budeš ljigava i lažljiva osoba, da ne lažeš i ne varaš i ne pričaš prazne priče. Moraš da postupaš u skladu sa istinom i budeš neko ko stremi ka istini. Mnogi misle da su oskudnog kova i da nikad ne mogu dobro da ispune svoju dužnost niti da dostignu standard. Oni se u potpunosti predaju onom što rade, ali ne mogu da dokuče načela niti da postignu vrlo dobre rezultate. Na kraju, sve što mogu je da se žale da im je kov previše oskudan i da postanu negativni. Dakle, zar ne postoji mogućnost napretka ako neko ima oskudan kov? Biti oskudnog kova nije smrtonosna bolest i Bog nikad nije rekao da On ne spasava ljude oskudnog kalibra. Kao što je Bog ranije rekao, za Njim tuguju oni koji su pošteni, a ne neznalice. Šta to znači biti neznalica? Neznanje u mnogim slučajevima potiče od oskudnog kova. Kad su ljudi oskudnog kova, oni imaju tek površno znanje o istini. Ono nije dovoljno konkretno niti praktično i često je ograničeno na površno i doslovno razumevanje – ograničeno je na doktrinu i pravila. Zbog toga oni ne mogu jasno da vide mnoge probleme i nikada ne mogu da dokuče načela dok obavljaju dužnost niti da dobro obavljaju svoju dužnost. Zar onda Bog ne želi ljude oskudnog kova? (Želi.) Na kakav put i pravac Bog ukazuje ljudima? (Na onaj gde je osoba poštena.) Možeš li biti poštena osoba samo deklarativno? (Ne, moraš da pokažeš osobine poštene osobe.) Na koji se način ispoljava poštena osoba? Pre svega, ona nimalo ne sumnja u Božje reči. To je jedno od ispoljavanja poštene osobe. Osim toga, najvažnije ispoljavanje jeste u traženju istine i njenoj primeni u svim stvarima – to je presudno” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, treći deo). Iz Božjih reči sam shvatila da posedovanje lošeg kova nije fatalna mana. Bog nikada nije rekao da ljudi lošeg kova ne mogu da postignu spasenje. Bog za ljude ima različite zahteve shodno različitosti njihovog kova. Sve dok čovek može iskrenog srca da pristupi svojoj dužnosti, da primenjuje onoliko istine koliko razume i da daje sve od sebe u svojoj dužnosti, Bog ga neće ukloniti. Činjenica je da mi je kov loš, da ne mogu da izvodim zaključke kad se radi o načelima i da moja sposobnost shvatanja nije dobra kao kod te sestre. Ipak, ne može se reći da ne mogu uopšte da shvatim nijedno načelo; samo sam malo sporija. Zato treba više da se molim Bogu i da ulažem više truda u promišljanje o Njegovim rečima. Kad mi sestre ukažu na probleme u mojim procenama propovedi, treba da se usredsredim na te probleme i da proučavam načela kako bih nadomestila svoje nedostatke. To je način da se brzo napreduje. To je Božja ljubav, posebna naklonost samo za mene! Nakon što sam razumela Božje namere, više nisam bila negativna i prestala sam da planiram svoju budućnost. Postala sam voljna da upijam dobre puteve primene braće i sestara, da proučavam načela na jedan praktičan način, da ne budem prepredena i da ništa ne krijem, te da dam sve od sebe da ispunim svoju dužnost.

