23. Kako sam se rešila ljubomore

Godine 2019, izabrana sam za vođu tima za video-produkciju. Pomislila sam u sebi: „Izgleda da sam prilično sposobna, inače me ne bi izabrali.” U isto vreme, odlučila sam da ću se svim srcem posvetiti dobrom obavljanju svoje dužnosti. U to vreme, 3D veštine sestre Sijao Ja posebno su dolazile do izražaja i, kakve god tehničke probleme da su imali, svi su joj se obraćali. Gledajući kako se svi neprestano okupljaju oko Sijao Ja i postavljaju joj pitanja, u sebi sam osetila blagu ogorčenost, ali sam uspela da se s tim ispravno nosim. Na kraju krajeva, moja specijalnost je bila 2D animacija, a o 3D tehnologiji nisam znala mnogo, pa je bilo normalno da od nje traže pomoć. Pored toga, sestra Su Đije mi je često postavljala neka tehnička pitanja, što mi je pomoglo da održim ravnotežu. Međutim, kasnije, sestre su počele da idu kod Sijao Ja ne samo zbog tehničkih pitanja, već i da u zajediništvu razgovaraju o problemima i poteškoćama u svom život-ulasku. Tada sam počela da osećam pravu ogorčenost. „Ja sam vođa tima, pa kako to da niko ne dolazi kod mene? Da li misle da nisam dobra kao Sijao Ja? Pa, zašto su me onda uopšte izabrale za vođu? Zar me to ne dovodi u neprijatnu situaciju?” Svaki put kad bih videla kako sestre razgovaraju u zajedništvu, poželela bih da im se pridružim, međutim, kad bih videla da su sve okupljene oko Sijao Ja, odmah bih se predomislila. „Ti si već u centru pažnje. Ako bih, kao vođa tima, i ja prišla, zar time ti ne bi još više zablistala i delovala još kompetentnije, dok bih ja delovala još beznačajnije?” Zato bih se okrenula i otišla u drugu sobu da sama obavljam svoju duhovnu posvećenost. Spolja bih povremeno čula smeh Sijao Ja, koji me je posebno iritirao, kao da se ona namerno razmeće svojim „ugledom”. Posle toga, postajala sam sve nezadovoljnija njome. „Očito je da sam ja vođa tima, a ipak se svi vrte oko tebe. Kako da sačuvam obraz? Uopšte ne vodiš računa o mojim osećanjima. Mogla si makar da me pozoveš da vam se pridružim, čisto da mi pružiš priliku da sačuvam obraz! Vidim da me uopšte ne poštuješ kao vođu tima.” Kasnije sam počela da se pitam da li bi ljudi počeli da dolaze kod mene da razgovaraju o svojim problemima ako bi u mojoj besedi tokom okupljanja bilo više svetla. Time bih donekle mogla da povratim ugled. Pa sam tako tokom okupljanja naprezala mozak pokušavajući da smislim kako da moja beseda dođe do izražaja, ali što sam se više trudila, um bi mi bio sve prazniji. Moja beseda je bila suvoparna i monotona i, nakon toga, još uvek niko nije dolazio da razgovara sa mnom. Postepeno sam i o ostalim sestrama počela da formiram negativno mišljenje. Nisam želela da s njima razgovaram, a posebno nisam želela da se obraćam Sijao Ja. S njom bih nevoljno razgovarala samo onda kad je bilo zaista neophodno da razgovaramo o poslu, a čak i tada, činila sam to bezizražajnog lica i krajnje usiljenim glasom. Videvši me takvu, Sijao Ja se nije usuđivala da sa mnom razgovara.

Jedne večeri, svi su se ponovo okupili oko Sijao Ja postavljajući joj pitanja, pa im se čak i Su Đije pridružila. Gledajući ih kako razgovaraju i smeju se dok diskutuju, odjednom sam se osetila izostavljeno i pomislila sam da Sijao Ja to radi namerno da bi me isprovocirala. I što sam više razmišljala o tome, sve više sam se ljutila. Malo kasnije, Sijao Ja me je ne nešto upitala. Nisam imala nameru da joj odgovorim, pa sam se pretvarala da je ne čujem. Pitala me je ponovo, a ja sam joj odgovorila otresito. Sijao Ja je bila pomalo zatečena, pa me je upitala: „Šta ti je?” Ljutito sam odbrusila: „Ništa!” Videvši me takvu, Sijao Ja nije imala drugog izbora nego da se vrati na svoje mesto. Osećala sam se tako ogorčeno i teskobno da sam otišla u drugu sobu i briznula u plač. Sijao Ja je prišla da vidi kako sam, ali sam je ignorisala, osećajući da je ona kriva za sav moj bol. Nakon toga, u srcu sam potajno počela s njom da se nadmećem. Svakog jutra tokom naše duhovne posvećenosti, uključivala bih se nakon što bi druge sestre završile svoju besedu, ali kad bi Sijao Ja završila svoju, ja ne bih ništa govorila. U sebi sam razmišljala: „Ostaviću te na cedilu, da i ti osetiš kako je to naći se u neprijatnoj situaciji.” Kad smo razgovarale o poslu, brzo bih navodila svoje mišljenje nakon što bi drugi završili izlaganje, ali kad bi Sijao Ja završila svoje, ponašala bih se kao da ništa nisam čula, potpuno je ignorišući. Zbog oštrog kontrasta mog stava prema Sjao Ja i prema ostalim sestrama, i one su počele da se osećaju pomalo sputano. Nisu se usuđivale da tokom razgovora o poslu slobodno iznose svoje mišljenje, što je dovelo do niske efikasnosti i loših rezultata na našim okupljanjima. Mislila sam da ću takvim ponašanjem Sijao Ja malo spustiti na zemlju, ali se ispostavilo da na nju to nije mnogo uticalo. Njen odnos sa svima je i dalje bio odličan, još uvek su joj se obraćali sa svojim problemima. To me je jako ljutilo. Kasnije sam prestala da preuzimam inicijativu u razgovorima o stvarima koji se odnose na našu dužnost. Nisam htela da pričam sa Sijao Ja, a nisam htela da se zamaram ni sa ostalim sestrama. Svaki dan sam se držala po strani, osećajući se u sebi krajnje potisnuto i jadno.

U izvesnom periodu nakon toga, svako veče posle večere, stomak bi počeo da mi se nadima i bilo je izuzetno neprijatno. Probala sam svakakve lekove, ali ništa nije pomagalo. Jedne večeri, Sijao Ja i sestra domaćin su me podsetile da, kad se suočim s takvom bolešću, treba da promislim o sebi i izvučem pouke. Tek tada sam se pomolila Bogu, moleći Ga da me prosveti i usmerava da spoznam sebe. Dok sam se molila, u mislima su mi se smenjivali prizori moje ljubomore prema Sijao Ja i shvatila sam da treba da promislim o tom problemu.

Tokom svoje duhovne posvećenosti, čitala sam neke Božje reči i zadobila sam određeno razumevanje svog stanja. Svemogući Bog kaže: „Neki ljudi uvek strepe da su drugi bolji od njih ili da su iznad njih, da će neko drugi biti priznat a oni zanemareni, i to ih tera da napadaju i isključuju druge. Zar to nije slučaj zavisti prema nadarenim ljudima? Zar to nije sebično i ogavno? Kakva je to narav? To je podmukla narav. Oni koji razmišljaju samo o svojim interesima, koji zadovoljavaju samo svoje sebične želje, a da pritom ne razmišljaju o drugima niti vode računa o interesima Božje kuće, imaju lošu narav i Bogu se ne dopadaju. Ako si zaista sposoban da pokažeš obzir prema Božjim namerama, moći ćeš da postupaš pravedno prema drugima. Ako preporučiš dobru osobu i omogućiš joj da se obučava i da obavlja dužnost, dodajući tako jednu nadarenu osobu u Božju kuću, zar ti to neće olakšati posao? Zar onda nećeš biti posvećen u svojoj dužnosti? To je dobro delo pred Bogom; to je minimum savesti i razuma koje treba da poseduju oni koji služe kao vođe. Oni koji su sposobni da sprovedu istinu u delo mogu da prihvate Božje ispitivanje o svojim postupcima. Kada prihvatiš Božje ispitivanje, tvoje srce će doći na pravo mesto. Ako uvek činiš stvari samo da bi ih drugi videli i uvek želiš da dobiješ pohvalu i izazoveš divljenje drugih, a ne prihvataš Božje ispitivanje, da li ti je onda Bog još uvek u srcu? Takvi ljudi nisu bogobojažljivog srca. Nemoj uvek da radiš stvari isključivo za sebe i nemoj stalno da vodiš računa o svojim interesima; ne razmišljaj o sopstvenom ponosu, ugledu i statusu i nemoj da vodiš računa o ličnim interesima. Iznad svega moraš da vodiš računa o interesima Božje kuće i da ih učiniš svojim prioritetom. Trebalo bi da vodiš računa o Božjim namerama i da iznad svega razmišljaš o tome da li je bilo nečistoća u obavljanju tvoje dužnosti, da li si bio posvećen, jesi li ispunio svoje odgovornosti i dao sve od sebe, kao i da li si svesrdno razmišljao o svojoj dužnosti i radu crkve. Te stvari moraš uzeti u obzir. Ako često razmišljaš o njima i shvatiš ih, biće ti lakše da dobro obaviš svoju dužnost” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Jedino odbacivanjem svojih iskvarenih naravi čovek može da zadobije slobodu i oslobođenje”). Nakon što sam pročitala Božje reči, shvatila sam da živim u stanju ljubomore. Otkako je Sijao Ja stigla, kad bih videla da svi odlaze kod nje sa svojim problemima umesto da dođu kod mene, vođe tima, u srcu bih izgubila ravnotežu. Osećala sam da mi je ona ukrala centralno mesto i bila sam ljubomorna i ogorčena. Da bih sačuvala svoje takozvano dostojanstvo kao vođa tima, tokom okupljanja sam naprezala mozak nastojeći da smislim kako da moja beseda zvuči pronicljivo ne bi li se sestre ugledale na mene. Na taj način bi dolazile kod mene da razgovaraju i rešavaju sve probleme ili poteškoće koje su imale u svom život-ulasku. Međutim, što sam se više trudila, sve manje sam uspevala da bilo šta kažem. Posle toga se nisam preispitivala; umesto toga, moje ogorčenje prema Sijao Ja postajalo je još jače. Bilo na okupljanjima ili u razgovorima o poslu, puna elana bih odgovarala na sve što bi svako drugi rekao. Međutim, kad god bi Sijao Ja progovorila, ja