Posle toga, pročitala sam još Božjih reči i zadobila sam određeno razumevanje osnovnog uzroka svoje negativnosti. Bog kaže: „Najtužnije u ljudskoj veri u Boga jeste to što se čovek, usred Božjeg dela, bavi svojim poslom, a ne haje za Božje upravljanje. Najveći neuspeh ljudske vere u Boga jeste to što, dok čovek teži ka tome da se pokori Bogu i da Ga obožava, istovremeno gradi sopstveni san o željenom odredištu i smišlja kako da zadobije najveći blagoslov i najbolje odredište. Čak i ako ljudi razumeju koliko su jadni, mrski i bedni, koliko njih može lako da odustane od svojih aspiracija i nada? I ko je u stanju da zaustavi sopstvene korake i da prestane da pravi planove za sebe? Da bi dovršio Svoje upravljanje, Bogu su potrebni oni koji će blisko sarađivati s Njim. Njemu trebaju oni koji će posvetiti sav svoj um i telo delu Njegovog upravljanja kako bi Mu se pokorili. Njemu ne trebaju ljudi koji svakodnevno pružaju ruke proseći od Njega, a kamoli oni koji se za Njega daju malo, a onda čekaju da od Njega zahtevaju naplatu. Bog se gnuša onih koji daju oskudan doprinos i onda žive od stare slave. On mrzi one hladnokrvne ljude koji osećaju odbojnost prema delu Njegovog upravljanja, a žele samo da pričaju o odlasku na nebo i dobijanju blagoslova. Još više mrzi one koji koriste priliku koju im pruža Njegovo delo spasenja za sopstvenu korist. To je zato što ovi ljudi nikada nisu marili za ono što Bog želi da postigne i da stekne delom Svog upravljanja. Njima je jedino bitno to kako mogu da iskoriste priliku koju pruža Božje delo da bi zadobili blagoslove. Oni uopšte ne vode računa o Božjem srcu, budući da su potpuno zaokupljeni sopstvenim izgledima i sudbinom. Svi oni koji osećaju odbojnost prema delu Božjeg upravljanja i koje ni najmanje ne zanimaju Božje namere, kao ni to kako On spasava ljudski rod, rade samo ono što vole da rade van opsega Božjeg dela upravljanja. Njihovo vladanje Bog ne pamti niti odobrava, a pogotovo na njega ne gleda blagonaklono” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Dodatak 3: Čovek se može spasti samo usred Božjeg upravljanja”). „Za antihrista je biti blagosloven veće od nebesa, veće od života, važnije od traganja za istinom, od promene naravi ili ličnog spasenja, i važnije od toga da dobro obavljaju svoju dužnost i da budu stvoreno biće koje je u skladu sa merilom. Oni misle da biti stvoreno biće koje je u skladu sa merilom, dobro obavljati svoju dužnost i biti spasen, jesu beznačajne stvari koje gotovo da nisu vredne ni pomena niti opažanja, dok je sticanje blagoslova jedina stvar u čitavom njihovom životu koja se nikada ne zaboravlja. Na šta god da naiđu, ma koliko veliko ili malo, oni to vezuju za blagoslov, neverovatno su oprezni i pažljivi i uvek sebi ostavljaju izlaz” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihrista”, „Dvanaesta stavka”). Iz onoga što su Božje reči razotkrile, videla sam da antihristi veruju u Boga kako bi dobili blagoslove i koristi za sebe. Oni ne streme ka istini da bi postigli promenu u naravi i udovoljili Bogu; umesto toga, svoje napore i davanje u dužnostima pokušavaju da razmene za Božje blagoslove. Oni Boga iskorišćavaju i s Njim nastoje da se cenkaju. Dobijanje blagoslova smatraju važnijim od stremljenja ka istini ili od promene naravi. Videla sam da su moja ispoljavanja bila baš kao kod antihrista. Otkako sam počela da verujem u Boga, uvek sam bila voljna da patim i platim cenu da bih sarađivala, bilo da mi je crkva organizovala da zalivam pridošlice ili da budem vođa ili delatnik. To je bilo zato što sam znala da ću, obavljajući više dužnosti i pripremajući više dobrih dela, moći da postignem spasenje i uđem u carstvo nebesko. Međutim, kad sam videla da me moj loš kov sprečava da obavljam dužnost vođe i da ne mogu da primenim načela prilikom procenjivanja propovedi, bila sam zabrinuta da neću moći dobro da obavim nijednu dužnost i da ću biti uklonjena, te da će moja nada u postizanje spasenja biti izgubljena. Kad sam shvatila da se moja želja za blagoslovima raspršila, postala sam negativna, donela sam sud o samoj sebi i digla sam ruke od sebe; u svojoj dužnosti, stvari sam obavljala samo mehanički i površno. Videla sam da sam u svojoj veri u Boga i u svojoj dužnosti samo nastojala da se cenkam s Bogom. Boga sam obmanjivala i iskorišćavala: bila sam ogavna osoba kojoj je dobit bila na prvom mestu. Svoju dužnost sam obavljala s namerom da se cenkam, umesto da težim promeni u svojoj naravi. Da se tako nastavilo, ne samo da ne bih mogla da postignem spasenje, već bi me Bog uklonio i kaznio. Nakon što sam iz svojih razmišljanja to shvatila, osetila sam neverovatnu krivicu, pa sam kleknula i pomolila se: „Dragi Bože, Ti si mi s milošću pružio ovu priliku da obavljam svoju dužnost, a ja se ipak uvek čvrsto držim svoje želje za blagoslovima. Tako sam sebična i ogavna! O Bože, voljna sam da se pokajem.”