bih je namerno ignorisala izazivajući neprijatnu tišinu ne bih li je dovela u neprijatnu situaciju. Time sam je posredno napadala i isključivala. Međutim, na moje iznenađenje, odnos svih ostalih sa Sijao Ja je ostao odličan. U toj meri sam se naljutila da nisam želela ni sa kim da razgovaram, pa sam svoj bes iskaljivala čak i na svojoj dužnosti. Zbog ljubomore na one koji su sposobniji od mene postala sam uskogruda i sitničava; nisam mogla da podnesem da vidim da su drugi bolji od mene. Čim bih videla da je neko jači od mene, na sve načine bih nastojala da ga napadnem i izopštim. Kad u tome ne bih uspela, postajala bih negativna i počela da zabušavam, zanemarujući svoju dužnost. Potpuno sam zanemarivala svoj pravi posao! U stvarnosti, Sijao Ja je imala dobre profesionalne veštine i mogla je da besedi o istini kako bi rešavala probleme. Kad su joj se sestre obraćale sa svojim problemima, to je bilo podjednako korisno i za našu dužnost i za njihov život-ulazak. Bog je uredio da pored mene budu ljudi koji su bolji od mene kako bismo mogli da učimo iz tuđih vrlina i tako nadomestimo sopstvene slabosti, da jedni drugima pomažemo kako bismo dobro obavljali svoju dužnost, a da istovremeno i ja mogu da nastavim da rastem. Trebalo je da sarađujem sa Sijao Ja, a ne da na nju budem ljubomorna ili da je isključujem. Nakon toga, svima sam se otvorila i besedila sam o svom stanju ljubomore prema Sijao Ja tokom tog perioda. Sijao Ja ne samo da mi nije zamerila, već je pronašla i neke Božje reči da mi pomogne. Osetila sam ogroman stid i izvesno kajanje, pa sam pomislila da moram s njom da počnem dobro da sarađujem kako bismo ispunile svoju dužnost. Neočekivano, od tog dana, moja nadutost stomaka je nestala. Kad bih nakon toga videla da su svi okupljeni oko Sijao Ja i da joj postavljaju pitanja, više se nisam osećala tako loše i bila sam u stanju da sa sestrama skladno sarađujem.

I pošto je moje razumevanje moje iskvarene naravi bilo previše površno, nedugo zatim sam se opet vratila na staro. Kad bih videla da se nekoliko sestara uvek okuplja oko Sijao Ja i postavljaju joj pitanja, moja želja za statusom bi ponovo proradila. An Đije je u to vreme zbog nekih pitanja formirala predrasude prema Sijao Ja. Trebalo je da pomognem da se taj problem reši i ukloni prepreka koja je postojala među njima. Međutim, dok sam naizgled razgovarala sa An Đije, naš razgovor sam zapravo iskoristila kao priliku da namerno istaknem mane Sijao Ja. To je izazvalo da An Đije ima još izaženije predrasude prema Sijao Ja, pa je nakon toga An Đije prestala da se obraća Sijao Ja sa svojim problemima, već je umesto toga počela da dolazi kod mene. Međutim, oko Sijao Ja su uvek bile okupljene dve sestre, pa sam, u poređenju s njom, još uvek bila u nepovoljnijem položaju. Tada sam smislila taktiku: „Ako se samo pretvaram da pred njom prelazim preko svog ponosa i mi se ’pomirimo’, ona će podržati moj rad. Zar moj status vođe tima tada neće biti osiguran?” Pa sam rekla Sijao Ja: „Vidi, iako sam ja vođa tima, u mnogim stvarima nisam dobra kao ti. Ti si u suštini kao vođa tima, samo što nemaš titulu. Hajde da nadalje zajedno sarađujemo kako bismo dobro obavile posao tima.” Nakon toga, preuzela sam inicijativu da sa Sijao Ja razgovaram o svemu što je bilo povezano sa našom dužnošću. Kad god bi o našoj dužnosti imala neke ideje ili predloge, i ona bi aktivno prvo zatražila moje mišljenje, a ja bih tek tada razgovarala sa ostalim sestrama. Videvši kako se Sijao Ja aktivno konsultuje sa mnom o svemu, likovala sam u sebi. „Svoju suparnicu sam napokon pretvorila u svoju podređenu i s pravom sam preuzela dominantan status.” I tako smo mi „skladno sarađivale” dugo vremena. Zbog promene u svojoj dužnosti, kasnije sam bila odvojena od Sijao Ja.