Kasnije, kroz Božje reči, još jasnije sam razumela Božje namere i zahteve. Svemogući Bog kaže: „Božja želja je da svaka osoba bude usavršena, da na kraju bude zadobijena od Njega, da je On potpuno pročisti te da tako svi oni postanu narod koji On voli. Bilo da kažem da ste zaostali ili da ste lošeg kova – sve su to činjenice. Međutim, kada kažem takvo što, to nije dokaz da nameravam da vas napustim, da sam u vas izgubio nadu, a još i manje da nisam spreman da vas spasem. Danas sam došao da obavim delo vašeg spasenja, što znači da je delo koje obavljam nastavak dela spasenja. Svaka osoba ima priliku da bude usavršena: pod uslovom da si voljan, pod uslovom da stremiš, na kraju ćeš biti u stanju da postigneš ovaj rezultat i niko od vas neće biti napušten. Ako si lošeg kova, Moji zahtevi prema tebi biće u skladu sa tvojim lošim kovom; ako si dobrog kova, Moji zahtevi prema tebi biće u skladu sa tvojim dobrim kovom; ako si neuk i nepismen, Moji zahtevi prema tebi biće u skladu sa tvojom nepismenošću; ako si pismen, Moji zahtevi prema tebi biće u skladu s time; ako si starija osoba, Moji zahtevi prema tebi biće u skladu sa tvojim godinama; ako si sposoban da obavljaš dužnost domaćina, Moji zahtevi prema tebi biće u skladu s time; ako kažeš da ne možeš da obavljaš dužnost domaćina i da možeš da obavljaš samo određenu funkciju, bilo da je to propovedanje jevanđelja ili staranje o crkvi ili obavljanje drugih opštih poslova, način na koji te usavršavam biće u skladu sa funkcijom koju obavljaš. Da budeš odan, da budeš pokoran do samog kraja i da tražiš uzvišenu ljubav prema Bogu – te stvari moraš da postigneš, samo te tri stvari, i to su najbolje praktične primene. Na kraju, od ljudi se zahteva da postignu ove tri stvari i oni koji ih postignu biće usavršeni. Međutim, iznad svega, moraš istinski da stremiš, moraš da budeš aktivan i da napreduješ a ne da budeš pasivan u tom pogledu. Rekao sam da svaka osoba ima priliku da bude usavršena i da je u stanju da bude usavršena, i to je istina, međutim, ti ne stremiš prema gore. Oni koji ne ispune ova tri kriterijuma na kraju će ipak biti eliminisani” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Obnavljanje čovekovog normalnog života i njegovo dovođenje do divnog odredišta”). Iz Božjih reči sam shvatila da Bog ljudima daje različit kov, te da su i Njegovi zahtevi prema njima različiti. Za one koji su dobrog kova postoje zahtevi koji su njima odgovarajući; isto važi i za one sa lošim kovom. Bilo da je tvoj kov dobar ili loš, sve dok možeš da ponudiš svoju odanost, primenjuješ istinu i udovoljavaš Bogu, imaćeš priliku da postigneš spasenje. Međutim, ja nisam razumela Božje mukotrpne namere u spasavanju ljudskog roda. Mislila sam da uz svoj loš kov ne mogu da budem spasena i da neku nadu imaju samo oni koji su dobrog kova i koji brzo usvajaju stvari. Moje gledište je bilo tako izopačeno! Mogućnost da neki čovek postigne spasenje zasniva se na tome da li on stremi ka istini, da li se menja njegova narav i da li pokazuje odanost i pokornost u svojoj dužnosti. Prisetila sam se jedne okružne vođe koju sam poznavala i koja je posedovala određenu inteligenciju i kov. Sva braća i sve sestre su je izrazito poštovali. Ipak, kad je obavljala svoju dužnost, ona nije mogla skladno da sarađuje sa drugima. Ponašala se diktatorski, prekidajući i ometajući rad crkve. Kad su braća i sestre s njom razgovarali u zajedništvu, onda to nije prihvatala i tvrdoglavo je odbijala da se pokaje. Na kraju je bila izbačena. S druge strane, kov jedne druge sestre bio je malo lošiji, ali je bila prilično savesna. Kad bi u svojoj dužnosti nailazila na teškoće, molila se Bogu i usredsređivala se na traganje za istinom kako bi rešila sopstvenu iskvarenost, pa je uspela da postigne neke rezultate u svojoj dužnosti. Iz ovih činjenica sam shvatila da čak i ako neko ima dobar kov i brzo usvaja stvari, on neće moći da postigne spasenje ako ne stremi ka istini i ako se njegova narav ne promeni. Iako je moj kov loš, i dalje treba da primenjujem sva istina-načela koja sam u stanju da shvatim i da ne štedim trud u obavljanju svoje dužnosti. Na taj način, čak i ako jednog dana zaista ne budem dorasla tome i budem smenjena, neću imati za čim da žalim. Ujedno sam shvatila da u pozadini toga što mi Bog nije dao dobar kov i talente stoji Njegova namera. Imam nadmenu narav. Očigledno je da sam niko i ništa, a ipak, kad sam u svojim dužnostima sarađivala sa braćom i sestrama, i dalje sam bila nadmena i samopravedna i s njima nisam mogla skladno da sarađujem. Sada, zbog svog lošeg kova, stalno nailazim na prepreke u svojoj dužnosti, pa više ne mogu da budem nadmena. U stanju sam da ponizno obavljam svoju dužnost. Kad postoji nešto što ne znam ili ne razumem, mogu da tragam i mogu da prihvatim predloge braće i sestara. To će ujedno sprečiti da svojom iskvarenom naravi izazivam prekide i ometanja. Moj loš kov me štiti!

Posle toga, molila sam se Bogu i provodila sam više vremena razmišljajući o načelima i Božjim rečima. Posle nekog vremena, postigla sam određeni napredak u svojoj dužnosti i neke rezultate u njoj. Jednoga dana sam sa jednom sestrom u zajedništvu razgovarala o svojim doživljajima, a ona je rekla: „U odnosu na ranije, u poslednje vreme si zaista napredovala. Nije važno što imaš loš kov. Sve dok smo voljni da primenjujemo istinu i možemo da zadobijemo delo Svetoga Duha, Bog će nadomestiti to što nam je kov loš.” Zaista sam se složila s tim i cenila sam ono što Bog kaže: „Možda je vaša sposobnost shvatanja Božje reči oskudna, ali dok vi reč Božju sprovodite u delo, On može da izleči tu vašu manu” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Nakon što shvatite istinu, treba da je sprovodite u delo”). Shvatila sam da Bog ne gleda na čovekov kov, već na to da li on može da primenjuje istinu nakon što je shvati. Kad čovek primenjuje istinu, Bog ga prosvećuje i usmerava na osnovu njegovog urođenog kova, omogućavajući mu da pronađe put u svojoj dužnosti. Hvala Bogu!