Nedugo zatim, slučajno sam pročitala odlomak Božjih reči koji razotkriva način na koji antihristi napadaju i isključuju neistomišljenike, i to me je odmah podsetilo na moje pređašnje ponašanje. Svemogući Bog kaže: „Antihrist ima mnoga sredstva i metode da napadne i odstrani neistomišljenike. Pored toga što se javno suočava sa njima i pobija ih, njegovo najmoćnije sredstvo je vrbovanje i pridobijanje neistomišljenika, koje antihrist tera da ga slušaju. Ako ga neistomišljenici ne slušaju, antihrist će ih savladati, potisnuti i diskreditovati, baš kao što nevernici rade sa političkim protivnicima. Eto kako su antihristi rđavi i okrutni. Ali oni ponekad koriste i blag pristup da vrbuju ljude. Ako, na primer, postoji neistomišljenik čije se mišljenje ne slaže sa antihristovim, on će istražiti šta taj čovek voli i koje su mu slabe tačke i koristiće sve moguće načine dostojne prezira da ga primora na poslušnost. Ili će, pak, glumiti pokornost i priznati svoje greške pred neistomišljenikom, ili neće ni pred čim ustuknuti da neistomišljeniku donese koristi i da mu udovolji, ili će možda naterati neistomišljenikove bliske prijatelje da ga ubede; potom će se pretvarati da sa neistomišljenikom razgovara o istini, pa će reći: ’Mi smo savršen par za rad u crkvi; možemo ubuduće da podelimo ovu crkvu napola. Iako sam starešina, slušaću sve tvoje predloge. U stvari ću ja sarađivati sa tobom.’ Ako je neistomišljenik čovek koji ne razume istinu, antihristu će biti lako da ga pridobije. Ali oni koji razumeju istinu odmah će ga prozreti, pa će reći: ’Ovo je spletkaroš; ne napada otvoreno, već se služi trikom – umesto da gazi đonom, on radi u rukavicama.’ Neistomišljenik je, za antihrista, pretnja njegovom statusu i moći. On neće prezati ni od čega da se ’pobrine’ za svakoga ko ugrožava njegov status i moć. Ako tog čoveka zaista nije moguće primorati na poslušnost ili pridobiti, antihrist će ga srušiti ili ukloniti. Na kraju će postići svoj cilj da ima apsolutnu moć i da sam bude zakon. To je jedna od tehnika koju antihristi obično koriste da zadrže status i moć – napadaju i odstranjuju neistomišljenike” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihrista”, „Druga stavka: Oni napadaju i odstranjuju neistomišljenike”). Nakon što sam pročitala Božje reči, bila sam šokirana. Pa, zar to nije isti trik koji sam ja tada upotrebila na Sijao Ja? Shvatila sam da sam, pretvarajući se da pred njom prelazim preko svog ponosa, zapravo pokušavala da je vrbujem, što je metod napadanja i isključivanja neistomišljenika. Prisećajući se tog vremena, videla sam da su oko Sijao Ja uvek bile okupljene sestre i, bilo da su imale probleme u poslu ili poteškoće u svom život-ulasku, sve su volele da idu kod nje. Smatrala sam da protiv nje nikada ne mogu da odnesem pobedu, pa sam zato, kako bih osigurala svoj status vođe tima, upotrebila nešto mekši pristup. Namerno sam se pretvarala da sam pred njom ponizna, govoreći stvari poput „Nisam dobra kao ti” i „Ti si u suštini isto što i vođa tima.” Spolja sam delovala vrlo ponizno, ali sam u stvarnosti htela da je privučem na svoju stranu, da je učinim svojom pomoćnicom i da je navedem da sa mnom sarađuje u poslu. Na taj način bi se svi vrteli oko mene. Naizgled je delovalo da smo „skladne”, ali su moji skriveni motivi bili tako ogavni i prljavi, i Bogu su odvratni. Razmišljala sam o svim tim političarima u svetu nevernika koji koriste svakakve metode da bi se za vlast nadmetali sa svojim suparnicima. Svoje protivnike ili blate ili koriste razne spletke ne bi li ih vrbovali za sopstvenu upotrebu. Da bih zaštitila sopstveni status, i sama sam naprezala mozak, spremna da upotrebim bilo koje ogavno i prljavo sredstvo. Po čemu je to ponašanje jednog vernika? Nisam se razlikovala od nevernika! Bila sam zaista odvratna!

Počela sam da razmišljam o tome zašto sam oduvek morala da se nadmećem sa Sijao Ja. Prevashodno zato što sam smatrala da, kao vođa tima, među svima moram da budem glavna, te da nijedan član tima ne može da bude bolji niti da me nadmaši. Onda sam videla jedan odlomak Božjih reči: „Bez obzira na to šta radiš, da li je to važno ili nije, uvek će ti biti potreban neko da ti pomogne, da ti dȃ uputstva i savet ili da ti pruži saradnju. Jedino se time može garantovati da ćeš ispravnije postupati, manje grešiti i teže zalutati – to je dobra stvar. Služenje Bogu je naročito velika stvar, pa bi se mogao naći u opasnosti ako ne rešiš svoju iskvarenu narav! Kada ljudi imaju sotonske naravi, mogu se uvek i svuda buniti protiv Boga i suprotstavljati Mu se. Ljudi koji žive prema sotonskim naravima se u svakom trenutku mogu odreći Boga, suprotstaviti Mu se i izdati Ga. Antihristi su veoma glupi, pa to ne shvataju, već misle: ’Imao sam dosta poteškoća da se dočepam vlasti, pa zašto bih je delio sa nekim? Ako je prepustim drugima, to znači da je više neću imati, zar ne? Kako da bez vlasti pokažem svoje talente i sposobnosti?’ Oni ne znaju da Bog ljudima nije poverio vlast ili status, već dužnost. Antihristi prihvataju samo vlast i status, a svoje dužnosti ostavljaju po strani i ne izvršavaju nikakve stvarne poslove. Naprotiv, streme jedino ka slavi, dobiti i statusu i samo žele da se dočepaju vlasti, da kontrolišu Božji izabrani narod i uživaju u prednostima statusa. Postupati ovako je veoma opasno – to je suprotstavljanje Bogu! Svako ko, umesto da pravilno obavlja svoju dužnost, stremi ka slavi, dobiti i statusu, igra se vatrom i igra se svojim životom. A oni koji se igraju vatrom i svojim životom u svakom trenutku sebe mogu osuditi na propast. Danas ti, kao starešina ili delatnik, služiš Bogu, a to nije obična stvar. Ti ne obavljaš poslove za neku osobu, a još manje radiš da bi platio račune i stavio hranu na sto; naprotiv, ti obavljaš svoju dužnost u crkvi. A imajući naročito na umu da ova dužnost proizlazi iz Božjeg naloga, šta njeno obavljanje onda podrazumeva? Podrazumeva da si Bogu odgovoran za svoju dužnost, bilo da je obavljaš dobro ili ne; na kraju krajeva, Bogu se moraju položiti računi, nekakav ishod mora da postoji. To što si prihvatio jeste Božji nalog, sveta odgovornost, pa bez obzira na to koliko je ta odgovornost važna ili sitna, to je ozbiljna stvar. Koliko je ozbiljna? U užem smislu, ona se odnosi na to da li u ovom životu možeš da zadobiješ istinu i kako Bog gleda na tebe. Šire posmatrano, ona se direktno odnosi na tvoje prospekte i sudbinu, kao i na tvoj ishod; ako činiš zlo i suprotstavljaš se Bogu, bićeš osuđen i kažnjen. Bog beleži sve što radiš dok obavljaš svoju dužnost i On ima sopstvena načela i merila pomoću kojih ocenjuje i procenjuje; Bog određuje tvoj ishod na osnovu svega onoga što ispoljavaš dok obavljaš svoju dužnost. Da li je to ozbiljna stvar? Zaista jeste! Ako ti je, dakle, dodeljen zadatak, da li on predstavlja tvoju ličnu stvar koju treba da rešiš? (Ne.) Taj posao nije nešto što možeš obaviti sȃm, ali ipak nalaže da za njega preuzmeš odgovornost. Odgovornost je na tebi, ti moraš ispuniti taj nalog. Na šta se to odnosi? Odnosi se na saradnju, na to kako da sarađuješ u službi, kako da sarađuješ da bi obavio svoju dužnost, kako da sarađuješ da bi završio svoj nalog, kako da sarađuješ da bi sledio Božju volju. Odnosi se na ove stvari” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihrista”, „Osma stavka (1. deo)”). Nakon što sam pročitala Božje reči, shvatila sam da, birajući me za vođu tima, braća i sestre mi nisu dali status, već odgovornost. Trebalo je da sa svima skladno sarađujem i, ko god da je imao jače strane, trebalo je da mu dopustim da te jake strane u potpunosti iskoristi. Samo time što učimo iz tuđih jačih strana kako bismo nadomestili sopstvene slabosti mogli bismo da ispunimo svoju dužnost. Na primer, Sijao Ja je imala tehničke veštine i ujedno je bila ozbiljna po pitanju svog život-ulaska. Trebalo je da joj dopustim da više iskoristi svoje jače strane. Ne samo da bi to bilo korisno za rad crkve, već bi i meni pomoglo u ispunjavanju sopstvene dužnosti. Međutim, otkako sam postala vođa tima, ja sam sebe uzdigla na status vođe tima. Tokom celog dana moje misli nisu bile usmerene na to kako da sa svima skladno sarađujem da bismo dobro obavljali svoju dužnost; naprotiv, bila sam opsednuta sopstvenim statusom i imidžom. Svakoga ko bi me nadmašio videla sam kao suparnika, nastojeći na sve načine da ga potisnem, ne osvrćući se na to da li će moji postupci naneti štetu toj osobi ili uticati na napredak našeg posla. Po čemu je to bilo obavljanje moje dužnosti? Jasno je da sam ometala rad crkve! Razmišljala sam o tome kako zvaničnici u zemlji velike crvene aždaje nikada ne dozvoljavaju svojim podređenima da ih zasene ili im ukradu slavu. Istoga trenutka kad osete da je neko pretnja njihovom statusu, oni ga potiskuju i muče i neće mirovati sve dok ta osoba ne bude srušena. A tu su i antihristi u crkvi koji se bore za status. Svakoga ko je od njih bolji, oni smatraju trnom u oku, potiskujući ga i isključujući. Time, bez i najmanjeg pokajanja, ozbiljno ometaju rad Božje kuće, pa na kraju bivaju izopšteni iz crkve. Videla sam da su posledice težnje za statusom zastrašujuće! Tokom vremena u kome sam bila vođa tima, neprestano sam se nadmetala za slavu i dobitak. Iako sam se držala svog statusa vođe tima, nisam ispunjavala svoju dužnost. Čak sam napadala i isključivala one koji su bili bolji od mene i ometala rad crkve. Preostali su mi jedino prestupi koji su Bogu bili odvratni. Zaista sam zbog toga duboko zažalila. Da se vreme može vratiti, zaista bih volela da sam sa Sijao Ja i ostalima mogla skladno da sarađujem kako bismo ispunile svoju dužnost.

Kasnije sam odgledala video-zapis sa iskustvenim svedočenjem, a jedan odlomak Božjih reči citiran u njemu savršeno je odgovarao mom stanju. Svemogući Bog kaže: „Da bi stekli moć i status, antihristi u crkvi prvo nastoje da zadobiju poverenje i steknu poštovanje drugih ljudi, tako da mogu da ubede više ljudi, da više njih navedu da se na njih ugledaju i da ih obožavaju i time postignu sopstveni cilj da u crkvi imaju poslednju reč i da imaju moć. Kad je reč o sticanju moći, oni su najveštiji u nadmetanju i borbi sa drugim ljudima. Oni koji streme ka istini, oni koji u crkvi imaju prestiž i oni koje braća i sestre vole, njihovi su glavni protivnici. Protivnik im je svaka ona osoba koja predstavlja pretnju za njihov status. Oni se nepokolebljivo nadmeću sa onima koji su od njih jači; i nadmeću se sa onima koji su od njih slabiji, ne osećajući ni najmanje sažaljenja. Srce im je ispunjeno filozofijama o nadmetanju i borbi. Oni smatraju da, ako se ne nadmeću i ne bore, ljudi neće moći da dobiju nikakve koristi, te da jedino nadmetanjem i borbom mogu dobiti stvari koje žele. Kako bi stekli status i zauzeli vodeći položaj u grupi ljudi, oni čine sve što je potrebno kako bi se s bilo kim nadmetali, ne štedeći nijednu osobu koja predstavlja pretnju za njihov status. S kim god da dođu u kontakt, te su interakcije pune nadmetanja i borbe, i oni nastavljaju da se nadmeću i bore sve do same starosti. Često kažu: ’Kad bih se protiv te osobe borio, da li bih mogao da je pobedim?’ Svaka osoba koja je rečita i može da govori na logičan, strukturisan i metodičan način, postaje predmet njihove zavisti i njihovog oponašanja. Štaviše, ta osoba im postaje protivnik. Svako ko stremi ka istini, poseduje veru i u stanju je da braći i sestrama često pomaže, podržava ih i omogućava im da izađu iz negativnosti i slabosti, takođe im postaje protivnik, baš kao i svako ko je u određenoj profesiji vešt i koga braća i sestre donekle cene. Ko god na svom poslu postiže rezultate i dobija priznanje Višnjeg, prirodno im postaje još i veći protivnik. (…) Bez obzira na to gde se nalaze, antihristi ne žele nužno da zauzmu najviši položaj. Kad god nekuda odu, oni imaju narav i mentalitet koji ih primoravaju da deluju. Kakav je to mentalitet? On glasi: ’Moram da se nadmećem! Nadmećem! Nadmećem!’ Zašto triput ’nadmećem’, a ne jednom ’nadmećem’? (Nadmetanje je postalo njihov život, to je ono prema čemu žive.) To je njihova narav. Rođeni su sa naravi koja je izuzetno nadmena i teško ju je obuzdati, drugim rečima, sebe vide kao nenadmašne i krajnje su egoistični. Niko ne može da zauzda ovu njihovu neverovatno nadmenu narav; ni oni sami ne mogu da je kontrolišu. Prema tome, njihov život se svodi na borbu i nadmetanje. Za šta se oni bore i nadmeću? Naravno, nadmeću se za slavu, dobitak, status, obraz i svoje lične interese. Za kojim god metodama moraju da posegnu, sve dok im se svi pokoravaju i sve dok oni za sebe stiču koristi i status, ostvarili su svoj cilj. Njihova volja da se nadmeću nije tek privremena razonoda; ona je vrsta naravi koja dolazi iz sotonske prirode. Ona je poput naravi velike crvene aždaje koja se bori protiv Nebesa, protiv zemlje i protiv ljudi. Dakle, kad se antihristi sa drugima u crkvi bore i nadmeću, šta oni žele? Nema sumnje da se nadmeću za ugled i status. Ali, ako steknu status, od kakve im je on koristi? Od kakve im je koristi da ih drugi slušaju, dive im se i obožavaju ih? To ni sami antihristi ne mogu da objasne. U stvari, oni vole da uživaju u ugledu i statusu, da im se svi osmehuju i da ih pozdravljaju uz laskanje i ulizivanje. Dakle, kad god antihrist ode u crkvu, on tamo radi jednu stvar: bori se i nadmeće s drugima. Čak i kad stekne moć i status, on nije završio. Da bi zaštitio svoj status i osigurao svoju moć, on nastavlja da se bori i nadmeće s drugima. Radiće to sve do svoje smrti. Prema tome, filozofija antihrista glasi: ’Dokle god si živ, nemoj prestajati da se boriš.’ Ako zla osoba poput ove postoji u crkvi, hoće li ona ometati braću i sestre? Pretpostavimo, na primer, da svi u tišini jedu i piju reči Božje i u zajedništvu razgovaraju o istini, da vladaju atmosfera spokoja i prijatno raspoloženje. U tom trenutku, antihrist će kipeti od nezadovoljstva. Postaće ljubomoran na one koji u zajedništvu razgovaraju o istini i mrzeće ih. Počeće da ih napada i osuđuje. Zar to neće narušiti ovu spokojnu atmosferu? On je zla osoba koja je došla da ometa druge, da u njima izaziva gađenje. Takvi su antihristi. Ponekad antihristi ne nastoje da unište ili poraze one sa kojima se nadmeću i koje potiskuju; sve dok stiču ugled, status, taštinu i ponos i navode ljude da im se dive, oni su postigli svoj cilj. Dok se nadmeću, oni otkrivaju određenu vrstu očite sotonske naravi. Kakva je ovo narav? Da, bez obzira na crkvu u kojoj se pojave, uvek žele da se nadmeću i bore protiv drugih ljudi, stalno žele da se nadmeću za slavu, dobitak i status, i osećaju da su postigli svoj cilj tek onda kad se crkva nađe u rasulu i neredu, nakon što su stekli status i svi im se potčinjavaju. Ovo je priroda antihrista, odnosno, oni nadmetanje i borbu koriste za postizanje svojih ciljeva” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihrista”, „Deveta stavka (3. deo)”). Iz Božjih reči sam shvatila da neprestana borba protiv drugih radi ugleda i statusa i dovođenje crkve u stanje haosa, jesu isto što i koračanje putem antihrista, koje Bog osuđuje i uklanja. Osvrćući se unazad, oduvek sam smatrala da, kao vođi tima, moj status u timu treba da bude najviši i da svi treba da se vrte oko mene. Kad sam videla da su svi okupljeni oko Sijao Ja i da joj postavljaju pitanja, smatrala sam da mi je ona ukrala status. Bila sam pod kontrolom sotonskog otrova „Ne mogu dva ovna na jednom brvnu.” Na svakom koraku sam imala pik na Sijao Ja i čak sam između nje i An Đije, iza njihovih leđa, stvarala nevolje. Kad sam konačno shvatila da ne mogu da pobedim, privukla sam Sijao Ja na svoju stranu. Gledano spolja, to sam nazivala saradnjom, ali sam u stvarnosti želela da me sluša i da je iskoristim, kako bi se svi vrteli oko mene. Na taj način sam mogla da osiguram svoju poziciju vođe tima. U svojoj borbi za slavu i dobitak, ne samo da sam povredila Sijao Ja, već sam dovela i do toga da se druge sestre osećaju sputano i da u razgovoru o poslu ne mogu slobodno da govore, a to se odrazilo na napredak posla. Za vođu tima sam izabrana isključivo s razlogom da sve predvodim u ispunjavanju naše dužnosti, ali sam, umesto toga, u potpunosti bila zaokupljena nadmetanjem za status, podsticanjem ljubomore i sukoba, osuđivanjem drugih iza leđa i izazivanjem nesloge među sestrama. Dovela sam tim u stanje haosa. Zar nisam postupala kao Sotonin sluga? Sebe sam videla poput smrdljive muve koja uznemirava ljudsko srce, dosađujući svima. Napustila sam svoju porodicu i karijeru da bih obavljala svoju dužnost kako bih stremila ka istini i postigla spasenje. Ipak, težnju za statusom sam smatrala najvažnijom stvari, neprestano se boreći za slavu i dobitak. Kao rezultat toga, prekidala sam i ometala rad crkve i kročila sam na put antihrista, a da toga uopšte nisam bila svesna. I što sam više razmišljala o tome, osećala sam se sve gore. Pomislila sam na Pavla. U to vreme, kad je video da Petar ima visok ugled među vernicima, Pavle je postao ljubomoran. Iako je vrlo dobro znao da je Petar onaj koga je Gospod Isus postavio da pastirski čuva crkvu, učinio je sve što je mogao da omalovaži Petra i uzvisi sebe, govoreći da je on poglavar apostola, kako bi se svi na njega ugledali i divili mu se. Kasnije se tvrdoglavo nije pokajao, pa je čak pokušao da se s Bogom nadmeće za status, bestidno govoreći da je živeti za njega hristos. Teško je uvredio Božju narav i Bog ga je kaznio. Išla sam istim putem kao Pavle. Da se nisam pokajala, Bog bi me prezreo i uklonio, baš kao i njega.

Kasnije sam pronašla put primene u Božjim rečima. Svemogući Bog kaže: „Moraš da naučiš da ostaviš te stvari i da ih otpustiš, da naučiš da preporučiš druge i da dozvoliš drugima da se istaknu kad se ukažu dobre prilike. Nemoj da se nadmećeš ili takmičiš za prilike da se ističeš i da zablistaš kad god ti se one ukažu. Moraš da budeš u stanju da se odrekneš svojih ličnih interesa, ali takođe ne smeš da odlažeš obavljanje svoje dužnosti. Budi čovek koji radi u anonimnosti, koji se ne razmeće i koji takođe posvećeno izvršava svoju dužnost. Što više ostavljaš svoj ponos i status i što više odustaješ od svojih interesa, osećaćeš se spokojnije, biće više svetlosti u tvom srcu i tvoje će stanje postati bolje. Što se više nadmećeš i takmičiš, to će tvoje stanje postajati mračnije. Ako Mi ne veruješ, probaj i vidi! Ako želiš da preokreneš tu vrstu iskvarenog stanja i da te slava, dobitak i status ne kontrolišu, moraš da tragaš za istinom, da prozreš suštinu slave, dobitka i statusa, a zatim da ih otpustiš i ostaviš” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Jedino odbacivanjem svojih iskvarenih naravi čovek može da zadobije slobodu i oslobođenje”). „Prema kojim načelima se vladate? Trebalo bi da se vladate u skladu sa svojom pozicijom, da pronađete svoje pravo mesto i da dobro izvršavate dužnost koju treba da izvršavate; jedino na taj način ste osoba koja ima razum. Na primer, ako si vičan nekim stručnim veštinama i shvataš načela, treba da preuzmeš odgovornost i da u tom području sprovedeš odgovarajuće provere; ako možeš da ponudiš ideje i uvide, nadahnjujući druge tako da svoje dužnosti oni mogu bolje da izvršavaju – treba da ponudiš ideje. Ako možeš da pronađeš pravo mesto za sebe i da skladno sarađuješ sa svojom braćom i sestrama, izvršavaćeš svoju dužnost i to je ono što znači vladati se u skladu sa svojom pozicijom” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Načela kojima čovek treba da se rukovodi u svom vladanju”). Nakon što sam pročitala Njegove reči, shvatila sam da, ako želim da se oslobodim od stega i okova ugleda i statusa, moram da naučim da ostavljam i otpuštam te stvari, te da svoju dužnost stavim na prvo mesto. Ko god da ima jače strane, trebalo bi da mu dopustim da te jače strane u potpunosti iskoristi, kako bismo mogli da učimo iz tuđih jačih strana da bismo nadomestili sopstvene slabosti i ispunili svoju dužnost. To bi bilo podjednako korisno za rad crkve i za život-ulazak braće i sestara, a ja bih takođe mogla da učim iz tuđih jačih strana kako bih nadomestila sopstvene nedostatke. Pošto sam to shvatila, rekla sam sebi: Od sada pa nadalje, koju god dužnost da obavljam, kad god se susretnem sa braćom ili sestrama koji su od mene bolji, moram od njih više da učim i da s njima skladno sarađujem.

Godine 2025, sarađivala sam sa Li Bing i Su Ting na dužnosti koja se odnosi na rad na tekstovima. Kad sam videla da se Li Bing često raspituje kod Su Ting o načelima za odabir članaka, osetila sam malu nelagodu. „I ja znam ta načela. Da li Li Bing misli da nisam dobra kao Su Ting, pa nije ni pomislila da mene pita?” Shvatila sam da je moja ljubomora ponovo proradila, pa sam pomislila na Božje reči: „Nemoj uvek da radiš stvari isključivo za sebe i nemoj stalno da vodiš računa o svojim interesima; ne razmišljaj o sopstvenom ponosu, ugledu i statusu i nemoj da vodiš računa o ličnim interesima. Iznad svega moraš da vodiš računa o interesima Božje kuće i da ih učiniš svojim prioritetom. Trebalo bi da vodiš računa o Božjim namerama i da iznad svega razmišljaš o tome da li je bilo nečistoća u obavljanju tvoje dužnosti, da li si bio posvećen, jesi li ispunio svoje odgovornosti i dao sve od sebe, kao i da li si svesrdno razmišljao o svojoj dužnosti i radu crkve. Te stvari moraš uzeti u obzir. Ako često razmišljaš o njima i shvatiš ih, biće ti lakše da dobro obaviš svoju dužnost” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Jedino odbacivanjem svojih iskvarenih naravi čovek može da zadobije slobodu i oslobođenje”). Su Ting je među nama najduže obavljala ovu dužnost i bolje je dokučila načela. Ako bi ona više besedila, svi bismo mogli više da zadobijemo, a to bi bilo korisno za dobro obavljanje naše dužnosti. Osim toga, nevažno je kod koga se braća i sestre raspituju, dokle god se problem rešava. Nema potrebe da se nadmećem za taj bezvredni status; svoju dužnost sam morala da stavim na prvo mesto. Razmišljajući tako, više se nisam osećala toliko loše. Kasnije sam se usredsredila na postupanje u skladu sa Božjim rečima. Kad god bih videla brata ili sestru koji su u nekoj oblasti bolji od mene, potrudila bih se da učim od njih, kako bismo mogli da iskoristimo jače strane onog drugog i da sarađujemo radi dobrog obavljanja naše dužnosti. Postepeno sam osećala da postajem širokogrudija i više nisam bila u toj meri sputana ugledom i statusom. Moje se stanje sve više poboljšavalo. Sve više shvatam da nadmetanje za slavu i dobitak nema smisla i da dovodi jedino do toga da čovek živi u bolu i potisnutosti. Pravu vrednost i smisao jedino imaju stremljenje ka istini i dobro obavljanje sopstvene dužnosti.